Bogu dopadljivo poštovanje krvi
„Pozivamo vas da posvedočite danas da sam čist od krvi svih ljudi“ (Dela apostolska 20:26, NS).
1. Kako Pavlove reči iz Dela apostolskih 20:26 odražavaju Jehovino gledište na krv?
OVE reči apostola Pavla, kao hrišćanina, odražavaju njegovo poštovanje prema krvi, toj životnoj tečnosti. U toku ovog razlaganja ispitaćemo šta je Pavle mislio kada je dao tu izjavu. Ali, kao prvo, razmotrimo šta kaže o krvi Stvoritelj životinjskih i ljudskih duša. Već smo osmatrali da Bog Jehova smatra krv, kao predstavnikom života, svetom. Ko namerno ili iz nehata prolije krv, naročito ljudsku, postaje pred Bogom kriv za krvoproliće. Ali, zar uopšte ne postoje mogućnosti da se ljudska krv upotrebi u korist ljudi?
2. a) Zašto je bio kapitalan zločin kada je neko u Izraelu jeo krv? b) Kakve koristi su imali Izraelci od pridržavanja tog zakona?
2 Božji zakon o krvi za Izrael izričito je naglasio: „Ne smete da jedete krv ni od kakvog tela, jer duša (život, prevod Stvarnost, BA) svakog tela je njegova krv. Ko god je jede, biće odsečen od života.“ Bio je to kapitalan zločin kada bi Izraelci ili stranci koji su među njima boravili jeli krv, čak i kada bi im služila kao neophodna hrana. Pre nego što su jeli meso, morali su da proliju krv i pokriju je zemljom, što je u prenosnom smislu značilo da su krv vratili Bogu (3. Mojsijeva 17:13, 14, NS). To je bio božanski zakon. Pridržavajući se toga zakona, Izraelci su mogli da očuvaju zdrav duhovan odnos sa Jehovom, izvorom života. Takođe su imali i sporedne koristi od toga, naime, mogli su da sačuvaju svoje telesno zdravlje.
Hristova krv
3. a) Zašto je Isusova krv naročito „dragocena“? b) Kako ukazuju Hebrejska spisa na Isusovu žrtvu?
3 Međutim, Jehova je imao na umu jednu naročito istaknutu upotrebu krvi. Tu se radilo o otkupu čovečanstva od greha i smrti posredstvom ’dragocene krvi’ Hrista Isusa. Još pre ’osnivanja sveta’ (pre nego što su grešni Adam i grešna Eva proizveli svoje potomstvo koje je trebalo iskupiti), Jehova je unapred znao kako će osloboditi čovečanstvo (1. Petrova 1:18—20; Rimljanima 6:22, 23). „Krv njegovog Sina Isusa Hrista čisti nas od svakoga greha“ (1. Jovanova 1:7, NS). Ta primena krvi je toliko važna da je Bog dao da se zabeleže u Hebrejskim spisima mnogi uzori i senke, koji ukazuju na Isusovu savršenu žrtvu (Jevrejima 8.1, 4, 5; Rimljanima 15:4).
4. Koja poređenja sadrži drama zapisana u 1. Mojsijevoj 22. glavi?
4 Vekovima pre nego što je dao zakon Izraelcima, Jehova je zapovedio Avramu da žrtvuje svog sina Isaka na brdu Moriju. Na taj način je Bog predočio da će žrtvovati svog jedinorođenog sina Isusa. Isak je, svojom voljnom podložnošću, u toj dramatičnoj epizodi predočio Isusa koji će poslušati volju svog Oca u pogledu prolivanja njegove životne krvi za žrtvu (1. Mojsijeva 22:1—3, 9—14; Jevrejima 11:17—19; Filipljanima 2:8).
5. Koliko su žrtve po Mojsijevom zakonu imale duboko duhovno značenje?
5 Mojsijev zakon je, takođe, imao ’senku budućih dobara’, ukazavši na Isusovu žrtvu u korist čovečanstva. Zakon je dopuštao samo jednu upotrebu krvi — kod žrtvovanja životinja za Jehovu. Te žrtve nisu bile samo puki obred. Imale su duboko duhovno značenje. Do tančina su predočavale Isusovu žrtvu i sve ono što će se njome postići (Jevrejima 10:1; Kološanima 2:16, 17).
6. Koje će dve grupe biti otkupljene po uzoru žrtava prinesenih na dan pomirenja? Kako je to predočeno?
6 Na primer, Aronov postupak u vezi sa žrtvama na Dan pomirenja predočavao je kako će veliki prvosveštenik Isus da primeni vrednost svoje dragocene životne krvi za spasenje, i to najpre za svoj sveštenički „dom“ od 144.000 pomazanih hrišćana, tako da bi im se uračunala pravednost i da bi dobili nasledstvo kao carevi i sveštenici sa njim na nebesima. Zatim je usledila žrtva za „narod“, koja je predstavljala Isusovu otkupninu za sve ljude koji će naslediti večan život ovde na Zemlji. Već sada se „velikom mnoštvu“ tih ljudi uračunava pravednost da bi preživeli preteću veliku nevolju. I to zato jer ’su oprali svoje dugačke haljine i obelili ih u krvi Jagnjetovoj’ i što pokazuju veru prinoseći Bogu svetu službu (3. Mojsijeva 16:6, 15, 18—22; Jevrejima 9:11, 12; Otkrivenje 14:1, 4; 7:4, 9, 14, 15).
7. Zašto možemo da se radujemo ispunjenju tih drevnih uzora?
7 ’Život je u krvi’. Isusova krv je bila savršena i zato njegova žrtva omogućuje savršen život svima koji veruju. Koliko možemo da se radujemo što su se ti drevni uzori ispunili u Isusovoj ljubaznoj žrtvi! (3. Mojsijeva 17:14; Dela apostolska 20:28).
Krv — moralno pitanje
8, 9. a) Koje divne funkcije obavlja krv? b) Kako možemo mi, slični Davidu, da izrazimo Bogu odgovarajuće poštovanje prema divnoj građi našeg tela?
8 Sama građa krvi ukazuje na iznenađujuću mudrost. Evolucionisti, koji su još uvek dužni da nam objasne početak života, žele nam reći da se životna krv nekako razvila. Kako to neverovatno zvuči!
9 Naša složena krv obavlja divne funkcije. Prenosi kiseonik, kojim se podržava život, kao i hranljive materije u sve delove našeg tela. Odstranjuje otpadne produkte. Prenosi bela krvna zrnca koja suzbijaju bolesti, kao i krvne pločice koje popravljaju manje i veće ozlede. Osim toga, učestvuje u regulaciji telesne temperature. Krv svakog pojedinca je drukčija; genetičari u Engleskoj govore čak o „otiscima prstiju DNK“, koji mogu da se načine na osnovu pregleda krvi, da bi se identifikovali kriminalci. Krv je jedan od mnogih organa tela o kojima je David sa oduševljenjem rekao: „O Jehova, ti si me pretražio i poznaješ me. Tebe ću slaviti jer sam divno stvoren, na način koji uliva strahopoštovanje“ (Psalam 139:1, 14, NS).
10. a) Ko treba da odredi na koji način treba da se upotrebi krv? b) Koje jasno uputstvo je Bog dao Noju i Izraelu? v) Koji primer pokazuje da je krv sveta i u slučaju nužde?
10 Zar ne bi trebalo da pravedan Stvoritelj čovečanstva, tvorac krvi, odredi na koji prikladan način valja da se upotrebi ta reka života? (Jov 36:3). On nas o tome nije ostavio u neizvesnosti. Našem pretku Noju rekao je: „Samo ne smete jesti mesa sa njegovom dušom — njegovom krvlju“ (1. Mojsijeva 9:4, NS). Kada je ponovio Zakon za Izrael, jasno je izjavio: „Samo budi čvrsto odlučan da ne jedeš krv, jer je krv duša, pa ne smeš da jedeš dušu sa mesom. Ne smeš da je jedeš. Prolij je na zemlju kao vodu“ (5. Mojsijeva 12:23, 24, NS). David je, bez sumnje, mislio na tu zapovest kada su trojica njegovih ratnika rizikovala život da bi mu donela vodu za piće iz cisterne u Vitlejemu. ’Prolio ju je za Jehovu’, kao da je predstavljala njihovu životnu krv (2. Samuilova 23:15—17). Svetost krvi ne bi smela da se ignoriše ni u slučaju nužde (Vidi takođe 1. Samuilovu 14:31—34).
U hrišćanskoj skupštini
11, 12. a) Koje telo, vođeno duhom, je odlučivalo u pitanjima nauke u prvom veku? b) Na koji religiozni stepen je to vodeće telo stavilo uzimanje krvi? v) Zašto su transfuzije krvi izjednačene sa uzimanjem krvi kroz usta?
11 Zamislimo Jerusalim u prvom veku. Predstavimo sebi veliku sobu u kojoj su okupljeni Isusovi apostoli i druge starešine hrišćanske skupštine. Šta je tema njihovog razgovora? Pavle i Varnava su došli iz Antiohije da im iznesu problem oko obrezanja, koji je tamo nastao. Veće donosi odluku da novoobraćeni hrišćani ne moraju da se podvrgnu telesnom obrezanju (Dela apostolska 15.1, 2, 6, 13, 14, 19, 20).
12 Vodeće telo je objavilo tu odluku i pri tome ukratko izložilo zahteve koji još uvek važe za hrišćane. Oni su rekli: „Sveti duh i mi nađosmo za dobro da ne stavljamo na vas nikakve druge terete osim onih potrebnih stvari: da se uzdržavate od stvari žrtvovanih idolima, i od krvi, i od udavljenoga (mesa u kome se krv zadržala i od bluda. Ako se od svega ovoga brižljivo čuvate, napredovaćete. Budite zdravi! (Dela apostolska 15:28, 29, NS). Dakle, idolopoklonstvo, primanje krvi i blud stavljeni su na isti religiozni stepen. Hrišćani moraju da se uzdržavaju od svega toga da bi ostali duhovno zdravi i učestvovali u ispunjenju Božjih obećanja. A što se tiče krvi: nema razlike u tome da li se ona prima kroz usta ili se vrši transfuzija krvi kroz vene. Svrha toga je ista — održavanje i hranjenje tela. Kao što je vodeće telo jasno ukazalo, neuzdržavanje od krvi značilo bi prekršaj Božjeg zakona.
13. a) Koju dodatnu zaštitu pruža Jehovinim svedocima uzdržavanje od krvi? b) Kako su drugi božanski zakoni poslužili kao zaštita Božjem narodu?
13 Savremeno širenje side, hepatitisa i drugih bolesti koje se prenose transfuzijom krvi pokazuju da pridržavanje Božjih zakona vrlo često doprinosi dobrom fizičkom zdravlju. U vreme pisanja Biblije Bog je dao izraelskoj naciji određene zakone o ishrani, karantinu, higijeni i odstranjivanju otpadaka, koji su bili tačno podešeni za uslove pod kojima su Izraelci boravili u pustinji (3. Mojsijeva 11:2—8; 13:2—5; 5. Mojsijeva 23:10—13). Time što su poštovali te propise, Izraelci nisu samo sačuvali prisan duhovan odnos sa svojim Bogom, nego su i u fizičkom pogledu bili zaštićeni od bolesti koje su harale među susednim narodima. Tek u prošlom veku počeli su medicinski stručnjaci da shvataju kolika se praktična mudrost nalazi iza nekih od tih zakona. Takođe su mnogi shvatili da Božji zakon o krvi ima smisla.
14. Kakvo lečenje i koji blagoslovi su stajali na raspolaganju Izraelu kada je bio poslušan?
14 Kada je Izrael bio poslušan, ispunilo se na njemu sledeće Božje obećanje: „Ako dobro slušaš glas Jehove, svoga Boga i činiš što je pravo u njegovim očima, i ako prigneš uvo njegovim zapovestima i poštuješ sve njegove odredbe, nikakve mučne bolesti koje sam pustio na Egipćane neću pustiti na tebe; jer ja sam Jehova koji te leči.“ Što je još važnije: Izrael je poslušnošću zadržao izglede na buduće blagoslove Carstva (2. Mojsijeva 15:26; 19:5, 6).
15. Koji nedavni primer ilustruje kako možemo da budemo blagosloveni ako poštujemo Božje propise?
15 Jehovini svedoci cene mnoge korisne prednosti savremene medicine. Na primer, kada je prošle godine jedna teroristička bomba razorila kraljevsku salu u blizini Sidneja (Australija), preko 50 svedoka, koji su bili brzo prebačeni u obližnju bolnicu, bilo je zahvalno lekarima što su imali na zalihi dovoljno tečnosti koja se upotrebljava kao zamena za krv. Svi povređeni su preživeli. Oni su mogli da budu zahvalni za takvu metodu lečenja koja je u skladu sa Jehovinim propisima. Takvo lečenje imalo je još jednu drugu prednost, naime, kod toga nije postojala opasnost da budu inficirani nijednom bolešću koja se prenosi preko krvi.
’Čist sam od krvi svih ljudi’
16. Koji stav, kao Pavle, treba da imamo prema svetoj službi?
16 Ali, prebacimo se opet u prvi vek. Prošlo je otprilike sedam godina otkako su Pavle i Varnava čuli da je Jehova objavio zabranu idolopoklonstva, uzimanja krvi i bluda. Za to vreme Pavle je preduzeo dva misionarska putovanja po Maloj Aziji i čak je došao do jugoistočne Evrope. Sada na svom povratnom Putovanju svraća u Milet gde razgovara sa starešinama iz Efesa, koji su tamo došli da bi se sa njim sastali. On ih podseća da se nije čuvao, nego je, u njihovoj sredini, ’robovao Gospodu sa najvećom poniznošću, sa suzama i u iskušenjima’. Da li smo mi danas samopožrtvovani, dajući sve od sebe u službi Jehovi? Trebalo bi da budemo (Dela apostolska 20:17—19).
17. Kako bi trebalo, slično Pavlu, da izvršavamo svoju službu?
17 Kako je Pavle izvršio tu službu? Gde god je sreo ljude, svedočio je, uglavnom u njihovim stanovima, bez obzira na njihovu religioznu pripadnost. Nije se ustručavao da pouči te starešine i sigurno su ga oni pratili dok je učio „javno i od kuće do kuće“. Oni nisu bili jedini koji su izvukli korist iz Pavlove revnosne službe, jer je on ’dao temeljno svedočanstvo i Jevrejima i Grcima o potrebi pokajanja pred Bogom i vere u našeg Gospoda Isusa’. Zapazi reč „temeljno“. Da li smo i mi danas temeljni u svojim naporima da svedočimo svim vrstama ljudi, svim etičkim grupama (Dela apostolska 20:20, 21; Otkrivenje 14:6, 7).
18. a) Kako treba, slično Pavlu, da budemo svom dušom aktivni u službi Bogu? b) Kako bi valjalo, slično Pavlu, da se ponašamo s obzirom na sve veća opterećenja?
18 Reč „temeljno“ pojavljuje se još u sledećoj Pavlovoj izjavi: „Ali meni nije nimalo stalo do moje duše, samo da svršim svoju trku i službu koju sam primio od Gospoda Isusa — da dam temeljno svedočanstvo za dobru vest o Božjoj nezasluženoj dobroti“ (Dela apostolska 20:24, NS). Njegova duša ili njegov život ne bi imao nikakvu vrednost da nije svoju službu izvršio na taj način. Da LI imamo i mi isti takav stav prema svojoj službi? Dok poslednji dani jure svom kraju a stresovi, progonstva, bolesti ili poodmakla starost nas opterećuju, postavlja se pitanje: pokazujemo li još uvek Pavlov duh, temeljno tražeći ljude koji to ’zaslužuju’ (Matej 10:12, 13; 2. Timotiju 2:3, 4; 4:5, 7).
19. Zašto je Pavle mogao da kaže: ’Čist sam od krvi svih ljudi’?
19 Pavle nije očekivao da će ponovo videti te starešine iz Efesa. Pa ipak, u potpunom uverenju mogao je da im kaže: „Pozivam vas da posvedočite danas da sam čist od krvi svih ljudi.“ U kom pogledu? Pavle nije prolio krv u ratu. Nije ni jeo krv. Ali bio je veoma zainteresovan za život drugih, koji je bio predočen krvlju. Nije hteo da oni izgube život u dan Božjeg suda, jer je on propustio da im da temeljno svedočanstvo. Nije se ustručavao da pruži tim starešinama, kao i drugima, ’sav savet Božji’ (Dela apostolska 20:26, 27, NS).
20. a) Kojoj odgovornosti treba danas da udovoljimo, saglasno sa upozorenjima koja je Jehova, u više navrata, uputio Jezekilju? b) Šta će to da znači za nas i one koji nas slušaju?
20 Što se više primiče „velika nevolja“, to je nužnija potreba da se objavi sav savet Božji. Situacija je slična onoj od pre 2,600 godina, kada se primicalo uništenje Jerusalima. Jehovina reč je došla proroku Jezekilju govoreći: „Sine čovečji, postavio sam te za stražara domu Izraelovu, a ti slušaj reči iz mojih usta i upozoravaj ih od mene. Kad kažem zlobniku: ’Sigurno ćeš umreti’, a ti ga ne upozoriš i ne progovoriš da bi upozorio zlobnika na njegov zao put, kako bi ga sačuvao u životu; pošto je zao, umreće u svom prestupu, ali ću njegovu krv iskati iz tvojih ruku“ (Jezekilj 3:17—21, NS; 33:7—9). Jehovine pomazane sluge i njihovi saputnici, „veliko mnoštvo“, snose danas sličnu odgovornost. Naše svedočenje treba biti temeljno. Samo tada možemo da se spasemo u dan Božje osvete, zajedno sa onima koji nas slušaju (Isaija 26:20, 21; 1. Timotiju 4:16; Otkrivenje 7:9, 14, 15).
21. Na koje načine treba da imamo Bogu dopadljivo poštovanje prema krvi i šta će biti ishod toga?
21 Neka svako od nas bude rešen da posluša sav savet Božji — bilo da se radi o hrišćanskoj neutralnosti, uzdržavanju od krvi, pokazivanju vere u Isusovu dragocenu žrtvu ili o temeljnom svedočenju. Tada možemo da imamo udela u radosnom ispunjenju Psalma 33:10—12: „Jehova je razbio savete naroda; osujetio je pomisli naroda. Savet Jehovin ostaće do u nedogledno vreme... Srećan je narod kome je Bog Jehova“ (NS).
Kako bi odgovorio?
◻ Koja upotreba krvi donosi trajne blagoslove?
◻ Kako nam može biti od koristi ako se uzdržavamo od krvi?
◻ Kako možemo da ’ostanemo čisti od krvi svih ljudi’?
◻ Koji primer temeljitosti treba da sledimo?
[Okvir na 30. strani]
U Vol Strit Džurnalu od 20.marta 1986. izašao je članak pod naslovom „Skladišta rezerve krvi nisu sigurna od side“. U uvodnom odlomku čitamo: „Zalihe krvi u SAD nisu tako bezbedne kako bi to htele da poverujemo organizacije skladišta rezerve krvi. U prvom redu moguće je, da su transfuzije odgovorne za to da se stečeni sindrom nedostatka imuniteta prenosi sa sada najugroženijih grupa na stanovništvo uopšte. Test antitela side, koji se primenjuje za proveru poklonjene krvi ne garantuje da se mogu otkriti sve inficirane jedinke. Što je još gore: odgovorni iz skladišta rezerve krvi oklevaju da preduzmu mere koje bi poboljšale bezbednost transfuzija.“