Nemoj samo reći: „Utopljavajte se i dobro se hranite“
„Ako . . . neko od vas kaže (braći u nevolji): ’Idite s mirom, utopljavajte se i dobro se hranite’, a ne date im ono što im je potrebno za telo, šta to koristi? . . . Tako je i vera, ako nema dela, sama po sebi mrtva“ (Jakov 2:15—17, NS).
1. Kako je jedan brat iz Nigerije zapao u nevolju?
PROCENJUJE se da je Lebeči Okvaraoča rođen pre 1880; dakle, sada ima više od sto godina. Od svojih nigerijskih roditelja nasledio je „džudžu“, što je i obožavao. Kada je imao više od 80 godina, počeo je da proučava Bibliju sa Jehovinim svedocima. Sproveo je u život ono što je naučio — i krstio se. Sada je već više od 30 godina Svedok. Skupštinske starešine posetile su posle veoma žestoke provale oblaka, njega i njegovu 72—godišnju ženu, koja pripada Anglikanskoj crkvi. Oboje su bili očajni — pod vodom je bio pod njihove kolibe pokrivene slamom, a nisu imali rođake koji bi im pružili konačište ili pomogli pri popravci kolibe. Šta bi ti učinio u tom slučaju? Pre no što izvestimo šta su preduzele starešine, da razmotrimo savet Biblije s tim u vezi.
2. Zašto smo zainteresovani za „izvanredna dela“?
2 Isus Hrist „je dao samoga sebe za nas, da. . . očisti sebi narod koji mu pripada, koji revnuje za dobra dela“ (Titu 2:14, dr Čarnić). U središtu tih dela nalazi se propovedanje Carstva, kojim se spasavaju životi (Marko 13:10; Otkrivenje 7:9, 10). Hrišćanska „izvanredna dela“ uključuju, međutim, više nego samo neminovno propovedanje, jer je Hristov polubrat Jakov objasnio: „Oblik obožavanja, koji je sa stanovišta našeg Boga i Oca čist i neokaljan jeste ovo: obilaziti siročad i udovice u njihovoj nevolji i sačuvati sebe bez mrlja od sveta“ (Jakov 1:27, NS).
3, 4. Šta možemo da naučimo o „izvanrednim delima“ iz 1. Timotiju, od 3. do 5. glave, i koja pitanja iz toga proizlaze?
3 Skupštine u prvom veku učestvovale su u „izvanrednim delima“ obe vrste. Prema 1. Timotiju 3. glavi, Pavle je, pošto je nabrojao osobine nadglednika i slugu pomoćnika, pisao da je ’skupština živog Boga stub i potpora istine’ (1. Timotiju 3:1—15). Pokazao je da bi hrišćani, koji se čvrsto drže tih istinskih nauka, mogli ’da spasu sebe i one koje ih slušaju’ (1. Timotiju 4:16). Zatim je Pavle raspravljao o ’izvanrednom delu’ materijalne brige za verne udovice ’kojima je trebala pomoć’ (1. Timotiju5:3—5).
4 Mi treba, dakle, osim evanđelizacije, da obratimo pažnju na „izvanredna dela“ kao što su, recimo, ’obilaženje siročadi i udovica u njihovoj nevolji’. Šta mogu tu da učine starešine i sluge pomoćnici koji ’predvode’? (Jevrejima 13:17). Kako mogu u tome da im pomažu drugi Svedoci? I šta mi lično možemo da činimo da bismo činili „izvanredna dela“ove vrste?
Starešine koje predvode
5. Kako je postupio Pavle kada je iskrsla naročita potreba i koje savremene paralele postoje za to?
5 Kada se u Judeji pojavila naročita potreba, Pavle je kao starešina preuzeo vođstvo u organizovanju pružanja pomoći. Takvim vođstvom izbegnuto je da dođe do velike pometnje. Sve je moglo da se podeli pravedno, po potrebi (1. Korinćanima 16:1—3; Dela apostolska 6:1, 2). Starešine u naše vreme (uzimajući u obzir zakone zemlje) preuzimaju, takođe vođstvo u pružanju pomoći posle poplava, klizanja zemljišta, talasa plime, tornada ili zemljotresa — i tako’pokazuju lično zanimanje za druge’ (Filipljanima 2:3, 4).
6. Kako su reagovale starešine posle jedne elementarne nepogode u Kaliforniji (SAD)?
6 U časopisu Probudi se! od 8. oktobra 1986. izveštava se o jednom primeru koji pokazuje hrišćanstvo u akciji. Hrišćanske starešine su stupile u akciju kada je došlo do poplave u Kaliforniji (SAD) usled popuštanja jednog nasipa. Ti duhovni pastiri odmah su proverili da li neko iz njihovog stada nedostaje ili mu treba lekarska pomoć, hrana ili konačište. Starešine su se dogovorile o toj akciji sa Glavnim sedištem Jehovinih svedoka. Formiran je odbor za pružanje pomoći i Svedoci koji su došli da pomognu bili su podeljeni u jedinice da bi raskrčili i popravili oštećene kuće. Starešine su nadzirale kupovinu i podelu materijala. Ovaj primer pokazuje da u slučaju preke potrebe svaki ’učenik može da odredi, prema svojim mogućnostima, šta može da dâ ili učini’, ali da bi ipak bilo mudro da se starešine iz tog mesta zamole za vođstvo i savet (Uporedi Dela apostolska 11:27—30).
7. Na koje potrebe opšte vrste valja, takođe, da reagujemo?
7 Pored toga što možeš ponekad pomoći (bilo da si starešina ili nisi) u vanrednom stanju posle neke elementarne nepogode, postoje potrebe opšte prirode koje mogu biti isto toliko važne — one se pojavljuju direktno u tvojoj skupštini. Pošto takve potrebe nisu toliko senzacionalne kao elementarne nepogode, lako se može dogoditi da se previde ili da im se pridaje mala pažnja. Ali, upravo se te lokalne potrebe spominju u Jakovu 2:15—17. Da, u tvojoj vlastitoj skupštini pruža ti se prilika da pokažeš da li tvoja vera ’ima dela ili je sama po sebi mrtva’.
8. Kako mogu starešine da pokažu mudrost kada se brinu za potrebe u skupštini?
8 Starešine moraju da budu ’mudri i razumni’ kada preuzimaju vođstvo (Jakov 3:13). Mudrošću mogu da zaštite stado od prevaranata koji idu od brata do brata (ili od skupštine do skupštine) te pozajmljuju novac od njih i izmišljaju potrebne priče ne bi li kako primili „pomoć“. Nadglednici nemaju razumevanja za lenjost, jer biblijski savet glasi: „Ako neko neće da radi, neka i ne jede“ (2. Solunjanima 3:10—15, IS). Ali, oni ne žele ni da ’zatvore vrata svog unutrašnjeg saosećanja’, niti na to da navedu svoju braću (1. Jovanova 3:17, NS). Mudrost moraju da pokažu i zato što nam Biblija ne pruža beskrajnu listu pravila kako da se brinemo za one koji su u nevolji ili potišteni. Situacije su, zavisno od vremena i mesta, različite.
9. a) Kako se u prvom veku brinulo za hrišćanske udovice, koje su zaslužile da im se pomogne? b) Koji oblik pomoći je danas obično dostupan socijalno ugroženim osobama?
9 U 1. Timotiju 5:3—10 Pavle opisuje, na primer, zaslužne udovice ’kojima je trebala pomoć’. Njihovi rođaci, koji su verovali, baš su, u prvom redu, obavezni da im pomognu; zanemarivanje te obaveze moglo je da našteti njihovom položaju pred Bogom. Međutim, ako udovica, koja je bila u nevolji i zaslužila pomoć, nije mogla na taj način da primi pomoć, starešine su imale mogućnosti da se pobrinu preko skupštine za materijalnu pomoć. Takođe su i u naše vreme neke skupštine pomagale osobama iz svojih redova kojima je trebalo posebno pomoći. U većini zemalja danas, međutim, postoji državna pomoć za ostarele i nemoćne osobe, kao i za one koji bi hteli da rade, a ne mogu da nađu posao. Pa ipak, hrišćanske starešine mogu da pomognu u drugom pogledu. Neki koji su zaista u nevolji imaju pravo na socijalnu pomoć, ali je ne primaju. Jer možda ne znaju kako mogu doći do nje ili se stide da je zatraže. U tom slučaju mogu starešine da se raspitaju kod nadležnih organa ili stupe u vezu sa Svedocima koji imaju iskustva u tim pitanjima. Zatim, mogu da se pobrinu da neki sposoban brat ili neka sposobna sestra pomognu takvoj ugroženoj osobi da dobije socijalnu pomoć (Rimljanima 13:1, 4).
Organizovati korisnu pomoć
10. Na šta treba da obrate pažnju starešine dok čuvaju stado?
10 Budne starešine često igraju presudnu ulogu kada treba ljubazno pomoći potištenoj braći i sestrama kao i onima koji su u nevolji. Dok čuvaju sve članove stada, starešine treba da paze na njihove duhovne i fizičke potrebe. Razumljivo je da se starešine prvenstveno posvećuju ’molitvi i služenju reči’ (Dela apostolska 6:4). Zato se trude da članovi stada, koji su prikovani za krevet ili leže u bolnici, dobijaju duhovnu hranu. Starešinstvo može da organizuje da se program snimi na traku za one koji ne mogu da posećuju sastanke. Starešine i sluge pomoćnici, koji naizmenično nose snimljene trake takvim osobama, ustanovili su da im takve posete omogućuju da posreduju još i druge duhovne darove (Rimljanima 1:11, 12). Istovremeno mogu da provere tekuće potrebe takvih osoba.
11. Objasni kako se može pomoći jednoj sestri u nevolji?
11 Možda će ustanoviti da bi neka onemoćala ili starija sestra ponekad mogla da dođe u carsku salu ili kratko vreme da učestvuje u službi propovedanja kada bi joj neka sestra pomogla da se opere i obuče. (Uporedi Psalam 23:1, 2, 5). Starešinstvo bi moglo i da zaduži jednog starešinu da organizuje takvu pomoć. Ono bi isto moglo da upita skupštinu ko bi hteo dobrovoljno da se javi da prati osobu, kojoj je potrebna pomoć, ili da je doveze u salu. Ako se za to napravi plan, može se obezbediti uredno pružanje pomoći.
12. Kako mogu drugi da sarađuju sa nadglednicima u pogledu pružanja pomoći bolesnima i ostarelima?
12 Starešine mogu zapaziti i druga područja na kojima bi trebalo pružiti pomoć ili preduzeti ljubazne mere. Na primer: jedna starija ili bolesna sestra ne može više da vodi svoje poslove u domaćinstvu kao nekada. Da li bi mogle neke sluge pomoćnici ili drugi da joj budu pri ruci u tome? Da joj pokose travu ili potkrešu živicu? Možda će već samo zbog toga da se bolje oseća, jer sada njena kuća ne izaziva sablazan među susedima. Treba li da se oplevi ili zalije bašta? Da li bi neka sestra, kada ide u kupovinu za sebe, bila spremna da pre toga obiđe bolesnika, koji je prikovan za krevet, i upita ga šta treba da mu kupi? Seti se da su apostoli bili zainteresovani za takve korisne pripreme i postavili sposobne ljude u skupštini da pruže pomoć (Dela apostolska 6:1—6).
13. Šta je bio ishod pomoći koju su starešine pružile ranije spomenutom bratu iz Nigerije?
13 Takvu hrišćansku brigu pokazale su ranije pomenute starešine kada su, prilikom pastirske posete, primetile žalosno stanje u kojem su se nalazili Lebeči Okvaraoča i njegova žena. Starešinstvo je odmah preuzelo stvar u svoje ruke i saopštilo skupštini šta namerava — da ponovo sagradi kuću. Više braće i sestara poklonilo je građu i dobrovoljno učestvovalo u tom projektu. Za nedelju dana sagradili su bezbednu kućicu sa limenim krovom. U izveštaju iz Nigerije piše:
„Seljaci su bili iznenađeni i spontano donosili hranu i piće braći i sestrama, koji su mnogo časova vredno radili da bi završili pre sledećeg pljuska. Mnogi seljaci su se žalili na druge verske grupe koje, po njihovom mišljenju, samo pljačkaju ljude umesto da pomažu siromašnima. Istina je postala vrlo prihvatljiva za seljake i uspostavljeni su mnogi biblijski studiji“.
Tvoj udeo u tim „izvanrednim delima“
14. Kakav stav treba da imamo prema činjenju ’izvanrednih dela’ svojoj braći?
14 Naravno, često možemo privatno i direktno da reagujemo na potrebe starijih, nemoćnih, onih koji su prikovani za krevet ili ugroženi na bilo koji način. Zašto da ne delujemo i pokušamo pomoći kada vidimo mogućnost da primenimo pravo hrišćanstvo? (Dela apostolska 9:36—39). Mi nećemo to činiti pod pritiskom drugih, već iz hrišćanske ljubavi. Važni elementi svake korisne pomoći jesu naše iskreno zanimanje i saosećajnost. Niko od nas, naravno, ne može za starije osobe da vrati nazad točak vremena, čudom izleči bolesne ili da izjednači finansijski položaj svih članova skupštine. Ali, uprkos tome, svakako treba da imamo duh brižnosti i spremnosti. Ako ga imamo i odgovarajuće tome postupamo, učvrstiće se veza ljubavi između nas i onih kojima pomažemo. To je bio slučaj između Pavla i Onisima, koji je bio hrišćanin relativno kratko vreme i služio Pavlu u zatvoru (Filimonu 10—13; Kološanima 3:12—14; 4:10, 11).
15. Kako možemo pomoći nekima koji se nalaze u nuždi i zaslužuju pomoć?
15 Ponekad možemo nekom ko se nalazi u teškom materijalnom stanju pomoći poklonom, koji mu možemo anonimno dostaviti ili lično dati. Da li je brat izgubio posao i još nije našao drugi? Mora li neka sestra da plati neplanirane troškove lečenja; ili je doživela nesrećan slučaj ili je bila pokradena? Takve i slične situacije mogu iznenada da iskrsnu. Ako damo ’dar milosti’, naš Otac gleda to u tajnosti sa odobravanjem (Matej 6:1—4). Ili umesto da damo novac, možemo, kao Jov, da poklonimo odeću siromašnima i damo hranu ili čak tople obroke udovicama ili siročadi (Jov 6:14; 29:12—16; 31:16—22).
16. Na koji se još praktičan način može pružiti pomoć? Daj za to primer.
16 Tvoja iskustva i kontakti isto mogu biti od koristi. Jedan brat je zamolio brata V. da mu da nešto novca na kredit. Na to ga je ljubazno upitao brat V.: „Zašto misliš da imam novac da ti pozajmim?” Odgovor je glasio: „Zato što umeš bolje da raspolažeš novcem.“ Brat V., koji je često pozajmljivao novac ugroženima, primenio je ovde sposobnost razlučivanja i dao sledeći predlog: „U stvari, tebi treba pomoći da naučiš pravilno da raspolažeš novcem i ja bih ti u tome rado pomogao, ako hoćeš da prihvatiš moju pomoć.“ Takvu pomoć cene, pre svega, braća koja moraju da prilagode svoj životni standard novoj situaciji ili koja su spremna da vredno obavljaju neki manje cenjeni posao. Ukoliko je zajam zaista neophodan, onda se preporučuje da se sve to pismeno utvrdi i potpiše tako da ne bi kasnije nastali problemi. Mnoga braća, koja ne vole da pozajmljuju novac od drugih, radovala bi se da prime ličnu pomoć u vidu saveta ili stručnog obaveštenja (Rimljanima 13:8). To potvrđuje sledeće iskustvo iz zapadne Afrike:
„Iako je Emanuel bio izučeni frizer, imao je malo mušterija te je bio utučen što nije bio u stanju da zaradi dovoljno novca za život. Onda ta je upitao jedan brižljivi starešina iz skupštine da li bi hteo da radi neki drugi posao. On je rekao da bi, jer nije dozvolio da ga profesionalni ponos u tome spreči. Starešina je razgovarao sa poznanicima i našao posao Emanuelu da radi kao bolničar u jednoj bolnici. Emanuel se pokazao kao dobar bolničar i mogao je da pomogne drugima u skupštini.“
17. Kako možeš pomoći bratu koji leži u bolnici (Psalam 41:1—3)?
17 Posebno smo u prilici da pružimo pomoć kada je neki hrišćanski brat (ili sestra) u bolnici ili staračkom domu. I tu su neophodni iskreno zanimanje i briga. Te osobine možeš da ispoljiš time što si spreman da pročitaš nešto pacijentu iz hrišćanske literature koja izgrađuje, ili ispričaš ohrabrujuća iskustva. Ima li on i fizičkih potreba u kojima bi mogao još da mu pomogneš? U nekim mestima su medicinske institucije toliko preopterećene da pacijenti nisu oprani i nahranjeni ako to ne učine njihovi posetioci. Dakle, ti bi mogao, ako lekari odobre, da mu donosiš hranljive obroke ili mu pomogneš da opere kosu i okupa se. Možda bi se radovao toplom kućnom mantilu ili papučama (2. Timotiju 4:13). Ili, možeš li da obaviš neku stvar koja zabrinjava pacijenta? Možda ga brine kako će primiti platu ili platiti tekuće račune. Ti bi mogao da mu pružiš olakšanje ako pozavršavaš umesto njega jednostavne poslove — paziš da se ne nagomilava pošta u poštanskom sandučetu njegovog stana, zalivaš cveće i isključiš grejanje.
18. Šta si rešen da učiniš za braću u nevolji?
18 Bez sumnje, svako od nas može da razmisli kako da se poboljša da ne bi samo rekao: „Utopljavajte se i dobro se hranite“ (Jakov 2:16, NS). Razmišljaj o braći i sestrama u svojoj skupštini. Ima li nekih koji se nalaze u stvarno teškom materijalnom stanju? Kako stoji stvar sa bolesnima, fizički ili mentalno nesposobnima ili onima koji su prikovani za krevet? Šta možeš da učiniš da bi bio od koristi tim ljubljenim članovima skupštine za koje je Hrist umro? Ako imaš ispravan stav, bolje si opremljen da brzo reaguješ kad se pojave teškoće.
19. a) Zašto je veoma značajna uravnoteženost na tom području? b) Šta je najveće dobro koje možemo da učinimo drugima i zašto je upravo tako? (Psalam 72:4, 16)
19 Time što se naprežemo da pomognemo svojoj braći, dokazujemo da nam vera nije mrtva. Upravo ta vera nas nagoni da revno radimo na hrišćanskom delu propovedanja. Mi moramo da sačuvamo ravnotežu između materijalnog pomaganja drugima i redovnog učestvovanja u hrišćanskoj evanđelizaciji (Uporedi Matej 15:3—9; 23:23). Ta uravnoteženost odražava se u savetu koji je Isus dao Marti i Mariji. Rekao je, ako bi se materijalno snabdevanje stavilo nasuprot duhovnoj hrani, da je ovo poslednje „dobar deo“ koji se neće oduzeti (Luka 10:39—42). U sadašnjem sistemu biće uvek bolesnih i siromašnih. Mi možemo, a i trebalo bi, da im činimo dobro (Marko 14:7). Pa ipak, najizvanrednije i najtrajnije dobro koje možemo da učinimo jeste da poučimo druge o Božjem Carstvu. Isus se upravo na to koncentrisao (Luka 4:16—19) Na taj način mogu siromašni, bolesni i potišteni da prime trajno olakšanje. Kakva je radost pomagati svojoj braći i drugima da polože svoju nadu u Boga i ’čvrsto zgrabe stvarni život’ (1. Timotiju 6:17—19).
Sećaš li se?
◻ Koja su najvažnija „izvanredna dela“ koja treba da čini hrišćanska skupština?
◻ Kako mogu lokalne starešine da poklone uravnoteženu pažnju ’izvanrednim delima’ što se tiče materijalnih prilika svoje braće?
◻ Koje koricne mere mogu da preduzmu starešine?
◻ Šta bi ti mogao da preduzmeš kako bi pomogao braći i sestrama u nevolji?
[Okvir na 13. strani]
Skupština se brinula o njima
Bračni par koji se odselio u unutrašnjost da bi se priključio jednoj maloj skupštini, poslao je izveštaj koji navodi na razmišljanje:
„Pre tri godine smo žena i ja prodali kuću i odselili u veoma udaljenu skupštinu, kojoj je bila potrebna pomoć zrele braće, jer je bilo nekih problema. Posle kraćeg vremena, imao sam već četiri odgovorna službena položaja. Voleli smo tu braću i hteli da sarađujemo sa njima. Meseci su prolazili i duh se u skupštini poboljšao, a i doselila su se dvojica izvanrednih starešina.
Zdravlje moje žene se pogoršalo i prošle godine je morala da se podvrgne jednoj teškoj operaciji. Onog istog dana kada su je odvezli u bolnicu, oboleo sam od hepatitisa. Dva meseca kasnije dobio sam otkaz zbog teške privredne situacije koja je vladala u tom kraju. Naše ušteđevine su bile iscrpene, bio sam bez posla, i oboje smo morali, najpre, da gledamo da ozdravimo. Bio sam veoma utučen jer se približavao oblasni sastanak i trebalo je da učestvujem u programu. Pored toga, dobio sam i jedan zadatak za pokrajinski sastanak koji je trebalo da se održi dve nedelje kasnije. Ali, bez novca nisam video mogućnost kako da ih posetim, a kamoli da se brinem za porodicu. Jednog jutra je moja žena otišla u propovedanje, a ja sam seo i razmišljao o svojoj situaciji.
Kada sam gledao kroz prozor, upitao sam se gde mi je pouzdanje u Jehovu. Rekao sam ženi da se ne brine, a ja sam sada počinjem da sumnjam. Na to sam u molitvi rekao Jehovi o svojoj ’malovernosti’ i molio ga za pomoć. Upravo, kada sam prestao da se molim, jedan brat je pokucao na vrata. Hteo je da me pozove na kafu. Rekao sam mu da radije ne bih išao sa njim, jer sam imao jedan govor na večerašnjem sastanku i moram da se pripremim za to. Ali, on je bio veoma uporan i rekao da će to potrajati samo nekoliko minuta. Tako sam, ipak, otišao sa njim. Posle pola sata vratili smo se i kada sam izašao iz auta, osećao sam se bolje.
Ušavši u kuću, primetio sam na kuhinjskom stolu brdo životnih namirnica. Pomislio sam da je žena bila u kupovini. ’Ali, trenutak, pa mi nemamo novca. ’ Tada sam zapazio jedan koverat. Na prednjoj strani tog koverta pisalo je:
’Od vaše braće i sestara koji vas mnogo vole. Nemojte ništa od ovoga da stavite u sanduče za prilog. Mi smo to već učinili za vas.’
Nisam mogao da zadržim suze. Kada sam se setio svoje ’malovernosti’, još više sam plakao. Potom je moja žena došla kući. Pokazao sam joj životne namirnice i druge poklone. I ona je zaplakala; a isto su to učinile i dve sestre koje su došle s njom. Pokušali smo da im objasnimo da ne možemo da primimo toliko toga, međutim, sestre su nam rekle da niko ne zna ko je šta dao. Cela skupština je u tome učestvovala i oni su to hteli, jer se sećaju kako smo ih mi učili da drugima daju. Na to smo još više plakali.“
Kasnije, kada je brat napisao ovaj izveštaj, imao je ponovo posao. On i njegova žena učestvovali su u pomoćnoj pionirskoj službi.
[Okvir na 15. strani]
Dokaz hrišćanske ljubavi
Jedna skupština Jehovinih svedoka na zapadu Sjedinjenih Država suočila se s jedinstvenom situacijom, koja joj je omogućila da pokaže hrišćansku ljubav koja se preporučuje u Bibliji. Na njenom području se otvorio državni centar za negu teško obolelih bolesnika od cerebralne paralize. Jedan od prvih pacijenata tog centra bio je 25—godišnji Geri, koga više nisu mogli da neguju kod kuće. Ta bolest je prouzrokovala kod njega potpunu oduzetost ruku i nogu i smetnje pri govoru.
Geri je bio već sedam godina kršteni Jehovin svedok. Čim je bio smešten u taj novi centar, hteo je da posećuje sastanke mesne skupštine. Njegovi roditelji nisu stanovali daleko, tako da su ga jedno vreme vozili u kraljevsku salu i vraćali nazad. Ali, usled njihove poodmakle starosti, druga braća iz skupštine počela su da im u tome pomažu. Jedan brat je posedovao karavan auto. On, njegova žena i njegove dve kćerke uvek su na vreme bili spremni, te napuštali kuću 45 minuta pre početka sastanka, tako da bi mogli da povezu i Gerija. Posle sastanka su ga ponovo vozili nazad u centar i prilično kasno dolazili kući.
U međuvremenu je došlo, međutim, do nekih promena u centru. Drugi bolesnici od cerebralne paralize pokazali su zanimanje za biblijsku istinu. Uskoro je jedan bračni par pristao da proučava Bibliju. Kasnije su i drugi pokazali zanimanje. Ali, kako ove njih dovesti na sastanke? Još jedna porodica iz skupštine kupila je karavan auto, a i Svedoci iz tog mesta, koji su posedovali jednu radnju, stavili su na raspolaganje treći karavan. Ali, ta prevozna sredstva pokazala su se, na kraju, kao neodgovarajuća i nepodobna. Da li je mogla skupština da učini više od toga?
Starešine su o tome raspravljale i predložile da se kupi karavan auto koji će isključivo da služi za prevoz tih bolesnika — na sastanke i nazad. Skupština se s tim složila i dobrovoljno dala priloge. Drugi Svedoci iz tog kraja, koji su čuli za taj poduhvat, takođe su dali priloge. Bio je kupljen jedan karavan i tako preuređen da su u njemu mogla da se prevezu i invalidska kolica.
I sada, svaki mesec članovi drugog skupštinskog studija knjige voze karavan sa bolesnicima na sastanke i kongrese. Pet pacijenata iz centra za cerebralnu paralizu redovno posećuju sastanke, a četvoro njih su danas kršteni Jehovini svedoci. Mnoga braća i sestre, koji doživljavaju radost u pomaganju, počela su da ih cene i vole. Kako? Za vreme sastanaka drže im pesmarice i pronalaze za njih stavke iz Biblije. Na pokrajinskim i oblasnim sastancima hrane ih i brinu se za one koji ne mogu sami da jedu. Na taj način je, zaista, nastao prisan odnos, koji raduje srce.A šta je sa Gerijem? On služi danas kao sluga pomoćnik u skupštini, koja je pružila takav dokaz ljubavi (Dela apostolska 20:35).