Матеј

22 Исус им је опет испричао неколико поређења: 2 „Небеско Краљевство би се могло упоредити с краљем који је припремио свадбу+ свом сину. 3 Послао је робове да позову званице на свадбу, али нико од позваних није хтео да дође.+ 4 Затим је послао друге робове, говорећи: ’Реците званицама: „Спремио сам гозбу, поклао сам јунце и другу утовљену стоку и све је спремно. Дођите на свадбу.“ ‘ 5 Али они које је позвао нису марили за то, него су отишли – неки на своју њиву, а неки да тргују.+ 6 А остали су ухватили његове робове, истукли их и убили.

7 „Краљ се разгневио и послао је војску, па је погубио те убице и спалио њихов град.+ 8 Тада је рекао својим робовима: ’Свадба је припремљена, али званице нису биле достојне да дођу на њу.+ 9 Зато идите на путеве који воде из града и кога год нађете позовите на свадбу.‘+ 10 Робови су изашли на путеве и позвали све које су нашли, и зле и добре, тако да се свадбена дворана напунила гостима.

11 „Кад је краљ ушао да види госте, угледао је човека који није био у свадбеној одећи. 12 Питао га је: ’Пријатељу, како си ушао овде без свадбене одеће?‘ А он је занемео. 13 Тада је краљ рекао својим слугама: ’Свежите му руке и ноге и избаците га напоље у таму. Тамо ће плакати и шкргутати зубима.‘

14 „Јер много је позваних, али мало изабраних.“

15 Тада су фарисеји отишли и договорили се да га наведу да каже нешто за шта би могли да га оптуже.+ 16 Послали су своје ученике заједно са Иродовим присталицама+ да му кажу: „Учитељу, знамо да говориш истину и да по истини учиш Божјем путу и да ниси пристрастан, јер не гледаш ко је ко. 17 Реци нам, дакле, шта мислиш: Да ли је дозвољено* да се цару* плаћа порез или није?“ 18 Знајући за њихову злу намеру, Исус им је одговорио: „Зашто ме искушавате, лицемери? 19 Покажите ми новац којим се плаћа порез.“ Они су му донели денар*. 20 Затим их је питао: „Чији је ово лик и натпис?“ 21 Одговорили су: „Царев.“ Тада им је рекао: „Дајте, дакле, цару царево, а Богу Божје.“+ 22 Кад су то чули, задивили су се, па су се окренули и отишли.

23 Тог истог дана пришли су му садукеји, који не верују у ускрсење,+ и упитали га:+ 24 „Учитељу, Мојсије је рекао: ’Ако неко умре без деце, нека се његов брат ожени његовом женом и нека продужи лозу свог брата.‘+ 25 Тако су код нас била седморица браће. Први се оженио и умро, а пошто није имао потомство, његов брат се оженио његовом женом. 26 Тако је било и с другим и с трећим, све до седмог. 27 На крају је умрла и жена. 28 Дакле, кад буде ускрсење, коме ће од њих седморице она бити жена? Јер била је удата за сваког од њих.“

29 Исус им је на то рекао: „Ви сте у заблуди, јер не познајете ни Писмо ни Божју моћ.+ 30 Јер након ускрсења нити ће се женити нити удавати, него ће бити као анђели на небу.+ 31 А за ускрсење мртвих, зар нисте читали шта вам је Бог рекао: 32 ’Ја сам Бог Аврахамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев‘?+ А он није Бог мртвих, него живих.“+ 33 Кад је народ то чуо, био је задивљен његовим учењем.+

34 Фарисеји су чули да је ућуткао садукеје, па су се окупили и дошли код њега*. 35 А један од њих, који је био добро упућен у Закон, упитао га је да би га искушао: 36 „Учитељу, која је највећа заповест у Закону?“+ 37 Он му је одговорио: „’Воли Јехову*, свог Бога, свим својим срцем, свом својом душом* и свим својим умом.‘+ 38 То је највећа и прва заповест. 39 Друга, слична овој, јесте: ’Воли свог ближњег као самог себе.‘+ 40 На овим двема заповестима темеље се сав Закон и Пророци.“+

41 Кад су се фарисеји окупили, Исус их је упитао:+ 42 „Шта мислите о Христу? Чији је он син?“ Одговорили су му: „Давидов.“+ 43 А он им је рекао: „Како га онда Давид, вођен светим духом,+ назива Господом кад каже: 44 ’Јехова* је рекао мом Господу: „Седи мени с десне стране, док не положим твоје непријатеље под твоје ноге“ ‘?+ 45 Ако га, дакле, Давид назива ’Господом‘, како му је онда син?“+ 46 Они нису могли да му одговоре ни реч и од тог дана нико се више није усудио да га ишта пита.