„Cenite ljude te vrste“

„Odajte priznanje ljudima te vrste“ (1. KORINĆANIMA 16:18, NS).

 1. Koje je ljude apostol Pavle naročito cenio, i šta je pisao o jednom takvom hrišćaninu?

LJUDI, koje je apostol Pavle naročito cenio, bile su osobe spremne da svoju snagu bez rezerve upotrebe za Jehovu i svoju braću. O jednom takvom saradniku Pavle je pisao: „Prihvatite ga uobičajeno u Gospodu sa svom radošću; jer je zbog Gospodnjeg dela bio sasvim blizu smrti, izloživši dušu svoju opasnosti“ (Filipljanima 2:29, 30, NS).

 2. Kome dugujemo posebno poštovanje, i zašto?

² U više od 55 000 skupština Jehovinih svedoka danas ima mnogih primernih hrišćana, koje zbog njihovog napornog rada među svojom braćom treba posebno da cenimo. Pavle je pokazao da treba da ih cenimo, napisavši: „Molimo vas pak, braćo, da poštujete one koji među vama naporno rade, koji vam predsedavaju u Gospodu i koji vas opominju; i da iz ljubavi imate izuzetan obzir prema njima, zbog njihovog rada. Budite miroljubivi jedan prema drugome“ (1. Solunjanima 5:12, 13, NS).

 3. a) Šta će nam pomoći da budemo u miru jedan s drugim? b) U kom pogledu starešine treba da budu primer?

³ Pravo cenjenje za svu našu braću i sestre, i osobito za starešine koje naporno rade, je bez sumnje važan faktor za miran život u našim skupštinama. Starešine treba da budu „primer stadu“ na ovom području kao i na svim ostalim područjima hrišćanskog života (1. Petrova 5:2, 3, NS). Doduše, starešine mogu sa pravom da očekuju da ih braća cene zbog njihovog napornog rada, ali i oni treba da budu primer u međusobnom pokazivanju dostojnog poštovanja.

‚Ukazivanje časti jedan drugome’

 4, 5. a) Iz čega se vidi da je apostol Pavle cenio starešine koje naporno rade? b) Šta je pisao hrišćanima u Rimu, i zašto te reči važe pre svega za starešine?

⁴ Apostol Pavle je u ovom pogledu dao dobar primer. Kao što smo videli u prethodnom članku, on je gledao na dobre stvari kod svoje braće i sestara. I ne samo da je hrabrio druge hrišćane da vole i poštuju starešine koje naporno rade, nego je i sam pokazivao dostojno cenjenje za njih. Očigledno je ‚cenio ljude te vrste’. (Uporedi Filipljanima 2:19-25, 29; Kološanima 4:12, 13; Titu 1:4, 5.)

⁵ U svom pismu hrišćanima u Rimu, Pavle je pisao: „U bratskoj ljubavi imajte prisnu naklonost jedan prema drugome. U ukazivanju časti jedan drugome prednjačite. Nemojte zastajkivati u svojim dužnostima. Budite vatreni duhom. Robujte Jehovi“ (Rimljanima 12:10, 11, NS). Sigurno, ove reči važe pre svega za hrišćanske starešine. Od svih hrišćana, oni treba da prednjače u ukazivanju časti jedan drugome.

 6. a) Šta treba da izbegavaju starešine, i zašto? b) Kako mogu starešine da ojačaju poverenje skupštine u celo starešinstvo?

⁶ Naročito starešine treba da paze da ne govore omalovažavajuće o sustarešinama. Nijedan starešina nije razvio hrišćanske osobine do najvišeg stepena, jer su svi nesavršeni. Kod nekih se ističu naročite osobine, ali su zato druge osobine slabije izražene. Ako starešine imaju bratsku ljubav i prisnu naklonost jedan prema drugome, tada slabosti drugih neće smatrati tako važne. U razgovorima sa braćom isticaće jake osobine svojih sustarešina. Tako će preuzeti vođstvo u ukazivanju časti jedan drugome i jačaće poverenje skupštine u celo starešinstvo.

Raditi zajedno kao jedno telo

 7. Šta će da pomogne starešinama da sarađuju u jedinstvu, i kako će to da se prepozna?

⁷ Nakon što je govorio o „darovima u obliku ljudi“, koje je Hrist dao svojoj skupštini na Zemlji za ispravljanje braće i za službu, apostol Pavle je napisao: „Daj da u svim stvarima ljubavlju odrastemo u onoga, koji je glava, u Hrista“ (Efescima 4:7-15, NS). Priznanje da je Hrist aktivni poglavar skupštine i činjenica da starešine moraju da se podlože autoritetu njegove desnice, jesu ujedinjujući faktor u svakom starešinstvu (Efescima 1:22; Kološanima 1:18; Otkrivenje 1:16, 20; 2:1). Starešine će tada tražiti uputstva kroz sveti duh, biblijska temeljna načela i vođstvo koje dolazi od Vodećeg tela „vernog i razboritog roba“ (Matej 24:45-47; Dela apostolska 15:2, 28; 16:4, 5).

 8. Šta treba da imaju sve starešine na umu, i kako će ukazati čast jedan drugom?

⁸ Starešine treba da budu svesne činjenice da Hrist posredstvom svetog duha može da usmerava misli bilo kog člana starešinstva na biblijsko temeljno načelo, koje je odlučujuće za rešenje nekog problema ili donošenje neke važne odluke (Dela apostolska 15:6-15). Nijedan član starešinstva nema monopol na sveti duh. Starešine treba da ukazuju čast jedan drugom time što će pažljivo slušati bilo kog sustarešinu koji iznosi biblijsko temeljno načelo ili uputstvo Vodećeg tela.

 9. a) Koje će osobine pomoći starešini da ne postupa oholo sa svojim sustarešinama? b) Kako će starešina da se pokaže „razuman“, i kako je Vodeće telo u prvom veku pružilo primer u tom pogledu?

⁹ Hrišćanska skromnost, krotost i poniznost sačuvaće svakog starešinu da ne dominira nad svojom braćom i da im ne nemeće svoje mišljenje (Priče Solomunove 11:2; Kološanima 3:12). Možda hrišćanski starešina ima veoma čvrsto i iskreno mišljenje o izvesnoj stvari. Ali ako vidi da njegove sustarešine imaju biblijske i teokratske razloge za drugo shvatanje, on će se ‚ponašati kao manji’ i pokazaće se „razuman“a, time što će se pokoriti gledištu većine (Luka 9:48; 1. Timoteju 3:3, NS). On će slediti dobar primer Vodećeg tela iz prvog veka, koje je prema razmatranju na temelju Pisma i pod Hristovim vođstvom preko svetog duha došlo do „pune saglasnosti“ (Dela apostolska 15:25, NS).

10. a) Šta dokazuje da se radi o biblijskom uređenju ako se u svakoj skupštini imenuje starešinstvo? b) U čemu se sastoje prednosti tog uređenja prema knjizi Provodimo organizovano našu službu?

¹⁰ Postavljanje starešinstva u svakoj skupštini da preuzima vođstvo, počiva na primeru rane hrišćanske skupštine (Filipljanima 1:1; 1. Timoteju 4:14; Titu 1:5; uporedi fusnotu za reč „starešine“ u Titu 1:5 u Jerusalimskoj Bibliji). Sumirajući mudrost ovog uređenja u knjizi Provodimo organizovano našu službu (strana 37) piše: „Neke starešine će nadmašiti druge u određenoj osobini, dok se ti možda ističu na drugim područjima, na kojima su ovi prvi slabiji. Tako, gledajući u celini, starešinstvo ujedinjuje u sebi sve dobre osobine potrebne za ispravno nadgledavanje Božje skupštine.“

Uzajamno poštovanje među starešinstvima

11, 12. a) Zašto starešinstvo može više da postigne nego starešine koje pojedinačno deluju? b) Kako su Isus Hrist i apostol Pavle postupali sa starešinstvima kao takvim, i kakav je savet dodeljen?

¹¹ Prema tome, starešinstvo je biblijska realnost gde celina predstavlja više od zbira jedinki. Jer kada se starešine sastaju i mole za Jehovino vođstvo, koje dolazi preko Hrista i svetog duha, mogu da donesu odluke, do kojih ne bi došli ako bi se o tome razgovaralo pojedinačno sa svakim od njih. Na starešinskim sastancima dolaze njihove različite sposobnosti do izražaja i oni postižu rezultate koji svedoče o Hristovom vođstvu. (Uporedi Matej 18:19, 20.)

¹² Da je Hrist radio sa takvim starešinstvima proizlazi iz vesti koje je poslao „sedmerim zvezdama“ ili „anđelima sedam skupština“ u Maloj Aziji (Otkrivenje 1:11, 20, NS). Prva od ovih vesti je poslana skupštini u Efesu, i to preko njihovog ‚anđela’ ili grupe pomazanih nadglednika. Oko 40 godina ranije apostol Pavle je pozvao starešinstvo iz Efesa da dođe na poseban sastanak u Milit. On ih je potsetio da treba da paze na sebe i da čuvaju skupštinu (Dela apostolska 20:17, 28).

13. Zašto starešine treba da paze koji duh oni pokazuju, kako u svom starešinstvu tako i grupno prema drugim starešinstvima?

¹³ Starešinstvo treba da se trudi da sačuva dobar, pozitivan duh međusobno i u skupštini (Dela apostolska 20:30). Baš tako kao što hrišćanin kao jedinka ispoljava određen duh, mogu takođe starešinstva i cele skupštine da razviju sebi svojstven duh (Filipljanima 4:23; 2. Timoteju 4:22; Filimonu 25). Ponekad se dogodi da starešine, koje se međusobno poštuju u svojoj skupštini, ne mogu da se slože sa nekim drugim starešinstvom. U gradovima, u kojima se više skupština sastaje u istoj kraljevskoj dvorani, ponekad dolazi do nesuglasica između starešinstava zbog rasporeda skupštinskih sastanaka, granica područja ili opreme dvorane. Odnos između starešinstava treba da bude određen istim temeljnim načelima skromnosti, krotosti, poniznosti i razumnosti kao i odnos između članova svakog pojedinog starešinstva. Apostol Pavle je dao savet: „Neka sve bude tako da bude na izgradnju!“ (1. Korinćanima 14:26, St).

Dostojno poštovanje za putujuće nadglednike

14. Koje starešine još zaslužuju da budu cenjene, i zašto?

¹⁴ Druga biblijska priprema u skupštinama Jehovinih svedoka je poseta putujućih nadglednika, takozvanih pokrajinskih i oblasnih nadglednika (Dela apostolska 15:36; 16:4, 5). Osobito su ovi „stariji muževi, koji na izvanredan način služe kao predstojnici“. Njih ne treba smatrati manje ‚dostojnim da prime dvostruku čast, posebno ne one koji revno rade govoreći i poučavajući’ (1. Timoteju 5:17, NS).

15. Koji je savet dao apostol Jovan u vezi putujućih objavitelja evanđelja?

¹⁵ Apostol Jovan je u svojoj Trećoj poslanici kritikovao Diotrefa, jer ‚nije primao braću sa poštovanjem’ (10. stavak). Ova braća su bila putujući hrišćani, koji su „imena njegova [Jehovinog] radi“ izašli (7.stavak). Očigledno je da su kao objavitelji evanđelja bili poslani da propovedaju dobru vest i da izgrade skupštine u gradovima koje su posećivali. Jovan je dao uputstvo da ove putujuće nadglednike koji naporno rade ‚opreme za put, kako je to dostojno pred Bogom’ (6. stavak, NS). Dodao je: „Mi smo, dakle, dužni da gosotljubivo prihvatamo takve ljude, da bismo postali saradnici u istini“ (8. stavak, NS). Oni treba da budu prihvaćeni sa poštovanjem.

16. Kako danas mogu svi hrišćani da slede Gajov primer u pogledu ‚vernog posla’, koji je ovaj vršio za objavitelje evanđelja u prvom veku, i zašto je to na mestu?

¹⁶ Slično i danas, putujući nadglednici, koji su poslani od Vodećeg tela da propovedaju dobru vest i da pomažu skupštinama, treba da budu prihvaćeni gostoprimljivo i sa poštovanjem. Ova braća i njihove žene (ako su oženjeni, što je kod mnogih slučaj) su bili spremni da napuste svoje stalno mesto boravka. Oni putuju od mesta do mesta, i što se tiče ishrane i prenoćišta, često su zavisni od gostoprimstva braće. Gaju, koji je u prvom veku n.e. ljubazno prihvatao putujuće objavitelje evanđelja, Jovan je pisao: „Ljubljeni, obavljaš verni posao u svemu što činiš braći, i to stranoj“ (3. Jovanova 5, NS). Tako i danas, oni koji putuju ‚u ime Jehovino’, zaslužuju da ih cenimo i da im pokazujemo ljubav i poštovanje.

17. Kako skupštinske starešine treba da pokazuju dostojno poštovanje prema putujućim zastupnicima Vodećeg tela?

¹⁷ Naročito starešine treba da pokazuju dostojno poštovanje prema putujućim zastupnicima Vodećeg tela. Ova braća se šalju skupštinama pre svega radi njihove duhovne osposobljenosti i iskustva, koje obično nadmašuje iskustvo mnogih skupštinskih starešina. Neki putujući nadglednici su možda mlađi po godinama od nekih starešina u skupštinama koje on posećuje. Ali to nije dovoljan razlog da mu se ne ukaže dostojno poštovanje. Na primer, on bi mogao da smatra, imajući u vidu Pavlovo upozorenje Timoteju, da je potrebno da savetuje skupštinskim starešinama da ne žure sa preporukom nekog brata za slugu pomoćnika ili starešinu (1. Timoteju 5:22). Doduše, on će uzeti u obzir argumente lokalnih starešina, ali i starešine treba da budu spremne da ga saslušaju i da izvuku korist iz njegovog bogatog iskustva. Da, oni treba ‚i dalje da cene ljude te vrste’ (Filipljanima 2:29).

„Odajte priznanje ljudima te vrste“

18, 19. a) Kako je Pavle izrazio cenjenje za svoje saradnike? b) Iz kojeg se primera vidi da Pavle nije bio kivan na svoju braću?

¹⁸ U svojoj prvoj poslanici Korinćanima, Pavle je napisao: „Molim vas pak, braćo, vi znate da je dom Stefanov prvina od Ahaje, i da se odredi na služenje svetima. Budite dakle susretljivi [pokoravajte se, NS] prema takvima, i prema svakome koji pomaže [sarađuje, NS] i trudi se na ovom delu. Obradovah se dolasku Stefanovu i Fortunatovu i Ahajkovu; oni mi naknadiše vašu odsutnost, jer umiriše duh moj i vaš. Naučite se dakle da cenite takve ljude“ (1. Korinćanima 16:15-18, Ba).

¹⁹ Kakav je izvanredan, velikodušan stav imao apostol Pavle prema svojoj braći, od kojih neka nisu bila poznata! Ali on ih je voleo, jer su ‚sarađivali’ i ‚naporno radili’, ‚trudeći se’ da služe svetima. Takođe je dao izvrstan primer u opraštanju i zaboravljanju onoga što je prošlo. Jovan, prozvani Marko, ga je doduše razočarao na njegovom prvom misionarskom putovanju, ali Pavle ga je kasnije ipak preporučio skupštini u Kolosi (Dela apostolska 13:13; 15:37, 38; Kološanima 4:10). I dok je bio zatvoren u Rimu Pavle je zamolio da ga poseti Marko sa obrazloženjem: „Jer mi je dobar za službu“ (2. Timoteju 4:11). Pavle nije bio sitničar a ni kivan na koga.

20. Kako hrišćani u celini i posebno starešine treba da pokažu da cene verne nadglednike i da ‚dalje poštuju ljude te vrste’?

²⁰ Danas u Božjem narodu ima mnogo odanih nadglednika, koji služe svojoj braći kao Stefan. Bez sumnje oni imaju svoje greške i mane. Ali oni sarađuju sa „vernim i razboritim robom“, sa njegovim Vodećim telom i naporno rade na delu propovedanja i pružajući pomoć svojoj braći. Mi treba ‚stalno da se pokoravamo osobama te vrste’, da ih cenimo radi njihovih osobina i da ne tražimo greške kod njih. Starešine treba da daju primer u pokazivanju pravog cenjenja i dostojnog poštovanja prema sustarešinama. Starešine treba da sarađuju u duhu ljubavi i jedinstva. Svi će priznati vrednost takve verne braće i ‚dalje će poštovati ljude te vrste’ (Filipljanima 2:29).

[Fusnota]

Za ponavljanje

◼ Koje je ljude Pavle naročito cenio, i ko danas zaslužuje našu posebnu pažnju?

◼ Kako starešine treba da pokažu da odaju čast jedan drugome?

◼ Zašto starešinstvo može više da postigne nego starešine koje pojedinačno rade?

◼ Na kojim područjima može starešinstvo da pokaže da poštuje drugo starešinstvo?

◼ Koji nadglednici posebno zaslužuju da budu cenjeni, i kako možemo da pokažemo to dostojno poštovanje?

[Slika na 27. strani]

Starešine treba da pokazuju pravo cenjenje jedan za drugoga

[Slika na 28. strani]

Pokazuj ljubav i poštovanje prema putujućim nadglednicima