Izaija

 2 U posljednjim će danima

gora na kojoj je Jehovin dom

biti utvrđena nad gorskim vrhovima+

i uzdizat će se nad bregovima

i k njoj će dolaziti svi narodi.+

“Dođite! Pođimo na Jehovinu goru,

u dom Jakovljevog Boga!+

On će nas poučavati svojim putevima

i ići ćemo njegovim stazama.”+

Jer će zakon* doći sa Siona

i Jehovina riječ iz Jeruzalema.+

 4 Bog će suditi narodima

i ispravit će ono što je krivo* kod mnogih naroda*.

Oni će prekovati svoje mačeve u raonike

i svoja koplja u srpove.+

Narodi više neće dizati mač jedni na druge

i više se neće učiti ratovanju.+

 5 Hajde, potomci Jakovljevi,

živimo u Jehovinoj svjetlosti!+

 6 Bože, ti si ostavio svoj narod, Jakovljeve potomke,+

jer su usvojili mnoge običaje s Istoka.

Vračaju+ kao Filistejci

i mnogo potomaka tuđinaca živi među njima.

 7 Zemlja im je puna srebra i zlata

i njihovom blagu nema kraja.

Zemlja im je puna konja

i njihovim kolima nema broja.+

Klanjaju se djelu svojih ruku,

onome što su svojim prstima načinili.

10 Uvucite se u stijenu i sakrijte se u zemlju

zbog straha od Jehove

i zbog njegove veličanstvene uzvišenosti.+

11 Oholi će biti posramljeni,

ljudska ponositost bit će ponižena.

Taj dan dolazi i donosi kaznu svim oholima i ponosnima,

svim ljudima, bili oni uzvišeni ili neznatni,+

13 svim ponosnim i uzvišenim libanonskim cedrovima

i svim bašanskim hrastovima,

14 svim uzvišenim gorama

i svim visokim bregovima,

15 svim visokim kulama i svim utvrđenim zidinama,

16 svim taršiškim brodovima+

i svim skupocjenim lađama.

17 Čovjekova oholost bit će oborena,

ponositost ljudska bit će ponižena.

19 Ljudi će ulaziti u pećine u stijenama

i u rupe u tlu+

zbog straha od Jehove

i zbog njegove veličanstvene uzvišenosti+

kad ustane i kad zemlja pred njim zadrhti od straha.

20 U taj će dan ljudi uzeti svoje bezvrijedne bogove od srebra i zlata

koje su načinili da im se klanjaju

te će ih baciti rovkama* i šišmišima+

21 i ulazit će u šupljine u stijenama

i u procjepe u liticama

zbog straha od Jehove

i zbog njegove veličanstvene uzvišenosti

kad ustane i kad zemlja pred njim zadrhti od straha.

22 Zato prestanite se uzdati u čovjeka,

čiji je život prolazan poput daha*!