Јован
11 Један човек који се звао Лазар био је болестан. Био је из Витаније, из села Марије и њене сестре Марте.+ 2 То је била она Марија која је намазала Господа мирисним уљем+ и обрисала му ноге својом косом.+ Њен брат Лазар био је болестан. 3 Зато су његове сестре поручиле Исусу: „Господе, твој вољени пријатељ+ је болестан.“ 4 Кад је Исус то чуо, рекао је: „Ова болест није за смрт, него је за Божју славу,+ да би се њом прославио Син Божји.“
5 Исус је волео Марту, њену сестру и Лазара. 6 Али кад је чуо да је он болестан, остао је још два дана у месту у ком је био. 7 Затим је рекао ученицима: „Пођимо опет у Јудеју.“ 8 А ученици су га упитали: „Учитељу,*+ Јудејци су недавно хтели да те каменују.+ Зар опет идеш тамо?“ 9 Исус је одговорио: „Зар дневна светлост не траје дванаест сати? Ако неко хода по дану,+ не спотиче се, јер види светлост овог света. 10 Али ако неко хода по ноћи,+ спотиче се, јер нема светлости у њему.“
11 То је рекао, а затим додао: „Наш пријатељ Лазар је заспао, али идем да га пробудим.“+ 12 На то су му ученици рекли: „Господе, ако спава, оздравиће.“ 13 Али Исус је говорио о његовој смрти, а они су мислили да говори о спавању, о сну. 14 Тада им је Исус отворено рекао: „Лазар је умро.+ 15 Због вас се радујем што нисам био тамо, да бисте веровали. Али пођимо к њему.“ 16 Тада је Тома, звани Близанац, рекао осталим ученицима: „Пођимо и ми, да умремо с њим.“+
17 Кад је Исус стигао, рекли су му да је Лазар већ четири дана у гробу.+ 18 А Витанија је била близу Јерусалима, удаљена око петнаест стадија.* 19 Много Јудејаца већ је дошло код Марте и Марије да их утеше+ због њиховог брата. 20 Кад је Марта чула да Исус долази, пошла му је у сусрет, а Марија+ је остала у кући. 21 Марта је рекла Исусу: „Господе, да си био овде, мој брат не би умро.+ 22 Али и сада знам да ће ти Бог дати све што од њега затражиш.“+ 23 На то јој Исус рече: „Твој брат ће устати.“+ 24 Марта му рече: „Знам да ће устати о ускрсењу+ у последњи дан.“ 25 Тада јој Исус рече: „Ја сам ускрсење и живот.+ Ко исказује веру у мене, ако и умре, оживеће.+ 26 И свако ко живи и исказује веру у мене, никада неће умрети.+ Верујеш ли у то?“ 27 Она му одговори: „Да, Господе, ја верујем да си ти Христ,* Син Божји, онај који треба да дође на свет.“+ 28 Кад је то рекла, отишла је и позвала своју сестру Марију и кришом јој рекла: „Учитељ+ је овде и зове те.“ 29 Кад је то чула, брзо је устала и пошла к њему.
30 Исус, наиме, још није био дошао у село, него је још увек био на месту где га је Марта срела. 31 Кад су Јудејци који су с Маријом били у кући+ и тешили је видели да је брзо устала и изашла, пошли су за њом, мислећи да је отишла до гроба+ да тамо плаче. 32 Кад је Марија дошла тамо где је био Исус и кад га је угледала, пала је пред његове ноге и рекла му: „Господе, да си био овде, мој брат не би умро.“+ 33 Кад је Исус видео како она плаче и како плачу Јудејци који су дошли с њом, био је дубоко дирнут и потресен.*+ 34 И упитао је: „Где сте га положили?“ Одговорили су му: „Господе, дођи и види.“ 35 И Исус је заплакао.+ 36 Тада су Јудејци рекли: „Погледајте колико га је волео!“+ 37 А неки од њих су казали: „Зар он, који је слепом отворио очи,+ није могао да спречи његову смрт?“
38 Тада је Исус, опет дубоко потресен, отишао до гроба.+ То је у ствари била пећина, а на улазу је лежао камен.+ 39 Исус је заповедио: „Склоните камен!“+ А Марта, сестра умрлога, рекла му је: „Господе, сада већ сигурно заудара, јер је четврти дан откако је умро.“ 40 А Исус јој је рекао: „Зар ти нисам рекао да ћеш видети Божју славу ако будеш веровала?“+ 41 Зато су склонили камен. А Исус је подигао очи према небу+ и рекао: „Оче, хвала ти што си ме услишио.+ 42 Ја сам знао да ме увек услишаваш, али рекао сам то због народа+ који овде стоји, да би веровали да си ме ти послао.“+ 43 Рекавши то, повикао је на сав глас: „Лазаре, изађи!“+ 44 И умрли је изашао. Ноге и руке биле су му обавијене завојима,+ а лице му је било обавијено платном. Тада им је Исус рекао: „Скините то с њега и пустите га нек иде.“
45 Тада су многи Јудејци који су били дошли код Марије и видели шта је учинио поверовали у њега.+ 46 Али неки од њих су отишли код фарисеја и испричали им шта је Исус учинио.+ 47 Зато су свештенички главари и фарисеји сазвали Синедрион*+ и рекли: „Шта да радимо? Овај човек чини многа чуда.+ 48 Ако га пустимо тако, сви ће поверовати у њега+ и Римљани+ ће доћи и узеће нам и наш храм+ и наш народ.“ 49 Али један од њих, Кајафа, који је те године био првосвештеник,+ рекао им је: „Ништа ви не знате 50 и не схватате да је боље за вас да један човек умре+ за народ, него да цео народ страда.“+ 51 Али то није рекао сам од себе. Пошто је те године био првосвештеник, пророковао је да Исус треба да умре за народ, 52 и не само за народ него и зато да Божју децу која су расејана+ сакупи у једно.+ 53 Тако су се тог дана договорили да га убију.+
54 Зато се Исус више није кретао јавно+ међу Јудејцима,+ него је одатле отишао у подручје близу пустиње, у град који се зове Јефрем,+ и тамо је остао с ученицима. 55 Приближавала се јудејска Пасха+ и многи из тог краја отишли су у Јерусалим пре Пасхе да се обредно очисте.+ 56 Тражили су Исуса и док су били у храму говорили су једни другима: „Шта мислите? Зар неће доћи на празник?“ 57 А свештенички главари и фарисеји издали су заповест да свако ко сазна где је Исус мора то да јави, да би га ухватили.