Mladi, šta ćete učiniti sa svojim životom?
„Da živi ne žive više za same sebe, nego za onoga koji je umro za njih“ (2. KORINĆANIMA 5:15, NS).
1. Kako su već mnogi izrazili svoju zahvalnost i zašto?
„HVALA! Dugujem vam život“. To su već mnogi rekli svom spasiocu, koji ih je izvukao iz zgrade u plamenu ili ih je spasio od utapanja. A zahvalni mladi hrišćani izražavaju takvo cenjenje prema svojim roditeljima, ne misleći time samo na svoj fizički život, nego pre svega na ljubaznu brigu i pouku koja im je pomogla da krenu putem „obećanja koje nam je on sam dao, život večni“ (1. Jovanova 2:25, ST).
2. U svetlu kojih informacija treba da gledaš na pitanje „Šta ćeš ti učiniti sa svojim životom“?
2 Ljubav je navela Jehovu Boga da omogući svakom od nas da može da dostigne večni život, „pravi život“. On nas je ljubio i poslao je svog sina kao „žrtvu pomirenja za naše grehe“ (1. Timoteju 6:19, NS; 1. Jovanova 4:10, NS). Setimo se takođe i ljubavi koju je pokazao njegov sin Isus, time što je umro mučeničkom smrću, da bismo mi mogli dobiti večni život (Jovan 15:13). U svetlu do sada rečenog, postavlja se pitanje: „Šta ćeš ti učiniti sa svojim životom“?
3. Od čega često zavisi šta će ljudi učiniti sa svojim životom?
3 To se pitanje u ovom ili u nekom drugom obliku češće postavlja mladima, bilo u školi ili od strane drugih koji su zainteresovani za njihovu budućnost. Od čega će zavisiti tvoj odgovor? Hoće li biti određen samo ličnim željama? Da li će biti odlučujući savet onih koji bi želeli da osiguraš neki položaj u današnjem svetu? Ili će jedno dublje rasuđivanje odrediti šta ćeš ti učiniti sa svojim životom? Svima nama je upućena sledeća nadahnuta opomena: „A on je umro za sve da živi ne žive više za same sebe, nego za onoga koji je umro i vaskrsnuo za njih“ (2. Korinćanima 5:15, NS). Kako je divno kad svoj život koristimo na način koji odražava zahvalnost za sve što su za nas učinili Isus Hrist i njegov nebeski Otac!
Popularni primeri
4. Ko su danas popularni uzori?
4 Ali, ko su danas popularni primeri u čijoj bi se ulozi rado videli mnogi mladi ljudi? Nisu li to bogati i ugledni ljudi u svetu, bez obzira na njihova moralna merila? Čije se slike mogu videti na zidovima soba mladih ljudi? Često su to slike muzičara, glumaca i sportista. Mladi obično sanjaju da i oni jednog dana postignu takve svetske uspehe ili da možda sklope brak s nekom od tih osoba. A kako je s tobom? Šta ti očekuješ od života?
5, 6. a) Zašto se može reći da svetski uspeh ne donosi pravo zadovoljstvo? b) Šta je izvor pravog zadovoljstva?
5 Da li bi te zaista usrećilo i zadovoljilo ako bi postigao svetski uspeh slavnih ljudi? Jedna od najuspešnijih glumica Holivuda je rekla: „Bogatstvo i sve materijalne stvari koje sam okusila, ne znače ništa. Ovde uz svaki bazen ide i psihijatar, a da i ne govorim o razvodima brakova i o deci koja mrze svoje roditelje“ (Propovednik 5:10; 1. Timoteju 6:10).
6 Jedna odlična učenica i sportista koja je 1981. godine osvojila prvu nagradu za žene na značajnoj 10—kilometarskoj trci u Njujorku, bila je kasnije toliko razočarana da je pokušala da izvrši samoubistvo. „Poslednjih meseci sam stekla mnoga saznanja o životu“, pisala je posle toga. „Jedno od njih je, da se pravo zadovoljstvo ne može postići metodama uz pomoć kojih mnogi teže ka savršenstvu i podvizima. Dobijanje samo najboljih ocena u školi, sticanje vrhunske titule trkačice i privlačna figura — ništa od svega toga nije mi donelo zadovoljstvo! Da, ljudi moraju da nauče da pravo zadovoljstvo dolazi samo kroz lični odnos s Bogom, jer On jedini može da pruži pravi mir i sreću (Psalam 23:1, 6; 16:11).
7. Koliko je važno visoko školsko obrazovanje i svetski uspeh za postizanje pravog zadovoljstva?
7 Stoga ne oponašaj one koji teže samo za ugledom i bogatstvom. Čak svetski autori ukazuju na to da takav uspeh ne donosi pravo zadovoljstvo. Kolumnist Bil Ril je pisao: „Dragi aspolvente fakulteta, ti koji sanjaš o budućnosti! Većina tvojih snova pretvoriće se, nažalost, u pepeo. Ne bih želeo da te baš u potpunosti obeshrabrim, ali sigurno želiš da čuješ istinu: Budeš li — ako uopšte — stekao bogatstvo za kojim čezneš i budeš li — ako uopšte — postigao željeni uspeh, onda znaj da ti sve to neće doneti zadovoljstvo. Ti očekuješ da u tim posebnim trenucima uživaš u slavi, ali naprotiv, osećaćeš se praznim umesto ispunjenim, potištenim umesto dobro raspoloženim, razdraženim umesto smirenim“ (Njujork dejli njuz, 26. maj 1983).
8. Koji važan razlog postoji da ne težimo za svetovnom karijerom?
8 Ali za nas, koji smo svesni značenja svetskih događaja u svetlu biblijskih proročanstava, postoje daleko važniji razlozi da ne stavimo svetsku karijeru na najvažnije mesto u životu (Matej 24:3—14). Uporedimo se s osobom koja ugleda zgradu s natpisom: „Ovaj se pogon zatvara“. Da li bismo tamo tražili posao? Naravno ne! Da radimo u takvom preduzeću sigurno je da bi potražili neki drugi posao. Institucije ovog sveta nose takoreći natpis: „Pogon se zatvara — blizu je kraj!“ Da, Biblija nam zasigurava: „Svet prolazi“ (1. Jovanova 2:17). Stoga je mudro da ne uzimamo za primer osobe koje su duboko uvučene u to sve.
Koji savet treba slediti
9. Koji svetovni savet mogu da ti daju oni koji ti naizgled žele najbolje?
9 Tvoj život ne oblikuju samo oni kojima se diviš, nego često rođaci i prijatelji, oni za koje kažemo da „ti žele najbolje“. Možda govore: „Ti moraš zaraditi za svoje životno izdržavanje“, pa ti savetuju da stekneš visoko školsko obrazovanje kako bi mogao da nađeš dobro plaćen posao. Mogli bi reći: „Biblijski pisac Luka je bio lekar, a apostola Pavla je poučavao Gamaliilo, učitelj Zakona“ (Kološanima 4:14; Dela apostolska 5:34; 22:3). Ipak, ispitaj pažljivo takve predloge.
10. Koji savet su dali Luka i Pavle i šta može da se kaže za njihove prehrišćanske aktivnosti.
10 Lekar Luka nije nikada hrabrio hrišćane da uzmu za primer njegovu pređašnju karijeru i da postanu lekari; naprotiv, Luka im je preporučio da oponašaju život Isusa i njegovih apostola. Luka je očigledno postao lekar pre nego što je upoznao istinu o Isusu Hristu, a posle toga je hrišćansku službu stavio na prvo mesto u svom životu. Slično je bilo i s Pavlom. Umesto da podstiče druge da ga oponašaju onako kako je on oponašao Gamaliila, pisao je: „Oponašajte mene kao što sam ja oponašao Hrista“. Pavle je tako visoko cenio saznanje o Hristu da je u poređenju s njim svoje ranije težnje smatrao „hrpom otpadaka“ (1. Korinćanima 11:1, NS; Filipljanima 3:8, NS).
11. a) Šta je Petar rekao Isusu i zašto? b) Šta je Isus odgovorio na to?
11 Ne zaboravi, da čak i oni koji te vole mogu biti obmanuti svojim osećajima i dati ti loš savet. Na primer, kad je Isus spomenuo šta ga očekuje tokom njegove službe u Jerusalimu, apostol Petar je rekao: „Gospode, budi dobar prema sebi. Taj se udes tebi sigurno neće dogoditi.“ Petar je ljubio Isusa i nije želeo da on strada. No, Isus je ukorio Petra jer je znao da će mu vršenje Božje volje doneti patnje i smrt od ruku protivnika (Matej 16:21—23, NS).
12. Šta bi mladima mogli savetovati dobronamerni ljudi i zašto?
12 Slično tome, može se dogoditi da te roditelji ili prijatelji počnu odvraćati od puta samopožrtvovanosti. Prosuđujući emotivno, mogli bi se ustručavati da te hrabre na prihvatanje pio— nirske ili misionarske službe, ili službe u jednoj od podružnica Jehovinih svedoka. Mogli bi reći: „Bolje je da se oženiš i nađeš stan u našoj blizini“. Ili, „Znaš, posao u betelu je težak. Možda je bolje da ostaneš s nama“. U stvarnosti, oni govore Petrovim rečima: „Budi dobar prema sebi“.
13. a) Koji korigovan stav je izrazio Petar? b) Šta znači biti pravi hrišćanin?
13 Čak i Jehovine sluge ponekad moraju da koriguju svoj način razmišljanja. Morao je to učiniti i Petar, koji je ispravivši svoje stanovište pisao: „Na na to ste i pozvani, jer je i Hrist trpeo i ostavio vam primer da idete njegovim stopama“ (1. Petrova 2:21, ST). Živeti pravim hrišćanskim životom pretpostavlja samopožrtvovnost, da čak i patnje. To nije lak put, ali je to put na koji smo pozvani kao hrišćani. Ići njime znači „ne živeti više samo za sebe, nego za onoga koji je umro za nas“ (2. Korinćanima 5:15, NS). Imajući u vidu dobre primere, pomoći će nam da živimo na taj samopožrtvovan način.
Primeri koje treba zadržati pred očima
14. Koji je primer ostavio Isus?
14 Uzor koji treba uvek da imaš pred očima je Isusov primer. Kao savršen čovek on je mogao da postane najveći sportista, muzičar, lekar ili advokat kojeg je svet ikada poznavao. Ali, on je usmerio svu pažnju da se dopadne svom nebeskom ocu i to još kao dete (Luka 2:42—49). Kasnije je rekao: „Ja moram objaviti dobru vest o Božjem carstvu, jer sam za to poslan“ (Luka 4:43, NS). Prošlog leta je u crkvenom časopisu Ministri objavljeno pismo sledeće sadržine: „Naš otkupitelj je rado pobegao ispred masa, a zatim je krenuo od kuće do kuće — u lov na duše. Najviše je voleo da govori samo jednoj po jednoj osobi. Tada je mogao da uliva istinu — Božju ljubav“ (Luka 10:1—16).
15. Zašto propovedanje od kuće do kuće predstavlja izazov? b) Iz čega je vidljivo koliko je delotvorna služba od kuće do kuće?
15 Priznajemo, propovedanje od kuće do kuće nije jednostavno. Potrebno je marljivo proučavati da bi se razumela dobra vest o Carstvu. Treba mnogo raditi na pripremanju smisaonih izlaganja. Osim toga, ova služba zahteva hrabrost, jer većina stanara nije zainteresovana, a neki su čak i neprijateljski raspoloženi. Ipak, vi mladi, vaša služba od kuće do kuće ima začuđujuće dejstvo. Pisac italijanskog parohijskog časopisa La Voće priznao je: „Ja volim Jehovine svedoke“, koji, kako je objasnio, „posećuju ljude u njihovim domovima“. Prokomentarisao je: „Oni koje poznajem ponašaju se besprekorno; prijatni su; to su divni ljudi, većinom su mladi. Lepota i mladost, kad se tako pokažu, vrlo su uverljivi“.
16. a) Za koju aktivnost zaslužuju mladi da budu pohvaljeni? b) Koja razlika postoji između Jehovinih svedoka i crkava, po pitanju izvršavanja najvažnijeg posla na Zemlji?
16 Vi mladi koji uzimate Hrista za primer sigurno zaslužujete svaku pohvalu! U SAD više od 12 000 mladih ljudi od 25 i manje godina, su u pionirsko j službi, a širom sveta ih ima desetine hiljada (Psalam 110:3). Budite sigurni da ne postoji važnije delo u kom bi mogli učestvovati! Čak je i pisac gore citiranog pisma, upućenog crkvenom listu Ministri, objasnio: „Bog kaže da najvažnije delo predstavljaju posete od kuće do kuće — lov na duše“, a zatim nastavlja: „Šta vi kažete na to? Koliko poseta ste vi učinili, a i ja zajedno s vama? U svakom slučaju u ovom časopisu nisam puno čitao o tome“. Zar da ne budemo zahvalni što smo povezani s organizacijom koja ističe zahtev da se oponaša Isusov primer propovedanja?
17. Šta je Timotej postigao verovatno još kao tinejdžer i iz čega je vidljivo da je onda mogao biti još sasvim mlad?
17 Pošto na tvoju odluku šta ćeš ti učiniti sa svojim životom velikim delom utiču oni kojima se diviš, potrebno je da i ti razvijaš divljenje za primer mladog Timoteja. On je bio rođen kratko pre nego što je Isus umro. Kao mladić napustio je svoju rodbinu i priključio se apostolu Pavlu na njegovom drugom misionarskom putovanju. Nekoliko meseci kasnije, svetina je prisilila Pavla i Silu da pobegnu iz So— luna, gde su pre toga napravili nekoliko učenika. (Dela apostolska 16:1—3; 17:1—10, 13—15). Ubrzo potom Pavle šalje Timoteja u to opasno područje, da bi tamo tešio one učenike u njihovim kušnjama (1. Solunjanima 3:1—3). Timoteju tada nije možda bilo još niti 20 godina, jer 12 do 14 godina kasnije Pavle još uvek govori o njegovoj „mladosti“ (1. Timoteju 4:12). Zar takav hrabar, požrtvovan mladić ne zaslužuje tvoje divljenje?
18. Zašto je Pavle želeo da pošalje Timoteja Korinćanima?
18 Pet godina nakon što je Timotej primio zadatak da jača braću u Solunu, Pavle je pisao Korinćanima iz Efesa: „Postanite moji oponašatelji. Zato vam šaljem Timoteja... on će vas podsetiti na moje postupke u vezi s Hristom Isusom, tačno onako kako sam učio ljude“ (1. Korinćanima 4:16, 17, NS). Mladi Timotej, koji je već pet godina sarađivao s Pavlom, bio je upoznat s njegovim metodama poučavanja. On je znao kako je Pavle iznosio Efežanima vest i kako je učio „javno i od kuće do kuće“ (Dela apostolska 20:20, 21, NS). S obzirom da je bio dobro poučen tim metodama propovedanja, Timotej je bio od velike pomoći skupštinama.
19. Šta je Pavle rekao za Timoteja, nakon što su preko 10 godina zajedno radili u službi?
19 Otprilike pet ili šest godina kasnije Pavle se našao u zatvoru u Rimu. Tu se kod njega zadržao i Timotej, koji je i sam kratko pre toga bio otpušten iz zatvora (Jevrejima 13:23). Predstavi sebi sledeću scenu: Pavle diktira pismo Filipljanima, dok mu Timotej možda služi kao sekretar. Pavle sasvim iskreno objašnjava: „Nadam se . . .da ću vam brzo poslati Timoteja. . . Jer nemam nikoga ko ima isti stav kao on i ko bi se tako svojski brinuo za vas. . . Vama je poznata njegova poslušnost da je sa mnom, kao dete s ocem, robovao na unapređivanju dobre vesti“ (Filipljanima 1:1; 2:19—21, NS).
20. U kom smislu je Timotej za mlade primer vredan divljenja?
20 Sigurno je mladi Timotej primer vredan svakog divljenja. On je bio Pavlov pouzdan, veran drug, koji ga je, ne bojeći se prepreka, podupirao u službi propovedanja, služeći svuda gde je bio poslan. Za to je žrtvovao takozvani normalan porodični život. Ali, koliko mu je zadovoljstvo doneo život u službi Božjoj! U stvari, Timotej ’nije živeo više za samoga sebe, nego za Hrista, koji je umro za nj’ (2. Korinćanima 5:15). Osećaš li se podstaknut da oponašaš taj primer?
Živeti za Božji novi svet
21. Zašto možemo reći da je Timotej bio duhovno usmerena osoba?
21 Timotej je, ako ćemo pravo, živeo za Božji novi svet. On nije živeo od danas do sutra, nego je koristio svoj život za pribavljanje trajnih vrednosti (Matej 6:19—21). Pošto je Timotijev otac bio Grk, a izgleda i nevernik, možda je prisiljavao Timoteja da stekne više obrazovanje i da postigne svetsku karijeru. Ipak, život Timoteja je zahvaljujući pouci o Bogu, koju su mu prenele majka i baka, bio smešten u zbivanja hrišćanske skupštine. On se posvetio duhovnim interesima, očigledno je, u najmanju ruku jedno vreme, ostao neoženjen i tako stekao kvalifikacije za službu s apostolom Pavlom (2. Timoteju 1:5).
22. Kako je u brošuri ,,Škola“ mladima predočen životni put, koji odgovara Timotejevom?
22 A kako je s tobom? Hoćeš li i ti upotrebiti svoju mladost kao Timotej? Upravo na taj način života ukazuje objašnjenje u brošuri Škola i Jehovini svedoci, govoreći o deci Jehovinih svedoka sledeće: „Njihov je najvažniji životni cilj da služe Bogu na delotvoran način, a školsko obrazovanje cene kao sredstvo za postizanje tog cilja. Stoga se u zemljama, gde mogu da biraju obrazovanje, odlučuju uglavnom za stručne predmete, koji će im omogućiti da zarade za životno izdržavanje u ovom savremenom svetu. Mnogi pohaćaju stručne kurseve, idu u neku stručnu školu ili na zanat. Kad završe školu, prihvataju posao koji im dozvoljava da se usredsrede na svoj glavni poziv, na hrišćansku službu“.
23. Zašto hrišćanskim omladincima ne bi trebalo biti teško da odgovore na pitanje: ,,Šta ću učiniti sa svojim životom“?
23 Vama koji stvarno cenite sve što su za vas učinili Jehova Bog i njegov Sin, ne bi trebalo da bude teško da odgovorite na pitanje: „Šta ću učiniti sa svojim životom?“ Umesto da živite za sebe same i za lična zadovoljstva, vi ćete se u svom životu zalagati za vršenje Božije volje. I vi ćete poput Timoteja živeti kao duhovni ljudi.
Pitanja za ponavljanje
◻ Zašto pravi hrišćani ne smeju staviti svetovnu karijeru na prvo mesto u životu?
◻ Koje loše savete neki daju, ali šta možemo naučiti iz Isusovog odgovora upućenog Petru?
◻ U kom pogledu su Isus i Timotej odlični primeri za mlade?
◻ Šta pripada duhovnosti?
[Slika na 16. strani]
Luka je stavio hrišćanske ciljeve na prvo mesto u svom životu, iako je bio lekar