Дела апостолска
10 У Цезареји је био један човек по имену Корнелије, стотник*+ такозване Италијанске чете,+ 2 побожан човек+ који се бојао Бога,+ као и цело његово домаћинство. Великодушно је давао милостињу народу+ и непрестано је упућивао усрдне хвале Богу.+ 3 Негде око деветог* сата+ дана он је јасно у визији+ видео Божјег анђела+ како долази к њему и каже му: „Корнелије!“ 4 Он се загледао у њега, па га је уплашено упитао: „Молим, Господе?“ А он му је рекао: „Твоје молитве+ и милосрдна дела допрла су до Бога и он их се сетио.+ 5 Зато сада пошаљи људе у Јопу и позови Симона званог Петар. 6 Он је гост код неког Симона, кожара, који има кућу поред мора.“+ 7 Чим је отишао анђео који му је говорио, он је позвао двојицу слугу и једног побожног војника који је увек био уз њега,+ 8 па им све испричао и послао их у Јопу.+
9 Сутрадан, док су били на путу и приближавали се граду, Петар је око шестог* сата отишао на кров куће+ да се моли.+ 10 Пошто је огладнео, хтео је нешто да поједе. Док су му припремали јело, он је пао у занос,+ 11 и видео отворено небо+ и нешто попут великог платна ухваћеног за четири краја како силази на земљу. 12 У њему су биле све врсте четвороножаца и гмижућих земаљских створења и небеских птица.+ 13 И један глас му је рекао: „Устани, Петре, кољи и једи!“+ 14 Али Петар је рекао: „Нипошто, Господе, јер никада нисам јео ништа погано и нечисто.“+ 15 На то му је глас опет, по други пут, рекао: „Не зови поганим+ оно што је Бог очистио.“ 16 То се поновило и трећи пут, а онда је све одједном било узето на небо.+
17 Док се Петар збуњено питао шта би могла значити та визија, гле, људи које је послао Корнелије стајали су пред вратима, пошто су се распитали за Симонову кућу.+ 18 Позвали су укућане и упитали да ли је ту у гостима Симон звани Петар. 19 Док је Петар размишљао о визији, дух+ му је рекао: „Траже те три човека. 20 Устани, сиђи па пођи с њима без оклевања, јер сам их ја послао.“+ 21 Тада је Петар сишао к људима и рекао: „Ево, ја сам онај кога тражите. Због чега сте дошли?“ 22 Они су му рекли: „Стотник Корнелије, праведан човек који се боји Бога+ и о коме добро говори+ цео јудејски народ, добио је упутство од Бога преко светог анђела да те позове у свој дом, да чује оно што имаш да кажеш.“ 23 Тада их је позвао унутра и угостио их.
Сутрадан је устао и отишао с њима, а и нека браћа из Јопе пошла су с њим. 24 Другог дана стигао је у Цезареју. Корнелије их је очекивао па је сазвао своје рођаке и блиске пријатеље. 25 Док је Петар улазио, Корнелије му је изашао у сусрет, пао пред његове ноге и поклонио му се. 26 Али Петар га је подигао, говорећи: „Устани! И ја сам само човек.“+ 27 И док је с њим разговарао, ушао је унутра и нашао много окупљених људи, 28 па им рекао: „Добро знате да Јудејцу Закон забрањује да се дружи с човеком из другог народа+ или да долази код њега, али мени је Бог показао да ниједног човека не зовем поганим или нечистим.+ 29 Зато сам без поговора дошао кад сте послали по мене. Питам вас, стога, зашто сте послали по мене?“
30 Тада Корнелије рече: „Пре четири дана, баш у ово доба, у девети* сат,+ молио сам се у својој кући, кад гле, један човек у сјајној хаљини+ стао је пред мене 31 и рекао: ’Корнелије, услишена је твоја молитва и Бог се сетио твојих милосрдних дела.+ 32 Зато пошаљи некога у Јопу и позови Симона званог Петар.+ Тај човек је гост у кући Симона, кожара, поред мора.‘+ 33 Тако сам одмах послао по тебе, а ти си добро учинио што си дошао. И сада смо сви овде пред Јеховом Богом да чујемо све што ти је заповедио да кажеш.“+
34 Тада је Петар проговорио: „Сад заиста схватам да Бог није пристран,+ 35 него из сваког народа прихвата оног ко га се боји и чини што је праведно.+ 36 Он је послао своју реч+ Израеловим синовима да им објави добру вест мира+ преко Исуса Христа, који је Господар свима.+ 37 Ви знате о чему се говорило по целој Јудеји, почевши од Галилеје, након крштења које је проповедао Јован,+ 38 наиме, о Исусу из Назарета, како га је Бог помазао светим духом+ и силом, а он је пролазио земљом чинећи добро и лечећи све које је Ђаво+ тлачио, јер је Бог био с њим.+ 39 Ми смо сведоци свега што је чинио у земљи Јудејаца и у Јерусалиму. Њега су убили обесивши га на стуб.*+ 40 А Бог га је трећи дан ускрснуо и дао му да се покаже људима,+ 41 али не целом народу, него сведоцима које је Бог унапред одредио+ — нама који смо јели и пили с њим+ након што је устао из мртвих. 42 Он нам је наредио да проповедамо+ народу и да темељно сведочимо да је он онај кога је Бог поставио за судију живима и мртвима.+ 43 О њему сведоче сви пророци,+ да свако ко верује у њега добија опроштење греха по његовом имену.“+
44 Док је Петар још говорио о томе, свети дух је сишао на све који су слушали те речи.+ 45 И верни из обрезања који су дошли с Петром били су задивљени што је дар светог духа био изливен и на незнабошце,+ 46 јер су их чули како говоре језицима и величају Бога.+ Петар је тада рекао: 47 „Може ли ико ускратити воду да се не крсте+ ови који су примили свети дух као што смо га и ми примили?“ 48 Тако је заповедио да се крсте у име Исуса Христа.+ Тада су га замолили да остане неколико дана.