2. Коринћанима

Глава IV.

4 За то имајући ову службу као што бисмо помиловани, не досађује нам се;

2 Него се одрекосмо тајнога срама да не живимо у лукавству, нити да изврћемо ријеч Божију, него јављањем истине да се покажемо свакој савјести човјечијој пред Богом.

3 Ако ли је пак покривено јеванђелије наше, у онима је покривено који гину,

4 У којима Бог свијета овога ослијепи разуме невјерника, да им не засвијетли видјело јеванђелија славе Христове, који је обличје Бога, који се не види.

5 Јер себе не проповиједамо, него Христа Исуса Господа, а себе саме ваше слуге Исуса Господа ради.

6 Јер Бог који рече да из таме засвијетли видјело, засвијетли у срцима нашима на свјетлост познања славе Божије у лицу Исуса Христа.

7 Али ово благо имамо у земљанијем судовима, да премноштво силе буде од Бога а не од нас.

8 У свему имамо невоље, али нам се не досађује; забуњени смо, али не губимо нада;

9 Прогоне нас, али нијесмо остављени; обаљују нас, али не гинемо,

10 И једнако носимо на тијелу смрт Господа Исуса, да се и живот Исусов на тијелу нашему покаже.

11 Јер ми живи једнако се предајемо на смрт за Исуса, да се и живот Исусов јави на смртноме тијелу нашему.

12 За то дакле смрт влада у нама, а живот у вама.

13 Имајући пак онај исти дух вјере као што је написано: Вјеровах, за то говорих; ми вјерујемо, за то и говоримо,

14 Знајући да ће онај који подиже Исуса, и нас подигнути с Исусом, и поставити с вама.

15 Јер је све вас ради, да благодат умножена изобилује многајем хвалама на славу Божију.

16 За то нам се не досађује; но ако се наш спољашњи човјек и распада, али се унутрашњи обнавља сваки дан.

17 Јер наша лака садашња брига доноси нам вјечну и од свега претежнију славу,

18 Нама који не гледамо на ово што се види, него на оно што се не види; јер је ово што се види, за вријеме, а оно што се не види, вјечно.