Марко
3 Опет је ушао у синагогу. Тамо је био један човек са усахлом руком.+ 2 Фарисеји су посматрали Исуса да виде хоће ли га излечити на сабат, да би могли да га оптуже.+ 3 Он је рекао човеку са усахлом руком: „Стани на средину.“ 4 Затим их је упитао: „Да ли се на сабат сме чинити добро или чинити зло, спасти живот* или га погубити?“+ А они су ћутали. 5 С гневом их је погледао све унаоколо, дубоко ражалошћен због неосетљивости њиховог срца,+ па је рекао човеку: „Испружи руку.“ Он ју је испружио, и рука му је опет постала здрава.+ 6 Тада су фарисеји изашли и са Иродовим присталицама+ одмах почели да се договарају како да га погубе.+
7 Исус се са својим ученицима повукао према мору. Пратило га је мноштво народа из Галилеје и из Јудеје.+ 8 И из Јерусалима и из Идумеје и с оне стране Јордана и из околине Тира+ и Сидона, мноштво народа је долазило к њему кад су чули шта све чини. 9 Рекао је својим ученицима да за њега увек буде спреман чамац како га народ не би гурао. 10 Јер многе је излечио, тако да су сви који су били тешко болесни наваљивали на њега да га дотакну.+ 11 Чак су и нечисти духови,+ кад год би га видели, падали ничице пред њим и викали: „Ти си Син Божји!“+ 12 Али он им је више пута забранио да шире глас о њему.+
13 И попео се на гору и позвао оне које је хтео,+ и они су пошли к њему.+ 14 Изабрао је дванаесторицу, које је назвао апостолима, да буду с њим и да их шаље да проповедају+ 15 и да имају власт да истерују демоне.+
16 Дванаесторица које је изабрао били су: Симон кога је назвао Петар,+ 17 Зеведејев син Јаков, Јаковљев+ брат Јован (њих је назвао и Воанергес, што значи „синови грома“), 18 Андрија, Филип, Вартоломеј, Матеј, Тома, Алфејев син Јаков, Тадија, Симон Ревнитељ* 19 и Јуда Искариотски, који га је касније издао.+
И ушао је у кућу. 20 Опет се скупио народ, тако да нису могли ни да једу.+ 21 Кад су његови рођаци+ чули за то, дошли су да га одведу, јер су говорили: „Сишао је с ума.“+ 22 А писмозналци који су дошли из Јерусалима говорили су: „Опседнут је Велзевулом,* уз помоћ владара демона истерује демоне!“+ 23 Тада их је позвао к себи и почео да им говори у поређењима: „Како може Сатана да истерује Сатану? 24 Ако се краљевство подели у себи, то краљевство не може да опстане.+ 25 И ако се кућа подели у себи, та кућа неће моћи да опстане.+ 26 Исто тако, ако Сатана устане сам на себе и подели се, не може да опстане, него ће пропасти.+ 27 Нико не може да уђе у кућу јаког човека и да опљачка+ његову имовину ако га прво не свеже. Тада ће опљачкати његову кућу.+ 28 Заиста, кажем вам, све ће се опростити синовима људским, какви год били греси и хуле којима похуле.+ 29 Али, ко хули на свети дух, неће му бити опроштено довека, него је крив за вечни грех.“+ 30 То је рекао зато што су говорили: „Опседнут је нечистим духом.“+
31 Дошли су његова мајка и његова браћа.+ Стојећи напољу, послали су некога да га позове.+ 32 А око њега је седело мноштво људи. И рекли су му: „Напољу су твоја мајка и твоја браћа, траже те.“+ 33 На то им рече: „Ко су моја мајка и моја браћа?“+ 34 И погледавши оне који су седели око њега, рече: „Ево моје мајке и моје браће!+ 35 Ко год врши Божју вољу, он ми је брат и сестра и мајка.“+