Voditi računa o interesima starijih
‘Ne gledajte pojedini samo na svoju vlastitu korist, nego i na korist drugih’(FILIPLJANIMA 2:4, ST).
1, 2. a) Na koji način je Vodeće telo u prvom veku pokazalo interesovanje za potrebe starijih? b) Šta je dokaz da delo propovedanja nije bilo zanemareno?
UBRZO nakon Duhova 33. naše ere u hrišćanskoj skupštini „počeše da mrmljaju Jevreji koji su govorili grčki protiv Jevreja koji su govorili Hibru da se njihove udovice zapostavljaju u svakidašnjoj pomoći (deljenje hrane kom je potrebno)“. Nesumnjivo su neke od tih udovica bile u već poodmaklim godinama, pa stoga nisu više mogle da brinu same o sebi. U svakom slučaju apostoli su lično posredovali i rekli: „Pronađite među sobom sedam ljudi na dobru glasu punih duha i mudrost, pa ćemo njih postaviti nad tim nužnim poslom“ (Dela apostolska 6:1—3, ST).
2 Dakle, prvi hrišćani su smatrali brigu za one u nevolji „nužnim poslom“. Godinama kasnije pisao je učenik Jakov: „Oblik obožavanja, koji je sa stanovišta našeg Boga i oca čist i neokaljan jeste ovo; obilaziti sirote i udovice u njihovoj nevolji“ (Jakov 1:27, NS). Znači li to da treba zanemariti iznad svega važno delo propovedanja? Ne, jer nakon što je delo pomaganja udovicama bilo pravilno organizovano, „Reč se Božja širila bez prestanka, a broj je učenika u Jerusalimu silno rastao“, čitamo u Delima apostolskim 6:7.
3. Koje ohrabrenje nalazimo u Filipljanima 2:4 i zašto je ono, naročito danas, prikladno?
3 Mi živimo danas u ‘kritičnim vremenima s kojima se teško izlazi na kraj’ (2. Timoteju 3:1, NS). Zahtevi koje stavljaju pred nas porodični život i svetski posao ostavljaju nam možda samo malo energije ili želje — da se brinemo za potrebe starijih. Stoga smo rečima iz Filipljana 2:4 na odgovarajući način potaknuti da ‘ne gledamo samo na svoju vlastitu korist, nego i na korist drugih’. Kako to može da se radi na uravnotežen, praktičan način?
Poštovati udovice
4. a) Zašto i kako je skupština prvog veka ,,poštovala“ udovice? b) Da li su takve pripreme uvek bile potrebne?
4 U 5. poglavlju 1. Timoteju čitamo kako su se prvi hrišćani brinuli za starije udovice u skupštini. Pavle je opomenuo Timoteja: „Poštuj udovice koje su prave udovice“ (1. Timoteju 5 stavak 3.). Ovde su istaknute starije udovice, koje su sasvim sigurno, bile dostojne redovne finansijske pomoći. One očito nisu imale ikakvu mogućnost da zarade za izdržavanje, stoga im je preostalo jedino da ‘stave svoju nadu u Boga i provode noć i dan u prošnjama i molitvama“ (1. Timoteju 5 stavak 5.). Kako su bile uslišene njihove molitve za pomoć? Kroz skupštinu! Dostojnim udovicama je na organizovan način bilo omogućeno skromno životno izdržavanje. Naravno, za udovicu koja je imala sredstva za život ili rođake koji su mogli da joj pomognu, takve pripreme su bile nepotrebne (1. Timoteju 5 stavak 4, 16.).
5. a) Kako mogu neke udovice da teže za „čulnim zadovoljstvima“? b) Da li je skupština bila obavezna da pomaže takvim udovicama?
5 „Ko (udovice) teži za čulnim zadovoljstvima“, upozorio je Pavle, „mrtav je (u duhovnom pogledu) iako živi“ (1. Timoteju 5 stavak 6, NS). Pavle ne objašnjava u kom su se pogledu pojedinci, kako je doslovno prevedeno u Kraljevskom interlinearnom prevodu „razbludno ponašali“. Neki su možda morali da se bore sa svojim „seksualnim prohtevima“ (1. Timoteju 5 stavak 11.). No, prema Lideli Skot Grčkoengleskom leksikonu izraz ‘razbludno se ponašati’ može da se odnosi na razmažen način života, na preterani komfor ili na obilje. Možda su neki želeli da se preko skuštine obogate, da ona finansira njihov luksuzan način života, pun neumerenosti. Bilo kako bilo, Pavle je dao do znanja da takve osobe ne zaslužuju pomoć od skupštine..
6, 7. a) Šta je bio „popis“? b) Zašto nije bila predviđena nikakva pomoć za one ispod 60 godina? v) Kako je Pavle doprineo tom da mlade udovice ne dođu pod udar nepovoljnog „suda“?
6 Pavle nastavlja: „Neka se unese u udovički popis (samo ona) udovica koja ne bude mlađa od šezdeset godina“. Očigledano u Pavlovo vreme je vladalo shvatanje da žena iznad 60. godina života nije više u stanju da se brine sama za sebe i da se verovatno neće više udavatia. „Mlade udovice naprotiv, odbij (ne unesi), rekao je Pavle, „jer kad ih obuzme želja protivna Hristu, hoće da se ponovo udaju, opterećene božanskom osudom, što su prekršile pre zadanu veru“ (1. Timoteju 5 stavci 9, 11, 12, ST).
7 Da je „popis“ bio otvoren i za mlađe udovice, one bi se možda prebrzo izjasnile, da žele da ostanu neudate. Možda bi nekim posle određenog vremena,teško padalo da drže pod kontrolom svoje „nagone“, pa bi želele da se ponovo udaju, čime bi navukle na sebe „sud“, jer su „prekršile zadanu veru“, naime da će ostati neudate. (Uporedi Propovednik 5:2—6). Pavle je doskočio takvim problemima, rekavši: „Prema tome, želim da se mlađe udovice udaju, da rađaju decu“ (1. Timoteju 5 stavak 14, ST).
8. a) Kako su Pavlove smernice pomogle skupštini? b) Da li se vodilo računa o mladim udovicama ili starijim muškarcima ako se nađu u nevolji?
8 Osim toga, apostol je ograničio upisivanje na one koje su već duže vreme pokazivale uzorna hrišćanska dela (1. Timoteju 5 stavak 10.). Dakle, skupština nije bila ustanova za socijalnu pomoć lenjih ili lakomih osoba (2. Solunjanima 3:10, 11). No, kako je sa starijim muškarcima ili mlađim udovicama? Ako upadnu u nevolju skupština se nesumnjivo brine za svakoga od njih lično. (Uporedi 1. Jovanova 3:17, 18).
9. a) Zašto su pripreme za starije danas drugačije od onih u prvom veku? b) Kakav stav treba, danas, da se ima na temelju Pavlovog dokazivanja o udovicama iz 5. poglavlja 1. Timoteju?
9 Takve pripreme su u potpunosti odgovarale potrebama skupština prvog veka. No, u Izlagačevom biblijskom komentaru se primećuje: „Danas je zahvaljujući osiguravajućim zavodima, socijalnim ustanovama i mogućnosti da se dobije posao, situacija sasvim drugačija“. Zbog izmenjenih socijalnih i privrednih prilika, u skupštinama je danas retko potrebno da se vodi popis starijih, kojima je potrebna pomoć. (Treba uzeti u obzir i zakonske odredbe dotične zemlje). Iz Pavlovih reči upućenih Timoteju jasno se vidi sledeće: 1 Problemi starijih tiču se cele skupštine — naročito starešina. 2. Vođenje brige o starijima treba pravilno organizovati. 3. Takva pomoć je ograničena na one kojima je stvarno potrebna.
Kako da nadglednici ‘vode računa’ o interesima starijih
10. Kako starešine danas mogu da prednjače u pokazivanju interesovanja za starije?
10 Kako danas nadglednici prednjače u pokazivanju interesovanja za starije? Oni mogu, s vremena na vreme, da razgovaraju o potrebama starijih, na sastancima starešina. Ako se ukaže potreba da se nekome posebno pomogne, mogu da se pobrinu da se to i učini. Možda nisu u situaciji da lično mogu da pomažu, ali često ima u skupštini mnogo dobrovoljaca — uključujući i omladince — koju mogu da pomognu. Oni u svakom slučaju mogu da nadgledaju to vođenje brige, time da možda ovlaste nekog brata za koordiniranje pružanja pomoći pojedincima.
11. Kako starešine mogu da se informišu o potrebama starijih?
11 Solomon je savetovao: „Staraj se za stada svoja“ (Priče Solomunove 27:23,ST). Dakle, starešine mogu lično da posete starije, da bi utvrdili kako mogu da im pomognu na najbolji mogući način, „prema njihovim potrebama“ (Rimljanima 12:13). Jedan putujući nadglednik je zaključio: „Malo je starih ljudi koji su suštinski samostalni, stoga ih ne treba mnogo pitaš šta bi trebalo učiniš. Najbolje je da se utvrdi šta im je potrebno, a zatim to i uradi“. Neke starešine u Japanu su utvrdile da je jednoj 80 godišnjoj sestri potrebna velika pažnja. Oni izveštavaju: „Sada nastojimo da neko kontaktira sa njom dva puta dnevno, ujutru i uveče, bilo da je poseti ili pozove telefonom“ (Uporedi Matej 25:36).
12. a) Šta starešine mogu da učine da bi stariji imali koristi od skupštinskih sastanaka? b) Kako mogu da koriste kasete koje je Zajednica izdala?
12 Starešine moraju da vode računa da stariji izvlače korist iz skupštinskih sastanaka (Jevrejima 10:24, 25). Treba li neke od njih dovesti na sastanak? Možda neki, zbog slabog sluha, nisu u stanju da čuju i razumeju poruku sa sastanaka? (Matej 15:10, ST). Možda bi bilo praktično da im se nabave slušalice koje se stavljaju na uši. Neke su skupštine omogućile prenos sastanaka preko telefona, kako bi ih mogli da slušaju i oni koji su vezani za svoje domove. Neki snimaju sastanke na kasete za potrebe bolesnih — a bilo je i slučajeva kad su im kupljeni kasetofoni. Jedan starešina iz Nemačke primećuje: „Posetio sam veći broj starijih, koji su jednostavno sedeli ispred televizijskog ekrana i gledali emisije koje bi se jedva mogle označiti kao duhovno izgrađujuće“. Trebali bi da ih ohrabrimo da umesto toga, slušaju kasete s kraljevskim pesmama i biblijskim knjigama, koje je Zajednica izdala.
13. Kako može da se pomogne starijima da ostanu aktivni objavitelji Carstva?
13 Neki stariji članovi skupštine postali su neredovni ili čak nedelotvorni kao objavitelji. Ali starost ne mora bezuslovno da bude prepreka u objavljivanju dobre vesti o Kraljevstvu (Matej 24:14). Neki bi možda bili spremni da krenu s tobom u službu ako ih jednostavno pozoveš. Ti bi mogao iznova rasplamsati njihovu ljubav za propovedanje ako bi im ispričao poneko iskustvo iz službe propovedanja. Ako je problem u penjanju stepenicama, tada se pobrini da radiš s njima u kućama koje imaju lift ili u kućama bez stepenica. Neki objavitelji mogu da pozovu stariju osobu da ih prati na biblijski studij ili mogu da vode biblijski studij u njenom stanu.
14. a) Šta mogu da učine starešine ako neki stariji brat ili sestra upadne u finansijske teškoće? b) Kako neke skupštine izlaze u susret potrebama starijih objavitelja?
14 ‘Novac je zaštita’ (Propovednik 7:12, ST). Ima starije braće i sestara koji imaju finansijskih problema, a nemaju rodbine koja bi bila voljna da im pomogne. Ali, obično u skupštini ima osoba koje su spremne da pomognu, ako im se ukaže na nečiju tešku situaciju (Jakov 2:15—17). Starešine takođe mogu da se zainteresuju koja bi socijalna ustanova mogla da pruži pomoć, odnosno kakva je mogućnost za dobijanje penzije i slično. Ima zemalja u kojima ne postoje takve ustanove, pa nema druge mogućnosti nego da se sledi primer iz 5. poglavlja 1. Timoteju, i izradi program pomaganja za skupštinu u celini. (Vidi Organizovano izvršavajmo našu službu, str. 115, 116).
Jedna skupština u Brazilu naručila je negovateljicu za jedan stariji bračni par. U isto vreme jedna je sestra bila zadužena za spremanje stana, pripremanje jela i da se brine za ostale potrebe. Skupština je svaki mesec odvajala novac za to.
15. a) Da li pomoć koju skupština može da pruži podleže ograničenjima? b) Kako savet iz Luke 11:34 može na odgovarajući način da se primeni na one koji traže previše?
15 Takva su sredstva i način pomaganja, kao i u prvom veku, namenjena onima kojima je to stvarno potrebno i koji to i zaslužuju. Nadglednici nisu dužni da udovoljavaju ekstravagantnim zahtevima ili nerazumnoj težnji za posvećivanjem pažnje. Stoga i stariji moraju da sačuvaju ‘bistro oko’ (Luka 11:34, BS).
Kako pojedinci ‘mogu da vode računa’ o interesima starijih
16, 17. a) Zašto je važno da osim starešina i drugi vode računa o starijim osobama? b) Kako mogu p vrlo zaposleni objavitelji da dobiju u vremenu i posvete ga starijim osobama?
16 Pre izvesnog vremena jedna starija sestra bila je odvezena u bolnicu s dijagnozom: Nedovoljna ishranjenost. „Da je više objavitelja iz skupštine pokazalo lično interesovanje za nju“, piše jedan starešina, „to se verovatno ne bi dogodilo“. Izvesno je da nisu samo starešine ti koji treba da se brinu za ostarele. Pavle je rekao: „Mi smo udovi koji pripadaju jedan drugome“ (Efežanima 4:25, NS).
17 Bez sumnje neki od vas su već opterećeni sopstvenim obavezama. Ali, „ne gledajte svaki samo za svoju vlastitu korist“ (Filipljanima 2:4, ST). Ako napraviš dobar sopstveni plan, često će ti biti moguće ‘da dobiješ u vremenu’! (Efežanima 5:16, NS). Da li bi, na primer, mogao da posetiš neku stariju osobu posle službe propovedanja? Neke od njih osećaju se posebno usamljenima, preko nedelje. I tinejdžeri mogu da učestvuju u posećivanju starijih, i da učine nešto za njih. Jedna starija sestra kojoj je pomagao jedan omladinac, rekla je u molitvi: „Jehova zahvaljujem ti za mladog brata Ivana. Kakva je on divna osoba“!
18. a) Zašto ponekad može da bude teško razgovarati s nekom starijom osobom? b) Šta možemo da učinimo da bi poseta starijoj osobi ili razgovor s njom poslužio međusobnom hrabrenju?
18 Da li na sastancima pozdravljaš starije samo u prolazu, na brzinu? Priznajemo, nije baš lako razgovarati s nekim ko slabo čuje ili ima teškoće u izražavanju. Osim toga, nisu sve starije osobe baš vesele ćudi, jer slabo zdravlje traži svoj danak. Pa ipak, „Bolji je onaj ko je strpljiv“ (Propovednik 7:8, NS). Uz malo napora može doći do prave „izmene ohrabrenja“ (Rimljanima 12:1, NS). Pokušaj jednom da ispričaš neko iskustvo iz službe propovedanja. Ili, ispričaj nešto što si pročitao u Kuli stražari ili u Probudi se! No, još je bolje saslušati (Uporedi Jov 32:7). Stariji imaju puno da kažu, ako im dozvoliš da pričaju. Jedan starešina je priznao: „Poseta ovom starijem bratu i meni je koristila“.
19.a) Ko treba da bude uključen u naše pokazivanje saosećanja prema starijima? b) Kako je moguće da se pomogne nekoj porodici koja neguje ostarele roditelje?
19 Ne bi li tvoje saosećanje prema starijima trebalo uključivati i porodice koje se brinu o njima? Jedan bračni par koji se brine za ostarele roditelje izveštava: „Umesto da nas ohrabre neki iz skupštine postali su vrlo kritički raspoloženi. Jedna sestra je rekla: „Budete li još češće propuštali sastanke, postaćete duhovno bolesni“! Ali ona nije bila spremna da bilo šta učini kako bi nam pomogla da češće posećujemo sastanke“. Jednako obeshrabrujuća su neodređena obećanja: „Obavesti me ako ti je potrebna pomoć“. Često govore jedva više od „Utoplite se i iasitite se“ (Jakov 2:16, ST). Koliko li je bolje, saosećanje pretvoriti u dela! Jedan bračni par izveštava: „Braća su divna, toliko su spremna da pomognu. Ima ih koji se po nekoliko dana brinu za majku, tako da mi imamo povremenu pauzu. Drugi je vode sa sobom na biblijske studije. Zaista smo ohrabreni kad se drugi raspituju za njeno zdravlje“.
20, 21. Kako mogu stariji olakšati svojim pomagačima?
20 Naši stariji su uglavnom dobro zbrinuti. Ali, šta bi neki stariji Svedok mogao sam da preduzme da bi taj posao bio učinjen s radošću, a ne s uzdisanjem? (Uporedi Jevrejima 13:17). Postupaj u skladu s pripremama koje starešine čine za tebe. Izrazi zahvalnost i cenjenje za svaki vid pomoći, izbegavaj da budeš suviše kritičan i imaš prevelike zahteve. Iako se staračke tegobe ne mogu poreći, pokušaj da se izboriš za vedar, pozitivan stav (Priče Solomunove 15:13).
21 „Braća su divna. Ne znam šta bih radio bez njih“, rekli su već mnogi stariji. Ipak, glavna odgovornost za starije leži na njihovoj deci. Šta je sve uključeno u to i kako je moguće na najbolji način odgovoriti na taj izazov?
[Fusnota]
a Izveštaj iz 3. Mojsijeve 27:1—7 osvrće se na otkup osoba koje su (savezom) bile ,,prinesene“ da rade u hramu, Otkupnina se određivala starošću. Sa 60 godina starosti ta je cena znatno opadala, očito zato jer se smatralo da neko u tim godinama nije više bio u stanju da radi teške poslove kao mlad čovek. U Enciklopediji Džudaika s tim u vezi čitamo sledeće: ,,Prema Talmudu veče života započinjalo je sa 60 godina“.
Sećaš li se?
◻ Koje su pripreme u prvom veku bile učinjene za starije udovice?
◻ Kako mogu starešine da organizuju vođenje brige o starijima u skupštini?
◻ Kako mogu pojedinci u skupštini da pokažu interesovanje za stariju braću i sestre?
◻ Kako stariji mogu da olakšaju svojim pomagačima?
[Okvir na 9. strani]
Pomagati starijima — kako to neki rade
Jedna skupština u Brazilu pronašla je povoljnu mogućnost kako da brine za potrebe jednog brata koji stanuje u blizini kraljevske dvorane: grupica koja je bila zadužena za čišćenje dvorane, pospremala je i njegov stan.
Jedna druga skupština u toj zemlji pronašla je jednostavan način kako da pomogne jednom bolesnom bratu, da i on sudeluje u teokratskoj službi osposobljavanja. Svaki put kad je on trebao da održi govor, opunomoćili bi jednog brata, da ga poseti zajedno s druga dva ili tri objavitelja. Uz molitvu započinjali bi kratak sastanak, potom bi brat održao svoj govor, i potom je dobijao potreban savet. Kakvo li je ohrabrenje za njega ovakva poseta!
Putujući nadglednici prednjače dobrim primerom. Jedan stariji brat u skupštini, vezan za invalidska kolica bio je jako razdražljiv, pa su ga zato vrlo retko posećivali. Međutim, jedan putujući nadglednik privatno je održao kod brata predavanje s dijapozitivima. Taj stariji brat je bio dirnut do suza onim što je video. Nadglednik je rekao: „Bio sam vrlo zadovoljan rezultatom koji je postignut s malo pažnje i nešto ljubavi“.
Neke starešine iz Nigerije otišle su u pastirsku posetu kod jednog ostarelog brata i videli da je teško bolestan. Odmah su ga odveli u bolnicu. Ustanovilo se da je bratu bilo potrebno dugotrajnije lečenje, koje on sam nije mogao da plati. Kad je skupština bila obaveštena o toj teškoj situaciji, objavitelji su sakupili novac potreban za pokriće troškova. Dvojica starešina naizmenično su ga dovozili i odvozili u bolnicu, iako su zbog toga morali da traže izlazak i napuštaju svoje radno mesto. Za sve to doživeli su radost videvši kako se brat oporavio od svoje bolesti, a potom sudelovao u pomoćnoj pionirskoj službi sve do svoje smrti, četiri godine kasnije. Objavitelji u Nigeriji redovno su pomagali u materijalnom pogledu 82—godišnjeg opšteg pionira i njegovu ženu. Kad su vlasti odredile za rušenje zgradu u kojoj su oni stanovali, skupština ih je pozvala da se presele u sobu dograđenu uz kraljevsku dvoranu, dok ne nađu drugi smeštaj.
Jedna starija sestra iz Filipina nije imala nikoga od svoje rodbine. Skupština je učinila pripreme da je objavitelji neguju sve tri godine njene bolesti. Osigurali su joj mali smeštaj, svaki dan joj donosili jelo i sve držali u redu.
[Slika na 8. strani]
Svi mogu da uzmu učešća u poštovanju starijih u skupštini