43. poglavlje

Grad neopisive lepote

16. vizija — Otkrivenje 21:9–22:5

Sadržaj: opis Novog Jerusalima

Vreme ispunjenja: nakon velike nevolje i bacanja Satane u bezdan

1, 2. (a) Gde anđeo odvodi Jovana da bi mu pokazao Novi Jerusalim i od čega se taj prizor sasvim razlikuje? (b) Zašto možemo reći da je ovo veličanstveni vrhunac Otkrivenja?

JEDAN anđeo je ranije odveo Jovana u pustinju da bi mu pokazao Vavilon Veliki. Sada ga drugi anđeo iz iste anđeoske grupe odvodi na visoku goru. Jovan tu vidi nešto sasvim drugačije! To nije nečist, nemoralan grad kakav je predočavala vavilonska bludnica, nego Novi Jerusalim — čist, duhovan i svet — koji silazi s neba (Otkrivenje 17:1, 5).

² Čak ni zemaljski Jerusalim nikada nije dostigao takvu slavu. Jovan piše: „Zatim je došao jedan od sedmorice anđela koji su imali sedam posuda punih sedam poslednjih nevolja i obratio mi se rečima: ’Dođi, pokazaću ti nevestu, Jagnjetovu ženu!‘ I odneo me je u duhu na veliku i visoku goru i pokazao mi sveti grad Jerusalim kako silazi s neba od Boga u slavi Božjoj“ (Otkrivenje 21:9-11a). S visoke gore, Jovan posmatra taj čudesni grad, u kom je svaka pojedinost predivna. Još otkad je čovečanstvo potpalo pod vlast greha i smrti, verni ljudi su željno iščekivali da se on pojavi. A sada je napokon tu! (Rimljanima 8:19; 1. Korinćanima 15:22, 23; Jevrejima 11:39, 40). To je veličanstven duhovni grad kog sačinjava 144 000 vernih Božjih slugu. Zrači neopisivom lepotom i svetošću, odražavajući Jehovinu slavu. Tako dolazimo do veličanstvenog vrhunca Otkrivenja!

 3. Kako Jovan opisuje lepotu Novog Jerusalima?

³ Lepota Novog Jerusalima oduzima dah. „Blistao je poput dragog kamena, poput kamena jaspisa koji sja kao kristal. Imao je velik i visok zid s dvanaest vrata, i na vratima je bilo dvanaest anđela i bila su napisana imena, imena dvanaest plemena Izraelovih sinova. Na istoku su bila troja vrata, na severu troja vrata, na jugu troja vrata i na zapadu troja vrata. Gradski zid je imao i dvanaest kamena temeljaca, a na njima dvanaest imena dvanaest Jagnjetovih apostola“ (Otkrivenje 21:11b-14). Sasvim je razumljivo što Jovan kao prvi utisak spominje sjaj i blistavost. Novi Jerusalim blista poput mlade neveste, koja u svakom pogledu odgovara svom mladoženji, Hristu. Sav je okupan sjajem, što se može i očekivati budući da ga je stvorio ’Otac nebeskih svetlosti‘ (Jakov 1:17).

 4. Po čemu se vidi da Novi Jerusalim nije simbol telesnog Izraela?

⁴ Na 12 gradskih vrata napisana su imena 12 izraelskih plemena. Prema tome, taj simbolični grad se sastoji od 144 000 pomazanika, koji su bili obeleženi pečatom i izabrani „iz svakoga plemena sinova Izraelovih“ (Otkrivenje 7:4-8). U skladu s tim, i na 12 kamena temeljaca napisana su imena 12 Jagnjetovih apostola. Dakle, Novi Jerusalim nije simbol telesnog Izraela, koji potiče od 12 Jakovljevih sinova. On predočava duhovni Izrael, koji je ’nazidan na temelju apostola i proroka‘ (Efešanima 2:20).

 5. Šta predočava „velik i visok zid“ kojim je opasan Novi Jerusalim i zašto na svim ulazima u grad stoje anđeli?

⁵ Taj simbolični grad opasan je visokim zidinama. U drevna vremena, oko gradova su podizane zidine radi zaštite od neprijatelja. „Velik i visok zid“ kojim je opasan Novi Jerusalim pokazuje da je taj grad duhovno siguran. Nijedan neprijatelj pravednosti, niko ko je nečist ili nepošten nikada neće ući u njega (Otkrivenje 21:27). Ali za one kojima je dopušteno da uđu u taj predivni grad, to je slično kao da su ušli u Raj (Otkrivenje 2:7). Nakon što je Adama oterao iz prvobitnog Raja, Bog je ispred ulaza postavio heruvime koji nečistim ljudima više nisu dopuštali pristup u Raj (Postanak 3:24). Slično tome, anđeli stoje na svim ulazima u sveti grad Jerusalim da bi obezbedili njegovu duhovnu sigurnost. U skladu s tim, otkad su započeli poslednji dani, anđeli štite skupštinu pomazanih hrišćana, od koje se sastoji Novi Jerusalim, od nečistih vavilonskih uticaja (Matej 13:41).

Merenje grada

 6. (a) Kako Jovan opisuje merenje grada i na šta ukazuje to merenje? (b) Šta bi mogle značiti reči: „po čovekovoj meri, kojom je i anđeo merio“? (Videti fusnotu.)

⁶ Jovan u nastavku zapisa kaže: „A onaj koji mi se obratio držao je zlatnu trsku za merenje, da izmeri grad i njegova vrata i njegov zid. Grad je bio sagrađen u obliku četvorougla. Dužina mu je bila jednaka širini. I trskom je izmerio grad: dvanaest hiljada stadija — dužina i širina i visina bile su mu jednake. Izmerio je i njegov zid: sto četrdeset i četiri lakta, po čovekovoj meri, kojom je i anđeo merio“ (Otkrivenje 21:15-17). Merenje hramskog svetilišta pružalo je garanciju da će se sigurno ostvariti ono što je Bog naumio u vezi s njim (Otkrivenje 11:1). A to što anđeo meri Novi Jerusalim pokazuje da su Jehovine namere u vezi s tim slavnim gradom nepromenjive.a

 7. Šta je zanimljivo u vezi s dimenzijama grada?

⁷ Kakav neobičan grad! Savršena kocka obima 12 000 stadija (oko 2 220 kilometara). Okružen je zidom visokim 144 lakta (oko 64 metra). Nijedan doslovni grad ne može imati takve dimenzije jer bi obuhvatao područje koje bi bilo 14 puta veće od današnje države Izrael, a u visinu bi se izdizao skoro 560 kilometara. Otkrivenje se sastoji od znakova, to jest simbola. Šta nam onda ove dimenzije govore o nebeskom Novom Jerusalimu?

 8. Šta predočava (a) gradski zid visine 144 lakta? (b) obim grada, koji iznosi 12 000 stadija? (v) njegov oblik savršene kocke?

⁸ Gradski zid visok 144 lakta podseća nas na to da se grad sastoji od 144 000 osoba koje Bog usvaja kao svoje duhovne sinove. Broj 12 se javlja u opisu obima grada, koji iznosi 12 000 stadija — pri čemu su dužina, širina i visina istovetne. U biblijskim proročanstvima se broj 12 slikovito koristi kad se govori o organizovanosti. Prema tome, Novi Jerusalim je savršeno uređenje kome je svrha izvršenje Božje večne namere. Novi Jerusalim, zajedno s Kraljem Isusom Hristom, predstavlja Jehovinu kraljevsku vlast. Zanimljiv je i oblik grada — savršena kocka. Svetinja nad svetinjama u Solomonovom hramu, gde je Jehova bio simbolično prisutan, takođe je imala oblik savršene kocke (1. Kraljevima 6:19, 20). Stoga je razumljivo što i Novi Jerusalim, koji Jehova obasjava svojom slavom, izgleda poput ogromne, savršene kocke. Sve njegove dimenzije su u savršenoj ravnoteži. To je grad koji nema nepravilnosti niti manjkavosti (Otkrivenje 21:22).

Skupoceni građevni materijali

 9. Od kojih je materijala sagrađen grad koji Jovan vidi?

⁹ Jovan u nastavku opisa navodi: „Zid je bio sazidan od jaspisa, a grad je bio od čistog zlata, sličnog čistom staklu. Temelji gradskog zida bili su od svih vrsta dragog kamenja: prvi temelj je bio od jaspisa, drugi od safira, treći od kalcedona, četvrti od smaragda, peti od sardoniksa, šesti od sarda, sedmi od hrizolita, osmi od berila, deveti od topaza, deseti od hrizoprasa, jedanaesti od hijacinta, dvanaesti od ametista. A dvanaest vrata bila su dvanaest bisera — svaka vrata bila su načinjena od jednog bisera. I glavna gradska ulica bila je od čistog zlata, kao prozirno staklo“ (Otkrivenje 21:18-21).

10. Šta predočavaju jaspis, zlato i ’sve vrste dragog kamenja‘ od kojih je sagrađen grad?

¹⁰ Materijal od kog je sagrađen daje tom gradu neopisivu lepotu. Nije građen od običnih materijala poput gline ili kamena, nego od jaspisa, čistog zlata i „svih vrsta dragog kamenja“. Sve to prikladno predočava materijale za gradnju jednog nebeskog zdanja. Ništa ne može biti veličanstvenije. U drevno doba je kovčeg saveza bio obložen čistim zlatom, a u Bibliji se zlato često spominje kao simbol nečega što je dobro i vredno (Izlazak 25:11; Poslovice 25:11; Isaija 60:6, 17). A ceo Novi Jerusalim, čak i glavna gradska ulica, načinjeni su „od čistog zlata, kao prozirno staklo“. Ti skupoceni materijali predočavaju lepotu i vrednost koja nadilazi našu sposobnost shvatanja.

11. Čime je zagarantovan najviši stepen duhovne čistoće onih koji budu sačinjavali Novi Jerusalim?

¹¹ Nijedan topioničar ne bi mogao proizvesti zlato tako visoke čistoće. Ali Jehova to može. „Kao onaj koji topi i čisti srebro“, on svakog vernog člana duhovnog Izraela čisti „kao zlato i kao srebro“ i uklanja iz njih svu nečistoću. Novi Jerusalim će sačinjavati samo oni koji budu istinski pročišćeni. Na taj način, Jehova u taj grad ugrađuje žive građevinske materijale koji sijaju najvišim stepenom duhovne čistoće (Malahija 3:3, 4).

12. Šta predočavaju (a) gradski temelji, koji su načinjeni od dvanaest vrsta dragog kamenja? (b) ’gradska vrata koja su dvanaest bisera‘?

¹² Čak su i gradski temelji prelepi. Krasi ih 12 vrsta dragog kamenja. To nas podseća na jevrejske prvosveštenike, koji su tokom ceremonijalnih dana nosili efod ukrašen s 12 dragih kamenova donekle nalik ovde opisanim (Izlazak 28:15-21). To očigledno nije slučajno. Naprotiv, time se ističe sveštenička uloga Novog Jerusalima, kome je „svetiljka“ Isus, najveći od svih prvosveštenika (Otkrivenje 20:6; 21:23; Jevrejima 8:1). Isto tako, blagoslove Isusove prvosvešteničke službe čovečanstvo će primati posredstvom Novog Jerusalima (Otkrivenje 22:1, 2). Svaka od dvanaest gradskih vrata načinjena su od bisera izuzetne lepote. Ona nas podsećaju na Isusovo poređenje u kom je Kraljevstvo uporedio sa skupocenim biserom. Svi koji uđu na ta vrata pokazaće da istinski cene duhovne vrednosti (Matej 13:45, 46; uporediti s Jovom 28:12, 17, 18).

Grad svetlosti

13. Šta Jovan kaže o Novom Jerusalimu i zašto tom gradu ne treba doslovan hram?

¹³ U Solomonovo vreme, panoramom Jerusalima je dominirao hram koji je bio sagrađen na najvišem gradskom brdu, Moriji, u severnom delu grada. A kako je s Novim Jerusalimom? Jovan kaže: „U gradu nisam video hram, jer su njegov hram Jehova Bog Svemoćni, a i Jagnje. Gradu nisu bili potrebni ni sunce ni mesec da mu svetle, jer ga je obasjavala Božja slava, a svetiljka mu je bila Jagnje“ (Otkrivenje 21:22, 23). Istina, nema potrebe da se u tom gradu sagradi doslovan hram. Drevni jevrejski hram je bio samo predslika budućeg hrama, a taj pravi hram — veliki duhovni hram — postoji otkad je Jehova 29. n. e. pomazao Isusa za Prvosveštenika (Matej 3:16, 17; Jevrejima 9:11, 12, 23, 24). Isto tako, tamo gde postoji hram mora postojati i sveštenstvo koje Jehovi prinosi žrtve za narod, a svi članovi Novog Jerusalima ujedno su i sveštenici (Otkrivenje 20:6). A najveća žrtva — Isusov savršeni ljudski život — prinesena je jednom zauvek (Jevrejima 9:27, 28). Osim toga, svi koji žive u tom gradu mogu lično da pristupe Jehovi.

14. (a) Zašto Novom Jerusalimu nije potreban sjaj sunca i meseca? (b) Šta je Isaija prorekao u vezi s Jehovinom celokupnom organizacijom i koju će ulogu u njoj imati Novi Jerusalim?

¹⁴ Kada je Jehovina slava na gori Sinaj prošla pored Mojsija, od nje je Mojsijevo lice zasjalo takvim sjajem da ga je morao skrivati od ostalih Izraelaca (Izlazak 34:4-7, 29, 30, 33). Možeš li onda da zamisliš kakvim sjajem blista grad koji neprestano obasjava Jehovina slava? U takvom gradu ne postoji noć. Njemu ne trebaju ni sunce ni mesec. On će večno širiti svetlost. (Uporediti s 1. Timoteju 6:16.) Novi Jerusalim će se zauvek kupati u neopisivoj svetlosti. Zapravo, ta nevesta će sa svojim Mladoženjom, Kraljem, postati glavni grad Jehovine celokupne organizacije — njegove ’žene‘, ’gornjeg Jerusalima‘ — o kojoj je Isaija prorekao: „Neće ti danju sunce svetlost biti niti će ti sjajan mesec svetlost slati, nego će Jehova biti tvoja večna svetlost, Bog tvoj biće tvoja lepota. Tvoje sunce više neće zalaziti, niti će tvoj mesec sjaj gubiti, jer će Jehova biti tvoja večna svetlost, i završiće se dani tvoje žalosti“ (Isaija 60:1, 19, 20; Galatima 4:26).

Svetlost narodima

15. Koji deo Jovanovog opisa Novog Jerusalima podseća na Isaijino proročanstvo?

¹⁵ U tom istom proročanstvu se navodi: „Narodi će ići ka tvojoj svetlosti i kraljevi ka sjaju kojim blistaš“ (Isaija 60:3). Otkrivenje pokazuje da se te reči odnose i na Novi Jerusalim: „Narodi će hoditi u njegovoj svetlosti, a kraljevi zemaljski doneće u njega svoju slavu. Vrata mu se danju neće zatvarati, jer noći tamo neće biti. U njega će biti donesena slava i čast narodâ“ (Otkrivenje 21:24-26).

16. Koji će to „narodi“ hoditi u svetlosti Novog Jerusalima?

¹⁶ Koji će to „narodi“ hoditi u svetlosti Novog Jerusalima? To su ljudi koji su nekada pripadali narodima ovog zlog sveta, ali su pozitivno reagovali na svetlost koja dolazi putem tog slavnog nebeskog grada. Najistaknutije mesto među njima zauzima veliko mnoštvo, koje je već izašlo „iz svih naroda i plemena i narodnosti i jezika“ da bi zajedno s „Jovanovom klasom“ dan i noć služilo Bogu (Otkrivenje 7:9, 15). Nakon što Novi Jerusalim siđe s neba, a Isus upotrebi ključeve od smrti i groba kako bi uskrsnuo mrtve, tom velikom mnoštvu će se pridružiti milioni drugih ljudi. Oni su pripadali narodima ovog sveta, ali su zavoleli Jehovu i njegovog Sina, predočenog Jagnjetom, to jest Muža Novog Jerusalima (Otkrivenje 1:18).

17. Ko su „kraljevi zemaljski“ koji će u Novi Jerusalim ’doneti svoju slavu‘?

¹⁷ Ko su onda „kraljevi zemaljski“ koji će ’doneti u njega svoju slavu‘? To nisu doslovni zemaljski kraljevi kao grupa, jer će oni biti uništeni nakon što se u Armagedonu budu borili protiv Božjeg Kraljevstva (Otkrivenje 16:14, 16; 19:17, 18). Da li se tu možda radi o onima koji među narodima ovoga sveta zauzimaju visoke položaje, a postali su članovi velikog mnoštva? Ili o uskrsnulim kraljevima koji će u novom svetu postati podanici Božjeg Kraljevstva? (Matej 12:42). Ne bi se baš moglo reći, budući da je najvećim delom slava tih kraljeva bila svetovne prirode i odavno je izbledela. „Kraljevi zemaljski“ koji donose svoju slavu u Novi Jerusalim predočavaju 144 000 pomazanika, koji su ’kupljeni iz svih plemena i jezika i narodnosti i naroda‘ da bi kraljevali s Jagnjetom, Isusom Hristom (Otkrivenje 5:9, 10; 22:5). Oni u grad donose slavu koju im je Bog dao i time doprinose njegovom sjaju.

18. (a) Ko ne može postati deo Novog Jerusalima? (b) Ko jedino može ući u grad?

¹⁸ Jovan nastavlja: „Ali ništa nesveto i niko ko čini gadosti i služi se lažima neće ući u njega, već samo oni koji su zapisani u Jagnjetovom svitku života“ (Otkrivenje 21:27). Ništa što je uprljao Satanin poredak ne može postati deo Novog Jerusalima. Iako su njegova vrata stalno otvorena, u njega nije dopušten ulazak nikome „ko čini gadosti i služi se lažima“. U tom gradu neće biti otpadnika niti članova Vavilona Velikog, a ako iko pokuša da oskrnavi grad, nastojeći da iskvari njegove buduće članove dok su još na zemlji, osuđen je na neuspeh (Matej 13:41-43). U Novi Jerusalim će na kraju ući samo 144 000 pomazanika, koji su „zapisani u Jagnjetovom svitku života“b (Otkrivenje 13:8; Danilo 12:3).

Reka vode života

19. (a) Kako se iz Jovanovih reči vidi da će čovečanstvo dobiti Božje blagoslove posredstvom Novog Jerusalima? (b) Kada je potekla ’reka vode života‘ i kako to znamo?

¹⁹ Posredstvom tog predivnog Novog Jerusalima ljudi će na zemlji dobijati neopisive Božje blagoslove. Jovan to saznaje u nastavku vizije: „I pokazao mi je reku vode života, bistru kao kristal, kako teče iz Božjeg i Jagnjetovog prestola posred glavne gradske ulice“ (Otkrivenje 22:1, 2a). Kada je potekla ta „reka“? Budući da ona teče „iz Božjeg i Jagnjetovog prestola“, mogla je poteći tek nakon što je 1914. započeo Gospodov dan. To je bilo vreme da se dogodi ono što je najavio zvuk sedme trube, a i vreme za značajnu objavu: „Sada je nastalo spasenje i moć i kraljevstvo našeg Boga i vlast njegovog Hrista“ (Otkrivenje 11:15; 12:10). Tokom vremena kraja, duh i nevesta pozivaju sve one koji to žele da uzmu vodu života besplatno. Voda iz te reke biće dostupna takvim osobama sve do kraja ovog poretka, a i nakon toga, u novom svetu, kada Novi Jerusalim ’siđe s neba od Boga‘ (Otkrivenje 21:2).

20. Po čemu se vidi da je i danas dostupna određena količina vode života?

²⁰ To nije prvi put da je čovečanstvu ponuđena životodajna voda. Kad je Isus bio na zemlji, govorio je o vodi koja donosi večni život (Jovan 4:10-14; 7:37, 38). Osim toga, Jovan u nastavku Otkrivenja čuje srdačan poziv: „I duh i nevesta govore: ’Dođi!‘ I ko god čuje, neka kaže: ’Dođi!‘ I ko je god žedan, neka dođe! Ko god želi, neka uzme vodu života besplatno!“ (Otkrivenje 22:17). Taj poziv se širi i danas, što pokazuje da je određena količina vode života već dostupna. Ali, u novom svetu će voda koja teče iz Božjeg prestola i prolazi kroz Novi Jerusalim nalikovati pravoj reci.

21. Šta predočava ’reka vode života‘ i kako nam vizija u kojoj je Jezekilj video tu reku pomaže u razumevanju?

²¹ Ali, šta je zapravo ta ’reka vode života‘? Doslovna voda je neophodna za život. Bez hrane čovek može živeti nekoliko sedmica, ali bez vode će umreti otprilike za nedelju dana. Voda je potrebna i za čišćenje, a neophodna je i za očuvanje zdravlja. Prema tome, voda života očigledno predočava nešto što je neophodno za život i zdravlje čovečanstva. Prorok Jezekilj je takođe u viziji video ovu „reku vode života“. U njegovoj viziji ona je tekla iz hrama i ulivala se u Mrtvo more. A onda se dogodilo čudo nad čudima! To beživotno more, zasićeno hemijskim jedinjenjima koja onemogućavaju život, pretvorilo se u slatkovodno jezero koje je provrvelo ribama! (Jezekilj 47:1-12). Reka je u toj viziji oživela nešto što je bilo mrtvo, što potvrđuje da reka vode života predočava blagoslove koje Bog posredstvom Isusa Hrista šalje „mrtvom“ čovečanstvu kako bi mu vratio savršenstvo i tako ga „oživeo“. Ta reka je ’bistra kao kristal‘, što pokazuje da je sve što Bog daje ljudima čisto i sveto. Ona nije poput krvavih, smrtonosnih „voda“ koje nude crkve hrišćanskog sveta (Otkrivenje 8:10, 11).

22. (a) Odakle teče reka i zašto je to logično? (b) Šta obuhvata voda života, a šta simbolična reka?

²² Reka teče „iz Božjeg i Jagnjetovog prestola“. To je i logično, budući da je otkupna žrtva temelj na kom se zasnivaju Jehovini životodajni blagoslovi. A nju je Bog omogućio jer je „toliko voleo svet da je dao svog jedinorođenog Sina, da niko ko iskazuje veru u njega ne bude uništen, nego da ima večni život“ (Jovan 3:16). Voda života obuhvata i Božju Reč. Sama Biblija sebe upoređuje s vodom (Efešanima 5:26). Međutim, reka vode života ne obuhvata samo istinu nego i sve druge Jehovine blagoslove koji se temelje na Isusovoj žrtvi, a svrha im je da poslušne ljude oslobode greha i smrti i omoguće im večni život (Jovan 1:29; 1. Jovanova 2:1, 2).

23. (a) Zašto je razumljivo što reka vode života teče posred glavne ulice Novog Jerusalima? (b) Koje će se obećanje koje je Bog dao Avrahamu ispuniti kad poteče obilje vode života?

²³ Tokom Hiljadugodišnje vladavine, sveštenička služba Isusa i njegovih 144 000 susveštenika omogućiće ljudima da u punoj meri dobiju blagoslove na temelju Isusove otkupnine. Stoga je razumljivo što reka vode života teče posred glavne ulice Novog Jerusalima. Taj grad se sastoji od članova duhovnog Izraela, koji zajedno sa Isusom čine pravo Avrahamovo potomstvo (Galatima 3:16, 29). Prema tome, kada obilje vode života poteče posred glavne ulice tog simboličnog grada, „svi narodi na zemlji“ imaće priliku da u potpunosti dožive Božje blagoslove koji će im pristizati posredstvom Avrahamovog potomstva. Tada će se u potpunosti ispuniti obećanje koje je Jehova dao Avrahamu (Postanak 22:17, 18).

Drveće života

24. Šta Jovan vidi s obe strane reke vode života i šta to predočava?

²⁴ U Jezekiljevoj viziji reka je nabujala, a prorok je s njene obe strane ugledao raznovrsno rodno drveće (Jezekilj 47:12). Ali šta Jovan vidi? „A s jedne i s druge strane reke nalazilo se drveće života koje je godišnje donosilo dvanaest rodova — svakog meseca davalo je plod. Lišće tog drveća bilo je za lečenje narodâ“ (Otkrivenje 22:2b). I ovo „drveće života“ sigurno predočava Jehovine blagoslove koji će poslušnim ljudima omogućiti večni život.

25. Koje će obilne blagoslove Jehova izliti na poslušne ljude kada cela zemaljska kugla postane Raj?

²⁵ Blagoslovi koje će Jehova izliti na poslušne ljude zaista su obilni! Ne samo što će moći da piju tu osvežavajuću vodu nego će moći i da jedu raznovrsne hranljive plodove s tog drveća. Da su barem naši praroditelji bili zadovoljni sličnim ’prijatnim‘ plodovima koje su mogli da jedu u edenskom vrtu! (Postanak 2:9). Ali, u ovoj viziji prikazan je Raj koji obuhvata čitavu zemaljsku kuglu i u kom će Jehova omogućiti da čak i lišće s tog simboličnog drveća posluži u korisnu svrhu, „za lečenje narodâ“.c Uzimanje tog blagotvornog simboličnog lišća ljudima će koristiti mnogo više od bilo kog biljnog ili nekog drugog leka koji se koristi u današnje vreme. Ono će pomoći vernim ljudima da se uzdignu do duhovnog i telesnog savršenstva.

26. Šta može obuhvatati spomenuto drveće i na osnovu čega to možemo zaključiti?

²⁶ Spomenuto drveće, koje obilno napaja reka, može obuhvatati i 144 000 pripadnika Jagnjetove žene. Dok su na zemlji, i oni „piju“ iz reke Božjih životodajnih blagoslova koji se temelje na žrtvi Isusa Hrista. Zanimljivo je da tu Isusovu duhom rođenu braću Biblija proročanski naziva ’stablima pravednosti‘ (Isaija 61:1-3; Otkrivenje 21:6). Oni su već doneli obilje duhovnih plodova na slavu Jehovi (Matej 21:43). A tokom Hiljadugodišnje vladavine imaće udeo u ’lečenju naroda‘ od greha i smrti tako što će ljudima pomagati da iskoriste blagoslove koje im omogućava otkupna žrtva. (Uporediti s 1. Jovanovom 1:7.)

Više neće biti noći

27. Koje će daljnje blagoslove po Jovanovim rečima doživeti oni koji budu imali čast da uđu u Novi Jerusalim i zašto se kaže da u njemu „više neće biti nikakvog prokletstva“?

²⁷ Nema veće časti od toga da se uđe u Novi Jerusalim. Zamisli samo šta to znači! Oni koji su nekad bili neznatni, nesavršeni ljudi, pridružiće se Isusu na nebu i postati deo tog slavnog grada! (Jovan 14:2). Jovan nagoveštava ponešto o blagoslovima koje će oni doživeti: „I više neće biti nikakvog prokletstva. Božji i Jagnjetov presto biće u gradu i Bogu će služiti njegovi robovi. Oni će videti njegovo lice i njegovo će ime biti na njihovim čelima“ (Otkrivenje 22:3, 4). Kad se izraelsko sveštenstvo iskvarilo, Jehova je poslao na njih prokletstvo (Malahija 2:2). Isus je za bezverni Jerusalim rekao da će ga Bog napustiti (Matej 23:37-39). Ali, u Novom Jerusalimu „više neće biti nikakvog prokletstva“. (Uporediti sa Zaharijom 14:11). Svi njegovi stanovnici ovde na zemlji ispituju se vatrenim kušnjama, a kada pobede, ’oblače se u neraspadljivost i besmrtnost‘. Kao što je bio siguran da mu Isus nikad neće biti neveran, Jehova je tako siguran i u njih (1. Korinćanima 15:53, 57). Osim toga, u gradu će se nalaziti „Božji i Jagnjetov presto“, što znači da će taj grad biti zauvek siguran.

28. Zašto je Božje ime napisano na čelima pripadnika Novog Jerusalima i koje im je izuzetno obećanje dao Isus?

²⁸ Svi budući članovi tog nebeskog grada su Božji „robovi“, kao što je to bio i Jovan. Zato na svom čelu imaju uočljivo napisano Božje ime, što pokazuje da je on njihov Gospodar (Otkrivenje 1:1; 3:12). Oni će vršenje svete službe u Novom Jerusalimu smatrati neprocenjivom čašću. Kad je bio na zemlji, Isus je tim budućim vladarima dao sledeće izuzetno obećanje: „Srećni su oni koji su čistog srca, jer će videti Boga“ (Matej 5:8). Kako li će ti robovi biti srećni kad budu lično videli Jehovu i služili mu pred njegovim licem!

29. Zašto Jovan kaže da u nebeskom Novom Jerusalimu „više neće biti noći“?

²⁹ Jovan nastavlja: „Više neće biti noći i neće im biti potrebna svetlost svetiljke niti će ih obasjavati svetlost sunca, jer će ih Jehova Bog obasjavati svetlošću“ (Otkrivenje 22:5a). Drevni Jerusalim je, poput svih drugih gradova na svetu, danju zavisio od sunčeve svetlosti, a noću od mesečine i veštačkog osvetljenja. Ali nebeskom Novom Jerusalimu takva svetlost neće biti potrebna. Njega će osvetljavati Jehova. Izraz „noć“ možda je upotrebljen i u simboličnom smislu, jer može predočavati neprijateljstvo s Jehovom ili odvojenost od njega (Mihej 3:6; Jovan 9:4; Rimljanima 13:11, 12). U Novom Jerusalimu nema takve „noći“ budući da je tamo svemoćni Bog koji ga obasjava svojom slavnom i blistavom prisutnošću.

30. Kojim rečima Jovan zaključuje opis ove veličanstvene vizije i šta nam Otkrivenje garantuje?

³⁰ Opis ove veličanstvene vizije Jovan zaključuje govoreći o tim Božjim robovima sledeće: „I oni će kraljevati u svu večnost“ (Otkrivenje 22:5b). Istina, nakon hiljadu godina vrednost otkupnine biće iskorišćena u potpunosti, a Isus će vlast nad savršenim ljudskim rodom predati svom Ocu (1. Korinćanima 15:25-28). Ne znamo koje će zadatke nakon toga Isus i 144 000 pomazanika dobiti od Jehove. Ali, Otkrivenje nam garantuje da će oni zauvek imati čast da na poseban način vrše svetu službu Jehovi.

Vrhunac Otkrivenja — srećan kraj!

31. (a) Šta je vrhunac vizije o Novom Jerusalimu? (b) Šta će Novi Jerusalim učiniti za verne Božje sluge na zemlji?

³¹ Ispunjenje ove vizije o Novom Jerusalimu — Jagnjetovoj nevesti — predstavlja vrhunac Otkrivenja. Biće to zaista srećan kraj koji s pravom možemo nazvati vrhuncem! Svi Jovanovi suhrišćani iz prvog veka kojima je ova knjiga prvobitno bila namenjena radosno su iščekivali da će ući u taj grad kao besmrtni nebeski suvladari Isusa Hrista. Današnji ostatak pomazanih hrišćana, koji još uvek žive na zemlji, gaje istu tu nadu. Prema tome, Otkrivenje nam pokazuje šta će se dogoditi u budućnosti kada dođe do tog veličanstvenog vrhunca, sjedinjenja Jagnjeta s celom „klasom neveste“. Nakon toga će se putem Novog Jerusalima vrednost Isusove otkupne žrtve primenjivati na čovečanstvo, i na kraju će sve verne Božje sluge dobiti večni život. Na taj način će nevesta — Novi Jerusalim — kao odana pomoćnica svog Mladoženje i Kralja učestvovati u izgradnji pravedne nove zemlje koja će trajati zauvek. Sve će to biti na slavu našeg Suverenog Gospoda Jehove (Matej 20:28; Jovan 10:10, 16; Rimljanima 16:27).

32, 33. Šta smo dosad saznali iz Otkrivenja i šta stoga treba da činimo svim srcem?

³² Sigurno osećamo silnu radost razmatrajući zaključni deo Otkrivenja! Saznali smo kako će propasti i poslednji pokušaj Satane i njegovog potomstva i kako će se u potpunosti izvršiti Jehovine pravedne presude. Vavilon Veliki će zauvek nestati, a za njim i svi drugi delovi Sataninog nepopravljivo iskvarenog sveta. Satana i njegovi demoni biće bačeni u bezdan i kasnije uništeni. Novi Jerusalim će zajedno s Hristom vladati s neba dok bude trajalo uskrsavanje i suđenje, a savršeno čovečanstvo će na kraju dobiti večni život u Raju na zemlji. Svi ti događaji su u Otkrivenju opisani veoma slikovito. Taj zapis nesumnjivo jača našu odlučnost da ’objavljujemo večnu dobru vest svima koji žive na zemlji — svim narodima i plemenima i jezicima i narodnostima‘ (Otkrivenje 14:6, 7). Da li i ti predano i revno vršiš tu veličanstvenu službu?

³³ Sve što smo dosad razmotrili sigurno je ispunilo naša srca zahvalnošću Bogu. Razmotrimo stoga zaključne reči Otkrivenja.

[Fusnote]