Дела апостолска
10 У Цезареји је живео човек по имену Корнелије, стотник* чете* која се звала Италијанска. 2 Он је био побожан човек и бојао се Бога, као и сви његови укућани. Великодушно је давао милостињу народу и непрестано је упућивао усрдне молитве Богу. 3 Једног дана, око деветог сата*,+ он је у визији јасно видео Божјег анђела како му прилази и каже: „Корнелије!“ 4 Сав уплашен, Корнелије га је нетремице гледао и рекао му: „Молим, Господе?“ Анђео му је рекао: „Бог је чуо твоје молитве, видео је твоја милосрдна дела и није их заборавио.+ 5 Зато сада пошаљи људе у Јопу, да доведу Симона званог Петар. 6 Он је гост код кожара Симона, чија је кућа поред мора.“ 7 Кад му је то рекао, анђео је отишао, а Корнелије је одмах позвао двојицу слугу и једног побожног војника који је увек био уз њега, 8 па им је све испричао и послао их у Јопу.
9 Сутрадан, око шестог* сата, док су они били на путу и приближавали се граду, Петар је отишао на кров куће да се моли. 10 Огладнео је и хтео је нешто да поједе. Док су му припремали јело, имао је визију.+ 11 Видео је отворено небо и нешто* попут великог платна ухваћеног за четири краја како се спушта на земљу. 12 У њему су биле све врсте четвороножаца, гмизаваца и птица. 13 Тада му је неки глас рекао: „Устани, Петре, кољи и једи!“ 14 Али Петар је рекао: „Не, Господе, не могу! Никада нисам јео ништа погано и нечисто.“+ 15 Глас му се по други пут обратио: „Не зови нечистим оно што је Бог очистио.“ 16 Глас се чуо и трећи пут, а онда се све* одједном вратило на небо.
17 Док је Петар био у недоумици шта би та визија могла да значи, људи које је послао Корнелије распитали су се где је Симонова кућа и већ су стајали пред вратима.+ 18 Позвали су укућане и упитали да ли је ту у гостима Симон звани Петар. 19 Док је Петар још размишљао о визији, дух+ му је рекао: „Траже те три човека. 20 Сиђи и без оклевања пођи с њима, јер сам их ја послао.“ 21 Тада је Петар сишао и рекао људима: „Ево ме, ја сам онај кога тражите. Због чега сте дошли?“ 22 Они су му рекли: „Послао нас је стотник Корнелије,+ праведан човек који се боји Бога и о коме добро говори цео јудејски народ. Њему је Бог преко светог анђела рекао да те позове у свој дом и да чује оно што имаш да кажеш.“ 23 Тада их је позвао унутра и угостио их.
Сутрадан се спремио и отишао с њима, а и нека браћа из Јопе пошла су с њим. 24 Следећег дана стигао је у Цезареју. Корнелије их је очекивао па је позвао своје рођаке и блиске пријатеље. 25 Док је Петар улазио, Корнелије му је изашао у сусрет и поклонио му се лицем до земље. 26 Али Петар га је подигао, говорећи: „Устани, и ја сам само човек.“+ 27 Разговарајући с Корнелијем, ушао је у кућу и затекао много окупљених људи. 28 Петар им је рекао: „Добро знате да Јудејцу његов Закон забрањује да се дружи с човеком из другог народа или да долази код њега.+ Али мени је Бог показао да ниједног човека не зовем поганим или нечистим.+ 29 Зато сам без устезања дошао кад сте ме позвали. Сада ми реците, зашто сте хтели да ме видите?“
30 Тада је Корнелије рекао: „Пре четири дана, у ово време, у девети сат*, био сам у кући и молио сам се. Одједном се преда мном појавио један човек у блиставој одећи 31 и рекао: ’Корнелије, Бог је услишио твоју молитву и није заборавио твоја милосрдна дела. 32 Зато пошаљи некога у Јопу и позови Симона званог Петар. Он је гост у кући кожара Симона, поред мора.‘+ 33 Тако сам одмах послао људе по тебе, а ти си учинио добро што си дошао. Сада смо сви овде пред Јеховом* Богом да чујемо све што ти је заповедио да кажеш.“
34 Тада је Петар рекао: „Сад заиста схватам да Бог није пристрастан,+ 35 него у сваком народу прихвата све који га се боје и чине оно што је праведно.+ 36 Он је Израелцима послао своју реч, добру вест о миру+ посредством Исуса Христа, који је Господар свима.+ 37 Ви знате о чему се говорило по целој Јудеји, а пре тога и у Галилеји,+ након крштења које је проповедао Јован. 38 Наиме, говорило се о Исусу из Назарета, како га је Бог помазао светим духом+ и дао му моћ. Исус је ишао по целој земљи чинећи добро и лечећи све које је Ђаво угњетавао,+ јер је Бог био с њим.+ 39 Ми смо сведоци свега што је чинио у јудејској земљи и у Јерусалиму. Њега су убили обесивши га на стуб*. 40 Бог га је трећег дана ускрснуо+ и дао му да се покаже људима, 41 али не целом народу, него сведоцима које је Бог унапред одредио – нама који смо јели и пили с њим након што је ускрснуо из мртвих.+ 42 Он нам је наредио да проповедамо народу и да темељно сведочимо+ да је Бог њега поставио за судију живима и мртвима.+ 43 Сви пророци су говорили о њему,+ да ће свако ко верује у њега добити опроштење греха посредством његовог имена.“+
44 Док је Петар још говорио о томе, свети дух је био изливен на све који су слушали те речи.+ 45 И јудејски верници* који су дошли с Петром били су задивљени што је дар светог духа изливен и на људе из других народа. 46 Јер чули су их како говоре другим језицима и величају Бога.+ Петар је тада рекао: 47 „Може ли ико забранити овим људима да се крсте у води,+ сада кад су примили свети дух исто као и ми?“ 48 Тако је заповедио да се крсте у име Исуса Христа.+ После тога, они су га замолили да остане с њима још неколико дана.