Римљанима
2 Зато немаш изговора ако судиш другоме, човече, ко год да си.+ Јер кад судиш другоме, осуђујеш самог себе, будући да ти који судиш чиниш то исто.+ 2 А знамо да ће Бог по истини судити онима који чине такве ствари.
3 Човече, ако судиш онима који чине такве ствари, а и сам то радиш, зар мислиш да можеш избећи Божји суд? 4 Или можда презиреш његову неизмерну доброту,+ суздржавање*+ и стрпљење,+ не схватајући да Бог у својој доброти жели да те доведе до покајања?+ 5 Тиме што си тврдоглав и не желиш да се покајеш, навлачиш на себе Божји гнев, који ће се открити у дан кад он буде праведно судио људима.+ 6 А Бог ће свакоме вратити по његовим делима.+ 7 Они који истрајно чине добра дела и тиме траже славу, част и нераспадљивост+ добиће вечни живот, 8 а срџба и гнев чекају свадљивце и оне који се не покоравају истини, већ се покоравају неправди.+ 9 Невоља и мука задесиће сваког човека који чини зло, најпре Јудејца, а онда и Грка. 10 Али слава, част и мир чекају свакога ко чини добро, најпре Јудејца,+ а онда и Грка.+ 11 Јер код Бога нема пристрасности.+
12 Сви који су згрешили без познавања закона пропашће без познавања закона,+ а свима који су згрешили познајући закон судиће се по закону.+ 13 Јер пред Богом нису праведни они који само слушају закон, него ће бити проглашени праведнима они који поступају по закону.+ 14 Јер кад се људи из других народа, који немају закон,+ по природи држе онога што је у закону, онда су они, иако немају закон, сами себи закон. 15 Они показују да је суштина закона записана у њиховом срцу, а о томе сведочи и њихова савест и у својим мислима бивају оптужени или пак оправдани. 16 То ће се показати у дан кад Бог преко Христа Исуса буде судио ономе што људи скривају,+ по доброј вести коју објављујем.
17 Ти себе називаш Јудејцем+ и ослањаш се на закон, поносиш се Богом, 18 знаш шта је његова воља и умеш да препознаш шта је највредније јер си поучен* из Закона,+ 19 уверен си да си вођа слепима, светлост онима који су у тами, 20 васпитач неразумних и учитељ деце и мислиш да разумеш основе знања и истине које се налазе у Закону. 21 Зар, дакле, ти који учиш друге, не учиш самог себе?+ Зар ти, који проповедаш: „Не укради“,+ крадеш? 22 Зар ти који кажеш: „Не учини прељубу“,+ чиниш прељубу? Зар ти, који мрзиш идоле, пљачкаш храмове? 23 Зар ти, који се поносиш законом, наносиш срамоту Богу кршећи Закон? 24 Јер као што је написано, „због вас се међу народима хули на Божје име“.+
25 Наиме, обрезање+ има вредност само ако се држиш закона,+ али ако кршиш закон, твоје обрезање постаје необрезање. 26 Дакле, ако се неко ко је необрезан+ придржава праведних одредби Закона, зар се његово необрезање неће сматрати обрезањем?+ 27 И онај ко је необрезан, а држи се Закона, судиће теби који кршиш закон, иако имаш писани закон и обрезање. 28 Јер прави Јудејац није онај који је то споља+ нити је право обрезање оно које је споља, на телу.+ 29 Прави Јудејац је онај који је то изнутра+ и његово обрезање је обрезање срца+ по духу, а не по писаном закону.+ Он добија похвалу од Бога, а не од људи.+