2. Korinćanima
7 Voljena braćo, budući da imamo ta obećanja,+ očistimo se od svake prljavštine tijela i duha+ i trudimo se usavršavati svoju svetost bojeći se Boga.
2 Napravite mjesta za nas u svojim srcima.+ Nikome nismo učinili ništa nažao, nikoga nismo iskvarili, nikoga nismo iskoristili.+ 3 Ne kažem to da bih vas osudio. Jer već sam rekao da ste u našim srcima, bilo da umiremo bilo da živimo. 4 Vama mogu govoriti vrlo otvoreno*. Jako se ponosim vama. Veoma sam se utješio, ispunjen sam radošću unatoč svoj našoj nevolji.+
5 Doista, kad smo došli u Makedoniju*,+ za nas* nije bilo mira, nego su nas i dalje sa svih strana snalazile nevolje – izvana borbe, a iznutra strepnje. 6 Ali Bog, koji tješi potištene,+ utješio nas je Titovim posjetom. 7 Nije nas utješio samo njegov posjet nego i to što se on ohrabrio zbog vas. Naime, izvijestio nas je o vašoj žarkoj želji da me vidite, o vašoj tuzi i o vašoj iskrenoj brizi za mene, pa sam se još više obradovao.
8 Ako sam vas i ražalostio svojim pismom,+ nije mi žao. Ako mi je i bilo žao (jer znam da vas je to pismo ražalostilo, ali samo nakratko), 9 sada se radujem, ne zato što ste se ražalostili, nego zato što vas je ta žalost navela na pokajanje. Jer ražalostili ste se u skladu s Božjom voljom, pa zbog nas niste pretrpjeli nikakvu štetu. 10 Naime, žalost koja je u skladu s Božjom voljom potiče na pokajanje koje vodi do spasenja, zbog čega ne treba žaliti,+ a žalost svojstvena ovom svijetu donosi smrt. 11 Pogledajte kakvu je gorljivost izazvalo u vama to što ste se ražalostili u skladu s Božjom voljom. To vas je potaknulo da se očistite, da se razljutite, da se ispunite strahom, da pokažete iskrenu želju za pokajanjem, da budete revni, da ispravite ono što je krivo.+ Na svaki ste način pokazali da ste čisti* u tom pitanju. 12 Iako sam vam pisao, nisam to napravio zbog onoga koji je učinio zlo+ niti zbog onoga kome je učinjeno zlo, nego da biste pred Bogom pokazali svoju iskrenu želju da nas poslušate. 13 Zato smo se utješili.
No nismo se samo utješili nego smo se i silno obradovali zbog Titove radosti, jer ste svi vi okrijepili njegovo srce*. 14 Jer s ponosom sam mu govorio o vama i nisam se zbog toga posramio. Naprotiv, pohvale koje smo rekli Titu pokazale su se istinitima, kao što je istinito i sve što smo rekli vama. 15 Kad se on sjeti kako ste svi vi bili poslušni+ i kako ste ga primili s dubokim poštovanjem, osjeća još snažniju ljubav prema vama. 16 Radujem se zato što se mogu potpuno pouzdati u vas*.