Može li te išta rastaviti od ljubavi Božje?
„Ubeđen sam da nas ni smrt, ni život, ni anđeli, ni vlasti, ni sadašnjost, ni budućnost, ni sile, ni visina, ni dubina, niti kakvo drugo stvorenje, neće moći rastaviti od Božije ljubavi, koja je u Hristu Isusu, Gospodu našemu“ (Rimljanima 8:38, 39, NS).
1. Na koje sve različite načine dolazi do izražaja Božija ljubav?
BOG je ljubav. On nam svaki dan izražava ljubav time što nas održava na životu. Vazduh koji udišemo, voda koju pijemo i hrana koju jedemo — sve je to izraz ljubavi Božije. Štaviše, to sve koristi i dobrima i zlima, cenili oni to ili ne. Isus je to posvedočio kada je rekao za svog nebeskog Oca da „on čini da njegovo sunce izlazi nad zlima i dobrima, i da kiša pada pravednima i nepravednima“ (Matej 5:45, NS). Svako živo stvorenje na Zemlji dužno je da se zahvali Bogu za to što ga održava na životu (Psalam 145:15, 16).
2. Kako je Jehova izrazio svoju veliku ljubav prema čovečanstvu, i kako je Isus pokazao cenjenje za Jehovinu volju?
2 Za ljudska stvorenja Božija ljubav je prevazišla samo održavanje sadašnjeg života koje vene poput cveća i suši se kao trava (1. Petrova 1:24). Bog je načinio pripreme da čovečanstvo večno živi: „Jer je
Bog voleo toliko mnogo svet da je dao svog jedinorođenog sina, da svaki — ko veruje u njega — ne bude uništen, nego da ima večni život“ (Jovan 3:16, NS). To je značilo velike žrtve, kao za Oca tako i za Sina. U noći pre svoje smrti Isus je pao na kolena u Getsimanskom vrtu i molio se u takvim smrtnim mukama da ’mu je znoj bio kao kapi krvi, koje se slivaju na zemlju’. U tom trenutku teskobe Isus je, iako svestan sramote koja se nagomilala na Božijem imenu, čak molio da mu se oduzme ta čaša. Ipak je dodao: „Ali ne što ja hoću, nego što ti hoćeš“ (Luka 22:44; Marko 14:36, NS). Mada je Isus bio u krajnjim smrtnim mukama, Jehovina volja mu je bila na prvom mestu. Čak ni izgledi da će ga bičevati i da će polako umirati, prikovan na mučenički stub, nisu mogli da ga rastave od ljubavi Božije.
3. Koje Pavlove reči prihvataju Jehovini svedoci kao svoje i koje posledice to ima za njih?
3 Jehovini svedoci, koji danas slede Isusovim stopama, takođe stavljaju Jehovinu volju na prvo mesto. „Ako je Bog za nas“, govore oni rečima apostola Pavla, „ko će biti protiv nas? Ko će nas rastaviti od Hristove ljubavi? Nevolja, ili teskoba, ili progonstvo, ili glad ili golotinja, ili opasnost, ili mač? Naprotiv, mi u svemu tome sasvim nadmoćno pobeđujemo po onome koji nas je voleo“ (Rimljanima 8 : 31, 35, 37, NS). U našem veku Jehovine svedoke napadale su rulje, bili su pretučeni, namazani katranom i uvaljani u perje, iznakaženi, silovani, izgladneli, streljani i obešeni u koncentracionim logorima. I to sve samo zato što su odbili da se rastanu od ljubavi Božije.
4. Kakav utisak ostavlja na tebe mladić koji je odbio da se rastane od ljubavi Božije?
4 Pre 44 godine, pošto je bio osuđen na smrt, jedan mladi svedok pisao je svojim roditeljima iz samice:
„Sada je 9 sati. Dan mog suđenja. Ali ja još moram da čekam do 11,30. Ovo vam pišem iz samice Državnog vojnog suda. Obuzima me mir koji se jedva može poverovati. Ali ja sam sve poverio Gospodu, te mogu potpuno mirno da čekam na taj sat i trajne okove. Vama su rekli da neću biti okovan. To su same laži! Dan i noć sam u okovima — jedino kod oblačenja i svlačenja i čišćenja ćelije skidaju mi okove. ...
12.35 sati. Sve je prošlo. Pošto sam ostao pri svom odbijanju njihovog zahteva da napustim Jehovino obožavanje, izrečena mi je smrtna kazna. Saslušao sam je, i kada sam zatim izgovorio poslednje reči ’Ostani veran do smrti’ i još neke reči našeg Gospoda, sve je bilo svršeno. Ali to sada više nije važno. Osećam takav mir, takvo spokojstvo, koje uopšte ne možete da zamislite! ... Taj mir i ta radost koji su me obuzeli dok sam bio u sudnici, a što svet ne može da razume — pojačali su se neizmerno kada su me vratili u ćeliju ... Ne plačite ... To je najbolje što mogu da dam vama i svoj braći danas, ove poslednje nedelje pre mog pogubljenja (odsecanja glave), ovog dana kada sam bez okova.“a
„On će vas učvrstiti, ojačati“
5, 6. Koja zasiguranja, koja nam daju Pavle i Petar, jesu uteha onima koji prolaze kroz teške kušnje jer se čvrsto drže ljubavi Božije?
5 Taj mladić se rastavio od života, ali ne i od ljubavi Božije. Takva zverstva su činjena Jehovinim svedocima već vekovima. Sposobnost Božijih slugu da podnesu progonstva, da, da se čak pomire sa smrću, ne počiva na njihovoj, već na Božijoj snazi. „Bog je veran“, zasigurava nam Pavle, „i neće dopustiti da budete iskušani iznad vaših snaga, nego će sa iskušenjem stvoriti izlaz, da ga možete podneti“ (1. Korinćanima 10:13, NS). Jehovini verni svedoci, kada su pod kušnjama, mogu da kažu ono što je Pavle rekao dok je bio u zatvoru: „Gospod beše uz mene i uli mi snagu“ (2. Timoteju 4:17, NS).
6 Posle upozorenja da se čuvamo đavola koji se kao ričući lav šunja da bi nas proždro, apostol Petar nam zasigurava: „A Bog svake nezaslužene dobrote, koji vas je u zajednici sa Hristom pozvao u svoju večnu slavu, okončaće vaše školovanje nakon što ste kratko vreme trpeli, on će vas učvrstiti, ojačati“ (1. Petrova 5:8—10, NS). S obzirom da tu božansku podršku, jedno je očigledno: Božija ljubav ne zataji nikada; rastanak od nje može uslediti samo našom greškom, a ne Božijom.
7. Kakvu taktiku je primenio sotona kod Isusa, i kako ga je Isus pobedio?
7 Sotona ne napada uvek poput ričućeg lava. Često prilazi kao ’lukava zmija’ ili čak kao odmetnički „anđeo svetlosti“. On ima zle planove protiv nas i zato moramo biti budni da nas ne bi prevario. Moramo da navučemo na sebe potpunu ratnu opremu Božiju kako bismo ’odolevali đavolovim prepredenim radnjama’ (1. Mojsijeva 3:1, Jerusalimska Biblija; 2. Korinćanima 2:11; 11:13—15; Efescima 6:11, Novi svet prevod — sa paralelnim stavcima, fusnota). Sotona je prišao Isusu na početku njegove službe i citirao biblijske stavke, pogrešno ih primenjujući, da bi zaveo Isusa da prestupi. Tri puta je kušao Isusa i sva tri puta je doživeo neuspeh. Isus je odbacio sotonino izvrtanje Biblije i ispravno primenio biblijski tekst. Zatim je Isus rekao sotoni da ode od njega. Ali sotona je odstupio od njega samo „do sledećeg pogodnog trenutka“ (NS) (Luka 4:13; Matej 4:3—11).
8, 9. Kojim prevarnim metodama je sotona ponovo napao Isusa, i šta je Pavle preporučio da preduzmemo u svrhu zaštite?
8 Sotona je uporan. On se uvek ponovo vraća, različito prerušen. Opet je prišao Isusu i to ovog puta posredstvom sveštenstva Isusovog vremena. Isus je to prozreo, te rekao sveštenicima bez uvijanja: „Vi ste od vašeg oca, đavola“. Neki ljudi mogu nenamerno da posluže sotoninim ciljevima. To se dogodilo apostolu Petru kada je dobronamerno ukorio Isusa: „Gospode, budi dobar prema sebi; neće ti se to dogoditi“. Isus je morao Petra strogo da opomene: „Idi od mene, sotono! Ti si mi kamen spoticanja“ (Jovan 8:44, NS; Matej 16:22, 23, NS). Isto tako mogu nenamerno da posluže sotoninim ciljevima sledeće osobe: poslodavac, neki kolega sa posla, školski drug, prijatelj, rođak, otac ili majka, ili bračni drug. Stalno moramo da budemo na oprezu i ne smemo dopustiti da išta oslabi naš odnos prema Jehovi.
9 Zato je neophodno da navučemo na sebe ’potpunu ratnu opremu Božiju, kako bismo mogli odoleti đavolovim prepredenim radnjama; jer naše rvanje nije protiv krvi i mesa, nego protiv zlih duhovnih sila u nebeskim prostorima’ (Efescima 6:11, 12, NS).
Hvatanje greha za palo telo
10. Šta znači reč ,,greh“ i koja dela bi nas rastavila od ljubavi Božije?
10 Sotona nas napada tamo gde smo slabi. Prema tome, njegov omiljeni cilj jeste naše telesno naginjanje ka grehu (Psalam 51:5). Grčka reč prevedena sa „greh“ glasi hamartia. Glagol glasi hamartano, što znači „promašiti cilj“ (Rimljanima 3:9, Novi svet prevod — sa paralelnim stavcima, fusnota). Što više promašujemo cilj i propuštamo da poštujemo Božije zapovesti, sve se više povlačimo od Božije ljubavi, „jer ljubav prema Bogu ovo znači: da držimo njegove zapovesti“ (1. Jovanova 5:3, NS). Brakolomstvo, preljuba, seksualne perverzije, pijančenja, divlji žurevi, neobuzdane telesne strasti, ljubomora, izlivi gneva i materijalistički prohtevi — sve nas to rastavlja od ljubavi Božije, i „oni koji vrše takva dela neće naslediti carstva Božijega“ (Galatima 5:19—21, NS).
11. Kako nas greh može savladati sve više i šta će, na kraju, biti rezultat toga?
11 Filmovi, knjige, pozorišni komadi, televizijski programi, kao i materijalističko, egocentrično i seksualno nastrojena komercijalna propaganda — promiču prohteve za neobuzdanim i neograničenim užicima. Prvi greh olakšava drugi, zatim sledi treći, četvrti, i uskoro je dotični potpuno zaronio u svet. I na kraju, oni „koji više vole slasti nego Boga“, biće tim zaposleni da ’unapred planiraju požude tela’ (2. Timotiju 3:4; Rimljanima 13:14, NS). I mladi i stari mogu biti bačeni u ždrelo greha, i njihova savest može postati potpuno neosetljiva. „Pošto su izgubili svako moralno osećanje, sami sebe predali su razuzdanom ponašanju — da čine svaku nečistotu u lakomosti“ (Efescima 4:19, NS; 1. Timotiju 4:2).
12. Koji biblijski stavci pokazuju kakvu moć ima greh nad nama i kako je Pavle jadikovao zbog toga?
12 Oni koji su rešili da se ne rastanu od ljubavi Božije moraju da se naoružaju protiv hvatanja greha za palim telom. To je strašan neprijatelj, jer Biblija u više navrata ističe: „ko god čini greh, rob je greha“, „svi su pod grehom“, „svi su sagrešili“, „neka ne caruje greh u vašem smrtnom telu“, „robovi ste onoga koga slušate“, „plata za greh je smrt“ i svi su u „pritvoru greha“ (Jovan 8:34; Rimljanima 3:9, 23; 6:12, 16, 23; Galatima 3:22, NS). Pavle je bio prodan „pod greh“ i bio ’zarobljen zakonom greha’, te je jadikovao: „Jer ne činim dobro koje želim, nego zlo, koje ne želim, to činim“ (Rimljanima 7:14, 19, 23, NS). Zato je uzviknuo: „Jadan ti sam ja čovek! Ko će me izbaviti od tela koje podleže toj smrti?“ Zatim je usledio radostan odgovor: „Bogu hvala kroz Isusa Hrista, Gospoda našega!“ (Rimljanima 7:24, 25, NS).
13, 14. a) Čijim posredstvom se oslobađamo greha? b) Kako možemo da ostanemo u Hristovoj ljubavi?
13 Pre Isusovog dolaska ’carovao je greh za smrt’ (Rimljanima 5:14, 17, 21). Ali Isusovom smrću i njegovim vaskrsenjem greh kao kralj zbačen je sa prestola za one koji prihvataju Božiji ljubazan dar, naime, njegovog Sina. On nas je spasao grehova, oprao ih sa nas, očistio nas i oslobodio njih i potpuno ih zbrisao za nas (Matej 1:21; Dela apostolska 3:19; 22:16; 2. Petrova 1:9; 1. Jovanova 1:7; Otkrivenje 1:5). Zato, ne samo Pavle, nego svako ko veruje u prolivenu krv Isusa Hrista treba da se zahvali Bogu preko Isusa Hrista, našeg Gospoda, što je pripremio put za oslobođenje od bednog telesnog ropstva greha i smrti.
14 Zato nije samo neophodno da izbegavamo svako rastajanje od Božije ljubavi, nego je i nužno da ostanemo u Hristovoj ljubavi. Ono što nam pomaže da se približimo Bogu, pomaže nam i da ostanemo blizu Hrista. Isus je to istakao, rekavši: „Kao što je Otac ljubio mene, i ja sam ljubio vas; ostanite u mojoj ljubavi. Ako poštujete moje zapovesti, ostaćete u mojoj ljubavi, kao što sam i ja poštovao zapovesti svoga Oca, pa ostajem u njegovoj ljubavi“ (Jovan 15:9, 10, NS).
Opasnost od klizanja
15. U kom smo pogledu ranjivi i šta moramo da radimo da bi izbegli opasnost?
15 Nemoj nikada da izgubiš to oslobođenje iz okova greha i smrti time što bi ponovo pao ili klizio. To se može dogoditi postepeno — da uopšte ne primetiš. U Galatima 6:1 piše: „Braćo, ako i počini čovek neki greh pre nego je toga svestan, pokušajte vi, duhovno osposobljeni, da ponovo ispravite takvog čoveka u duhu blagosti, držeći i sebe samoga na oku, da ne bi i ti bio iskušan“ (NS). Čak i kada čovek savetuje drugoga, mora ’sebe samoga da drži na oku’. Svi smo mi veoma ranjivi! „Zato je neophodno da posvetimo više nego običnu pažnju onome što smo čuli, da nikada ne klizimo“ (Jevrejima 2:1, NS).
16, 17. Kako možemo da ilustrujemo opasnost duhovnog klizanja i šta treba da radimo da bismo ga izbegli?
16 Do klizanja dolazi bez ikakvih posebnih napora. Ono je — u duhovnom pogledu — veoma lako, te zato i veoma opasno. Da, ti možeš biti odvojen od ljubavi Božije pre nego što si to uopšte primetio. To se može uporediti sa zalutalom ovcom. Kako ona zaluta? Jedan pastir je objasnio: „Ona gricka čas tamo, čas amo, sve dok ne zaluta. Potom vidi busen trave nekoliko metara dalje, te ide do njega da tamo gricka. Treći busen trave izgleda još primamljivije, i ovca ide do njega da ga gricka. Uskoro se već sasvim udaljila od stada. Da, zalutala je jer je malo tamo, malo amo grickala travu.“
17 Tako je isto i sa onima koji klize u duhovnom pogledu. Možda to počinje sasvim bezazleno — sa nekoliko materijalnih stvari, svetskim poznanstvima, ili sa špekulacijama oko izvesnih biblijskih stavaka. Ali malo—pomalo takve osobe udaljuju se sve više od Božijeg stada i uskoro su odvojene od skupštine i ljubavi Božije. One nisu poslušale Pavlovu opomenu: „Ispitujte se neprestano jeste li u veri, dokazujući šta ste“ (2. Korinćanima 13:5, NS).
18, 19. Kako možemo naterati đavola da pobegne od nas i kako možemo da se približimo Bogu?
18 „Usprotivite se đavolu“, rečeno nam je, „i pobeći će od vas“. Veštom upotrebom „mača duhovnog, to jest Božije reči“, možemo da odbijamo podmukle sotonine napade. Na taj način je i Isus naterao sotonu da ode od njega. Takođe nam je rečeno: „Približite se Bogu i on će se približiti vama“ (Jakov 4:7, 8, NS; Efescima 6:17). Treba da, kao pisac psalama, ostanemo blizu Boga time što se čvrsto držimo njegove Reči. „Pouzdana je opomena Jehovina — neiskusnoga čini mudrim.“ „Neprestano pazim na tvoje opomene. Tvoja je reč svetiljka mojoj nozi i svetlo mojoj stazi. ... Od tvojih opomena nisam odstupio“ (Psalam 19:7; 119:95, 105, 157, NS).
19 Time što se molimo, studiramo Božiju reč, volimo svoju braću i redovno se sa njima sastajemo, te drugima govorimo o Božijem carstvu — približavamo se Bogu i njegovoj ljubavi koju je manifestovao u Isusu Hristu, našem Gospodu (1. Solunjanima 5:17, Rimljanima 12:2; Jevrejima 10:24, 25; Luka 9:2).
20. Koja odlučnost, koju danas imaju Jehovini svedoci, dolazi do izražaja u Pavlovim rečima?
20 Svi verni Jehovini svedoci imaju danas tu istu odlučnost koju je Pavle izrazio u jednoj dalekosežnoj i snažnoj izjavi: „Ubeđen sam da nas ni smrt, ni život, ni anđeli, ni vlasti, ni sadašnjost, ni budućnost, ni sile, ni visina, ni dubina, niti kakvo drugo stvorenje, neće moći rastaviti od Božije ljubavi, koja je u Hristu Isusu, Gospodu našemu“ (Rimljanima 8:38, 39, NS).
[Fusnota]
a „Kula stražara“ od 1. avgusta 1945. str. 237, 238, na eng.
Sećaš li se?
◻ Kako je Jehova pokazao ljubav u svojim pripremama za život?
◻ Koje metode je sotona isprobao da bi rastavio Jehovine svedoke od ljubavi Božije?
◻ Koji biblijski stavci pokazuju kakvu moć ima greh nad nama i kako se ta moć može slomiti?
◻ Zašto je klizanje veoma opasno i kako možemo delovati protiv te opasnosti?
[Slika na 11. strani]
Ovca odluta od stada malo—pomalo, sve dok se potpuno ne izgubi