Друго поглавље

Данило — књига на испиту

 1, 2. У ком смислу је књига Данила на оптуженичкој клупи, и зашто мислиш да је важно осмотрити доказе у прилог њеној одбрани?

ЗАМИСЛИ да си у судници и да присуствујеш важном суђењу. Један човек је оптужен за превару. Јавни тужилац упорно тврди да је тај човек крив. Међутим, оптужени већ дуго ужива добар глас као беспрекоран човек. Зар те неће занимати да чујеш доказе у прилог одбрани?

² Ти си у сличној ситуацији када се ради о библијској књизи Данила. Њен писац је био човек чувен по интегритету. Књига која носи његово име високо се цени већ хиљадама година. Представља се као аутентична историја, коју је написао Данило, јеврејски пророк који је живео током седмог и шестог века пре н. е. Тачна библијска хронологија показује да та књига покрива период који се протеже од око 618. до 536. пре н. е., и завршена је тог каснијег датума. Али та књига стоји као оптуженик. Неке енциклопедије и друга реферална дела сугеришу или директно тврде да је она превара.

 3. Шта The New Encyclopædia Britannica каже о аутентичности књиге Данила?

³ На пример, The New Encyclopædia Britannica признаје да се књига Данила некада „генерално сматрала истинитом историјом, која садржи аутентично пророчанство“. Међутим, Britannica тврди да је Данило у ствари „написан касније, у време националне кризе — када су Јевреји трпели жестоко прогонство под [сиријским краљем] Антиохом IV Епифаном“. Та енциклопедија датира ту књигу између 167. и 164. пре н. е. То исто дело тврди да писац књиге Данила не прориче будућност већ једноставно износи „догађаје који су за њега већ прошла историја, као пророчанства будућих догађања“.

 4. Када је почело критиковање књиге Данила, и шта је подстакло сличан критицизам у скоријим вековима?

⁴ Одакле потичу такве идеје? Критиковање књиге Данила није ништа ново. Покренуо га је још у трећем веку н. е. филозоф по имену Порфирије. Као и многи други у Римском царству, и он се осећао угроженим због утицаја хришћанства. Да би поткопао ту „нову“ религију, написао је 15 књига. Дванаеста је била усмерена против књиге Данила. Порфирије је објавио да је та књига кривотворена, и да ју је написао неки Јеврејин у другом веку пре н. е. Слични напади су уследили у 18. и 19. веку. У очима присталица вишег критицизма и рационалиста, пророчанство — прорицање будућих догађаја — немогуће је. Данило је постао омиљена мета. У ствари, он и његова књига били су изведени пред суд. Критичари су тврдили да имају обиље доказа да књигу није написао Данило током јеврејског изгнанства у Вавилону, већ неко други вековима касније.a Таквих напада је било у толикој мери да је један писац чак написао одбрану названу Данило у критичарској јами.

 5. Зашто је питање аутентичности Данила важно питање?

⁵ Да ли иза тих децидираних тврдњи критичара постоје докази? Или докази подупиру одбрану? Много тога је ту у питању. Не само репутација те древне књиге већ и наша будућност. Ако је књига Данила превара, њена обећања за будућност човечанства у најбољем случају су само празне речи. Али, ако садржи истинита пророчанства, несумњиво ћеш једва чекати да сазнаш шта она значе за нас данас. С тим на уму, осмотримо неке нападе на Данила.

 6. Која се оптужба понекад износи у погледу историје у Данилу?

⁶ Узмимо на пример оптужбу која се износи у делу The Encyclopedia Americana: „Многи историјски детаљи из ранијих периода [као што је период вавилонског изгнанства] страшно су искривљени“ у Данилу. Да ли је заиста тако? Осмотримо три наводне грешке, једну по једну.

СЛУЧАЈ ВЛАДАРА КОЈИ НЕДОСТАЈЕ

 7. (а) Зашто су Данилова указивања на Валтасара дуго била омиљена код критичара Библије? (б) Шта се догодило с примедбом да је Валтасар само измишљена личност?

⁷ Данило је написао да је Вавилоном, када је тај град пао, владао краљ Валтасар, Навуходоносоров ’син‘ (Данило 5:1, 11, 18, 22, 30). Критичари су дуго нападали ту изјаву, јер Валтасарово име није могло да се нађе нигде изван Библије. Уместо тога, древни историчари су идентификовали Набонида, Навуходоносоровог наследника, као последњег вавилонског краља. Тако је 1850. Фердинанд Хициг рекао да је Валтасар очигледно творевина пишчеве маште. Али, зар ти се Хицигово мишљење не чини мало пренагљеним? На крају крајева, зар би неспомињање тог краља — нарочито у периоду за који се признаје да је сиромашан историјским записима — заиста доказало да он никада није постојао? У сваком случају, 1854. године ископани су неки мали глинени цилиндри у рушевинама древног вавилонског града Ура, у садашњем јужном Ираку. Ти документи краља Набонида исписани клинастим писмом садржали су молитву за „Белсарусура, мог најстаријег сина“. Чак су и критичари морали да признају: то је Валтасар из књиге Данила.

 8. Како се Данилов опис Валтасара као владајућег краља показао истинитим?

⁸ Ипак, критичари нису били задовољни. „То ништа не доказује“, писао је један по имену Х. Ф. Талбот. Он је изнео оптужбу да је тај син у запису могао бити само дете, а Данило га представља као владајућег краља. Међутим, само годину дана после објављивања Талботових запажања, било је ископано још таблица на клинастом писму које су указивале на то да је Валтасар имао секретаре и кућну послугу. Ту се сигурно није радило о детету! На крају крајева, и друге таблице су чврсто потврдиле ту ствар, извештавајући да је Набонид годинама знао да буде ван Вавилона. Таблице су такође показале да је он током тих периода, „поверио краљевање“ над Вавилоном свом најстаријем сину (Валтасару). У таквим временима, Валтасар је у ствари био краљ — корегент са својим оцем.b

 9. (а) У ком смислу је Данило могао рећи да је Валтасар Навуходоносоров син? (б) Зашто критичари нису у праву кад тврде да Данило није чак ни наговестио постојање Набонида?

⁹ Још увек незадовољни, неки критичари се жале да Библија не назива Валтасара сином Набонида већ сином Навуходоносора. Неки инсистирају на томе да Данило чак и не наговештава постојање Набонида. Међутим, оба приговора падају на испиту. Изгледа да се Набонид оженио кћерком Навуходоносора. Тако би Валтасар постао Навуходоносоров унук. Ни хебрејски ни арамејски језик немају речи за „деду“ нити за „унука“; „син“ може значити и „унук“ или чак „потомак“. (Упореди с Матејем 1:1.) Надаље, библијски извештај ипак допушта да се Валтасар идентификује као Набонидов син. Уплашен злослутним писањем по зиду, очајни Валтасар нуди треће место у краљевству било коме ко дешифрује те речи (Данило 5:7). Зашто треће, а не друго? Таква понуда подразумева да су прва два места већ заузета. У ствари та места и јесу била заузета — заузимали су их Набонид и његов син Валтасар.

10. Зашто је Данилов извештај о вавилонској монархији детаљнији од извештаја других древних историчара?

¹⁰ Дакле, то што Данило спомиње Валтасара није доказ ’страшно искривљене‘ историје. Напротив, иако није писао историју Вавилона, Данило нам пружа детаљнији поглед на вавилонску монархију него такви световни историчари као што су Херодот, Ксенофонт и Берос. Зашто је Данило могао да запише чињенице које су они пропустили? Зато што је био тамо, у Вавилону. Његова књига је дело очевица, а не неког преваранта из каснијих векова.

КО ЈЕ БИО ДАРИЈЕ МИЂАНИН?

11. Према Данилу, ко је био Дарије Миђанин, али шта се за њега каже?

¹¹ Данило извештава да је после пада Вавилона почео да влада краљ по имену „Дарије, Миђанин“ (Данило 5:31). Дарије Миђанин још није нађен по имену у световним или археолошким изворима. Зато The New Encyclopædia Britannica тврди да је тај Дарије „измишљена личност“.

12. (а) Зашто би требало да библијски критичари познају ствари мало боље, уместо да категорички тврде како Дарије Миђанин никад није постојао? (б) Која је једна могућност с обзиром на идентитет Дарија Миђанина, и који доказ на то указује?

¹² Неки изучаваоци су опрезнији. На крају крајева, критичари су некада и Валтасара означавали као „измишљену личност“. Несумњиво ће се и случај с Даријем показати сличним. Таблице на клинастом писму су већ откриле да Персијанац Кир није преузео титулу „Краљ Вавилона“ одмах након освајања. Један истраживач указује на следеће: „Ко год да је носио титулу ’Краљ Вавилона‘, био је вазални краљ под Киром, а не сам Кир.“ Да ли је Дарије могло бити владалачко име или титула неког моћног миђанског службеника у чијој надлежности је остао Вавилон? Неки указују на то да је Дарије могао бити човек по имену Губару. Кир је поставио Губаруа за намесника у Вавилону, а световни записи потврђују да је он владао с приличном моћи. Једна таблица с клинастим писмом каже да је он поставио подвладаре над Вавилоном. Занимљиво је да и Данило бележи како је Дарије наименовао 120 сатрапа да владају краљевством Вавилона (Данило 6:1).

13. Који је један логичан разлог за то што се Дарије Миђанин спомиње у књизи Данила а не спомиње се у световним записима?

¹³ С временом може изаћи на видело још директнији доказ о тачном идентитету тог краља. У сваком случају, наизгледно ћутање археологије у том погледу тешко може бити темељ за то да се Дарије означи као „измишљена личност“, а још мање за то да се читава књига Данила одбаци као обмана. Далеко је разумније гледати на Данилов извештај као на сведочанство очевица које је детаљније од световних записа који су до данас опстали.

ВЛАДАВИНА ЈОАКИМА

14. Зашто не постоји неслагање између Данила и Јеремије у погледу година владања краља Јоакима?

¹⁴ Данило 1:1 гласи: „Треће године краљевања Јоакима, краља Јудина, Навуходоносор, краљ вавилонски, крену на Јерусалим и опколи га.“ Критичари су нашли ману овом стиху зато што изгледа да се не слаже с Јеремијом, који каже да је четврта година Јоакима била прва година Навуходоносора (Јеремија 25:1; 46:2). Да ли је Данило противречио Јеремији? Уз више информација та ствар се брзо разјасни. Када га је фараон Нехо први пут поставио за краља 628. пре н. е., Јоаким је био само марионета тог египатског владара. То је било око три године пре него што је Навуходоносор наследио свог оца на престолу Вавилона, године 624. пре н. е. Убрзо после тога (године 620. пре н. е.), Навуходоносор је напао Јуду и поставио Јоакима за вазалног краља под Вавилоном (2. Краљевима 23:34; 24:1). За Јевреје који су живели у Вавилону, Јоакимова „трећа година“ била би трећа година вазалског служења тог краља Вавилону. Данило је писао гледано из тог угла. Међутим, Јеремија је писао гледано из угла Јевреја који су живели баш у Јерусалиму. Тако је он указао на Јоакимово краљевање од тренутка када га је фараон Нехо поставио за краља.

15. Зашто је напад на датирање које се налази у Данилу 1:1 слаб аргумент?

¹⁵ Дакле, то наводно неслагање у ствари само подупире доказ да је Данило писао своју књигу у Вавилону док је био међу јеврејским изгнаницима. Али постоји још једна рупа која зјапи у том аргументу против Данилове књиге. Сети се да је писац Данила несумњиво имао на располагању књигу Јеремије и да је чак указивао на њу (Данило 9:2). Да је писац Данила био вешт преварант, како тврде критичари, да ли би он ризиковао да противречи једном тако поштованом извору као што је Јеремија — и то баш у првом стиху своје књиге? Наравно да не би!

УПЕЧАТЉИВИ ДЕТАЉИ

16, 17. Како археолошки докази подупиру Данилов извештај (а) о томе како је Навуходоносор поставио религиозни кип да би га обожавали сви људи? (б) о Навуходоносоровом хвалисавом ставу око својих грађевинских пројеката у Вавилону?

¹⁶ Скренимо сад пажњу с негативног на позитивно. Осмотримо у књизи Данила неке друге детаље који указују на то да је писац из прве руке познавао времена о којима је писао.

¹⁷ Данилово познавање ситних детаља о древном Вавилону снажан је доказ аутентичности његовог извештаја. На пример, Данило 3:1-6 извештава да је Навуходоносор поставио огроман кип да би га сви људи обожавали. Археолози су пронашли и друге доказе да је овај монарх тражио да људе више укључи у националистичке и религиозне поступке. Слично томе, Данило бележи Навуходоносоров хвалисави став у вези с многим грађевинским пројектима које је предузимао (Данило 4:30). Тек у савремено доба археолози су потврдили да је Навуходоносор заиста подупирао велики део градње у Вавилону. А кад је у питању хвалисање — тај човек је дао да се његово име утисне и на саме цигле! Данилови критичари не могу да објасне како је њихов наводни кривотворац из макабејског доба (167-63. пре н. е.) могао да зна за такве грађевинске пројекте — око четири века након што су се они одвијали, и много пре него што су их археолози изнели на светло дана.

18. Како Данилов извештај о различитим облицима кажњавања под вавилонском и персијском владавином одражава тачност?

¹⁸ Књига Данила такође открива неке кључне разлике између вавилонског и медо-персијског закона. На пример, по вавилонском закону Данилова три друга су за одбијање да послушају краљеву заповест бачени у ужарену пећ. Деценијама касније, Данило је за одбијање да послуша један персијски закон који је повређивао његову савест бачен у јаму с лавовима (Данило 3:6; 6:7-9). Неки су покушавали да одбаце извештај о ужареној пећи као легенду, али археолози су пронашли једно право писмо из древног Вавилона које специфично спомиње тај облик кажњавања. Међутим, за Миђане и Персијанце ватра је била света. Зато су се они окренули другим жестоким облицима кажњавања. Дакле, лавовска јама није ништа изненађујуће.

19. Какав контраст између вавилонског и медо-персијског правног система књига Данила јасно износи?

¹⁹ Појављује се још један контраст. Данило показује да је Навуходоносор могао да донесе и да промени законе како му се прохте. Док Дарије ништа није могао да уради да би променио ’законе мидске и персијске‘ — чак ни оне које је он сам донео! (Данило 2:5, 6, 24, 46-49; 3:10, 11, 29; 6:12-16). Историчар Џон Ц. Витком пише: „Древна историја потврђује ту разлику између Вавилона, где је закон био подређен краљу, и Медо-Персије, где је краљ био подређен закону.“

20. Који детаљи о Валтасаровој гозби указују на то да је Данило познавао вавилонске обичаје из прве руке?

²⁰ Узбудљиви извештај о Валтасаровој гозби, који је описан у 5. поглављу Данила, пун је детаља. Очигледно је гозба почела с веселом закуском и с пуно пића, јер се неколико пута спомиње вино (Данило 5:1, 2, 4). У ствари, рељефне резбарије сличних гозби показују како се конзумира само вино. Онда је очигледно да је вино било изузетно важно на таквим слављима. Данило такође спомиње да су на тој прослави биле и жене — краљеве секундарне жене и његове конкубине (Данило 5:3, 23). Археологија подупире тај детаљ вавилонског обичаја. За Грке и Јевреје из макабејског периода, представа о женама које се придружују мушкарцима на слављу била је за осуду. Можда због тога ране верзије грчког превода Данила из Септуагинте изостављају спомињање тих жена.c Па ипак, наводни кривотворац Данила живео би у тој истој хеленизованој (грчкој) култури, и можда чак током исте опште ере која је произвела Септуагинту!

21. Које је најразумније објашњење тога што је Данило подробно познавао времена и обичаје из доба вавилонског изгнанства?

²¹ С обзиром на такве детаље, изгледа скоро невероватно да је Britannica могла да опише писца књиге Данила као некога ко само „површно и нетачно“ познаје време изгнанства. Како би било који кривотворац из каснијих векова могао бити тако добро упознат с древним вавилонским и персијским обичајима? Сети се такође да су оба та царства отишла у засенак давно пре другог века пре н. е. Јасно је да тада није било археолога; нити су се Јевреји тога доба дичили познавањем страних култура и стране историје. Само је Данило, пророк и очевидац тих времена и догађаја које је описао, могао да напише библијску књигу која носи његово име.

ДА ЛИ СПОЉАШЊИ ФАКТОРИ ДОКАЗУЈУ ДА ЈЕ ДАНИЛО КРИВОТВОРЕН?

22. Коју тврдњу критичари износе у погледу места Данила у канону Хебрејских списа?

²² Један од најуобичајенијих аргумената против књиге Данила односи се на њено место у канону Хебрејских списа. Древни рабини су поделили књиге Хебрејских списа у три групе: на Закон, Пророке и Списе. Они Данила нису сврстали међу пророке већ међу Списе. То значи, аргументују критичари, да та књига мора да је била непозната у време кад су се сакупљала дела других пророка. Она је груписана међу Списе наводно због тога што су они сакупљени касније.

23. Како су древни Јевреји гледали на књигу Данила, и како то знамо?

²³ Међутим, не слажу се сви библијски изучаваоци да су древни рабини тако строго поделили канон или да су Данила искључили из Пророка. Али чак и да су рабини сврстали Данила међу Списе, да ли би то доказало да је он писан неког каснијег датума? Не. Угледни изучаваоци указују на више разлога за то што су рабини можда искључили Данила из Пророка. На пример, можда су то учинили зато што их је та књига вређала или зато што су на Данила гледали као на другачијег од осталих пророка по томе што је вршио световну службу у једној страној земљи. У сваком случају, оно што је заиста значајно јесте ово: древни Јевреји су имали дубоко поштовање према књизи Данила и сматрали су је канонском. Штавише, докази указују на то да је канон Хебрејских списа био закључен доста времена пре другог века пре н. е. Једноставно нису допуштани каснији додаци, укључујући и неке књиге написане током другог века пре н. е.

24. Како се апокрифна Књига Сирахова користи против књиге Данила, и шта показује да је то резоновање погрешно?

²⁴ Иронично је то што се једно од тих одбачених каснијих дела користи као аргумент против књиге Данила. Апокрифна Књига Сирахова, од Исуса бен Сираха, очигледно је састављена око 180. пре н. е. Критичари воле да укажу на то да је Данило изостављен из дугог списка праведних људи из те књиге. Они резонују да је Данило сигурно био непознат у то време. Тај аргумент је широко прихваћен међу изучаваоцима. Али осмотри ово: тај исти списак изоставља Јездру и Мардохеја (а обојица су били велики хероји у очима Јевреја после изгнанства), затим доброг краља Јосафата и честитог човека Јова; а од свих судија, по имену спомиње само Самуила.d Зар све њих морамо одбацити као измишљене због тога што су изостављени са списка који не тврди да обухвата све, и који се појављује у неканонској књизи, морамо одбацити све њих као измишљене? Бесмислена је сама помисао на то.

СВЕДОЧАНСТВО СА СТРАНЕ У КОРИСТ ДАНИЛА

25. (а) Како је Јосиф потврдио истинитост Даниловог извештаја? (б) На који начин се Јосифов извештај о Александру Великом и књизи Данила уклапа у познату историју? (Види другу фусноту.) (в) Како лингвистички доказ подупире књигу Данила? (Види 26. страну.)

²⁵ Вратимо се поново на позитивну страну ствари. Указује се на то да ниједна друга књига Хебрејских списа није тако добро потврђена као Данило. Да то илуструјемо: чувени јеврејски историчар Јосиф потврђује њену аутентичност. Он каже да је Александар Велики, током свог рата против Персије у четвртом веку пре н. е., дошао у Јерусалим, где су му свештеници показали примерак књиге Данила. Сам Александар је закључио да су се речи Даниловог пророчанства које су указивале на њега односиле на његову војну акцију која је обухватала Персију.e То би било око век и по пре наводног „кривотворца“ о коме говоре критичари. Наравно, критичари су напали и Јосифа због тог одломка. Они га такође нападају због запажања да су се нека пророчанства из књиге Данила испунила. Ипак, као што је запазио историчар Џозеф Д. Вилсон, „[Јосиф] је вероватно о тој ствари знао више него сви критичари овога света“.

26. Како Свици с мртвог мора подупиру аутентичност књиге Данила?

²⁶ Аутентичност књиге Данила добила је даљњу подршку када су пронађени Свици с Мртвог мора у пећинама Кумрана, у Израелу. Изненађујуће бројни међу налазима откривеним 1952, јесу свици и фрагменти књиге Данила. Најстарији је датиран на крај другог века пре н. е. Дакле, још у то време, књига Данила је већ била добро позната и нашироко поштована. Дело The Zondervan Pictorial Encyclopedia of the Bible примећује: „Макабејско датирање Данила сада је морало да се напусти, ако ни због чега другог оно због тога што уопште није могао постојати довољан интервал између састављања Данила и његовог појављивања у облику копија у библиотеци једне макабејске религиозне секте.“

27. Који је најстарији доказ да је Данило био стварна особа и то добро позната током вавилонског изгнанства?

²⁷ Међутим, постоји далеко старије и поузданије сведочанство за књигу Данила. Један Данилов савременик био је пророк Језекиљ. И он је служио као пророк током вавилонског изгнанства. Књига Језекиља неколико пута спомиње Данила по имену (Језекиљ 14:14, 20; 28:3). Та указивања показују да је чак и за свог живота, у шестом веку пре н. е., Данило већ био добро познат као праведан и мудар човек, вредан спомена заједно с богобојазним Нојем и Јовом.

НАЈВЕЋЕ СВЕДОЧАНСТВО

28, 29. (а) Који је најуверљивији доказ да је књига Данила аутентична? (б) Зашто треба да прихватимо Исусово сведочанство?

²⁸ Међутим, осмотримо на крају највеће од свих сведочанстава за аутентичност Данила — сведочанство самог Исуса Христа. У својој дискусији о последњим данима, Исус указује на ’пророка Данила‘ и на једно Данилово пророчанство (Матеј 24:15; Данило 11:31; 12:11).

²⁹ Кад би макабејска теорија критичара била тачна, морала би да буде истинита само једна од две ствари. Или је Исуса преварио тај кривотворац или он никада није рекао оно што је Матеј цитирао. Ни једно ни друго се не може одржати. Ако не можемо да се поуздамо у извештај Матејевог јеванђеља, како се можемо поуздати у друге делове Библије? Ако уклонимо те реченице, које ћемо речи као следеће уклонити са страница Светог писма? Апостол Павле је писао: „Све је Писмо надахнуто од Бога, и корисно за поучавање... за исправно постављање ствари“ (2. Тимотеју 3:16). Дакле, ако је Данило био преварант, онда је и Павле био преварант! Да ли је Исус могао да буде преварен? Тешко. Када је књига Данила писана, он је био жив на небу. Исус је чак рекао: „Пре него што је Аврахам постао, ја сам био“ (Јован 8:58). Од свих људи који су икада живели, Исус би био најбољи човек кога бисмо могли да питамо за информације о аутентичности Данила. Али не морамо да питамо. Као што смо видели, његово сведочанство не може бити јасније.

30. Како је Исус још доказао аутентичност књиге Данила?

³⁰ Исус је надаље посведочио за аутентичност књиге Данила приликом самог свог крштења. Тада је он постао Месија, испуњујући пророчанство из Данила у вези са 69 годишњих недеља (Данило 9:25, 26; види 11. поглавље ове књиге). Чак и кад би оно што се може назвати теорија каснијег датума било истина, писац Данила је ипак знао будућност око 200 година унапред. Бог, наравно, не би надахнуо неког кривотворца да изговори истинито пророчанство под лажним именом. Никако. Људи верни Богу целим срцем прихватају Исусово сведочанство. И кад би сви стручњаци, сви критичари овога света, сложно устали да оповргну Данила, Исусово сведочанство би доказало да нису у праву, јер он је „верни и истинити сведок“ (Откривење 3:14).

31. Зашто многи библијски критичари још увек нису уверени што се тиче аутентичности Данила?

³¹ За многе библијске критичаре чак ни ово сведочанство није довољно. Након темељног осматрања ове теме, човек не може а да се не запита да ли би икаква количина доказа била довољна да их увери. Један професор на Оксфордском универзитету писао је: „Ништа се не добија самим одговором на приговоре, све док остаје изворна предрасуда да ’не може бити наднаравног пророчанства‘“. Тако их њихова предрасуда заслепљује. Али то је њихов избор — и њихов губитак.

32. Шта нас очекује у проучавању Данила?

³² А како је с тобом? Ако можеш увидети да не постоји стваран разлог за сумњу у аутентичност књиге Данила, онда си спреман за једно узбудљиво истраживачко путовање. Установићеш да су нарације у Данилу узбудљиве, пророчанства фасцинантна. Што је још важније, видећеш да ће твоја вера из поглавља у поглавље јачати. Никада нећеш зажалити што помно обраћаш пажњу на Данилово пророчанство!

[Фусноте]

ШТА СИ ПРИМЕТИО?

• За шта је књига Данила оптужена?

• Зашто напади критичара на књигу Данила немају доброг основа?

• Који докази подупиру аутентичност Даниловог извештаја?

• Који је најуверљивији доказ да је књига Данила аутентична?

[Оквир на 26. страни]

Ствар језика

ПИСАЊЕ књиге Данила завршено је око 536. пре н. е. Она је писана на хебрејском и арамејском језику, с неколико грчких и персијских речи. Таква мешавина језика је необична, али није једина у Писму. Библијска књига Јездре је такође написана на хебрејском и арамејском. Па ипак, неки критичари инсистирају на томе да је писац Данила користио те језике на начин који доказује да је писао у време касније од 536. пре н. е. Један критичар се навелико цитира како каже да употреба грчких речи у Данилу захтева каснији датум састављања. Он тврди да хебрејски подупире, а арамејски бар допушта један такав каснији датум — чак тако скори датум као што је други век пре н. е.

Међутим, с тим се не слажу сви језички стручњаци. Неки ауторитети говоре да је Данилов хебрејски сличан хебрејском Језекиља и Јездре, а другачији од хебрејског који се налази у каснијим апокрифним делима као што је Књига Сирахова. Што се тиче Даниловог коришћења арамејског, осмотримо два документа који се налазе међу Свицима с Мртвог мора. И они су на арамејском и датирају из првог и другог века пре н. е. — не дуго после наводног кривотворца Данила. Али изучаваоци су запазили велику разлику између арамејског у тим документима и арамејског који се налази у Данилу. Зато неки указују на то да књига Данила мора бити вековима старија него што то тврде њени критичари.

Шта је с „проблематичним“ грчким речима у Данилу? За неке од њих се открило да су персијске, а уопште не грчке! Једине речи за које се још увек мисли да су грчке јесу називи три музичка инструмента. Да ли присуство те три речи заиста захтева да се Данилу припише каснији датум? Не. Археолози су установили да је грчка култура била утицајна вековима пре него што је Грчка постала светска сила. Осим тога, да је књига Данила била састављена током другог века пре н. е., када су грчка култура и језик прожимали све, зар би она садржала само три грчке речи? Тешко. Вероватно би садржала далеко више. Дакле, лингвистички докази у ствари потврђују аутентичност Данила.

[Слика на целој 12. страни]

[Слике на 20. страни]

(Испод) Вавилонски храмски цилиндар спомиње по имену краља Набонида и његовог сина Валтасара

(Изнад) Овај запис садржи хвалисање Навуходоносора због његових грађевинских пројеката

[Слика на 21. страни]

Према Набонидовој хроници, Кирова војска је ушла у Вавилон без борбе

[Слике на 22. страни]

(Десно) „Набонидов извештај у стиховима“ извештава да је Набонид поверио владање свом прворођенцу

(Лево) Вавилонски запис о Навуходоносоровој инвазији на Јуду