Šta nam može pomoći da ispravno upravljamo istinom?

JEDAN novinski pozorišni kritičar išao je jednom da gleda neku predstavu. Nije mu se svidela i kasnije je napisao: „Ako ste možda želeli nešto dosadno, obavezno idite i pogledajte ovu predstavu.“ Kasnije su organizatori te predstave objavili reklamu na kojoj je bio istaknut citat iz teksta ovog kritičara. Citat je glasio: „Obavezno idite i pogledajte ovu predstavu“! Reči kritičara su bile tačno citirane, ali bile su izvučene iz konteksta i stoga su potpuno pogrešno predstavile njegovo gledište.

Ovaj primer pokazuje koliko može biti važan kontekst neke izjave. Kada se reči izvuku iz konteksta izvrće se njihovo značenje, upravo kao što je Satana izvrnuo značenje Pisma kada je pokušao da zavede Isusa (Matej 4:1-11). S druge strane, kada uzmemo u obzir kontekst neke izjave to nam pomaže da bolje razumemo njeno značenje. Iz tog razloga, kada razmatramo neki biblijski stih, uvek je mudro da zapazimo njegov kontekst s ciljem da bolje razumemo ono o čemu pisac govori.

Ispravno upravljati Božjom Rečju

Jedan rečnik definiše kontekst kao „delove neke usmene ili pismene izjave koji prethode ili slede nakon određene reči ili pasusa, a koji uglavnom utiču na njihovo značenje ili svrhu“. Kontekst takođe može biti „sklop okolnosti ili činjenica koje se odnose na određeni događaj, situaciju, itd.“. U ovom smislu, sinonim za „kontekst“ bio bi „pozadina“. Osmatranje konteksta nekog citata posebno je važno s obzirom na ono što je apostol Pavle napisao Timoteju: „Daj sve od sebe da se pokažeš kao priznat pred Bogom, kao radnik koji nema čega da se stidi, koji ispravno upravlja rečju istine“ (2. Timoteju 2:15). Da bismo ispravno upravljali Božjom Rečju, potrebno je da je pravilno razumemo i onda da je pošteno i tačno objasnimo drugima. Ka ovom cilju pokrenuće nas poštovanje prema Jehovi, Autoru Biblije, dok će nam osmatranje konteksta umnogome pomoći da ga dostignemo.

Pozadina Druge Timoteju

Hajde da ispitamo, na primer, biblijsku knjigu Drugu Timoteju.a Za početak našeg istraživanja, mogli bismo da ispitamo pozadinu ove knjige. Ko je napisao Drugu Timoteju? Kada? Pod kakvim okolnostima? Onda bismo mogli da ispitamo u kakvoj se situaciji nalazio ’Timotej‘, čije se ime pojavljuje u naslovu knjige? Zašto su mu bile potrebne informacije koje knjiga sadrži? Odgovori na ova pitanja povećaće naše cenjenje prema ovoj knjizi i pomoći će nam da uvidimo na koji način mi danas možemo imati koristi od nje.

Uvodni stihovi Druge Timoteju pokazuju da je ova knjiga zapravo pismo koje je apostol Pavle napisao Timoteju. Drugi stihovi pokazuju da je Pavle, kada ju je napisao, bio u okovima zbog dobre vesti. Napušten od strane mnogih, Pavle je osećao da mu se bliži kraj (2. Timoteju 1:15, 16; 2:8-10; 4:6-8). Iz tog razloga, ovu knjigu je morao napisati tokom svog drugog boravka u zatvoru u Rimu, verovatno oko 65. n. e. Kratko nakon toga, Neron mu je po svemu sudeći izrekao smrtnu kaznu.

Ovo je pozadina Druge Timoteju. Ipak, pažnje je vredno to što Pavle nije pisao Timoteju da bi se žalio zbog svojih problema. Umesto toga, on je upozorio Timoteja na teško vreme koje je dolazilo i ohrabrio je svog prijatelja da izbegava stvari koje odvraćaju pažnju, da ’stiče snagu‘ i da drugima prenese njegova uputstva. Nadalje, ovi bi bili odgovarajuće osposobljeni da pomognu opet drugima (2. Timoteju 2:1-7). Kakav odličan primer nesebične brige za druge čak i u teško vreme! I kakav dobar savet za nas danas!

Pavle naziva Timoteja ’voljenim detetom‘ (2. Timoteju 1:2). Ovaj mladić se često spominje u Hrišćanskim grčkim spisima kao Pavlov veran saradnik (Dela apostolska 16:1-5; Rimljanima 16:21; 1. Korinćanima 4:17). Kada mu je Pavle napisao ovo pismo, Timotej je verovatno bio u svojim 30-im — i još uvek ga je smatrao mladim (1. Timoteju 4:12). Ipak, već je imao izuzetan dosije vernosti, ’robujući s Pavlom‘ otprilike 14 godina (Filipljanima 2:19-22). Uprkos tome što je Timotej bio relativno mlad, Pavle mu je dao odgovornost da savetuje druge starešine „da se ne bore oko reči“ već da se usredsrede na važne stvari, poput vere i istrajnosti (2. Timoteju 2:14). Timotej je takođe bio opunomoćen da nadgleda naimenovanje skupštinskih nadglednika i slugu pomoćnika (1. Timoteju 5:22). Međutim, možda mu je falilo malo samopouzdanja u ispoljavanju autoriteta (2. Timoteju 1:6, 7).

Ovaj mladi starešina se suočio s nekim ozbiljnim izazovima. Jedan od tih izazova se ticao dvojice ljudi, Imeneja i Filita, koji su ’potkopavali veru nekih‘, poučavajući da je „uskrsenje već bilo“ (2. Timoteju 2:17, 18). Oni su očigledno verovali da je jedino uskrsenje bilo uskrsenje duhovne prirode i da su ga hrišćani već doživeli. Možda su citirali Pavlovu izjavu, ne uzimajući u obzir njen kontekst, da su hrišćani bili mrtvi u svojim gresima ali da ih je Bog oživeo pomoću svog duha (Efešanima 2:1-6). Pavle je upozorio da će se ovakav otpadnički uticaj pojačati. Napisao je: „Doći će vreme kad neće podnositi zdravo učenje. . . pa će odvraćati uši od istine, i okrenuće se lažnim pričama“ (2. Timoteju 4:3, 4). Ovo upozorenje koje je Pavle dao pokazuje da je Timotej morao odmah da posluša apostolov savet.

Vrednost ove knjige danas

Iz navedenog vidimo da je Pavle napisao Drugu Timoteju iz najmanje tri razloga: (1) Znao je da mu predstoji smrt i nastojao je da pripremi Timoteja za vreme kada više neće biti uz njega da mu pruži podršku. (2) Želeo je da obuči Timoteja kako da skupštine koje je nadgledao zaštiti od otpadništva i drugih štetnih uticaja. (3) Želeo je da ohrabri Timoteja da ostane zaposlen u službi Jehovi i da se u svom čvrstom stavu protiv lažnih učenja oslanja na tačno spoznanje nadahnutog Pisma.

Kada razumemo pozadinu Druge Timoteju tada ona za nas postaje još značajnija. Danas takođe ima otpadnika kao što su bili Imenej i Filit, koji zagovaraju svoje ideje i koji bi želeli da potkopaju našu veru. Štaviše, živimo u „kritičnim vremenima s kojima se teško izlazi na kraj“ koja je Pavle prorekao. Mnogi su doživeli istinitost Pavlovog upozorenja: „Svi koji žele da žive u odanosti Bogu u Hristu Isusu, biće takođe progonjeni“ (2. Timoteju 3:1, 12). Kako možemo ostati čvrsti? Poput Timoteja, treba da slušamo savete onih koji služe Jehovi mnoge godine. I putem ličnog studija, molitve i hrišćanskog druženja, možemo ’sticati snagu‘ zahvaljujući Jehovinoj nezasluženoj dobroti. Nadalje, s pouzdanjem u snagu tačnog spoznanja, možemo slediti Pavlov podsticaj: „Drži se obrasca zdravih reči“ (2. Timoteju 1:13).

„Obrazac zdravih reči“

Šta su zdrave reči o kojima je Pavle govorio? On ovaj izraz koristi da bi ukazao na pravu hrišćansku doktrinu. U svom prvom pismu Timoteju, Pavle je objasnio da su ’zdrave reči‘ u osnovi „reči našeg Gospoda Isusa Hrista“ (1. Timoteju 6:3). Oponašanje obrasca zdravih reči dovodi do posedovanja zdravog uma, stava punog ljubavi i obzira prema drugima. Pošto su Isusova služba i učenja u skladu sa učenjima celokupne Biblije, izraz „zdrave reči“ se može u proširenom smislu odnositi na sva biblijska učenja.

Za Timoteja, kao i za sve hrišćanske starešine, obrazac zdravih reči je bio „vrsno dobro“ koje se moralo čuvati (2. Timoteju 1:13, 14). Trebalo je da Timotej ’propoveda reč, da radi to s osećajem hitnosti, u povoljno vreme, u teško vreme, da ukori, prekori, podstakne, sa svom dugotrpljivošću i umetnošću poučavanja‘ (2. Timoteju 4:2). Kada uvidimo da su se otpadnička učenja širila u Timotejevo vreme, onda razumemo zašto je Pavle naglasio hitnost da se poučava zdravim rečima. Takođe uviđamo da je Timotej morao da zaštiti stado ’ukoravanjem, prekoravanjem, podsticanjem‘ s dugotrpljivošću, primenjivanjem dobrih učiteljskih veština.

Kome je trebalo da Timotej propoveda reč? Kontekst ukazuje da je Timotej, kao starešina, propovedao reč unutar hrišćanske skupštine. S obzirom na pritiske koje su vršili protivnici, Timotej je morao da čuva svoju duhovnu ravnotežu i da hrabro objavljuje Božju reč, a ne filozofiju ljudskog porekla, lične zamisli ili beskorisna nagađanja. Istina, time je mogao da izazove protivljenje nekih koji su možda imali neispravne težnje (2. Timoteju 1:6-8; 2:1-3, 23-26; 3:14, 15). Međutim, sleđenjem Pavlovog saveta, Timotej bi i dalje bio prepreka otpadništvu, baš kao što je to i apostol Pavle bio (Dela apostolska 20:25-32).

Da li se Pavlova izjava o propovedanju reči takođe primenjuje i na propovedanje van skupštine? Da, primenjuje se, kao što to pokazuje kontekst. Pavle nastavlja i kaže: „A ti budi trezven u svemu, trpi zlo, vrši delo jevanđelizatora, potpuno izvrši svoju službu“ (2. Timoteju 4:5). Jevanđeliziranje — propovedanje dobre vesti spasenja nevernicima — važan je deo hrišćanske službe (Matej 24:14; 28:19, 20). I baš kao što se Božja reč propoveda u skupštini i u „teško vreme“, tako i mi istrajavamo u propovedanju reči onima van skupštine čak i pod teškim okolnostima (1. Solunjanima 1:6).

Osnova sveg našeg propovedanja i poučavanja je Božja nadahnuta Reč. Mi imamo potpuno pouzdanje u Bibliju. Pavle je rekao Timoteju: „Sve je Pismo nadahnuto od Boga, i korisno za poučavanje, za ukoravanje, za ispravno postavljanje stvari, za vaspitavanje u pravednosti“ (2. Timoteju 3:16). Ove reči se često ispravno citiraju da bi se pokazalo da je Biblija Božja nadahnuta Reč. Ali, s kojim ciljem ih je Pavle napisao?

Pavle se obraćao jednom starešini koji je imao odgovornost da unutar skupštine ’ukori, ispravno postavi stvari, vaspitava u pravednosti‘. Dakle, on je podsećao Timoteja da ima poverenje u mudrost nadahnute Reči, na temelju koje je Timotej bio poučavan od detinjstva. Starešine, poput Timoteja, moraju s vremena na vreme da ukore one koji greše. Kada to rade, uvek treba da imaju poverenje u Bibliju. Osim toga, pošto je Pismo nadahnuto od Boga, svaki ukor koji se temelji na Pismu zaista je ukor od Boga. Ko odbacuje ukore koji se temelje na Bibliji ne odbacuje neke ljudske ideje, već nadahnuti savet koji dolazi lično od Jehove.

Kako samo Druga poslanica Timoteju obiluje božanskom mudrošću! I koliko samo dobija na značaju kada razmotrimo njene savete u kontekstu! U ovom članku bacili smo samo letimičan pogled na izvanredne, nadahnute informacije koje ova knjiga sadrži, međutim to je ipak bilo dovoljno da se pokaže koliko je korisno razmotriti kontekst onoga što čitamo u Bibliji. To će nam pomoći da budemo sigurni da zaista ’ispravno upravljamo rečju istine‘.

[Fusnota]

[Slika na 27. strani]

Pavle je želeo da obuči Timoteja kako da zaštiti skupštine

[Slika na 30. strani]

Pavle je podsetio Timoteja da ima poverenje u mudrost nadahnute Reči