12. POGLAVLJE
„Načiniću od njih jedan narod“
TEMA: Jehovino obećanje da će sakupiti svoj narod; proročanstvo o dva pruta
1, 2. (a) Zašto su se izgnanici možda uplašili? (b) Zašto ih je očekivalo iznenađenje? (v) Koja ćemo pitanja razmotriti?
JEZEKILJ je pod Božjim nadahnućem izgnanicima u Vavilonu na slikovit način preneo mnoga proročanstva. Prvo proročanstvo koje je tako prikazao prenosilo je poruku osude. Isto je bilo i s drugim i trećim proročanstvom, kao i s brojnim proročanstvima nakon njih (Jezek. 3:24-26; 4:1-7; 5:1; 12:3-6). U suštini, sva proročanstva koja je slikovito prikazao prenosila su poruku o oštroj osudi Judejaca.
2 Možemo samo zamisliti koliko su se izgnanici uplašili kada su videli da se Jezekilj pred njima sprema da prikaže još jedno proročanstvo. Možda su se pitali kakvu će im strašnu poruku ovog puta preneti. Ali čekalo ih je veliko iznenađenje. Proročanstvo koje je Jezekilj počeo da prikazuje veoma se razlikovalo od prethodnih. Ono nije nosilo vest o osudi, već obećanje o boljoj budućnosti (Jezek. 37:23). Koju je to poruku Jezekilj preneo izgnanicima? Šta ona znači? Kako se odnosi na Božje sluge u današnje vreme? Potražimo odgovore na ova pitanja.
Postaće „jedno u mojoj ruci“
3. (a) Šta je predstavljao prut „za Judu“? (b) Zašto se može reći da je „Jefremov prut“ predstavljao desetoplemensko kraljevstvo?
3 Jehova je rekao Jezekilju da uzme dva pruta i da na prvom napiše „za Judu“, a na drugom „za Josifa, Jefremov prut“. (Pročitati Jezekilja 37:15, 16.) Šta su predstavljala ta dva pruta? Prut koji je bio „za Judu“ predstavljao je dvoplemensko kraljevstvo Jude i Venijamina. Kraljevi iz Judine loze vladali su ovim dvoplemenskim kraljevstvom. Osim toga, to kraljevstvo je imalo i podršku Jehovinih sveštenika, koji su služili u hramu u Jerusalimu (2. Let. 11:13, 14; 34:30). Dakle, kraljevstvom Jude vladali su kraljevi iz Davidove loze, a svetu službu su vršili sveštenici iz Levijevog plemena. „Jefremov prut“ je predstavljao desetoplemensko kraljevstvo Izraela. Zašto to možemo reći? Prvi kralj desetoplemenskog kraljevstva bio je Jerovoam, iz Jefremovog plemena. S vremenom je Jefremovo pleme postalo najistaknutije pleme u tom kraljevstvu (Pon. zak. 33:17; 1. Kralj. 11:26). Zapazimo da desetoplemenskim kraljevstvom Izraela nisu vladali kraljevi iz Davidove loze niti su tamo služili sveštenici iz Levijevog plemena.
4. Šta je bilo predočeno onim što je Jezekilj uradio sa dva pruta? (Videti sliku na početku poglavlja.)
4 Jehova je zatim rekao Jezekilju da ta dva pruta prisloni jedan uz drugi „tako da postanu jedan prut“. Izgnanici su znatiželjno posmatrali Jezekilja i upitali ga: „Hoćeš li nam reći šta sve to znači?“ Odgovorio im je da to predstavlja ono što će sam Jehova uraditi. Jehova je za ta dva pruta rekao: „Načiniću od njih jedan prut, pa će postati jedno u mojoj ruci“ (Jezek. 37:17-19).
5. Koje je bilo značenje Jezekiljevog slikovitog prikaza? (Videti i okvir „Sastavljanje dva pruta“.)
5 Jehova je zatim objasnio šta znači sastavljanje ta dva pruta. (Pročitati Jezekilja 37:21, 22.) Izgnanici iz dvoplemenskog kraljevstva Jude i izgnanici iz desetoplemenskog kraljevstva Izraela (Jefrema) vratiće se u Izrael, gde će postati „jedan narod“ (Jer. 30:1-3; 31:2-9; 33:7).
6. Koja dva proročanstva o obnovi nalazimo u 37. poglavlju Jezekiljeve knjige?
6 U 37. poglavlju Jezekiljeve knjige zabeležena su dva veoma važna proročanstva o obnovi koja se međusobno dopunjuju – proročanstvo o „suvim kostima“ koje su oživele i proročanstvo o sastavljanju dva pruta. Jehova će dokazati da može ne samo da oslobodi svoj narod iz ropstva (stihovi 1-14) već i da ga ujedini (stihovi 15-28). Dakle, ohrabrujuća poruka koju prenose ova dva proročanstva glasi: Jehova može u duhovnom smislu vratiti svoj narod u život i okončati svu neslogu.
Kako je Jehova sakupio svoj narod?
7. Kako reči iz 1. Letopisa 9:2, 3 potvrđuju da je Bogu „sve moguće“?
7 Gledano iz ljudskog ugla, činilo se da je oslobođenje i ujedinjenje izgnanika potpuno nemoguće.a Međutim, „Bogu je sve moguće“ (Mat. 19:26). Jehova je učinio ono što je prorekao. Zarobljeništvo u Vavilonu završilo se 537. pre n. e. i pripadnici oba kraljevstva vratili su se u Jerusalim da bi obnovili svetu službu pravom Bogu. Pod Božjim nadahnućem zapisano je sledeće: „U Jerusalimu su se nastanili neki od Judinih, Venijaminovih, Jefremovih i Manasijinih potomaka“ (1. Let. 9:2, 3; Jezd. 6:17). I zaista, kao što je Jehova prorekao, pripadnici desetoplemenskog kraljevstva Izraela ujedinili su se sa pripadnicima dvoplemenskog kraljevstva Jude.
8. (a) Šta je Isaija prorekao? (b) Koje dve važne stvari možemo zapaziti u Jezekilju 37:21?
8 Oko 200 godina pre toga, prorok Isaija je govorio o tome kako će se Izrael i Juda ujediniti nakon povratka iz zatočeništva. On je prorekao da će Jehova „sa četiri kraja zemlje“ okupiti „rasute Judejce“, uključujući i one „iz Asirije“ (Is. 11:12, 13, 16). I zaista, Jehova je uzeo „Izraelce iz naroda u koje su otišli“ (Jezek. 37:21). Zapazimo dve važne stvari: Jehova više ne ukazuje na izgnanike kao na „Judu“ i „Jefrema“, već kao na „Izraelce“, to jest jednu grupu ljudi. Nadalje, Izraelci nisu došli samo iz Vavilona već i iz drugih naroda, to jest „sa svih strana“.
9. Kako je Jehova pomogao onima koji su se vratili iz izgnanstva da se ujedine?
9 Kako je Jehova pomogao izgnanicima koji su se vratili u Izrael da se ujedine? Obezbedio im je duhovno zrele pastire, kao što su bili Zorovavelj, prvosveštenik Isus, Jezdra i Nemija. Dao im je i proroke Ageja, Zahariju i Malahiju. Svi ti bogobojazni ljudi su činili sve što su mogli kako bi podstakli narod da postupa po uputstvima koja im je Bog dao (Nem. 8:2, 3). Osim toga, Jehova je zaštitio Izraelce tako što je osujetio zavere koje su skovali neprijatelji njegovog naroda (Jest. 9:24, 25; Zah. 4:6).
10. U čemu je Satana s vremenom uspeo?
10 Pa ipak, uprkos svemu što je Jehova s puno ljubavi učinio za njih, većina Izraelaca mu nije bila poslušna. Ono što su radili zabeleženo je u biblijskim knjigama koje su napisane nakon njihovog povratka iz izgnanstva (Jezd. 9:1-3; Nem. 13:1, 2, 15). Zapravo, za manje od sto godina nakon povratka, Izraelci su se toliko udaljili od Jehove da je morao da im otvoreno kaže: „Vratite se meni“ (Mal. 3:7). U vreme kada je Isus došao na zemlju, judaizam je bio podeljen na nekoliko sekti predvođenih verskim vođama koje su okrenule leđa Jehovi (Mat. 16:6; Mar. 7:5-8). Satana je uspeo da spreči Božji narod da u potpunosti bude ujedinjen. Pa ipak, Jehovino proročanstvo o ujedinjenju sigurno će se ostvariti. Kako?
„Moj sluga David biće im kralj“
11. (a) Šta je Jehova otkrio što se tiče proročanstva o ujedinjenju svog naroda? (b) Šta je Satana ponovo pokušao nakon što je zbačen s neba?
11 Pročitati Jezekilja 37:24. Jehova je otkrio da će proročanstvo o ujedinjenju njegovog naroda biti u potpunosti ispunjeno tek kada njegov „sluga David“, to jest Isus, počne da vlada kao Kralj, što se dogodilo 1914. godineb (2. Sam. 7:16; Luka 1:32). Do tog vremena, izraelski narod je izgubio Božju naklonost i njihovo mesto je zauzeo duhovni Izrael, koji čine pomazani hrišćani (Jer. 31:33; Gal. 3:29). Satana je naročito nakon što je zbačen s neba ponovo nastojao da uništi jedinstvo Božjeg naroda (Otkr. 12:7-10). Na primer, nakon smrti brata Rasela 1916, Satana je video priliku da posredstvom otpadnika napravi razdor među pomazanicima. Međutim, ti otpadnici su ubrzo napustili Jehovinu organizaciju. Satana se potrudio da braća koja su u to vreme imala velike odgovornosti u organizaciji završe u zatvoru, ali čak ni to nije bio kraj za Jehovin narod. Pomazana braća koja su ostala verna Jehovi sačuvala su svoje jedinstvo.
12. Zašto Satana nije uspeo da uništi jedinstvo pomazanih hrišćana?
12 Dakle, za razliku od Izraelaca, pomazani hrišćani nisu dozvolili Satani da uništi njihovo jedinstvo. Zašto je Satana doživeo neuspeh? Zato što su pomazanici davali sve od sebe da se drže Jehovinih merila. Zbog toga su imali zaštitu svog Kralja, Isusa Hrista, koji uspešno vodi rat protiv Satane (Otkr. 6:2).
Jehova će ujediniti svoje sluge
13. Koju važnu činjenicu ističe proročanstvo o sastavljanju dva pruta?
13 Koje značenje za naše vreme ima proročanstvo o sastavljanju dva pruta? Nemojmo zaboraviti da je suština tog proročanstva bila da prikaže kako će dve grupe postati ujedinjene. Što je najvažnije, ovo proročanstvo ističe da je Jehova zaslužan za to jedinstvo. Dakle, koju važnu činjenicu o služenju pravom Bogu ističe ovaj proročanski prikaz o sastavljanju dva pruta? Jednostavno rečeno, sam Jehova će učiniti da se njegove sluge ujedine (Jezek. 37:19).
14. Kako se od 1919. proročanstvo o sastavljanju dva pruta ispunjava u većoj meri?
14 Od 1919, nakon što je Božji narod u duhovnom pogledu pročišćen i nakon što je ušao u duhovni raj, proročanstvo o sastavljanju dva pruta počelo je da se ispunjava u većoj meri. U to vreme se većina onih koji su se ujedinili nadala životu na nebu, gde će biti kraljevi i sveštenici (Otkr. 20:6). Simbolično govoreći, ti pomazanici su bili poput pruta „za Judu“, to jest naroda čiji su kraljevi bili iz Davidove loze, a sveštenici iz Levijevog plemena. Međutim, kako je vreme prolazilo, tim pomazanim hrišćanima se pridruživalo sve više onih koji su se nadali životu na zemlji. Oni su bili poput „Jefremovog pruta“, to jest naroda u kom nije bilo kraljeva iz Davidove loze niti sveštenika iz Levijevog plemena. Obe ove grupe ujedinjeno služe kao Jehovin narod pod jednim Kraljem, Isusom Hristom (Jezek. 37:24).
„Oni će biti moj narod“
15. Kako se danas ispunjavaju proročanske reči iz Jezekilja 37:26, 27?
15 U samom Jezekiljevom proročanstvu se nagoveštava da će mnogi želeti da se pridruže pomazanicima u služenju Jehovi. On je za svoj narod rekao: „Umnožiću ih“ i „moj šator će biti nad njima“ (Jezek. 37:26, 27, fusn.). To nas podseća na proročanstvo koje je apostol Jovan pod Božjim nadahnućem zabeležio oko 700 godina nakon Jezekiljevog doba, naime da će „onaj koji sedi na prestolu [razapeti] svoj šator nad njima“, to jest nad velikim mnoštvom (Otkr. 7:9, 15). Danas pomazanici i veliko mnoštvo žive kao jedan narod, Božji narod, pod njegovim šatorom koji im pruža zaštitu.
16. Kojim je proročanstvom Zaharija ukazao na ujedinjenje pomazanih hrišćana sa onima koji se nadaju večnom životu na zemlji?
16 Ujedinjenje pomazanih hrišćana i onih koji se nadaju večnom životu na zemlji prorekao je i Zaharija, koji je i sam bio među izgnanicima koji su se vratili u domovinu. On je rekao da će „deset ljudi iz svih naroda“ čvrsto uhvatiti „jednog Judejca za ogrtač“ govoreći: „Želimo da idemo s vama, jer smo čuli da je Bog s vama“ (Zah. 8:23). Budući da oni kažu „idemo s vama“, možemo zaključiti da se izraz „Judejac“ ne odnosi na nekog pojedinca, već na grupu ljudi, koju danas čine preostali pomazanici, to jest duhovni Judejci (Rimlj. 2:28, 29). „Deset ljudi“ predstavlja one koji se nadaju večnom životu na zemlji. Oni se čvrsto drže pomazanika i idu s njima (Is. 2:2, 3; Mat. 25:40). Izrazima „čvrsto će ga uhvatiti“ i „idemo s vama“ istaknuto je potpuno jedinstvo ove dve grupe.
17. Kako je Isus opisao jedinstvo koje danas imamo?
17 Moguće je da je Isus imao u mislima Jezekiljevo proročanstvo o ujedinjenju kada je za sebe rekao da je pastir pod čijim će vođstvom njegove ovce (pomazanici) i „druge ovce“ (oni koji se nadaju večnom životu na zemlji) postati „jedno stado“ (Jov. 10:16; Jezek. 34:23; 37:24, 25). Ove Isusove reči, kao i reči proroka iz starog doba, dobro opisuju izvanredno duhovno jedinstvo u kome danas uživamo, bez obzira na to kakvu nadu za budućnost imamo. I dok je lažna religija iscepkana na bezbroj grupa, mi imamo jedinstvo koje je ravno čudu.
„Kad moje svetilište bude među njima doveka“
18. Prema Jezekilju 37:28, zašto je važno da Božji narod ne bude deo sveta?
18 Završne reči Jezekiljevog proročanstva o ujedinjenju ističu šta nam garantuje da naše jedinstvo neće biti uništeno. (Pročitati Jezekilja 37:28.) Jehovine sluge su ujedinjene zato što je njegovo svetilište „među njima“, to jest zato što mu služe na ispravan način. Njegovo svetilište će ostati među njima sve dok budu sveti, to jest odvojeni od Sataninog sveta (1. Kor. 6:11; Otkr. 7:14). Isus je naglasio koliko je važno da ne budemo deo sveta. Kada se poslednje noći svog života na zemlji iz dubine srca molio za svoje učenike, rekao je: „Sveti Oče, čuvaj ih [...] da i oni budu jedno [...] Oni nisu deo sveta [...] Posveti ih istinom“ (Jov. 17:11, 16, 17). Zapazimo da je Isus povezao jedinstvo sa time da se ne bude deo sveta.
19. (a) Kako možemo pokazati da smo se ugledali na Boga? (b) Koju je važnu činjenicu o jedinstvu Isus istakao poslednje noći svog života na zemlji?
19 Ovo je jedini zabeleženi slučaj kada se Isus obratio Bogu sa „Sveti Oče“. Jehova je apsolutno čist i pravedan. On je Izraelcima u staro doba zapovedio: „Budite sveti, jer sam ja svet“ (Lev. 11:45). Pošto želimo da se ugledamo na Boga, poštujemo tu zapovest na svim područjima života (Ef. 5:1; 1. Petr. 1:14, 15). Kada se za ljude kaže da su „sveti“, to znači da su „odvojeni od nečega“. Isus je zato poslednje noći svog života na zemlji naglasio da će njegovi učenici ostati ujedinjeni sve dok su odvojeni od ovog sveta koji je na svim poljima razjedinjen.
Zaštiti ih „od Zloga“
20, 21. (a) Šta učvršćuje naše pouzdanje u Jehovinu zaštitu? (b) Šta svi treba da radimo?
20 Izvanredno jedinstvo koje je očigledno među Jehovinim svedocima širom sveta dokazuje da je Jehova uslišio Isusovu molbu da njegove učenike zaštiti od Zloga. (Pročitati Jovana 17:14, 15.) Činjenica da Satana nije uspeo da uništi naše jedinstvo zaista učvršćuje naše pouzdanje u Božju zaštitu. Jehova je u Jezekiljevom proročanstvu rekao da će dva pruta postati jedno u njegovoj ruci. Dakle, sam Jehova je na čudesan način ujedinio svoj narod pod svojom zaštitničkom rukom, gde je van domašaja Satane.
21 Šta onda svi treba da radimo? Da svojim vrednim radom i dalje doprinosimo dragocenom jedinstvu koje sada imamo. Jedan od najvažnijih načina na koji svako od nas to može činiti jeste da redovno služimo Jehovi u njegovom duhovnom hramu. Šta to sve podrazumeva razmotrićemo u naredna dva poglavlja.
a Skoro 200 godina pre nego što je Jezekilj dobio ovo proročanstvo, Asirci su odveli u izgnanstvo stanovnike desetoplemenskog kraljevstva, to jest „Jefremov prut“ (2. Kralj. 17:23).
b Ovo proročanstvo je detaljno razmotreno u osmom poglavlju ove knjige.