Čast je služiti Jehovi u njegovom duhovnom hramu

 1. Šta jedan anđeo govori i kako to treba da utiče na nas?

AKO bi neki anđeo želeo da ti kaže nešto, da li bi ga saslušao? U naše vreme, jedan anđeo se obraća „svim narodima, plemenima, jezicima i narodnostima“. Šta im on govori? „Bojte se Boga i slavite ga [. . .] Poklonite se Stvoritelju neba i zemlje“ (Otkr. 14:6, 7). Jehova je jedini pravi Bog i svi treba da mu služe. Veoma smo mu zahvalni što nam je ukazao čast da mu služimo u njegovom velikom duhovnom hramu!

 2. Šta je Jehovin duhovni hram? (Videti i okvir „Šta duhovni hram nije“.)

² Šta tačno predstavlja duhovni hram i gde možemo pronaći više detalja o njemu? To nije doslovna građevina. Duhovni hram predstavlja sve što je Jehova putem žrtve Isusa Hrista omogućio kako bi mu ljudi služili na ispravan način. Apostol Pavle je detaljnije govorio o tom hramu u poslanici koju je napisao hrišćanima jevrejskog porekla koji su živeli u Judeji.b

3-4. Zbog čega je Pavle bio zabrinut za hrišćane jevrejskog porekla u Judeji i kako im je pomogao?

³ Zbog čega je Pavle napisao Poslanicu Jevrejima? Verovatno iz dva razloga. Kao prvo, da bi ohrabrio braću u Judeji. Većina njih je od rođenja poučavana judaizmu. Nakon što su postali hrišćani, njihove nekadašnje verske vođe su ih možda ismevale. Zbog čega? Hrišćani nisu imali impozantan hram i oltar na kom bi prinosili žrtve Bogu, kao ni sveštenike koji bi služili u hramu. To je moglo da obeshrabri Hristove učenike i da im oslabi veru (Jevr. 2:1; 3:12, 14). Neki od njih su čak mogli početi da razmišljaju o tome da se vrate judaizmu.

⁴ Kao drugo, Pavle je želeo da im ukaže na to da se nisu dovoljno trudili da razumeju nova i dublja učenja, čvrstu hranu koja se nalazi u Božjoj Reči (Jevr. 5:11-14). Po svemu sudeći, neki od njih su se još uvek držali Mojsijevog zakona. Međutim, Pavle im je objasnio da žrtve koje je Zakon zahtevao nisu mogle iskoreniti greh. Zbog toga Zakon više nije bio na snazi. Nadalje, objasnio im je neka dublja učenja. Podsetio je svoje suvernike da se mogu približiti Bogu jedino ako imaju bolju nadu, koja se zasniva na Isusovoj otkupnoj žrtvi (Jevr. 7:18, 19).

 5. Šta treba da razumemo iz Poslanice Jevrejima i zašto?

⁵ Pavle je objasnio braći jevrejskog porekla da je način na koji služe Bogu kao hrišćani neuporedivo bolji od ranijeg. Služenje Jehovi u skladu sa Zakonom bilo je samo „senka onoga što dolazi, a stvarnost je Hrist“ (Kol. 2:17). Senka je samo neodređeni obris nekog predmeta i nije isto što i sam taj predmet. U skladu s tim, način na koji su Jevreji služili Bogu u prošlosti bio je samo senka nečeg boljeg što je trebalo da dođe, to jest duhovnog hrama. Treba da se dobro upoznamo s njim jer nam zahvaljujući njemu gresi mogu biti oprošteni i možemo služiti Jehovi u skladu s njegovom voljom. Hajde da na osnovu onoga što stoji u Poslanici Jevrejima uporedimo „senku“ (služenje Bogu u prošlosti) sa „stvarnošću“ (služenjem Bogu nakon Hrista). Na taj način ćemo bolje razumeti duhovni hram i našu ulogu u njemu.

 6. Koja je bila svrha svetog šatora?

⁶ U prošlosti. Pavle je svoja objašnjenja temeljio na svetom šatoru, koji je napravio Mojsije 1512. pre n. e. (Videti grafikon „U prošlosti – nakon Hrista“.) U početku su Izraelci taj šator nosili sa sobom tokom putovanja kroz pustinju. Korišćen je gotovo 500 godina, sve dok u Jerusalimu nije izgrađen hram (Izl. 25:8, 9; Br. 9:22). „Šator sastanka“ je bio mesto na kom su se Izraelci okupljali da bi služili Bogu i da bi mu prinosili žrtve (Izl. 29:43-46). Međutim, taj šator je predstavljao i nešto mnogo uzvišenije, što će imati posebno značenje za hrišćane.

 7. Kada je nastao duhovni hram?

⁷ Nakon Hrista. Sveti šator je bio samo „senka onoga što je na nebu“ i predočavao je Jehovin veliki duhovni hram. Pavle je rekao da „taj šator predstavlja ono što postoji u sadašnje vreme“ (Jevr. 8:5; 9:9). To znači da je duhovni hram već postojao kada je Pavle pisao Jevrejima. On je nastao 29. godine. Te godine se Isus krstio, bio je pomazan svetim duhom i počeo je da služi kao Jehovin uzvišeni prvosveštenik u duhovnom hramu (Jevr. 4:14; Dela 10:37, 38).c

8-9. Prema Jevrejima 7:23-27, koja značajna razlika postoji između izraelskih prvosveštenika i Isusa Hrista kao Prvosveštenika?

⁸ U prošlosti. Prvosveštenik je zastupao narod pred Bogom. Jehova je pomazao prvog izraelskog prvosveštenika Arona prilikom posvećenja svetog šatora. Međutim, kao što je Pavle objasnio, „pošto je smrt sprečavala sveštenike da trajno ostanu u toj službi, njihovu službu su morali da preuzmu drugi“.d (Pročitati Jevrejima 7:23-27.) Budući da su bili nesavršeni, ti prvosveštenici su morali da prinose žrtve za svoje grehe. U tome je značajna razlika između izraelskih prvosveštenika i uzvišenog Prvosveštenika, Isusa Hrista.

⁹ Nakon Hrista. Naš Prvosveštenik Isus Hrist je „sluga [. . .] u pravom šatoru koji je podigao Jehova, a ne čovek“ (Jevr. 8:1, 2). Pavle je objasnio da Isus „zauvek živi, pa njegovu svešteničku službu neće niko preuzeti“. Zatim je dodao da je Isus „čist, odvojen od grešnika“ i da, za razliku od prvosveštenika u Izraelu, „on ne mora svaki dan da prinosi žrtve za [. . .] svoje grehe“. Osmotrimo sada razlike između oltara i žrtava u nekadašnjem načinu služenja Bogu i nakon Hrista.

10. Šta su predočavale žrtve koje su prinošene na bakarnom oltaru?

¹⁰ U prošlosti. Pred ulazom u sveti šator nalazio se bakarni oltar, na kom su Jehovi prinošene životinjske žrtve (Izl. 27:1, 2; 40:29). Međutim, one nisu mogle da omoguće trajno oproštenje greha narodu (Jevr. 10:1-4). Žrtve koje su redovno prinošene u svetom šatoru ukazivale su na jednu žrtvu, koja će čovečanstvu omogućiti trajno oproštenje greha.

11. Na kom oltaru je Isus prineo sebe na žrtvu? (Jevrejima 10:5-7, 10).

¹¹ Nakon Hrista. Isus je znao da ga je Jehova poslao na zemlju da svoj život da kao otkupninu za čovečanstvo (Mat. 20:28). Prema tome, on je prilikom krštenja pokazao da je spreman da učini ono što Jehova želi (Jov. 6:38; Gal. 1:4). Isus je prineo sebe na simboličnom oltaru, koji je predstavljao Božju volju da on žrtvuje svoj savršeni život. Dao je svoj život „jednom za sva vremena“ da bi omogućio trajno oproštenje greha svima koji veruju u njega. (Pročitati Jevrejima 10:5-7, 10.) U nastavku ćemo osmotriti šta su predočavale prostorije unutar svetog šatora.

12. Ko je mogao da uđe u prostorije u svetom šatoru?

¹² U prošlosti. Unutrašnjost svetog šatora i hramova koji su kasnije izgrađeni u Jerusalimu bila je slična. U njima su se nalazile dve prostorije – „Svetinja“ i „Svetinja nad svetinjama“ – koje su bile razdvojene zavesom (Jevr. 9:2-5; Izl. 26:31-33). U Svetinji je stajao zlatni svećnjak, oltar za paljenje kâda i sto za hleb koji se stavljao pred Boga. U Svetinju su smeli da uđu samo sveštenici, koji su bili pomazani za svetu službu (Br. 3:3, 7, 10). U Svetinji nad svetinjama se nalazio zlatni kovčeg saveza, koji je predstavljao Jehovino prisustvo (Izl. 25:21, 22). Samo je prvosvešteniku bilo dozvoljeno da prođe iza zavese u Svetinju nad svetinjama i to jednom godišnje, na Dan očišćenja (Lev. 16:2, 17). Godinu za godinom, on je ulazio sa životinjskom krvlju da bi očistio svoje grehe i grehe čitavog naroda. Jehova je s vremenom putem svetog duha pojasnio šta su sva ta obeležja svetog šatora zapravo predstavljala (Jevr. 9:6-8).e

13. Šta su predstavljale Svetinja i Svetinja nad svetinjama, koje su se nalazile u svetom šatoru?

¹³ Nakon Hrista. Neki Hristovi učenici su pomazani svetim duhom i imaju poseban odnos s Jehovom. Tih 144 000 će služiti kao sveštenici na nebu sa Isusom (Otkr. 1:6; 14:1). Svetinja u svetom šatoru ukazuje na to da su pomazani hrišćani usvojeni kao Božji sinovi dok su još na zemlji (Rimlj. 8:15-17). Svetinja nad svetinjama predstavlja nebo, gde se nalazi Božji presto. Šta predstavlja „zavesa“ koja je razdvajala Svetinju od Svetinje nad svetinjama? Ona predstavlja Isusovo fizičko telo, koje ga je sprečavalo da uđe na nebo kao uzvišeni Prvosveštenik duhovnog hrama. Time što je svoje telo prineo kao žrtvu za čovečanstvo, Isus je svim pomazanim hrišćanima otvorio put u nebeski život. Da bi dobili svoju nagradu na nebu, i oni se moraju odreći života na zemlji (Jevr. 10:19, 20; 1. Kor. 15:50). Nakon svog uskrsenja, Isus je ušao u Svetinju nad svetinjama u duhovnom hramu, gde će mu se s vremenom pridružiti svi pomazanici.

14. Prema Jevrejima 9:12, 24-26, zašto je služenje Jehovi u njegovom duhovnom hramu mnogo uzvišenije od načina na koji su Izraelci služili Bogu?

¹⁴ Očigledno je da se ništa ne može meriti sa služenjem Jehovi u njegovom duhovnom hramu na temelju Isusove žrtve i njegove svešteničke službe. Prvosveštenik u Izraelu je s krvlju životinjskih žrtava ulazio u Svetinju nad svetinjama, koja je napravljena ljudskom rukom. S druge strane, Isus je ušao „u samo nebo“, najsvetije mesto koje postoji, kako bi se pojavio pred Jehovom. Tamo je ponudio Jehovi da njegov život, koji je žrtvovao kao savršen čovek, prihvati kao otkupninu za ljudski rod. Isus je to učinio da bi svojom žrtvom uklonio greh. (Pročitati Jevrejima 9:12, 24-26.) Isusova žrtva nas je za sva vremena očistila od greha. Kao što ćemo videti u narednim odlomcima, svi možemo služiti Jehovi u njegovom duhovnom hramu, bez obzira na to da li se nadamo životu na nebu ili na zemlji.

15. Ko je služio u dvorištu svetog šatora?

¹⁵ U prošlosti. Sveti šator je imao veliko ograđeno dvorište, u kom su sveštenici obavljali svoju službu. U tom dvorištu se nalazio veliki bakarni oltar za žrtve paljenice, kao i umivaonik od bakra, koji su sveštenici koristili da bi se očistili pre svete službe (Izl. 30:17-20; 40:6-8). Međutim, u hramovima koji su izgrađeni kasnije postojalo je i spoljašnje dvorište, u koje su mogli da dođu i drugi ljudi kako bi se poklonili Bogu.

16. Ko služi u dvorištima duhovnog hrama?

¹⁶ Nakon Hrista. Pre nego što odu na nebo da bi sa Isusom služili kao sveštenici, pomazanici na zemlji verno služe Jehovi u unutrašnjem dvorištu duhovnog hrama. Veliki umivaonik s vodom, koji se nekad nalazio kod svetog šatora, podseća i njih i ostale hrišćane da moraju ostati moralno i duhovno čisti. Gde onda „veliko mnoštvo“, koje verno podupire Hristovu pomazanu braću, služi Jehovi? Apostol Jovan ih je video kako stoje „pred prestolom“ i služe Bogu „dan i noć u njegovom hramu“. Veliko mnoštvo to čini na zemlji, u spoljašnjem dvorištu duhovnog hrama (Otkr. 7:9, 13-15). Veoma smo zahvalni Jehovi što nam je ukazao čast da mu služimo u njegovom velikom duhovnom hramu!

17. Koje žrtve mi danas prinosimo Jehovi?

¹⁷ Danas svi hrišćani imaju čast da, simbolično govoreći, prinose žrtve Jehovi tako što koriste svoje vreme, snagu i sredstva da bi mu služili. Kao što je apostol Pavle rekao hrišćanima jevrejskog porekla, mi možemo uvek prinositi Bogu „žrtvu hvale, to jest plod usana koje objavljuju njegovo ime“ (Jevr. 13:15). Zahvalnost za čast koja nam je ukazana možemo pokazati tako što se trudimo da svoju službu obavljamo najbolje što možemo.

18. Prema Jevrejima 10:22-25, šta nikada ne treba da zapostavimo i šta nikada ne treba da zaboravimo?

¹⁸ Pročitati Jevrejima 10:22-25. Pred kraj Poslanice Jevrejima, Pavle je govorio o raznim vidovima naše svete službe koje nikad ne treba da zapostavimo. Treba da se molimo Jehovi, propovedamo ljudima, sastajemo se sa skupštinom i „hrabrimo jedni druge, tim više što vidimo da se približava [Jehovin] dan“. Da bi naglasio koliko je to važno, Jehovin anđeo je pred kraj Otkrivenja dva puta rekao: „Boga obožavaj!“ (Otkr. 19:10, fusn.; 22:9, fusn.). Nemojmo nikada zaboraviti ove snažne pouke o Jehovinom velikom duhovnom hramu i nemojmo izgubiti iz vida kolika je čast služiti našem veličanstvenom Bogu!