Zaposleni u mrtvim delima ili u Jehovinoj službi?

„ŽAO mi je, ali zaposlen sam.“ To je jedan od prigovora koje susreću Jehovini svedoci dok javno propovedaju dobru vest Kraljevstva (Matej 24:14). I dok tvrdnja „Zaposlen sam“ ponekad nije ništa drugo nego zgodan izgovor, istina je da mnogi ljudi jesu zaposleni. Njih praktično izjedaju „brige ovoga sveta“ — pritisci zarađivanja za život, plaćanja računa, odlaženja i dolaženja s posla, podizanja dece, vođenje brige o domu, automobilu i drugim stvarima koje poseduju (Matej 13:22).

Međutim, iako ljudi zaista mogu biti zaposleni, malo njih se bavi delima koja su istinski plodna ili produktivna. To je kao što je mudri čovek Solomon jednom napisao: „Jer koju korist ima čovek od svega rada svoga i od zabrinutosti srca svoga oko truda svoga pod suncem? Jer su svi dani njegovi samo muka, a udeo njegov samo je briga; ni noću se ne odmara srce njegovo. I to je opet taština“ (Propovednik 2:22, 23).

Biblija takvu uzaludnu aktivnost naziva i ’mrtva dela‘ (Jevrejima 9:14). Da li takva dela dominiraju tvojim životom? To bi za tebe, kao hrišćanina, trebalo da bude od velike važnosti, jer će Bog ’dati svakome po delima njegovim‘ (Psalam 62:12). A budući da je „preostalo vreme... skraćeno“, posebno bi trebalo da pazimo da ne traćimo vreme na dela koja su mrtva (1. Korinćanima 7:29, NW). Ali, šta su u stvari mrtva dela? Kako treba da gledamo na njih? I kako možemo biti sigurni da smo zaposleni delima koja imaju pravu vrednost?

Prepoznati mrtva dela

U Hebrejima 6:1, 2, Pavle je napisao: „Zato ostavljajući osnove Hristove reči, obratimo se na ono što je već dovršeno, a da ne postavljamo opet temelje odricanja od mrtvih dela, vere u Boga, nauke krštenja, rukopoloženja, uskrsenja mrtvih i suda večnoga“. Zapazi da su ’osnove nauka‘ uključivale ’odricanje od mrtvih dela‘. Kao hrišćani, Pavlovi čitaoci već su se pokajali od takvih mrtvih dela. Kako?

Pre nego što su prihvatili Hrista, neki u prvom veku bili su zaposleni u mrtvim ’delima pȕtenim‘ naime, ’bludu, nečistoti, bestidnosti, idolopoklonstvu, čaranju‘, i drugim zlim stvarima (Galatima 5:19-21). Nekontrolisana, takva dela vodila bi do njihove duhovne smrti. Ali, nasreću, ti hrišćani su se odvratili od svog razarajućeg puta, pokajali su se i ’oprali‘. Zato su uživali čisti položaj pred Jehovom (1. Korinćanima 6:9-11).

Ipak, nisu svi hrišćani trebali da se pokaju zbog dela koja su bila zla ili nemoralna. Pavlovo pismo prvenstveno je bilo upućeno jevrejskim vernicima, od kojih su se mnogi nesumnjivo strogo držali Mojsijevog zakona pre nego što su prihvatili Hrista. Od kojih, dakle, mrtvih dela je trebalo da se oni pokaju? Sigurno nije bilo ništa loše u tome što su sledili rituale i prehrambene zahteve Zakona. Zar Zakon nije bio ’svet i pravedan i dobar‘? (Rimljanima 7:12). Da, ali u Rimljanima 10:2, 3, Pavle je o Jevrejima rekao: „Svedočim im da imaju revnost za Boga; ali ne prema tačnom spoznanju; jer se, zato što ne poznaju pravednost Božju već traže da utvrde svoju vlastitu, nisu podložili pravednosti Božjoj“ (NW).

Da, Jevreji su pogrešno verovali da savesnim sleđenjem Zakona mogu zaraditi svoje spasenje. Pavle je, međutim, objasnio da je ’čovek proglašen pravednim, ne zbog delâ zakona, nego samo kroz veru prema Hristu Isusu‘ (Galatima 2:16, NW). Nakon što je bila pružena Hristova otkupnina, dela Zakona — bez obzira koliko pobožna ili plemenita — bila su mrtva dela i bez ikakve vrednosti za postizanje spasenja. Jevreji ispravnog srca tražili su zato Božju naklonost pokajanjem od takvih mrtvih dela i krštenjem da simbolizuju svoje pokajanje (Dela apostola 2:38).

Šta mi učimo iz toga? Da mrtva dela mogu uključivati više od zlih ili nemoralnih postupaka; ona obuhvataju bilo koje delo koje je duhovno mrtvo, uzaludno ili besplodno. Ali zar se svi hrišćani ne pokaju od takvih mrtvih dela pre svog krštenja? Tačno, ali neki hrišćani u prvom veku kasnije su ponovo upali u nemoralno ponašanje (1. Korinćanima 5:1). A među jevrejskim hrišćanima postojala je sklonost da se vrate na praktikovanje mrtvih dela Mojsijevog zakona. Pavle je takve morao podsetiti da se ne vraćaju mrtvim delima (Galatima 4:21; 5:1).

Čuvati se mrtvih dela

Zato, Jehovin narod mora danas paziti da ne upadne ponovo u zamku mrtvih dela. Praktično iz svih smerova napadaju nas pritisci da se moralno kompromitujemo, da budemo nepošteni i da se upustimo u postupke neispravnog seksualnog ponašanja. Nažalost, hiljade hrišćana svake godine podlegne takvim pritiscima, a ako se ne pokaju, isključuju se iz hrišćanske skupštine. Dakle, hrišćanin se više nego ikada pre mora držati Pavlovog saveta iz Efescima 4:22-24: „Treba da odložite staru ličnost koja odgovara vašem pređašnjem načinu ponašanja i koja se kvari po svojim prevarnim željama; ali treba da se obnovite u sili koja pokreće vaš um, i treba da obučete novu ličnost koja je stvorena prema Božjoj volji u istinskoj pravednosti i lojalnosti“ (NW).

Naravno, Efešani kojima je Pavle pisao već su u velikoj meri obukli novu ličnost. Ali, Pavle im je pomogao da razumeju da je to trajni proces! Bez neprestanog napora, hrišćane bi prevarne želje koje ne popuštaju kao iskvarujući uticaj mogle odvesti natrag mrtvim delima. Isto je i sa nama danas. Moramo se stalno boriti da obučemo novu ličnost, ne dozvoljavajući da bude uprljana bilo kojom od crta ličnosti koje smo stekli u našem starom načinu života. Moramo odbaciti — mrzeti — bilo koji oblik zlih dela tela. „Vi koji Gospoda ljubite, mrzite na zlo“, podstiče psalmista (Psalam 97:10).

Pohvalno je što je ogromna većina Jehovinog naroda danas poslušala ovaj savet i ostala moralno čista. Ipak, neki su skrenuli na drugi kolosek delima koja ne moraju biti loša sama po sebi, ali su sasvim uzaludna i besplodna. Na primer, neki su se duboko upleli u planove za zarađivanje novca ili nabavku materijalnih stvari. Ali, Biblija upozorava: „Ali koji hoće da se obogate, oni upadaju u iskušenja i zamke, i u mnoge lude i škodljive žudnje, koje bacaju čoveka u propast i pogibao“ (1. Timoteju 6:9). Za druge se svetovno obrazovanje pokazalo kao zamka. Istina, određeni stepen svetovnog obrazovanja može biti neophodan da bi se dobio posao. Ali, u težnji za višim svetovnim obrazovanjem koje oduzima mnogo vremena, neki su sami sebi naneli duhovnu štetu.

Da, mnoga dela sama po sebi ne moraju biti moralno pogrešna. Ali, ona su ipak mrtva ako u stvari sada ne dodaju našem životu ili nam ne donose naklonost kod Jehove Boga. Takva dela oduzimaju mnogo vremena i energije, a ne donose nikakve duhovne koristi, nikakvo trajno osveženje. (Uporedi Propovednik 2:11.)

Nesumnjivo se snažno naprežeš da budeš zaposlen u vrednim duhovnim aktivnostima. Ipak, pomoći će ti ako redovno pažljivo preispitaš sam sebe. S vremena na vreme, možeš sam sebi postaviti pitanja kao što su: ’Da li zbog nepotrebnog svetovnog posla koji sam uzeo trpi moje učestvovanje u službi i prisustvovanje sastancima?‘ ’Imam li vremena za rekreaciju ali malo vremena za lični i porodični studij?‘ ’Trošim li mnogo vremena i energije brinući za materijalne posede a propuštam da brinem za potrebite u skupštini, kao što su bolesni i stariji?‘ Odgovori na ova pitanja mogli bi ti otkriti potrebu da daš veći prioritet duhovnim delima.

Budi stalno zaposlen u Jehovinoj službi

Kao što kaže 1. Korinćanima 15:58, postoji ’obilje posla u delu Gospodovom‘ (NW). Najistaknutije je delo propovedanja Kraljevstva i stvaranja učenika. U 2. Timoteju 4:5, Pavle je podsticao: „Učini propovedanje Dobre Vesti svojim životnim delom, u temeljnoj službi“ (Jerusalem Bible). Starešine i sluge pomoćnici takođe imaju mnogo posla u brizi za potrebe stada (1. Timoteju 3:1, 5, 13; 1. Petrova 5:2). Glave porodica — od kojih su mnogi samohrani roditelji — takođe imaju teške odgovornosti da brinu za svoje porodice i pomažu svojoj deci da jačaju u svom odnosu s Bogom. Takva dela mogu biti zamorna, ponekad čak i iscrpljujuća. Ali, daleko od toga da su mrtva, ona donose pravo zadovoljstvo!

Problem je: Kako se može naći vreme da se izvrše sva ta neophodna vredna dela? Neophodna je samodisciplina i lična organizacija. U 1. Korinćanima 9:26, 27, Pavle je pisao: „Ja dakle tako trčim, ne kao na nepouzdano, i tako se borim, a ne kao onaj koji vetar bije, nego morim telo svoje i uzdržavam ga, da ne budem ja sam izbačen pošto sam drugima propovedao“. Jedan način da se primeni načelo ovog citata bio bi da periodično ispitaš ličnu rutinu i način života. Lako bi mogao otkriti da možeš odstraniti mnoštvo nepotrebnih stvari koje ti oduzimaju vreme i energiju.

Na primer, da li se mnogo tvoje energije i vremena troši na gledanje televizije, rekreaciju, čitanje svetovne literature ili hobije? Prema članku u The New York Timesu, prosečna odrasla osoba u Sjedinjenim Američkim Državama u gledanju televizije provede „nešto preko 30 sati nedeljno“. Sigurno bi se to vreme moglo bolje iskoristiti! Supruga jednog putujućeg nadglednika izveštava: „Skoro potpuno sam isključila sve gutače vremena, kao što je gledanje televizije.“ Rezultat? Uspela je da pročita celu biblijsku enciklopediju u dva toma Insight on the Scriptures!

Možda i ti treba da razmotriš do koje mere možeš pojednostaviti svoj način života. Solomon je rekao: „Sladak je san onoga koji služi, bez obzira jede li malo ili puno; a obilje koje pripada bogatome ne dozvoljava mu da spava“ (Propovednik 5:12, NW). Da li je mnogo tvog vremena i energije posvećeno brizi za nepotrebne materijalne posede? Zaista, što više stvari posedujemo, više stvari moramo održavati, osiguravati, popravljati i čuvati. Da li bi moglo biti na tvoju korist da se jednostavno odrekneš određenih stvari?

Posedovanje realnog rasporeda je još jedan način da bolje upotrebiš svoje vreme. Takav raspored treba da uzme u obzir potrebu za relaksacijom ili rekreacijom. Ali, duhovnim interesima treba dati prioritet. Treba odvojiti vreme za redovno posećivanje svih skupštinskih sastanaka. Takođe možeš unapred odrediti koji se dani ili večeri mogu posvetiti delu evanđelizacije. Uz pažljivo planiranje, možda ćeš moći čak da povećaš svoj udeo u službi, možda s vremena na vreme služeći kao pomoćni pionir. Ali, pobrini se da u raspored uključiš vreme za lični i porodični studij, uključujući temeljno pripremanje za sastanke. Ako budeš pripremljen, ne samo da ćeš sam izvući više od sastanaka, nego ćeš biti i u boljem položaju da ’podstičeš na ljubav i vrsna dela‘ posredstvom svojih komentara (Hebrejima 10:24, NW).

Pronalaženje vremena za proučavanje može zahtevati neke žrtve. Na primer, betelske porodice širom sveta svako jutro rano ustaju da bi razgovarale o dnevnom citatu. Da li ti je moguće da svako jutro iskupiš malo vremena za lični studij? Psalmista je rekao: „Ja pretečem zoru i vapijem: U reč tvoju se ja uzdam!“ (Psalam 119:147). Naravno, rano ustajanje će zahtevati planiranje razumnog vremena za odlazak u krevet tako da sledeći dan možeš započeti spreman i odmoran.

Koristi od zaposlenosti u Jehovinoj službi

Biti ’bogato zaposlen u delu Gospodovom‘ zahteva planiranje, disciplinu i samopožrtvovanost. Ali, rezultat će biti da ćeš uživati u bezbrojnim koristima. Zato ostani zaposlen, ne u mrtvim ili uzaludnim delima koja donose samo prazninu i tugu, nego u Jehovinoj službi. Jer takvim delima očituješ svoju veru, stičeš Božje odobravanje i, konačno, nagradu večnog života!

[Slika na 28. strani]

Realan raspored pomaže hrišćaninu da mudrije upotrebi svoje vreme