2. Korinćanima

2 Zato sam odlučio da vas ne ražalostim kad ponovno dođem k vama. 2 Jer ako ja vas ražalostim, tko će mene razveseliti? Zar oni koje sam ja ražalostio? 3 Ono što sam vam napisao, napisao sam zato da se, kad dođem, ne ražalostim zbog onih zbog kojih bih se trebao radovati. Naime, uvjeren sam da ono što raduje mene raduje i sve vas. 4 Jer pisao sam vam s velikom boli i tjeskobom u srcu, uz mnogo suza, ali ne da vas ražalostim,+ nego da vam pokažem koliko vas volim.

5 A ako je netko nekoga ražalostio,+ nije ražalostio mene, nego je u neku ruku – ne želim pretjerivati – ražalostio sve vas. 6 Takvom je čovjeku dovoljno što ga je ukorila većina. 7 Zato mu sada spremno oprostite i utješite ga+ kako ga ne bi shrvala prevelika žalost.+ 8 Molim vas, pokažite mu da ga volite.+ 9 Zato sam vam i pisao, da utvrdim jeste li poslušni u svemu. 10 Ako vi nekome nešto oprostite, opraštam mu i ja. A što god sam ja oprostio (ako sam imao što oprostiti), Krist mi je svjedok da sam to učinio zbog vas 11 da nas Sotona ne bi prevario*,+ jer znamo kakve su njegove namjere*.+

12 Kad sam došao u Troadu+ da objavim dobru vijest o Kristu, ondje mi se pružila dobra prilika da služim Gospodinu*, 13 ali nisam imao mira jer nisam našao svog brata Tita.+ Stoga sam se oprostio s braćom i otišao u Makedoniju*.+

14 Neka je hvaljen Bog, koji nas uvijek vodi u pobjedničkoj povorci s Kristom i koji preko nas posvuda širi miris znanja o sebi. 15 Jer dok objavljujemo Krista, mi smo Bogu ugodan miris. Taj miris osjećaju i oni koji su na putu spasenja i oni koji su na putu u propast. 16 Ovim posljednjima to je miris smrti koji vodi u smrt,+ a onim prvima miris života koji vodi u život. A tko je sposoban za takvu službu? 17 Mi, jer mi ne trgujemo* Božjom riječju+ kao što to mnogi čine, nego govorimo iz iskrenih pobuda kao oni koje je poslao Bog – činimo to pred Bogom i ujedinjeni s Kristom.