Svedoči za Jehovu i ne umaraj se
„Dobro promotrite toga, koji je podneo takvo protivljenje od grešnika... da se ne umorite i da vam duše ne malaksaju“ (Jevrejima 12:3, NS).
1, 2. Kako je Isus uverio svoje učenike da je uskrsnuo?
„VIDELA sam Gospoda!“ Ovim uzbudljivim rečima Marija Magdalena je donela vest o Isusovom uskrsenju (Jovan 20:18, NS). Bio je to početak vremenskog perioda od 40 dana, punog uzbudljivih događaja za Hristove učenike, koji su prethodno bili tužni zbog njegove smrti.
2 Isus nije hteo svoje učenike da ostavi u sumnji da li je stvarno živ ili ne. Zato Luka izveštava: „Po trpljenju svome pojavi se on pred njima živ i dade im mnoge istinske dokaze o tome, pokazujući im se... četrdeset dana“ (Dela apostolska 1:3, Ba). I zaista on „se pojavi jedanput pred više od pet stotina braće“ (1. Korinćanima 15:6, Ba). Više nije bilo sumnje. Isus je bio živ!
3. Koje su pitanje u vezi Kraljevstva postavili Isusovi učenici, i zašto ih je odgovor iznenadio?
3 Tada su Isusovi učenici mislili samo na zemaljsko „carstvo Božje“, na carstvo koje bi bilo uspostavljeno za Izrael (Luka 19:11; 24:21). Zato su pitali Isusa: „Gospode, hoćeš li sad načiniti carstvo Izrailjevo?“ Njegov odgovor ih je iznenadio, jer je rekao: „Nije vaše znati vremena i ljeta koje otac zadrža u svojoj vlasti; Nego ćete primiti silu kad siđe Duh sveti na vas; i bićete mi svjedoci i u Jerusalimu i po svoj Judeji i Samariji i tja do kraja zemlje“ (Dela apostolska 1:6-8). Kakvog li izazovnog zadatka za učenike! I kakva odgovornost! Kako su mogli da savladaju taj zadatak? Odgovor su uskoro dobili na zapanjujući način.
Prihvatiti izazov
4. Opiši šta se dogodilo Pedeseti dan.
4 Luka izveštava: „I kad se navrši pedeset dana bijahu zajedno svi apostoli jednodušno. I ujedanput postade huka s neba kao duhanje silnoga vjetra, i napuni svu kući gdje sjeđahu. I pokazaše im se razdijeljeni jezici kao ognjeni; i sjede po jedan na svakoga od njih. I napuniše se svi Duha svetoga, i stadoše govoriti drugijem jezicima, kao što im Duh davaše te govorahu.“ Ta huka je bila toliko jaka da je pobudila pažnju mnogim Jevrejima, koji su se zadržali povodom praznika u Jerusalimu. Bili su začuđeni, što ’na svom jeziku slušaju o veličanstvima Božjim‘ (Dela apostolska 2:1-11).
5. U kojoj meri se uskoro ispunilo Isusovo proročanstvo iz Dela apostolskih 1:8?
5 Petar nije gubio vreme, već je održao snažan govor, u kom je van svake sumnje na uzvišen način dokazao da je „Isus, Nazarećanin“, koga su prikovali na stub, bio „Gospod“, koga je David predskazao rečima: „Reče Gospod [Jehova] Gospodu mojemu: ’sjedi meni s desne strane, dok položim neprijatelje tvoje podnožje nogama tvojim.‘“ To je u srce dirnulo Petrove slušaoce, pa su upitali: „Šta ćemo činiti, ljudi braćo?“ Odgovarajući Petar ih je pozvao: „Pokajte se, i da se krstite svaki od vas u ime Isusa Hrista za oproštenje grijeha.“ Kakav je bio rezultat? Oko tri hiljade se krstilo! (Dela apostolska 2:14-41). Prema tome, u Jerusalimu je početo sa davanjem svedočanstva. Posle toga delatnost se proširila na svu Judeju, zatim na Samariju i konačno ’do najudaljenijeg dela Zemlje.‘ To se proširilo toliko brzo da je apostol Pavle oko 60. godine n. e. mogao da kaže da je dobra vest ’propovedana svakom stvorenju pod nebom‘ (Kološanima 1:23, Ba).
Širenje i progonstvo
6, 7. (a) Kako je u prvom veku širenje dobre vesti o kraljevstvu išlo ruku pod ruku s proganjanjem hrišćana? (b) Koja se bitna potreba pojavila među hrišćanima u Jerusalimu, i kako im je bilo pomognuto?
6 Nedugo posle Pentakosta 33. n. e., učenici su imali dovoljno razloga da se sete Isusovih reči: „Nije sluga veći od gospodara svoga. Ako mene goniše i vas će goniti“ (Jovan 15:20, Ba). Judejske vođe su se razbesnele, kad je ’reč Božja i dalje rasla, a broj učenika u Jerusalimu neprestano vrlo umnožavao.‘ Tada je učenik Stefan po lažnim optužbama bio kamenovan. Izgleda da je to bio signal, na koji su mnogi čekali, jer „u taj dan postade veliko gonjenje na crkvu Jerusalimsku, i svi se rasijaše po krajevima Judejskim i Samarijskijem osim apostola“ (Dela apostolska 6:7; 7:58-60; 8:1).
7 Talas progonstva je privremeno jenjavao. Ali malo posle toga Irod Agripa I je pogubio apostola Jakova. Petar je bačen u zatvor, međutim, od jednog anđela je ponovo oslobođen. Kasnije su braća u Jerusalimu osiromašila, pa su im braća iz drugih mesta pritekla u pomoć (Dela apostolska 9:31; 12:1-11; 1. Korinćanima 16:1-3). Kad je apostol Pavle došao u Jerusalim, vladao je verski fanatizam, a mnoštvo je vikalo: „Uzmi sa zemlje takvoga; jer ne treba da živi“ (Dela apostolska 22:22). Naravno, hrišćanima iz Jerusalima i Judeje trebalo je mnogo ohrabrenja, da bi i dalje verno objavljivali Kraljevstvo. Isus je svojim učenicima obećao ’sveti duh‘, ’koga bi Otac poslao u njegovo ime‘ i koji bi delovao kao ’pomoćnik‘ (Jovan 14:26, NS). Međutim, kako bi se Otac pobrinuo za tu potrebnu pomoć i utehu? Odgovor je delimično, kroz apostola Pavla kao svog slugu.
Pavlovo pismo Jevrejima
8. (a) Šta je potaklo Pavla da napiše pismo Jevrejima? (b) Na koji aspekt njegovog pisma ćemo se sada usredsrediti, i zašto?
8 Oko 61. godine n. e. Pavle je uhapšen u Rimu, međutim bilo mu je poznato šta su njegova braća u Jerusalimu trpela. Zato je pod vođstvom Jehovinog duha u pravo vreme napisao pismo Jevrejima. Ono je prožeto brigom punom ljubavi za njegovu jevrejsku braću i sestre. Pavle je znao šta im je bilo potrebno da bi ojačali svoju veru i poverenje u Jehovu, svog pomoćnika. Tada su mogli ’sa istrajnošću da trče u bitku koja im je određena‘ i da s pouzdanjem kažu: ’Jehova je moj pomoćnik i neću se bojati; šta će mi učiniti čovek?‘ (Jevrejima 12:1; 13:6). Sada bi hteli da se koncentrišemo na to gledište Poslanice Jevrejima (poglavlje 11 do 13). Zašto? Zato što se Jehovini svedoci danas nalaze u istom položaju kao i rani hrišćani nekad.
9. S kojim su pitanjem, poput hrišćana prvog veka, suočeni danas hrišćani, i samo kako ga je moguće rešiti?
9 U našoj generaciji velika mnoštva ljudi povoljno su reagovala na vest Kraljevstva, predala su se Jehovi i krstila kao njegovi svedoci. Međutim, širenje pravog obožavanja donelo je sa sobom žestoko progonstvo. Mnogi hrišćani su kao nekad Stefan, Jakov i drugi verni Svedoci prvog veka izgubili čak i život. Prema tome, danas se radi o istom pitanju kao i nekad: Ko će da položi ispit besprekornosti s obzirom na sve veći otpor protiv vesti Kraljevstva? Ko će izaći na kraj sa strahopoštovanja ulivajućim događajima, kad neuporediva „velika nevolja“ uskoro zadesi sadašnju generaciju? (Matej 24:21). Odgovor glasi: Svi koji su se pripremili da vode ’izvrsnu borbu vere‘, svi koji su ’čvrsti u veri‘. To su oni koji mogu konačno da kažu: „A pobeda koja pobedi svet to je vera naša“ (1. Timoteju 6:12; 1. Petrova 5:9; 1. Jovanova 5:4, Ba).
Izvlačiti korist iz vernih primera
10. (a) Šta je vera? (b) Šta je mislio Bog o vernim muževima i ženama starog doba?
10 Šta je vera? Pavle odgovara: „Vjera je pak tvrdo čekanje onoga čemu se nadamo, i dokazivanje onoga što ne vidimo. Jer u njoj stari dobiše svjedočanstvo“ (Jevrejima 11:1, 2). Pavle onda podupire svoju definiciju vere, tim što izdvaja delotvornu veru. On iznosi vrhunce iz života ‘muževa starog vremena‘ kao i vrhunce iz života žena koje su bile kao Sara i Rava. Kako je samo ohrabrujuće da se „Bog ne stidi njih nazivati se Bog njihov“! (Jevrejima 11:16). Može li Bog na osnovu naše vere to isto da kaže o nama? Ne dajmo mu nikakav razlog da bi jednog dana morao da se stidi zbog nas.
11. Od koje je prednosti za nas što „oko sebe imamo toliki oblak svedoka“?
11 U nastavku izveštaja o tim vernim muževima i ženama Pavle piše: „Zato dakle i mi imajući oko sebe toliku gomilu svjedoka, da odbacimo svako breme i grijeh koji je za nas prionuo, i s trpljenjem da trčimo u bitku koja nam je određena“ (Jevrejima 12:1). Da li su primerni verni. Svedoci za nas živi u mislima, mada sad spavaju u grobu? Poznajemo li njih i njihova iskustva toliko dobro, da možemo da odgovorimo „da“? To je jedna od mnogih nagrada koje proizlaze iz redovnog biblijskog studija, ako pri tome upotrebljavamo sve naša čula, da bi ponovo proživeli oduševljavajuća iskustva te ’gomile svedoka‘. Ako njihov primer uzmemo k srcu to će u mnogome doprineti da savladamo bilo kakav nedostatak vere. To će opet da prouzrokuje da pod svim okolnostima hrabro i neustrašivo, svedočimo za istinu (Rimljanima 15:4).
Ne umarati se
12. (a) Kako nam Isusov primer može pomoći ’da se ne umorimo i da nam duše ne malaksaju‘? (b) Koji su neki od današnjih primera onih koji se ne umaraju?
12 U naš najveći primer vere je Isus. Pavle nas poziva: „S trpljenjem da trčimo u bitku koja nam je određena, gledajući na načelnika vjere i svršitelja Isusa... Pomislite dakle na onoga koji je takovo protivenje protiv sebe od grješnika podnio, da ne oslabe duše vaše i da vam ne dotuži“ (Jevrejima 12:1-3). Koliko smo „tačno“ razmatrali Isusov primer? Koliko smo „koncentrisali“ naš pogled u njega? (1. Petrova 2:21). Satana želi ’da se umorimo i da nam duše malaksaju‘. Njemu je stalo do toga da prestanemo sa propovedanjem. Kako to pokušava da postigne? Ponekad, kao u prvom veku, direktnim otporom od strane verskih i svetovnih vlasti. Prošle godine je objavljivanje Kraljevstva bilo ograničeno u oko 40 zemalja. Ali, da li su se naša braća umorila zbog toga? Nisu! Svojim vernim radom su dovela do toga da je 1988. godine u tim zemljama bilo kršteno preko 17 000 osoba. Kakav bi to podstrek trebao da bude za sve nas koji živimo u zemljama gde vlada relativno velika sloboda! Da, nemojmo nikada da se umorimo u objavljivanju dobre vesti o Kraljevstvu.
13. (a) Koje podmukle stvari bi mogle prouzrokovati da se umorimo u službi propovedanja? (b) Šta je bila za Isusa ’predstojeća mu radost‘, i kako možemo postići isto radosno stanovište?
13 Ali, postoje i neke druge podmuklije stvari koje bi mogle da nas umore. U to ubrajamo protivljenje u razdeljenom domu, psihički stres, bolest, grupni pritisak, obeshrabrenje zbog neuspeha u službi propovedanja ili možda nestrpljenje zato što još nije došao kraj sadašnjeg sistema stvari. Ali, šta je Isusu pomoglo da podnosi psihičke i telesne patnje? Bila je to ’predstojeća mu radost‘ (Jevrejima 12:2, NS). Isus je bio ojačan radošću što je i sam mogao da obraduje srce svog Oca, time što ga je opravdavao. Takođe ga je jačao izgled na sreću koju će jednom osećati deleći drugima divne blagoslove mesijanskog Kraljevstva (Psalam 2:6-8; 40:9, 10; Priče Solomunove 27:11). Da li bi mogli još više da se ugledamo na to Isusovo radosno stanovište? Setimo se i onoga što je rekao Petar, prema 1. Petrovoj 5:9, NS: „Ista [se] stradanja događaju čitavoj zajednici braće po svetu.“ Znati da nas Jehova razume, osećati toplinu zajednice braće po svetu i upraviti pogled na predstojeće radosti pod vladavinom Kraljevstva - sve nam to pomaže da se ne umorimo, dok služimo Jehovi u veri i dok neposredno pred sam kraj objavljujemo dobru vest.
Zašto nas Jehova kara?
14. Koje prednosti mogu proizaći iz kušnji i patnji koje možda podnosimo?
14 Pavle sada objašnjava razlog zašto moramo da podnosimo kušnje i patnje, savetujući nas da to smatramo oblikom ukoravanja. On kaže: „Sine moj, ne preziri karanja Gospodnjega [Jehovinog, NS], niti kloni kad te kara, jer Gospodin [Jehova, NS] kara onoga koga ljubi“ (Jevrejima 12:5, 6, St). čak se Isus ’naučio poslušnosti od onoga što je pretrpeo‘ (Jevrejima 5:8, St). Sigurno je da i mi moramo da se učimo poslušnosti. Zapazimo kakva je prednost ako dopustmo da budemo oblikovani kroz karanje. Prema Pavlovim rečima, „donosi onima koji su njime poučeni plod pun mira, naime pravednost“. Kako ohrabrujuće! (Jevrejima 12:11, NS)
15. Kako možemo slediti Pavlov savet da ’pravo hodimo svojim nogama‘?
15 Ako u tom smislu prihvatimo ’karanje Jehovino‘, uzećemo k srcu Pavlov podstičući savet: „Zato ’uspravite mlitave ruke i klecava kolena‘ i ’pravo hodite svojim nogama‘“ (Jevrejima 12:12, 13, St). Ponekad je vrlo lako skrenuti s ’tesnog puta koji vodi u život‘ (Matej 7:14, NS). Jednom se to dogodilo apostolu Petru i još nekima u Antiohiji. Zašto? Jer ’nisu išli pravo prema istini evanđelja‘ (Galatima 2:14, St). I danas moramo nastaviti da slušamo Jehovu Boga, našeg Velikog Učitelja. Moramo u potpunosti da koristimo pomoćne pripreme za koje brine „verni i razboriti rob“, i tako ćemo „pravo hoditi“ svojim nogama (Matej 24:45-47, NS; Isaija 30:20, 21).
16. (a) Kako može u nekoj skupštini proklijati „gorki korijen“? (b) Zašto je Pavle spojio nemoral s nedostatkom cenjenja svetih stvari, i kako se možemo zaštiti od takvih opasnosti?
16 Kao sledeće Pavle savetuje da ’budno pazimo da ko ne ostane bez milosti Božje, da „ne proklija koji gorki korijen“ i da ne unese zabunu i ne zarazi celo mnoštvo‘ (Jevrejima 12:15, St). Biti ljut ili nezadovoljan, prigovarati - načinu na koji se odvijaju neke stvari u skupštini - sve to može iznenada da proklija kao „gorki korijen“ i otruje zdrave misli drugih u skupštini. Mi možemo da se suprotstavimo tim negativnim mislima tako da razmišljamo o bezbrojnim blagoslovima koje nam je istina donela (Psalam 40:5). Daljnju opasnost predstavlja sklonost ka nemoralu, ili da poput Isava ’ne cenimo svete stvari‘ (Jevrejima 12:16, NS). Pavle je spojio te dve opasnosti, jer jedna lako prouzrokuje drugu. Hrišćanin ne treba da podlegne takvim sebičnim željama ako se drži sledećih Petrovih reči: „Stanite protiv njega [Đavola] čvrsti u veri1 (1. Petrova 5:9, NS).
„Stvarnosti iako ih ne vidimo“
17. Uporedi zastrašujuće događaje koji su se odigrali na gori Sinaj s događajima pred kojima danas stoje hrišćani?
17 Naša vera je jako zavisna od ’stvarnosti, iako ih ne vidimo‘ (Jevrejima 11:1, NS). O nekim od tih nevidljivih stvarnosti Pavle govori U Jevrejima12:18-27, St. On opisuje zastrašujuće događaje na gori Sinaj kad je Bog govorio direktno Izraelu i kad je Mojsije rekao: „Prestrašen sam i dršćem.“ Apostol nastavlja: „Pristupili ste k Sionskoj gori, gradu Boga živoga, nebeskom Jeruzalemu; k bezbrojnim anđelima, svečanom zboru.“ Pavle navodi kako je, kod starih Izraelaca na gori Sinaj Božji glas potresao zemlju, no sada On obećava i kaže: „Ja ću još jednom potresti ne samo zemlju nego i nebo.“ Ove su reči, doduše, prvenstveno upućene pomazanim hrišćanima, ali ih i „veliko mnoštvo“ drugih ovaca može takođe uzeti k srcu (Otkrivenje 7:9). Shvatamo li u potpunosti šta je Pavle rekao? Mi stojimo pred skupštinom desetina hiljada anđela. Naravno, stojimo i pred Jehovom. Njemu zdesna nalazi se Isus Hrist. Da, naš položaj uliva još veće strahopoštovanje, mi nosimo još veću odgovornost od onih Jevreja na gori Sinaj! I ne zaboravimo: Potres u predstojećoj bici od Armagedona prouzrokovaće da nestanu sadašnja zla nebesa i zemlja. Danas sigurno nije vreme da odbijemo poslušati Reč Božju i slediti je!
18. Samo kako možemo, a ne umorajuči se, da nastavimo svedočiti za Jehovu?
18 Mi zaista živimo u najstrašnijem vremenu ljudske istorije. I kao Jehovini svedoci, poslani smo do najudaljenijeg dela Zemlje da objavimo dobru vest o Božjem uspostavljenom Kraljevstvu. Za to nam je potrebna vera, neuzdrmana vera koja će sprečiti da se umorimo, vera koja prouzrokuje da prihvatimo ukor od Jehove. Ako posedujemo jaku veru, mi ćemo „i dalje zadržati nezasluženu dobrotu, kroz koju možemo na prihvatljiv način da prinosimo Bogu svetu službu s bogobojaznošću i strahopoštovanjem“ (Jevrejima 12:28, NS). Da, mi ćemo nastaviti svedočiti za Jehovu i nećemo da se umorimo.
Kako bi odgovorio?
◻ Zašto je i za nas korisno Pavlovo pismo Jevrejima?
◻ Pred kojim pitanjem stoje danas hrišćani?
◻ Kako imamo korist od vernih svedoka starog doba?
◻ Zašto Jehova kara one koje ljubi?
◻ Šta je najvažnije da se ne bi umorili u davanju svedočanstva?