Матеј
20 „Небеско Краљевство би се могло упоредити с домаћином који је изашао рано ујутру да унајми раднике за свој виноград.+ 2 Након што се погодио с радницима за денар* на дан, послао их је у виноград. 3 Око трећег* сата изашао је опет и видео друге како стоје на тргу јер их нико није унајмио. 4 Рекао им је: ’Идите и ви у мој виноград, а ја ћу вам поштено платити.‘ 5 Тако су они отишли. Домаћин је поново изашао око шестог* и деветог* сата и учинио исто тако. 6 На крају је изашао око једанаестог* сата и затекао још неке како стоје на тргу, па им је рекао: ’Зашто цео дан стојите овде беспослени?‘ 7 Они су му одговорили: ’Зато што нас нико није унајмио.‘ А он им је рекао: ’Идите и ви у мој виноград.‘
8 „Кад је дошло вече, власник винограда је рекао свом настојнику: ’Позови раднике и плати им,+ почевши од последњих па до првих.‘ 9 Кад су дошли они који су били унајмљени од једанаестог сата, добили су по денар. 10 А кад су дошли они први, помислили су да ће добити више, али и они су добили по денар. 11 Примивши плату, почели су да приговарају домаћину: 12 ’Ови последњи су радили један сат, а ти си их изједначио с нама који смо цео дан напорно радили и трпели жегу!‘ 13 Он је одговорио једном од њих: ’Пријатељу, не чиним ти неправду. Зар се ниси погодио са мном за денар?+ 14 Узми своју плату и иди. Овом последњем хоћу да дам исто као и теби. 15 Зар немам право да са оним што је моје чиним шта хоћу? Или си можда завидан* зато што сам ја добар*?‘+ 16 Тако ће последњи бити први, а први последњи.“+
17 Док су били на путу за Јерусалим, Исус је дванаесторицу ученика одвојио од народа и насамо им рекао:+ 18 „Ево, идемо у Јерусалим и Син човечји биће предат свештеничким поглаварима и познаваоцима Закона. Они ће га осудити на смрт+ 19 и предаће га људима из других народа да му се ругају, да га бичују и прибију на стуб,+ а он ће трећег дана ускрснути.“+
20 Тада му је пришла мајка Зеведејевих синова.+ Она је дошла са својим синовима и поклонила му се с намером да затражи нешто од њега.+ 21 Он јој је рекао: „Шта желиш?“ Одговорила му је: „Молим те да у твом Краљевству ова моја два сина седну један с твоје десне стране, а други с леве.“+ 22 Исус је на то рекао: „Не знате шта тражите. Можете ли да пијете из чаше из које ја треба да пијем?“+ Они су одговорили: „Можемо.“ 23 А он им је рекао: „Заиста ћете пити из моје чаше,+ али ја вам не могу дати да седите с моје десне и с моје леве стране. Та места припадају онима којима је то мој Отац наменио.“+
24 Кад су то чула остала десеторица, наљутила су се на та два брата.+ 25 Али Исус их је позвао код себе и рекао им: „Знате да владари господаре народима и да их великаши држе под својом влашћу.+ 26 А међу вама не сме да буде тако.+ Него ко хоће да буде велик међу вама, нека вам буде слуга,+ 27 и ко хоће да буде први међу вама, нека вам буде роб.+ 28 Као што ни Син човечји није дошао да му служе, него да служи+ и да свој живот* да као откупнину за многе.“+
29 Кад су излазили из Јерихона, за њим је пошло мноштво људи. 30 Два слепа човека седела су поред пута. Кад су чули да Исус пролази, повикали су: „Господе, Сине Давидов, смилуј нам се!“+ 31 Народ их је ућуткивао, али они су још гласније викали: „Господе, Сине Давидов, смилуј нам се!“ 32 Тада је Исус застао, позвао их и рекао: „Шта хоћете да учиним за вас?“ 33 Одговорили су му: „Господе, хтели бисмо да прогледамо.“ 34 Сажаливши се, Исус им је дотакао очи+ и они су одмах прогледали па су пошли за њим.