3. Јованова
1 Од старјешине Гају љубазноме, којега ја љубим ва истину.
2 Љубазни! молим се Богу да ти у свему буде добро, и да будеш здрав, као што је твојој души добро.
3 Обрадовах се врло кад дођоше браћа и посвједочише твоју истину, како ти у истини живиш.
4 Немам веће радости од ове да чујем моја дјеца у истини да ходе.
5 Љубазни! вјерно радиш што чиниш браћи и гостима,
6 Који посвједочише твоју љубав пред црквом; и добро ћеш учинити ако их спремиш као што треба пред Богом.
7 Јер имена његова ради изиђоше не примивши ништа од незнабожаца.
8 Ми смо дакле дужни примати такове, да будемо помагачи истини.
9 Ја писах цркви; али Диотреф, који жели да буде најстарији међу њима, не прима нас.
10 За то, ако дођем, споменућу његова дјела која твори ружећи нас злијем ријечима; и није му то доста, него сам браће не прима, и забрањује онима који би хтјели да их примају, и изгони их из цркве.
11 Љубазни! не угледај се на зло, него на добро: који добро чини од Бога је, а који зло чини не видје Бога.
12 Димитрију свједочише сви, и сама истина; а и ми свједочимо; и знате да је свједочанство наше истинито.
13 Много имадох да пишем; али не ћу мастилом и пером да ти пишем;
14 Него се надам да ћу те скоро видјети, и из уста у уста говорити.
Мир ти!
Поздрављају те пријатељи. Поздрави пријатеље по имену. Амин.