Песма над песмама
4 „Како си лепа, вољена моја!
Како си само лепа!
Очи су ти као у голубице испод твог вела.
Коса ти је као стадо коза
које силази низ галадска брда.+
2 Зуби су ти као стадо оваца
тек острижених и окупаних.
Свака има близнакињу,
ниједна није остала сама.
3 Усне су ти попут скерлетне нити,
милина је слушати твоје речи.
Твоји образи* под велом
налик су на кришке нара.
4 Врат+ ти је као Давидова кула,+
сазидана од наслаганог камења,
на којој виси хиљаду штитова,
округлих штитова које носе ратници.+
6 „Пре него што дневни поветарац дуне и сенке се разбеже,
поћи ћу на гору смирне
и на брежуљак тамјана.“+
9 Срце си ми заробила,+ сестро моја, невесто моја,
срце си ми заробила једним погледом свог ока,
једним привеском своје огрлице.
10 Како је слатка твоја љубав,+ сестро моја, невесто моја!
11 С твојих усана капље мед из саћа, невесто моја.+
Под твојим језиком су мед и млеко,+
а мирис твојих хаљина је као мирис Ливана.
12 Сестра моја, невеста моја – врт је закључан,
врт закључан, извор запечаћен.
13 Ти си* попут рајског врта пуног младица нарова,
с најбољим плодовима, каном и нардом,
14 нардом+ и шафраном, мирисном трском+ и циметом,+
са свим врстама тамјановог дрвета, смирном и алојом,+
са свим најлепшим мирисима.+
16 Пробуди се, ветре северни,
дођи и ти, ветре јужни.
Дуните лагано на мој врт.
Нека се његов мирис шири.“
„Нека мој драги дође у свој врт
и нека једе његове најбоље плодове.“