Јов
4 Тада је Елифас+ Теманац рекао:
2 „Ако се неко усуди да ти нешто каже, хоћеш ли имати стрпљења да га саслушаш?
Јер ко се може суздржати да ништа не каже?
3 Ти си сам учио многе
и јачао си слабе.
4 Својим речима си подизао свакога ко је посрнуо
и јачао си оне којима су колена клецала.
5 Али сад је тебе то снашло и ти си клонуо,
тебе је то погодило и обесхрабрио си се.
6 Зар ти страхопоштовање према Богу не улива поуздање?
Зар ти твоја верност Богу*+ не пружа наду?
7 Размисли, молим те: Да ли је икада недужан човек погинуо?
Кад су то честити изгинули?
9 Од Божјег даха гину,
од провале његовог гнева нестају.
10 Чује се лавља рика и глас младог лава,
али и снажним лавовима се ломе зуби.
11 Лав умире кад нема плена,
а лавићи се разилазе.
12 А мени је реч у тајности дошла
и неки шапат дошао је до мојих ушију.
13 Ноћу, кад људи утону у дубок сан,
имао сам визије које су ме узнемириле.
14 Почео сам снажно дрхтати,
све су ми се кости испуниле страхом.
15 Неки дух је прошао испред мог лица
и сав сам се најежио.
16 Тада је стао,
али нисам схватио шта је то.
Нека прилика је била пред мојим очима.
Била је тишина, а онда сам зачуо глас:
17 ’Може ли смртни човек бити праведнији од Бога?
Може ли човек бити чистији од свог Творца?‘
19 Како ли тек гледа на оне који живе у глиненим кућама,
којима је темељ у прашини,+
које је као мољца лако здробити!
20 Ујутру су живи, а увече су само прах.
Нестају заувек и нико на то не обраћа пажњу.
21 Не падају ли попут шатора коме је уже извучено?
Умиру не стекавши мудрост.