Živeti uravnoteženim, jednostavnim životom
„Zato dobro pazite kako postupate, ne kao ludi nego kao mudri, . . . jer su dani zli“ (EFESCIMA 5:15, 16 NS).
1, 2. Šta je danas pravi izazov i sa čim može da se uporedi?
PRAVI je izazov određivati prioritete, kako bi se udovoljilo svim odgovornostima, a snaga i vreme razumno ulagali u važna područja života. Isto tako je teško izbegavati krajnosti i ostati duhovno i emotivno uravnotežen (Efescima 5:17; 1. Timoteju 4:8; 1. Petrova 1:13).
2 Ovaj izazov može da se uporedi sa onim pred kojim stoji cirkuski umetnik, dok pokušava da hoda po tankom žičanom užetu. Za njega bi bilo sudbonosno ako bi izgubio ravnotežu. A gubitak duhovne ravnoteže bio bi isto tako opasan za nas. Onaj ko hoda po jako nategnutom žičanom užetu, sigurno se ne opterećuje raznim stvarima, nego ima uz sebe samo najpotrebnije. Da bi sačuvali duhovnu ravnotežu, moramo živeti jednostavnim neopterećujućim životom (Jevrejima 12:1, 2).
3. Šta moramo da radimo da bi mogli da živimo jednostavnim životom?
3 Ako želimo da vodimo jednostavan život, moramo se baviti samo stvarima koje su nam potrebne za pristojan život. Isus je suprotstavio Božije kraljevstvo i njegovu pravednost, ono što prvo treba da traže njegovi učenici „onom za čim neznabošci pohlepno teže“ (Matej 6:32, 33, NS). Dakle, on nam savetuje da ne gomilamo te stvari. Zašto? Jer komplikuju život i mogle bi nas odvesti stranputicom (Luka 12:16-21; 18:25). To je odličan savet za sve nas, bez obzira jesmo li bogati ili siromašni, više ili manje obrazovani.
Zašto danas toliko važno
4. Zašto je toliko važno da danas živimo uravnoteženim, jednostavnim životom?
4 Danas je posebno važno živeti uravnoteženim, jednostavnim životom, jer su Satana i njegovi demoni u svojoj slobodi kretanja ograničeni na Zemlju, pa rade na tome da nas tlače i odvraćaju od naše službe Bogu (Otkrivenje 12:7-12, 17). Stoga je danas više nego ikada prikladna biblijska zapovest: „Zato dobro pazite kako postupate, ne kao ludi nego kao mudri, koristeći svoje povoljno vreme, jer su dani zli“ (Efescima 5:15, 16, NS). Da, mi ne živimo u Božijem novom svetu, nego u Sataninom zlom svetu, i stoga se nesmemo uljuljkati i postati samozadovoljni (2. Korinćanima 4:4; 2. Petrova 3:7, 13).
5. U kom pogledu su sluge Božije staroga doba dobar primer za nas?
5 Božije sluge starog doba koje su živele u ovom Satanskom svetu, služe nam kao odličan primer. Oni „priznadoše da su tuđinci i putnici na Zemlji“. Stoga su težili za „boljom, to jest za nebeskom (domovinom)“ (Jevrejima 11:13-16, St). Njihova podanička vernost pripadala je Božijem nebeskom kraljevstvu, a tako bi trebalo biti i s nama. Iz tog je razloga apostol Petar označio hrišćane „strancima i privremenim stanovnicima“ (1. Petrova 2:11, NS; Filipljanima 3:20). Isus je zaista rekao da njegovi pravi sledbenici „nisu deo sveta“. To znači da hrišćani, kako je objasnio apostol Pavle, „ne koriste ovaj svet u potpunosti“ (Jovan 17:16; 1. Korinćanima 7:31, NS).
6. a) Šta ne smemo da zaboravimo i sa čime može da se uporedi naša situacija? b) Koji opominjući primer treba svi da uvažavamo?
6 Dakle, nikada ne smemo da zaboravimo da je Satanin svet opasan životni prostor. Pogrešan korak može da bude sudbonosan (1. Jovanova 5:19; 1. Petrova 5:8). Naša situacija može da se poredi sa situacijom osobe koja prolazi kroz minsko polje. Kao opominjujući primer za hrišćane, apostol Pavle je spomenuo Izraelce, koji su bili nadomak ulaska u obećanu zemlju. Mnogi od njih su izgubili duhovnu ravnotežu, počinili su nemoral i Bog ih je pogubio. „Ko misli da stoji“, pisao je Pavle, neka pazi da ne (izgubi duhovnu ravnotežu i) padne“ (1. Korinćanima 10:12, NS).
Zašto je zaštita
7. Koje samoispitivanje bi bilo mudro?
7 Živeti uravnoteženim, jednostavnim životom za tebe je zaštita, jer tako imaš više vremena i snage za duhovne stvari. Dakle, s dobrim razlogom se pitaj: Pojednostavljujem li svoj život ili ga komplikujem? Kojim stvarima zaista dajem prednost? Neki kažu da imaju malo vremena za proučavanje Biblije ili za sudelovanje u službi propovedanja. Ali, šta je razlog tome? Verovatno ne žive uravnoteženim, jednostavnim životom. Zašto jednom ne uporediš koliko vremena trošiš za razonodu, na primer za gledanje televizije, a koliko vremena provedeš u službi za Jehovu, u ovom ili onom hrišćanskom području delovanja? Trošiš li svoje vreme na ujednačen način? Budeš li što jednostavnije oblikovao svoj život, ostaće ti više vremena za važnije stvari, između ostalog za veće sudelovanje u krajnje važnoj duhovnoj žetvi (Filipljanima 1:9, 10; Matej 9:37).
8. Kako možemo da sledimo Isusova upozorenja da prvo tražimo Kraljevstvo i šta dobro ilustruje kretanje i napredovanje?
8 Ustvari tvoja duhovna aktivnost otkriva da li živiš uravnoteženim, jednostavnim životom ili ne. Hrišćani koji slede Isusovo upozorenje da prvo traže Božije kraljevstvo, dobro napreduju, tako što redovno proučavaju Bibliju, posećuju sastanke i sudeluju u službi propovedanja. A dobro napredovanje je prava zaštita od pada. Može da se uporedi sa vožnjom bicikla. Oni koji su pokušali da drže ravnotežu sve sporije vozeći bicikl, morali su da stanu, jer je nemoguće držati ravnotežu ako bicikl nije u pokretu. Isto se događa ako se ne krećemo u duhovnom pogledu. Gubimo ravnotežu i padamo. Duhovni napredak je jedina zaštita (Filipljanima 3:16).
9. a) Šta je dobar podsetnik za sve nas? b) Koja bi pitanja trebali da postavimo ako razmišljamo o nekom poslu?
9 Takođe moramo biti budni i ne zaboravljati da ćemo imati više vremena za proučavanje, za pripremanje za sastanke i za pružanje pomoći drugima, ako se rasteretimo određenih stvari. „Kad god sam hteo da kupim nešto što mi nije potrebno, ili se prihvatim nepotrebnog posla“, rekao je jedan hrišćanin, trgovac, „stao sam i rekao sebi: Ostani pri jednostavnom! Ponekad sam morao oštro da se borim sam sa sobom.“ Zar to nije dobar podsetnik za nas? Na primer, ako razmatraš mogućnost da proširiš svoju kuću, zašto da se ne upitaš: Hoće li to koristiti ili štetiti mojoj i duhovnosti moje porodice? Da li mi je zaista potrebno sve za čim pohlepno teže ljudi iz sveta, ili da li mogu da budem bez toga?
10. Kako se gledišta „telesnog čoveka“ razlikuju od gledišta „duhovnog čoveka“?
10 Međutim, neko bi se mogao usprotiviti: Da li je takva požrtvovanost zaista potrebna? Da li se od nas traži da živimo uravnoteženim, jednostavnim životom? Pavle je govorio o „stvarima čoveka“ i o „Božijim stvarima“, rekavši: „Zemaljski [telesni] čovjek ne prima ono što dolazi od duha Božjega, jer je to za nj ludost. On to ne može ni upoznati, jer se to mora uz pomoć duha prosuđivati. Naprotiv, čovjek duhovan prosuđuje sve“ (1. Korinćanima 2:11, 14, 15, St). Lako je moguće postati „telesni čovek“, težeći za nepotrebnim materijalnim stvarima i pribavljajući ih. Tada požrtvovanost izgleda preterana, čak smešna. Ali, to je viđenje „telesnog čoveka“, a ne „duhovnog čoveka“.
11. Šta bi za Noja bilo neuravnoteženo postupanje i kako možemo mi danas da živimo uravnoteženim načinom života?
11 Duhovan čovek gleda na stvari očima vere. On ih posmatra s Božijeg stanovišta. Uzmimo za primer Noja. Da li bi on bio uravnotežen da je, upoznavši Božiju nameru da će uništiti svet potopom, trošio svoje vreme za gradnju veće i bolje kuće i za sticanje više materijalnih dobara? Naravno ne! Pravu sigurnost mu je pružala samo arka. Živeti uravnoteženim, jednostavnim životom za Noja je značilo poklanjati punu pažnju gradnji arke i svojoj ulozi „propovednika pravde“, i sve to uprkos ruganju „telesnih ljudi“ koji nisu želeli da veruju (2. Petrova 2:5; Matej 24:37-39). Budući da smo mi obavešteni o predstojećem svršetku sveta, i za nas se uravnoteženi način života sastoji jedino i samo u poklanjanju pažnje vršenju Božije volje i objavljivanju dobre vesti, iako bi to moglo da znači žrtvovanje onog što mnogi danas smatraju takozvanim normalnim načinom života (1. Jovanova 2:17).
Šta nas je učio Isus
12. a) Šta prema Isusovim rečima treba da prestanemo da radimo, a šta da radimo umesto toga? b) Zašto je potrebna promena određivanja cilja?
12 Isus je u svojoj propovedi na gori dao odličan savet, za uravnotežen i jednostavan život. Rekao je: „Prestanite sabirati blago na Zemlji, gde moljac i rđa nagrizaju i gde lopovi provaljuju i kradu. Nego sabirajte sebi blago na nebu, gde ni moljac ni rđa ne nagrizaju i gde lopovi ne provaljuju i ne kradu.“ Zašto je potrebna promena određivanja cilja, Isus je objasnio sledećim rečima: „Jer, gde je tvoje blago, onde će biti i tvoje srce“ (Matej 6:19-21 NS).
13. U šta treba da budeš uveren da bi mogao da sabiraš blago na nebu?
13 Tvoje blago je ono što ti smatraš stvarno važnim. Jesu li materijalna dobra tvoje blago? Ili je to slavljenje Jehovinog imena i od njega obećana nagrada? ako ne želiš u svom životu da sabiraš blago na zemlji, nego na nebu, moraš da budeš u potpunosti uveren u realnost Kraljevstva. Novi svet treba za tebe da bude toliko realan, da ga vidiš svojim duhovnim očima i da možeš da stvoriš sliku o svom učešću u ostvarenju Jehovine namere sa Zemljom. I ti moraš kao Mojsije da „vidiš nevidljivoga“, i budeš čvrsto uveren da „on nagrađuje one koji ga ozbiljno traže“ (Jevrejima 11:6, 27, NS).
14. Kakve će biti posledice ako je naše srce upravljeno ka materijalnim stvarima?
14 Ali, šta ako je tvoje srce, što uključuje tvoje želje i naginjanja, upravljeno na materijalno blago? U Bibliji čitamo: „Jer je ljubav prema novcu koren svih štetnih stvari, i išavši za tom ljubavlju neki su odstupili od vere i izboli sebe mnogim mukama.“ Težnja za materijalnim stvarima koje se mogu pribaviti novcem, ne donosi pravo trajno zadovoljstvo (1. Timoteju 6:10, NS; Propovednik 5:10). Ali, najtragičnija je okolnost da ljubav prema novcu i prema materijalnim stvarima šteti našem odnosu sa Bogom, koji očekuje od nas da mu služimo „čitavim srcem“ (1. Dnevnika 28:9, NS).
15. a) Koju je ilustraciju naveo Isus u vezi s okom? b) Kako se u doslovnom i duhovnom smislu može sačuvati čisto oko? v) Kako će naša duhovna vizija biti nalik viziji trojice Isusovih apostola, ako imamo čisto oko?
15 Dve ilustracije koje je Isus naveo mogu da nam pomognu da izbegnemo zamci materijalizma. Prvo je rekao: „Svetiljka tela je oko. Ako je dakle oko tvoje čisto, celo će ti telo biti svetlo. Ali, ako je oko tvoje opako, celo će ti telo biti tamno“ (Matej 6:22, 23, NS). „Čisto“ oko u doslovnom smislu je oko koje ispravno fokusira, posredujući mozgu jasne slike. Oko koje nije oštro upravljeno na nešto, posreduje nejasne, mutne slike. Slično je i s duhovnim okom. Ako je „čisto“ ili oštro upravljeno, ono posreduje jasnu sliku o Božijem kraljevstvu, a ne mutnu, nejasnu, koja prikazuje novi svet kao bajku ili mit. Ako je tvoje duhovno oko oštro upravljeno, tada će Božiji obećani novi svet biti za tebe realan, kao što je bilo Kraljevstvo trojici apostola, kojima je prilikom Isusovog preobraženja u natprirodnoj viziji posredovan osvrt na dolazeće Kraljevstvo (Matej 16:28 do 17:9; Jovan 1:14; 2. Petrova 1:16-19).
16. Kako je Isus u jednoj drugoj ilustraciji naglasio potrebu da se teži samo za jednim ciljem?
16 Isus je naveo i drugu ilustraciju. „Niko ne može robovati dvojici gospodara“, rekao je, „jer, ili će jednoga mrzeti, a drugoga voleti, ili će prionuti uz jednoga, a prezreti drugoga.“ Zbog važnosti još je jednom naglasio potrebu težnje samo za jednim ciljem, rekavši: „Ne možete robovati Bogu i bogatstvu“ (Matej 6:24). To jednostavno ne ide. Isus je nastavio: „Zato vam kažem: Prestanite biti zabrinuti za svoje duše, šta ćete jesti ili šta ćete piti; ili za svoja tela, šta ćete obući. . . . Za ovim, naime, neznabošci pohlepno teže. Jer otac vaš nebeski zna da vam je sve to potrebno“ (Matej 6:25-32, NS).
17. a) Koju je misao Isus istakao svojim uputstvima u vezi materijalnih stvari? b) Šta je Isus naglasio i šta znači živeti uravnoteženim, jednostavnim životom?
17 Isus nije želeo time da kaže da njegovi sledbenici prepuste slučaju zbrinjavanje životovažnih materijalnih stvari, da mogu da budu lenji odbijajući posao koji bi im omogućio podmirivanje potreba svoje porodice (1. Timoteju 5:8). Ne, time je mišljeno da materijalne stvari za kojima neznabošci pohlepno teže, ne smeju imati prednost. Isus je, ustvari savetovao: „Tražite, dakle, najpre Kraljevstvo i njegovu pravednost, a sve će vam se ovo drugo dodati“ (Matej 6:33, NS). Dakle, Isus je govorio o ciljevima u životu, naglasivši besmislenost težnje za materijalnim stvarima. Živeti uravnoteženim, jednostavnim životom znači imati pogled upravljen naročito na interese Kraljevstva, a sve drugo smatrati drugorazrednim.
Primer Isusa i ostalih
18. Kako nam je Isus ispravan primer?
18 Kad je Pavle predočio hrišćanima „da odbace svaki teret greha (neverovanja ili gubitka vere)“, pozvao ih je: „Ustrajno trčimo trku koja leži pred nama. Upravimo pogled na začetnika i usavršitelja naše vere, Isusa“ (Jevrejima 12:1, 2, NS). Isus se isključivo posvetio interesima Kraljevstva, pa je ovako mogao da opiše svoju situaciju: „Lisice imaju jame i ptice nebeske gnezda, a Sin čovječji nema gdje da nasloni glavu“ (Matej 8:20, St). Ali, Isus nije bio asketa, jer iz Svetog Pisma proizlazi da nije imao ništa protiv dobre hrane i dobre odeće. Ipak, njegov glavni cilj u životu bio je da izvrši svoju službu. Dakle, on je živeo uravnoteženim, jednostavnim životom. (Luka 5:29; Jovan 19:23, 24).
19, 20. a) Kakav nam je primer u vezi materijalnih stvari ostavio Pavle? b) Koje iskustvo mnogi danas doživljavaju i šta misle o svom životnom putu?
19 I apostol Pavle je postavio ispravne prioritete. On je objasnio: „Ipak, ne cenim svoju dušu skupom, samo da bih mogao završiti svoju službu, koju sam primio od Gospoda Isusa, naime da temeljno svedočim za dobru vest“ (Dela apostolska 20:24, NS). A da bi mogao da izvršava tu krajnje važnu službu, on se zadovoljavao najpotrebnijim, iako se povremeno radovao i obilju. S tim u vezi je pisao: „U svemu i pod svim okolnostima sam upoznao tajnu, kako biti sit, tako i gladovati, kako obilovati, tako oskudevati“ (Filipljanima 4:12, NS).
20 Doslovno desetine hiljada Jehovinih svedoka doživljavaju danas slična iskustva. Mnogi od njih su punovremene sluge, deluju kao misionari, pioniri, putujući nadglednici ili služe u svetskoj centrali Organizacije, kao i u njenim podružnicama. Nakon dugogodišnje punovremene službe većina od njih govori: „Ako bih još jednom birao, ne bih drugačije postupio“.
Blagoslovi koje možeš da doživiš
21, 22. a) Koju ćemo nagradu danas dobiti ako živimo uravnoteženim, jednostavnim životom? b) Koje buduće blagoslove možeš da očekuješ?
21 Živeti uravnoteženim, jednostavnim životom, predstavlja, doduše, žrtvu, ali se to ne može uporediti s blagoslovima i radošću. Imaćeš više vremena za unapređivanje interesa Kraljevstva, više prilike za pronalaženje zainteresovanih i za njihovo poučavanje o Božijim namerama. Tada ćeš osetiti pravo zadovoljstvo i mir u srcu, kao i sigurnost da se dopadaš Jehovi Bogu. Ovu nagradu možeš još danas da dobiješ (Filipljanima 4:6, 7).
22 Ali, budući blagoslovi biće daleko veći, pa u poređenju s tim izbledi svaka sadašnja žrtva. Jehovinim blagoslovima pripada „život u nedogledno vreme“. Da, taj blagoslov možeš dobiti — večni život u sreći u Jehovinom pravednom novom svetu. Živi danas uravnoteženim, jednostavnim životom, ne daj se izbaciti iz ravnoteže stvarima ovoga sveta. Ne zaboravi nikada da će Bog ispuniti želje tvoga srca (Psalam 21:3, 4; 37:4; 133:3).
Pitanja za ponavljanje
◼ Koji primeri i ilustracije mogu da nam pomognu da živimo uravnoteženim, jednostavnim životom?
◼ Kako je uravnotežen, jednostavan život zaštita za nas?
◼ Šta znači za nas ako nam je duhovno oko čisto?
◼ Kako nas je Isus učio da živimo jednostavnim životom?
◼ Koji blagoslovi proizlaze iz uravnoteženog, jednostavnog života?