31. poglavlje

Veličanstvena i čudesna Jehovina dela

10. vizija — Otkrivenje 15:1–16:21

Sadržaj: Jehova u svom svetilištu; sedam posuda njegovog gneva izliveno na zemlju

Vreme ispunjenja: od 1919. do Armagedona

1, 2. (a) Koji je treći znak o kom govori Jovan? (b) Kakvu ulogu imaju anđeli, kao što je već odavno poznato Jehovinim slugama?

ŽENA rađa muško dete. Veliki zmaj hoće da proždere to dete. Ta dva znaka na nebu, koja su tako slikovito opisana u 12. poglavlju Otkrivenja, jasno nam predočavaju da vekovno neprijateljstvo između Potomstva Božje žene s jedne strane i Satane i njegovog demonskog potomstva s druge strane dostiže svoj vrhunac. Jovan ukazuje na te znakove kad kaže: „I pokazao se veliki znak na nebu... I jedan drugi znak pokazao se na nebu“ (Otkrivenje 12:1, 3, 7-12). On sada opisuje i treći znak: „I video sam na nebu jedan drugi, veliki i čudesan znak: sedam anđela sa sedam nevolja. One su poslednje, jer se njima okončava Božji gnev“ (Otkrivenje 15:1). Taj treći znak je takođe vrlo važan za Jehovine sluge.

² Zapazi da anđeli ponovo imaju važnu ulogu u izvršenju Božje volje. Jehovine sluge to već odavno znaju. U drevna vremena psalmista se pod nadahnućem čak obratio anđelima, podstičući ih: „Blagosiljajte Jehovu, anđeli njegovi, moćni i silni, koji izvršavate reč njegovu, slušajući zapovesti njegove!“ (Psalam 103:20). U ovom novom proročanskom prizoru, anđeli imaju zadatak da izliju sedam poslednjih nevolja.

 3. Šta predstavlja sedam nevolja i njihovo izlivanje?

³ O kakvim se nevoljama radi? Isto kao i oglašavanje sedam truba, te nevolje predstavljaju oštre osude koje otkrivaju kako Jehova gleda na različita obeležja ovog sveta i upozoravaju na konačan ishod njegovih presuda (Otkrivenje 8:1–9:21). Izlivanje tih nevolja ukazuje na izvršenje presuda u danu Jehovinog žestokog gneva, kada će biti uništeni svi oni na koje se on gnevi (Isaija 13:9-13; Otkrivenje 6:16, 17). Dakle, tim nevoljama se „okončava Božji gnev“. Ali pre nego što počne da opisuje izlivanje tih nevolja, Jovan govori o ljudima koje one neće zadesiti. Te verne osobe nisu htele da prime žig zveri, već pevaju hvalospeve Jehovi i objavljuju njegov dan osvete (Otkrivenje 13:15-17).

Mojsijeva i Jagnjetova pesma

 4. Šta Jovan zatim vidi?

⁴ Jovan zatim vidi jedinstven prizor: „I video sam nešto kao stakleno more pomešano s vatrom. Uz to stakleno more stajali su s Božjim harfama u ruci oni koji su pobedili zver i njen lik i broj njenog imena“ (Otkrivenje 15:2).

 5. Šta predočava „stakleno more pomešano s vatrom“?

⁵ „Stakleno more“ je zapravo ono isto more koje je Jovan ranije video ispred Božjeg prestola (Otkrivenje 4:6). Ono je slično ’livenom moru‘ (posudi za vodu) u Solomonovom hramu, u kom se nalazila voda kojom su se prali sveštenici (1. Kraljevima 7:23). Zato ono predstavlja ’kupanje u vodi‘, to jest u Božjoj Reči kojom je Isus očistio skupštinu pomazanih hrišćana koji će služiti kao sveštenici (Efešanima 5:25, 26; Jevrejima 10:22). Stakleno more je „pomešano s vatrom“, što ukazuje na to da su pomazanici iskušani i pročišćeni i da se drže visokih merila koja su im postavljena. Osim toga, to nas podseća da Božja Reč sadrži vatrene osude upućene Božjim neprijateljima (Ponovljeni zakoni 9:3; Sofonija 3:8). Neke od tih osuda ispoljavaju se u sedam poslednjih nevolja koje treba da budu izlivene.

 6. (a) Ko su pevači koji stoje ispred staklenog mora i kako to znamo? (b) U kom smislu su pobedili?

⁶ Budući da su liveno more u Solomonovom hramu koristili sveštenici, možemo zaključiti da pevači koji stoje pred nebeskim staklenim morem pripadaju sveštenstvu. Oni imaju ’Božje harfe‘, pa ih zato možemo dovesti u vezu sa 24 starešine i 144 000 pomazanika, jer i te dve grupe pevaju i sviraju harfe (Otkrivenje 5:8; 14:2). Pevači koje Jovan vidi „pobedili [su] zver i njen lik i broj njenog imena“. Dakle, sigurno se radi o pripadnicima 144 000 pomazanika koji tokom poslednjih dana još uvek žive na zemlji. Kao grupa, oni su zaista pobednici. Već skoro 90 godina, od 1919, oni odbijaju da prime žig zveri i da prihvate njen lik kao jedinu nadu da se uspostavi mir među ljudima. Mnogi od njih su već dokazali svoju vernost sve do smrti i sada na nebu s posebnom radošću prate pesmu svoje braće koja su još uvek na zemlji (Otkrivenje 14:11-13).

 7. Kako se harfa koristila u drevnom Izraelu i šta možemo očekivati budući da se u Jovanovoj viziji spominju Božje harfe?

⁷ Ti verni pobednici imaju u ruci Božje harfe. Po tome su slični Levitima, koji su u drevno doba služili Jehovi u hramu pevajući pesme i svirajući harfe njemu u čast. Neki su i prorokovali uz pratnju harfe (1. Letopisa 15:16; 25:1-3). Predivni zvuci harfe ulepšavali su pesme kojima su Izraelci izražavali svoju radost, kao i njihove molitve u kojima su hvalili Jehovu i zahvaljivali mu (1. Letopisa 13:8; Psalam 33:2; 43:4; 57:7, 8). Kada su bili u nevolji ili u zarobljeništvu, zvuci harfe se nisu čuli (Psalam 137:2). Budući da se u viziji spominju Božje harfe, možemo očekivati da u nastavku sledi radostan, pobednički hvalospev i zahvalna pesma upućena našem Bogu.a

 8. Čiju pesmu pevaju pomazanici koji su pobedili i kako glase njene reči?

⁸ Jovan upravo to i opisuje: „I pevali su pesmu Mojsija, Božjeg roba, i Jagnjetovu pesmu: ’Velika su i čudesna dela tvoja, Jehova Bože, Svemoćni. Pravedni su i istiniti putevi tvoji, Kralju večnosti. Ko da te se ne boji, Jehova, ko da ne slavi ime tvoje, jer si jedino ti veran! Jer će svi narodi doći i pokloniti se pred tobom, jer se pokazala pravednost odredbi tvojih‘“ (Otkrivenje 15:3, 4).

 9. Zašto se pesma između ostalog naziva i ’pesmom Mojsija‘?

⁹ Ti pobednici pevaju „pesmu Mojsija“, to jest pesmu koja podseća na onu koju je Mojsije pevao u sličnim okolnostima. Nakon što su Izraelci bili očevici deset nevolja u Egiptu i uništenja egipatske vojske u Crvenom moru, Mojsije je s njima zapevao sličan pobednički hvalospev Jehovi: „Jehova će kraljevati doveka, u svu večnost“ (Izlazak 15:1-19). Slično tome, pevači iz Jovanove vizije, koji su pobedili zver i koji su učestvovali u objavljivanju sedam poslednjih nevolja, takođe pevaju „Kralju večnosti“ (1. Timoteju 1:17).

10. Koju je drugu pesmu sastavio Mojsije i kako se njena poslednja strofa odnosi na veliko mnoštvo u naše vreme?

¹⁰ U jednoj drugoj pesmi, koja je nastala kada se izraelski narod pripremao za osvajanje Hanana, ostareli Mojsije je rekao narodu: ’Objaviću ime Jehovino. Veličajte Boga našeg!‘ Poslednja strofa ove pesme takođe pruža ohrabrenje i ljudima iz drugih naroda, a Mojsijeve nadahnute reči tiču se i velikog mnoštva u naše vreme: „Veselite se, narodi, s narodom njegovim.“ Zašto narodi treba da se vesele? Zato što će Jehova „osvetiti krv slugu svojih, osvetiće se protivnicima svojim“. Svi koji se uzdaju u Jehovu silno će se radovati tom izvršenju njegove pravedne presude (Ponovljeni zakoni 32:3, 43; Rimljanima 15:10-13; Otkrivenje 7:9).

11. Kako se reči pesme koju Jovan čuje i danas ispunjavaju?

¹¹ Mojsije bi se sigurno radovao da živi sada, u Gospodovom danu, i da može s nebeskim horom da peva: „Svi [će] narodi doći i pokloniti se pred tobom.“ Reči te uzvišene pesme i danas se ispunjavaju na čudesan način jer vidimo — ali ne u viziji, nego u stvarnosti — da se milioni ljudi iz mnogih naroda radosno sakupljaju u Jehovinu zemaljsku organizaciju.

12. Zašto se za pesmu pobednika kaže da je i ’Jagnjetova pesma‘?

¹² Ali, to nije samo Mojsijeva nego i Jagnjetova pesma. U kom smislu? Mojsije je bio Jehovin prorok za izraelski narod, ali je prorekao da će Jehova podići drugog proroka poput njega. Taj prorok je Jagnje, Isus Hrist. Mojsije je bio ’Božji rob‘, a Isus je Božji Sin, to jest Veći Mojsije (Ponovljeni zakoni 18:15-19; Dela apostolska 3:22, 23; Jevrejima 3:5, 6). Zato pevači pevaju i „Jagnjetovu pesmu“.

13. (a) U kom smislu je Isus poput Mojsija, premda je veći od njega? (b) Kako možemo pokazati da se slažemo s rečima pesme koju pevaju verni pomazanici?

¹³ Poput Mojsija, Isus je javno pevao hvalospeve Bogu i izricao proročanstva o Božjoj pobedi nad svim neprijateljima (Matej 24:21, 22; 26:30; Luka 19:41-44). I on se radovao vremenu kada će narodi slaviti Jehovu. Da bi to omogućio, samopožrtvovano je položio svoj ljudski život kao ’Jagnje Božje‘ (Jovan 1:29; Otkrivenje 7:9; uporediti sa Isaijom 2:2-4; Zaharijom 8:23). Kao što je Mojsije cenio Božje ime, Jehova, i veličao ga, tako je i Isus objavljivao Božje ime (Izlazak 6:2, 3; Psalam 90:1, 17; Jovan 17:6). Budući da je Jehova veran, njegova veličanstvena obećanja sigurno će se ispuniti. Zato se slažemo s rečima pesme koju pevaju ti verni pevači, Jagnje i Mojsije, a koje glase: „Ko da te se ne boji, Jehova, ko da ne slavi ime tvoje!“

Anđeli s posudama

14. Koga Jovan vidi da izlazi iz svetilišta i šta su oni dobili?

¹⁴ Sasvim je prikladno što možemo da čujemo pesmu tih pomazanika koji su pobedili. Zašto? Zato što oni po celoj zemlji objavljuju presude koje se nalaze u posudama punim Božjeg gneva. Ali, u izlivanje tih posuda nisu uključeni samo ljudi, kao što Jovan nadalje kaže: „Nakon toga video sam kako se na nebu otvorilo svetilište šatora svedočanstva. I sedam anđela sa sedam nevolja izašli su iz svetilišta. Bili su obučeni u čist i sjajan lan i oko grudi su bili opasani zlatnim pojasevima. Jedno od četiri bića dalo je sedmorici anđela sedam zlatnih posuda punih gneva Boga, koji živi u svu večnost“ (Otkrivenje 15:5-7).

15. Zašto ne treba da nas iznenadi to što sedam anđela izlaze iz svetilišta?

¹⁵ U doslovnom izraelskom hramu, koji je predstavljao ono što se nalazi na nebu, samo je prvosveštenik smeo da uđe u Svetinju nad svetinjama, koja je ovde nazvana „svetilište“ (Jevrejima 9:3, 7). Ona predstavlja mesto na nebu na kom je prisutan Jehova. Međutim, osim Prvosveštenika Isusa Hrista i anđeli imaju čast da dođu pred Jehovu (Matej 18:10; Jevrejima 9:24-26). Zato ne iznenađuje to što sedam anđela izlaze iz svetilišta na nebu. Oni su dobili zadatak od samog Jehove — da izliju posude pune Božjeg gneva (Otkrivenje 16:1).

16. (a) Šta pokazuje da su sedam anđela dobro osposobljeni za svoj zadatak? (b) Po čemu možemo zaključiti da su i drugi uključeni u važan zadatak izlivanja simboličnih posuda?

¹⁶ Ti anđeli su odlično osposobljeni za svoj zadatak. Obučeni su u čist, sjajan lan, što pokazuje da su u duhovnom pogledu čisti i sveti — pravedni u Jehovinim očima. Osim toga, opasani su zlatnim pojasevima. Ljudi su se u prošlosti obično opasivali kada je trebalo da izvrše određeni zadatak (Levitska 8:7, 13; 1. Samuilova 2:18; Luka 12:37; Jovan 13:4, 5). Dakle, to što su anđeli opasani znači da su spremni za izvršenje nekog zadatka. Uz to, njihovi pojasevi su zlatni. U drevno doba zlato se u svetom šatoru koristilo kako bi predočilo nebeske stvari vezane za Boga (Jevrejima 9:4, 11, 12). To znači da su ti anđeli od Boga dobili dragocen zadatak koji treba da izvrše. I drugi su uključeni u taj važan zadatak. Jedno od četiri bića daje anđelima posude. To je sigurno prvo biće, nalik lavu, koji je simbol odvažnosti i nepokolebljive hrabrosti potrebne da bi se objavile Jehovine osude (Otkrivenje 4:7).

Jehova u svom svetilištu

17. Šta Jovan kaže o svetilištu i u kom smislu nas to podseća na svetilište u drevnom Izraelu?

¹⁷ Na kraju, u zaključku ovog dela vizije Jovan kaže: „Od Božje slave i od njegove moći svetilište se ispunilo dimom i niko nije mogao da uđe u svetilište dok se nije završilo sedam nevolja sedmorice anđela“ (Otkrivenje 15:8). U istoriji izraelskog naroda u nekoliko navrata se dogodilo da je oblak prekrio svetilište, pa sveštenici nisu mogli da uđu tamo zbog takvog ispoljavanja Jehovine slave (1. Kraljevima 8:10, 11; 2. Letopisa 5:13, 14; uporediti sa Isaijom 6:4, 5). Bile su to situacije kada je Jehova aktivno učestvovao u nekim događajima na zemlji.

18. Kada će se sedmorica anđela vratiti da o svemu izveste Jehovu?

¹⁸ Jehova je veoma zainteresovan i za ono što se danas događa na zemlji. On želi da sedmorica anđela dovrše svoj zadatak. To je vrhunac izvršenja njegove presude, kao što je opisano u Psalmu 11:4-6, gde stoji: „Jehova je u svetom hramu svome. Na nebesima je presto Jehovin. Oči njegove posmatraju, pogled njegov ispituje sinove ljudske. Jehova ispituje i pravednoga i zloga, a onoga ko voli nasilje, silno mrzi duša njegova. Pustiće na zle kišu zamki, vatre i sumpora i vruć vetar, kao čašu koju će morati ispiti.“ Sve dok na zle ne bude izliveno tih sedam nevolja, sedmorica anđela se neće vratiti na uzvišeno mesto na kom je prisutan Jehova.

19. (a) Koja je zapovest izdata i ko ju je izdao? (b) Kada je, po svemu sudeći, započelo izlivanje simboličnih posuda?

¹⁹ Zatim se čuje strašna, gromoglasna zapovest: „I začuo sam jak glas iz svetilišta kako govori sedmorici anđela: ’Idite i izlijte na zemlju sedam posuda Božjeg gneva!‘“ (Otkrivenje 16:1). Ko izdaje tu zapovest? To je sigurno lično Jehova, jer zbog slave kojom zrači i zbog njegove moći niko drugi nije mogao da uđe u svetilište. Jehova je došao u svoj duhovni hram 1918. kako bi izvršio svoj sud (Malahija 3:1-5). Sigurno je ubrzo nakon toga izdao zapovest da se izliju posude njegovog gneva. U stvari, presude koje su se nalazile u simboličnim posudama u velikoj meri su počele da se objavljuju 1922. Njihovo objavljivanje danas dostiže svoj vrhunac.

Posude i oglašavanje truba

20. Šta otkrivaju i na šta upozoravaju posude Jehovinog gneva i kako se one izlivaju?

²⁰ Posude Jehovinog gneva otkrivaju kako Jehova gleda na obeležja ovog sveta i upozoravaju na predstojeći sud koji će on izvršiti. Anđeli izlivaju te posude posredstvom skupštine pomazanih hrišćana na zemlji, onih koji pevaju Mojsijevu i Jagnjetovu pesmu. Dok propovedaju dobru vest o Kraljevstvu, pripadnici „Jovanove klase“ hrabro otkrivaju sadržaj tih posuda gneva (Matej 24:14; Otkrivenje 14:6, 7). Tako je njihova poruka s jedne strane poruka mira, jer objavljuje slobodu za sve ljude, a s druge strane najavljuje rat, jer upozorava na dolazak ’dana osvete našeg Boga‘ (Isaija 61:1, 2).

21. Po čemu je izlivanje prve četiri posude Božjeg gneva slično oglašavanju prve četiri trube, a po čemu se razlikuje?

²¹ Prve četiri posude Božjeg gneva izlivaju se na ista mesta koja su bila pogođena i oglašavanjem prve četiri trube — na zemlju, more, reke i izvore voda i na nebeske izvore svetlosti (Otkrivenje 8:1-12). Međutim, trube su objavile da će nevolje zahvatiti ’trećinu‘ tih mesta, dok će posude Božjeg gneva biti izlivene na njihovo celo područje. Dakle, iako je svet hrišćanstva, označen kao ’trećina‘, prvi osetio te nevolje tokom Gospodovog dana, nijedan deo Sataninog sveta nije pošteđen nevolja koje su posledica Jehovinih uznemiravajućih osuda i muka koje one sa sobom donose.

22. Po čemu je drugačije oglašavanje poslednje tri trube i kako su one povezane s poslednje tri posude Jehovinog gneva?

²² Oglašavanje poslednje tri trube bilo je drugačije jer je najavilo dolazak tri „jao“ (Otkrivenje 8:13; 9:12). Prva dva „jao“ izazvali su skakavci i konjanici, dok je treći „jao“ najavljivao rođenje Jehovinog Kraljevstva (Otkrivenje 9:1-21; 11:15-19). Kao što ćemo videti, poslednje tri posude Jehovinog gneva takođe imaju neka od tih obeležja, ali se ipak razlikuju od tri „jao“. Obratimo sada pažnju na upečatljive objave koje su povezane sa izlivanjem posuda Jehovinog gneva.

[Fusnota]