Postupaj s drugima onako kako Bog želi

1-3. (a) Na šta bi pomislili mnogi hrišćani kada se spomene drevni Tir? (b) Opiši neke pojedinosti o saradnji između kralja Hirama i Izraela. (c) Šta možemo naučiti iz onoga što se dogodilo Tiru?

ŠTA ti prvo padne na pamet kada se spomene drevni Tir? Mnogi hrišćani bi pomislili na proročanstvo koje se ispunilo kada je Aleksandar Veliki od ostataka ruševina kopnenog dela Tira napravio nasip koji je vodio do novijeg, ostrvskog dela Tira, a zatim ga razorio (Jezekilj 26:4, 12; Zaharija 9:3, 4). Međutim, da li bi pomislio da ono što se dogodilo Tiru ima ikakve veze s tim kako treba, ili ne treba, da postupaš sa svojom duhovnom braćom i drugim ljudima?

² Zašto je Tir bio uništen? „Zbog tri pobune Tira... jer su sve izgnanike predali Edomu i nisu se setili bratskog saveza. Poslaću vatru na zidine Tira“ (Amos 1:9, 10). Ranije je Hiram, kralj Tira, bio u prijateljskim odnosima s Davidom i obezbedio mu je materijal za hram koji je izgradio Solomon. Solomon je sklopio savez sa Hiramom i dao mu neke gradove u Galileji. Hiram je nazvao Solomona svojim ’bratom‘ (1. Kraljevima 5:1-18; 9:10-13, 26-28; 2. Samuilova 5:11). Jehova je zapazio kad se Tir ’nije setio bratskog saveza‘ nego je prodao u ropstvo neke pripadnike Božjeg naroda.

³ Kakvu pouku možemo izvući iz činjenice da je Bog kaznio Hanance u Tiru jer su bili okrutni prema njegovom narodu? Važna pouka odnosi se na to da treba da pazimo kako postupamo s našom duhovnom braćom. U prethodnim poglavljima ove knjige zapazili smo neke savete koje su nam dala dvanaestorica proroka o tome kako da postupamo s drugima, kako da budemo pošteni u poslovnim odnosima i kako da ostanemo moralno čisti. Međutim, u knjigama ovih proroka ima još dosta toga što nam pokazuje kako Bog želi da postupamo s drugima.

 4. U kom smislu su Edomci i Izraelci bili ’braća‘, i kako su Edomci postupali prema svojoj ’braći‘?

⁴ Bog je kaznio Edomce koji su živeli u blizini Izraelaca, i iz toga možemo izvući jednu pouku. On je rekao: „Nisi smeo likovati u dan svog brata, dan njegove nesreće, i radovati se nad Judinim sinovima u dan njihove pogibije, i nisi smeo da se na sva usta rugaš u dan njihove nevolje“ (Avdija 12). Za Tirce bi se moglo reći da su bili ’braća‘ Izraelcima u tom smislu što su poslovali jedni s drugima, ali Edomci su Izraelcima bili ’braća‘ u pravom smislu te reči jer su bili potomci Isava, Jakovljevog brata blizanca. Čak je i Jehova rekao da su Edomci i Izraelci ’braća‘ (Ponovljeni zakoni 2:1-4). Zato se zaista može reći da su Edomci bili puni mržnje kad su mogli da se raduju što su Judejci pali u ruke Vaviloncima (Jezekilj 25:12-14).

 5. U kojim situacijama bismo mogli da postupimo poput Edomaca?

⁵ Očigledno je da se Bogu nije dopalo kako su Edomci postupali sa svojom braćom Judejcima. Međutim, mogli bismo se pitati: ’Kako bi Bog procenio moje ponašanje prema hrišćanskoj braći?‘ Između ostalog, trebalo bi da razmislimo kako gledamo na nekog brata s kojim imamo nesuglasice i kako se ponašamo prema njemu. Na primer, pretpostavimo da te je neki hrišćanin uvredio ili da možda ima problem s nekim članom tvoje porodice. Ako imaš neku „pritužbu“, da li ćeš i dalje biti ozlojeđen i nećeš hteti da pređeš preko toga niti ćeš se truditi da rešiš taj problem? (Kološanima 3:13; Isus Navin 22:9-30; Matej 5:23, 24). Ako budeš tako radio, to bi se moglo odraziti na tvoje ponašanje prema tom bratu. Možda bi bio hladan, izbegavao njegovo društvo ili loše govorio o njemu. Zamisli da taj brat kasnije učini neki greh zbog čega skupštinske starešine treba da mu daju savet ili da ga ukore (Galatima 6:1). Da li ćeš se poput Edomaca radovati njegovoj nesreći? Kako bi Bog želeo da postupiš?

 6. Šta ne treba da radimo prema rečima iz Zaharije 7:10, a šta treba da radimo prema rečima iz Miheja 7:18?

⁶ Jehova je preko Zaharije rekao da ne želi da ’u svom srcu smišljamo zlo jedan drugome‘ (Zaharija 7:9, 10; 8:17). Ovaj savet je naročito značajan kada smatramo da nas je neki brat povredio ili da je učinio nešto nažao nekome iz naše porodice. U takvim situacijama se vrlo lako može desiti da počnemo ’smišljati zlo u srcu‘ i da zatim to pretočimo u dela. Ali Bog želi da oponašamo njegov pozitivan primer. Priseti se da je Mihej napisao da Jehova „oprašta krivicu i prelazi preko prestupa“a (Mihej 7:18). Kako bismo i mi to mogli da radimo?

 7. Zašto bi bilo dobro da neke uvrede jednostavno zaboravimo?

⁷ Premda nas je možda povredilo nešto što je neko uradio nama ili nekom članu naše porodice, pokušajmo da realno odmerimo koliko je zaista ozbiljno to što je uradio. Biblija nam govori koje korake treba da preduzmemo kako bismo rešili nesuglasice, pa čak i kada je u pitanju greh koji je učinjen prema nekom bratu. Međutim, često je najbolje da se jednostavno ne obaziremo na grešku ili uvredu, to jest da ’pređemo preko prestupa‘. Zapitaj se: ’Da li je ovo možda jedan od onih 77 puta kada bi trebalo da mu oprostim? Zašto ne bih to jednostavno zaboravio?‘ (Matej 18:15-17, 21, 22). Čak i ako sada izgleda da je ta uvreda velika, da li će tako izgledati za hiljadu godina? Razmisli o rečima iz Propovednika 5:20 koje govore o radniku koji uživa u hrani i piću: „Čovek ne razmišlja često o danima života svoga, jer ga istiniti Bog zaokuplja radošću srca njegovog.“ Kada se čovek usredsređuje na ono što ga sada raduje, zaboravlja svakodnevne probleme. Možemo li i mi na sličan način gledati na nesporazume? Ako razmišljamo koliko smo srećni što imamo hrišćansko bratstvo, lakše ćemo zaboraviti probleme koji ionako nisu od neke velike važnosti i kojih se nećemo sećati u novom svetu. Zato se nećemo radovati tuđoj nesreći niti ćemo pamtiti uvrede.

 8. S kojim se izazovom suočavamo kada je reč o iskrenosti?

⁸ Dvanaest proročanskih knjiga takođe naglašava koliko Bog želi da u svemu budemo iskreni. Naravno, mi se trudimo da drugima prenosimo ’istinu, to jest dobru vest‘ (Kološanima 1:5; 2. Korinćanima 4:2; 1. Timoteju 2:4, 7). Međutim, mnogo je veći izazov govoriti istinu u svakodnevnoj komunikaciji s našom porodicom ili duhovnom braćom, dok razgovaramo o raznim temama i problemima. Zašto je to tako?

 9. Kada možemo biti iskušani da ne govorimo celu istinu, i šta treba da se pitamo?

⁹ Ko od nas barem jednom u životu nije rekao ili učinio nešto ružno na šta mu je kasnije neko skrenuo pažnju? Verovatno nam je bilo neprijatno ili smo se osećali krivima. Takva osećanja mogu navesti nekoga da poriče ono što je uradio ili da iznosi neka „objašnjenja“ kojima izvrće istinu kako bi našao izgovor ili kako bi to prikazao kao ispravan postupak. Ili smo možda u nekoj neprijatnoj situaciji iskušani da spomenemo samo neke pojedinosti koje idu nama u prilog. Dakle, striktno gledano, mi smo rekli istinu ali smo stvorili potpuno pogrešan utisak. Premda to nisu bezočne laži kakve su uobičajene u današnjem svetu, da li se zaista može reći da smo u tom slučaju ’govorili istinu svom bližnjem‘ ili našem duhovnom bratu? (Efešanima 4:15, 25; 1. Timoteju 4:1, 2). Šta misliš, kako Bog gleda na to kada neki hrišćanin svesno prikazuje stvari tako da svoju braću navodi na pogrešan zaključak, da poveruju u nešto što u stvari nije istina?

10. Kako su proroci opisali situaciju koja je vladala u drevnom Izraelu i Judi?

¹⁰ Proroci su bili svesni toga da čak i muškarci i žene koji su predani Jehovi ponekad zanemaruju ono što on traži od njih. Osija je izrazio Božje mišljenje o nekim ljudima svog doba: „Neka ih propast stigne, jer su mi zgrešili! Ja sam hteo da ih otkupim, a oni govore laži protiv mene.“ Osim što su govorili bezočne laži o Jehovi, neki su ’proklinjali i varali‘, možda tako što su izvrtali činjenice kako bi zaveli druge (Osija 4:1, 2; 7:1-3, 13; 10:4; 12:1). Osija je napisao ove reči u Samariji, u severnom kraljevstvu. Da li je situacija u Judi bila bolja? Mihej nam kaže: „Njegovi [su] bogataši puni nasilja, a njegovi stanovnici govore laži i prepreden im je jezik u ustima“ (Mihej 6:12). Treba da budemo svesni toga da su proroci osudili prevaru i one koji su imali ’prepreden jezik u ustima‘. Zato i hrišćani, koji sigurno ne bi namerno lagali, treba da se pitaju: ’Da li se ponekad služim prevarom? Da li ponekad imam prepreden jezik u ustima? Šta Bog traži od mene u tom pogledu?‘

11. Šta Bog traži od nas što se tiče govora?

¹¹ S druge strane, Bog je takođe koristio proroke da bi jasno stavio do znanja šta treba da radimo da bismo mu ugodili. Zaharija 8:16 kaže: „Evo šta treba da uradite: Govorite istinu jedan drugome. Na gradskim vratima sudite po istini i donosite presude koje vode ka miru.“ U Zaharijino vreme starešine su rešavale sporove na gradskim vratima (Ruta 4:1; Nemija 8:1). Međutim, Zaharija nije rekao da je to jedina prilika u kojoj treba biti iskren. Osim što moramo biti iskreni kada govorimo u javnosti, takođe treba da ’govorimo istinu jedni drugima‘. To znači da treba da budemo iskreni u svom domu kad razgovaramo s bračnim drugom ili drugim članovima porodice. To se takođe odnosi i na svakodnevne razgovore s duhovnom braćom i sestrama, bilo da s njima pričamo licem u lice, preko telefona ili možda komuniciramo na neki drugi način. Svi oni s pravom očekuju da je ono što im kažemo stvarno istina. Roditelji treba da poučavaju svoju decu koliko je važno da ne lažu. Tako će deca odmalena naučiti da Bog od njih očekuje da nemaju „prepreden jezik“, nego da uvek govore istinu (Sofonija 3:13).

12. Koje pouke možemo izvući iz knjiga dvanaestorice proroka?

¹² I mladi i odrasli koji su čvrsto rešili da govore istinu slažu se sa Zaharijinim podstrekom: „Volite istinu i mir“ (Zaharija 8:19). Zapazi kako je Malahija opisao ono što je Jehova istakao na primeru svog sina: „Zakon istine bio je u ustima njegovim i nepravda se nije našla na usnama njegovim. U miru i čestitosti hodio je sa mnom“ (Malahija 2:6). Zar Jehova ne očekuje isto i od nas? Nemoj zaboraviti da imamo celu njegovu Reč, uključujući i knjige dvanaestorice proroka iz kojih možemo mnogo toga naučiti.

13. Na koji još problem ukazuje Mihej 6:12?

¹³ Mihej 6:12 nam govori da su pripadnici Božjeg drevnog naroda loše postupali prema drugima jer su ’govorili laži i imali prepreden jezik u ustima‘. Međutim, taj stih ukazuje na još jedan ozbiljan problem. U njemu se kaže da su ’bogataši bili puni nasilja‘. Kako je to dolazilo do izražaja, i kakvu pouku možemo izvući iz toga?

14, 15. Po čemu su bili poznati narodi koji su živeli u blizini Božjeg naroda?

¹⁴ Pogledajmo po čemu su bili poznati neki narodi koji su živeli u blizini Božjeg naroda. Na severoistoku se nalazila Asirija, za čiju je prestonicu Ninivu prorok Naum napisao: „Teško krvoločnom gradu! Pun je prevare i pljačke! U njemu uvek ima plena!“ (Naum 3:1). Asirci su bili poznati po okrutnom ratovanju i surovosti prema ratnim zarobljenicima — neke su žive spaljivali ili su im drali kožu, drugima su vadili oči ili su im odsecali nos, uši ili prste. U jednoj knjizi stoji sledeće: „Niniva je utisnuta u svest čovečanstva samo po ubistvima, pljačkanju, ugnjetavanju i ponižavanju slabih, ratu i svim vrstama fizičkog nasilja“ (Gods, Graves, and Scholars). U knjizi proroka Jone nalazimo reči čoveka koji je lično video to nasilje, a možda je i učestvovao u njemu. Kada je čuo Joninu poruku, kralj Ninive je zapovedio svom narodu: „Neka i ljudi i stoka budu u kostreti. Neka iz sve snage vape Bogu i neka se svi odvrate od svog zlog puta i od zla koje je u njihovim rukama“ (Jona 3:6-8).b

¹⁵ Brutalno nasilje nije bilo karakteristično samo za Asiriju. Edom, koji se nalazio jugoistočno od Jude, takođe je bio kažnjen. Zašto? „Edom će se u pustinju, u golu pustoš pretvoriti, zbog nasilja nad Judinim sinovima, u čijoj su zemlji prolili nedužnu krv“ (Joilo 3:19). Da li su Edomci poslušali to upozorenje i prestali da budu nasilni? Otprilike dva veka kasnije, Avdija je napisao: „Tvoji će se junaci prestraviti, Temane [grad u Edomu]... Zbog nasilja nad tvojim bratom Jakovom... bićeš istrebljen zauvek“ (Avdija 9, 10). Međutim, kakva je bila situacija među Božjim narodom?

16. Koji je problem postojao u Amosovo i Avakumovo vreme?

¹⁶ Amos nam otkriva kakva je bila situacija u Samariji, prestonici severnog kraljevstva: „’Pogledajte veliki metež usred Samarije i prevare u njoj! Ne umeju da čine ono što je ispravno‘, govori Jehova, ’oni koji u svojim utvrđenim dvorima gomilaju ono što su nasiljem i pljačkom stekli‘“ (Amos 3:9, 10). Možda misliš da je situacija bila drugačija u Judi jer se tamo nalazio Jehovin hram. Ali Avakum koji je živeo u Judi pitao je Boga: „Dokle ću te zbog nasilja zvati u pomoć, a da ti ne spaseš? Zašto me puštaš da vidim zlo i zašto gledaš muku? Zašto su pljačka i nasilje preda mnom?“ (Avakum 1:2, 3; 2:12).

17. Šta je možda bio razlog što je Božji narod razvio sklonost ka nasilju?

¹⁷ Da li je možda nasilje među Božjim narodom uzelo maha zato što su dozvolili da na njih utiče stav prema nasilju koji su imali Asirija, Edom i drugi narodi? Solomon je upozorio da je tako nešto moguće kada je rekao: „Ne zavidi nasilnom čoveku, i ne izaberi nijedan od puteva njegovih“ (Poslovice 3:31; 24:1). Jeremija je kasnije bio još konkretniji: „Ovako kaže Jehova: ’Ne učite se da idete putem kojim idu narodi‘“ (Jeremija 10:2; Ponovljeni zakoni 18:9).

18, 19. (a) Kako bi Avakum, da je živ, gledao na nasilje u današnjem svetu? (b) Šta ti misliš o današnjem nasilju?

¹⁸ Da je Avakum sada živ, sigurno bi se zaprepastio zbog nasilja koje vlada u današnjem svetu. Mnogi su od malih nogu izloženi nasilju. Među dečacima i devojčicama popularni su crtani filmovi koji prikazuju nasilje — jedan lik pokušava da udarcima, bombama ili nečim drugim uništi drugoga. Vrlo brzo mnogi prerastaju crtane filmove i prelaze na video-igrice u kojima je cilj da pobede protivnika tako što će ga usmrtiti u pucnjavi, eksploziji ili na neki drugi način. Neki će reći da je to samo igra. Ali nasilne igrice koje se igraju na kućnom kompjuteru ili u igraonicama uvode igrače u svet nasilja i oblikuju njihove stavove i reakcije. Koliko su samo istinite nadahnute reči: „Nasilan čovek zavodi bližnjeg svog i navodi ga na put koji nije dobar“ (Poslovice 16:29).

¹⁹ Avakum je morao da gleda nevolju i ’nasilje pred sobom‘, i zbog toga je bio žalostan. Zato bi mogao da se pitaš: ’Da li bi se on udobno smestio pored mene i gledao ono što ja obično gledam na televiziji?‘ Zapitaj se još nešto: ’Da li bi izdvojio vreme da prati „sportske“ događaje koji su obeleženi nasiljem, i u kojima igrači čak nose zaštitnu opremu sličnu onoj koju su nosili gladijatori u drevno doba?‘ Mnogima pravo uzbuđenje predstavljaju tuče na terenima ili među fanatičnim navijačima. U nekim kulturama su veoma popularni nasilni filmovi koji su posvećeni ratnim temama ili ističu borilačke veštine. Mnogi gledaju takve filmove pod izgovorom da je to samo istorija i da se prikazuje prošlost tog naroda. Ali da li je zbog toga nasilje prihvatljivije? (Poslovice 4:17).

20. Koji je oblik nasilja Malahija spomenuo i kako Jehova gleda na to?

²⁰ U povezanosti s tim, Malahija navodi još jedan oblik nasilja kada ističe kako Jehova gleda na to što su neki Judejci bili neverni svojim ženama. „’Ja mrzim razvod‘, kaže Jehova, Izraelov Bog, ’i onoga ko nasiljem pokriva svoje haljine‘“ (Malahija 2:16). Hebrejski izraz koji je preveden rečima „onoga ko nasiljem pokriva svoje haljine“ može se razumeti na više načina. Neki izučavaoci smatraju da to znači izvršiti nasilje nad nekom osobom i pri tome okrvaviti svoju odeću. U svakom slučaju, Malahija je otvoreno osudio zlostavljanje bračnog druga. Da, Malahija je spomenuo problem nasilja u porodici i dao do znanja da Bog to osuđuje.

21. Prema kome hrišćani ne smeju biti nasilni?

²¹ Nema opravdanja za nasilje unutar hrišćanskog doma, bilo da je fizičko ili verbalno, kao što nema opravdanja ni za nasilje na bilo kom drugom mestu — Bog zapaža svaki oblik nasilja (Propovednik 5:8). Premda je Malahija govorio o nasilju prema ženama, u Bibliji se ne može naći nijedan stih koji bi manje osudio nasilje koje bi muškarac ispoljavao prema deci ili starim roditeljima. Isto tako, nema opravdanja za nasilje koje bi žena ispoljavala prema mužu, deci ili roditeljima. Naravno, pošto smo nesavršeni ljudi, u svakoj porodici može doći do zategnutih odnosa, napetosti, a ponekad i do svađe. Međutim, Biblija nas savetuje: „Ako se gnevite, nemojte grešiti. Sunce da ne zađe, a da vi još osećate gnev“ (Efešanima 4:26; 6:4; Psalam 4:4; Kološanima 3:19).

22. Kako znamo da je moguće da ne budemo nasilni čak i ako smo okruženi nasilnim ljudima?

²² Neki traže opravdanje za svoje nasilno ponašanje i kažu: ’Takav sam zato što sam odrastao u nasilnoj porodici‘, ili: ’U mom kraju ljudi su temperamentniji, pa burnije reaguju‘. Međutim, kada je Mihej osudio ’bogataše koji su bili puni nasilja‘, nije spomenuo da oni nisu mogli da se promene zato što su odrasli u nasilnoj sredini (Mihej 6:12). Noje je živeo u vreme kada je zemlja bila ’puna nasilja‘ i njegovi sinovi su odrasli u takvom okruženju. Da li su i oni postali nasilni? Naravno da nisu! „Noje je našao milost u Jehovinim očima“, a njegovi sinovi su išli njegovim stopama i preživeli su potop (Postanak 6:8, 11-13; Psalam 11:5).

23, 24. (a) Šta nam pomaže da ne budemo poznati kao nasilni ljudi? (b) Šta Jehova misli o onima koji postupaju s drugima onako kako on želi?

²³ Jehovini svedoci su širom sveta poznati po tome što su miroljubivi, a ne nasilni. Oni poštuju državne zakone kojima se zabranjuje nasilje i postupaju po njima (Rimljanima 13:1-4). ’Prekovali su svoje mačeve u raonike‘ i nastoje da budu miroljubivi (Isaija 2:4). Oni se trude da obuku „novu ličnost“, što im pomaže da ne budu nasilni (Efešanima 4:22-26). Sem toga, oponašaju dobar primer hrišćanskih starešina koji ne smeju da budu nasilni ni u rečima ni u delima (1. Timoteju 3:3; Titu 1:7).

²⁴ Dakle, mi možemo i treba da postupamo s drugima onako kako Bog želi. Osija je rekao: „Ko je mudar da razume sve ovo? Ko je razborit da to spozna? Jer su pravi Jehovini putevi i pravedni su oni koji njima hode“ (Osija 14:9).