Јован

12 Тако је Исус шест дана пре Пасхе дошао у Витанију,+ где је био Лазар,+ кога је подигао из мртвих. 2 Тамо су му приредили вечеру. Марта+ је послуживала,+ а Лазар је био један од оних који су с њим били за столом.*+ 3 Марија је тада узела либру* скупоценог мирисног уља, правог нарда,+ и Исусу намазала ноге и обрисала их својом косом.+ И кућа се испунила мирисом тог уља. 4 А Јуда Искариотски,+ један од његових ученика, који је намеравао да га изда, рекао је: 5 „Зашто се ово мирисно+ уље није продало за триста денара* и то дало сиромашнима?“+ 6 Али то није рекао зато што се бринуо за сиромашне, него зато што је био лопов+ — имао је кутију за новац+ па је узимао оно што се у њу стављало. 7 Тада је Исус рекао: „Пустите је. Нека то изврши за дан моје сахране.+ 8 Јер сиромашне+ увек имате поред себе, али мене нећете имати увек.“

9 Велики број Јудејаца сазнао је да је он тамо, па су дошли, не само због Исуса него и да виде Лазара, кога је подигао из мртвих.+ 10 А свештенички главари договорили су се да убију и Лазара,+ 11 јер су због њега многи Јудејци одлазили тамо и поверовали у Исуса.+

12 Сутрадан је силан народ који је дошао на празник чуо да Исус долази у Јерусалим, 13 узео палмине гране+ и изашао му у сусрет. И узвикивао је:+ „Спаси, молимо те!+ Благословљен онај који долази у Јеховино име,+ краљ+ Израела!“ 14 А кад је Исус нашао магаре,+ сео је на њега, као што је написано: 15 „Не бој се, кћери сионска! Ево, долази твој краљ,+ седећи на младунчету магарице.“+ 16 Његови ученици у почетку нису обраћали пажњу на то,+ али кад се Исус прославио,+ сетили су се да је то било написано за њега и да су му управо то учинили.+

17 Тако је народ који је био с њим кад је позвао Лазара+ из гроба и подигао га из мртвих сведочио о свему томе.+ 18 Зато му је толики народ изашао у сусрет, јер је чуо да је учинио то чудо.+ 19 А фарисеји+ су рекли међу собом: „Видите да ништа не постижете. Ено, свет је отишао за њим.“+

20 Међу онима који су дошли да се поклоне Богу* на празник било је и неких Грка.+ 21 Они су пришли Филипу,+ који је био из Витсаиде у Галилеји, и замолили га: „Господине, хтели бисмо да видимо Исуса.“+ 22 Филип је отишао и рекао то Андрији, а затим су Андрија и Филип отишли и рекли то Исусу.

23 А Исус им је рекао: „Дошао је час да Син човечји буде прослављен.+ 24 Заиста, заиста, кажем вам, ако зрно пшенице не падне у земљу и не умре, остаје само. Али ако умре,+ доноси обилан род. 25 Ко воли свој живот,* уништава га, а ко мрзи свој живот+ у овом свету, сачуваће га за вечни живот.+ 26 Ако неко хоће да ми служи, нека иде за мном. И где сам ја, тамо ће бити и мој слуга.+ Ако ми неко буде служио, Отац ће му исказати част.+ 27 Сад је моја душа узнемирена.+ Шта да кажем? Оче, спаси ме од овог часа.+ Али зато сам и дошао до овог часа. 28 Оче, прослави своје име.“ Тада је дошао глас+ с неба: „Прославио сам га и опет ћу га прославити.“+

29 Народ који је тамо стајао и чуо то рекао је да је загрмело. А неки су рекли: „Анђео му је говорио.“ 30 Исус је тада рекао: „Овај глас није био ради мене, него ради вас.+ 31 Сада је суђење овом свету, сада ће владар овог света+ бити избачен.+ 32 А ја, кад будем подигнут+ са земље, привући ћу к себи све врсте људи.“+ 33 То је рекао да назначи каквом ће смрћу умрети.+ 34 На то му је народ рекао: „Чули смо из Закона да Христ* остаје заувек.+ Како онда ти кажеш да Син човечји мора бити подигнут?+ Ко је тај Син човечји?“+ 35 Исус им је одговорио: „Светлост ће још мало бити међу вама. Ходајте док имате светлости, да вас тама+ не надјача. Ко хода у тами, не зна куда иде.+ 36 Док имате светлости, исказујте веру у светлост, да будете синови светлости.“+

Исус је то рекао, а онда је отишао и сакрио се од њих. 37 Иако је пред њима учинио толика чуда, они нису поверовали у њега, 38 тако да су се испуниле речи које је рекао пророк Исаија: „Јехова, ко је поверовао у оно што смо чули?+ Коме се открила Јеховина мишица?“+ 39 А нису могли веровати јер је Исаија такође рекао: 40 „Заслепио им је очи и отврднуо им срца,+ да очима не виде и срцима не разумеју и да се не обрате па да их излечим.“+ 41 Исаија је то рекао јер је видео његову славу+ и говорио је о њему. 42 Ипак су и многи од поглавара поверовали у њега,+ али због фарисеја то нису признавали, да не би били избачени из синагоге,+ 43 јер су више волели славу која долази од људи него славу коју даје Бог.+

44 А Исус је повикао: „Ко верује у мене, не верује само у мене него и у онога који ме је послао.+ 45 И ко гледа мене, гледа и онога који ме је послао.+ 46 Ја сам дошао на свет као светлост,+ да нико ко верује у мене не остане у тами.+ 47 А ако неко чује моје речи, а не држи их, ја га не осуђујем. Јер нисам дошао да осудим свет,+ него да спасем свет.+ 48 Ко одбацује мене и не прима оно што ја кажем, има свог судију. Реч+ коју сам говорио — она ће му судити у последњи дан. 49 Јер ја нисам говорио сам од себе, него ми је сам Отац који ме је послао дао заповест шта да кажем и шта да говорим.+ 50 И знам да његова заповест значи вечни живот.+ Зато оно што ја говорим, говорим онако како ми је рекао Отац.“+