Јединствена лепота и грациозност
„Коње сам заволео на први поглед. Прелепи су и краси их јединствена грациозност“ (ТОМАШ, ДУГОГОДИШЊИ УЗГАЈИВАЧ КОЊА)
МНОГИ сматрају да су коњи најлепше животиње. Омиљени су због своје грациозности и необуздане енергије која долази до изражаја док се пропињу на задњим ногама, ударају копитама по земљи, поносно фркћу и храбро јуришају напред. Нема сумње да су предиван призор.
Како су векови пролазили, у различитим климатским зонама и поднебљима створене су бројне расе коња. Сматра се да је чистокрвни арапски коњ међу првима по лепоти. Он се сврстава у топлокрвне коње који се због своје снаге, брзине, издржљивости и интелигенције користе у спортовима.
Занимљиво је што је по дугогодишњој традицији у узгајању арапских коња позната једна средњоевропска земља, Пољска. Узгајивачи и стручњаци се слажу да одатле потичу нека од најплеменитијих грла ове пасмине, с најбољим пореклом. Како је дошло до тога? Ово и друга питања смо поставили добрим познаваоцима и узгајивачима коња.
Шта љубитељи мисле о овој раси
За почетак ћемо рећи нешто више о чистокрвним арапским коњима. Ова раса се одувек доводи у везу с Блиским истоком. Томаш, који је дугогодишњи узгајивач коња, објашњава: „Бедуинска племена су вековима развијала и чувала чистоћу арапских коња. Ова цењена раса је настала захваљујући строгом одабиру и веома пажљивом узгоју. Арапски коњи су најчешће сиви, риђи и кестењасти, а мањи број је црн.“
Жанета је узгајивач арапских коња. Она каже: „Без премца су по лепоти и сматра се да су најчистија и најстарија раса коња.“ Осим по својој ватрености, познати су и по храбрости и издржљивости. Имају широке и дубоке груди, са снажним плућима због којих су идеални за јахање на дугим раздаљинама.
Од Арабије до Пољске
„Како су арапски коњи стигли у Пољску?“, питамо Томаша који има своју ергелу. „Прве коње је вероватно у 16. веку довео неки краљев изасланик, у повратку с једне од многобројних посета султановом двору у Истамбулу“, каже он. „Оно што са сигурношћу знамо јесте да се у Пољској са узгајањем ових коња започело крајем 18. века.“ Изабела Павлец-Завацка, искусни узгајивач арапских коња, скреће пажњу на улогу извесног грофа Вацлава Жевуског. Био је добар познавалац оријенталне културе и „започео је и организовао путовања ради увоза коња из Арабије“. Он је довео око 137 чистокрвних коња у Европу.
Захваљујући преданости и предузимљивости грофа Жевуског, 1817. године је у селу Јанов Подласки, у источној Пољској, основана прва пољска ергела арапских коња. „Почетак је обећавао. О коњима су бринули стручни узгајивачи“, објашњава Томаш. „Али два светска рата, која су прохујала кроз срце Европе, била су погубна за пољске ергеле. Већина грла је угинула, побегла или је била украдена.“ Међутим, недуго по завршетку Другог светског рата, узгајање коња је поново заживело.
Арапски коњи се сада узгајају на најмање 30 ергела у Пољској. Двеста година традиције пружа гаранцију да ови коњи поседују врхунске карактеристике. Пољска је постала један од најважнијих центара за узгајање арапских коња и зато се у њу сваке године стичу мноштва стручњака и заљубљеника из целог света да би присуствовали надалеко познатим изложбама и аукцијама.
Свакодневна брига о коњима
Они који узгајају расне коње врхунског порекла морају се добро бринути о њиховим потребама. Малгоржата, која је такође власник ергеле, објашњава: „Брига о арапским коњима обухвата много тога. Веома је важно да им обезбедимо уравнотежену исхрану намењену топлокрвним коњима да би били у форми и лепо изгледали. Посебну пажњу треба поклонити кобилама које ће се ускоро ождребити.“a Чиме је најбоље хранити арапске коње?
Малгоржата каже: „Ујутро им дајемо сено, које садржи све неопходне хранљиве састојке, као и важне витамине и минерале. Нарочито је хранљива зоб помешана с плевом или сецканом сламом; добре су и јечмене и пшеничне мекиње. Али коњи више воле сочну биљну храну — траву или детелину, кромпир, шаргарепу и цвеклу. Зими узгајивачи обично купују већ припремљену сточну храну богату протеинима. Арапским коњима је такође потребна со — дајемо им груменове соли обогаћене минералима и биљкама које умирују њихову ватрену нарав. Међутим, мора се признати да се ни најбоље сено и сточна храна не могу упоредити с добром пашом. Не треба заборавити ни то да је коњима стално потребна чиста вода — они неће ни таћи прљаву воду.“
Правилна брига о арапским коњима подразумева и редовну негу њихове длаке и гриве. То значи да их треба пажљиво чистити, нежно тимарити посебним четкама и лагано тапшати. Али, то није све, као што Томаш објашњава: „Изузетно је важно да им се свакодневно чисте копита, јер се тиме спречавају различите болести међу којима је и рак. Морамо нарочито да пазимо на њихове очи, ноздрве, усне и уши.“ Жанета додаје: „Да би коњ био у форми и лепо изгледао, потребан му је простор за трчање и песак, блато или трава како би могао да се ваља. Када се озноји после каса или галопа, морате га покрити ћебетом и касније очистити.“
Стручњаци наглашавају да је веома важно бити осетљив на потребе сваког коња. Малгоржата објашњава: „Верује се да арапски коњи имају шесто чуло — они воле људе, прија им њихов додир и загрљај. Такви изрази наклоности постепено уливају коњу поверење у јахача до те мере да му постаје потпуно одан. Познато је да они радосно ржу када добију осмех, загрљај или посебан знак пажње као што је шаргарепа или коцка шећера. Они који воле коње, са уживањем брину о њима.“ Томаш прича о својој љубави према овим животињама: „Коње сам заволео на први поглед. Прелепи су и краси их јединствена грациозност. Али није лако задобити њихово поверење. Мени је било потребно више година.“
Коњи у будућности
Људи су од памтивека одушевљени лепотом, брзином, окретношћу, снагом и интелигенцијом коња, нарочито арапских, и међу њима се развила посебна веза. Нажалост, човек је ту везу окрутно злоупотребљавао у ратовима, током којих су страдале стотине коња. Међутим, под владавином Божјег Краљевства, људи ће обзирно поступати према овим животињама, на хвалу њиховом Створитељу, Јехови Богу.
[Фуснота]
a Узгајивач одређује колико често ће се кобила ждребити. Иако може донети ждребе на свет сваке године, није увек тако. Током просечног животног века који износи 25-30 година, кобила има између 15 и 18 ждребади.
[Слика на 15. страни]
Кобила и ждребе
[Слике на 16. страни]
Свакодневна брига о арапском коњу
1. Пажљиво четкање длаке и гриве
2. Чишћење копита
3. Показивање наклоности
[Слика на 17. страни]
Ждрепци се играју на снегу