И ти можеш изаћи на крај са фрустрацијом!
ПОГЛЕДАЈМО лоше стање извесног 23-годишњег човека. Он има само ограничено образовање и ради за минималну плату. Помисао на брак и задовољавајућ живот изгледа му немогућом. Није чудо што његова мајка каже: „Он је изузетно тужан и фрустриран.“ Случај тог младића типичан је за милионе других. Из једног или другог разлога, људи свих животних звања су фрустрирани.
Фрустрација је „дубоко хронично осећање или стање несигурности, обесхрабрења и незадовољства које настаје из осујећених жеља, унутрашњих сукоба и других нерешених проблема“ (Webster’s Third New International Dictionary). Фрустрацију доживљавамо кад упорно покушавамо да нешто постигнемо али не успевамо. Осећамо се запречени на сваком кораку, као да ударамо главом о камени зид, без изгледа на успех. Свима нам је познато то осећање.
Радници који раде на пословима који се наизглед не исплате могу имати осећања безвредности. Ако се њихов рад узима као нешто само по себи разумљиво, супруге или мајке које се боре са свакодневним бригама и заморним дужностима могу се осећати неиспуњено, нецењено. Млади који се суочавају са кушњама у школи могу се осећати фрустрирано у напорима да заврше школовање. Чланови мањинских група у друштву могу се осећати узрујано и несрећно, уверени да су жртве неправедне дискриминације. Пословне људе који поштено покушавају да пруже квалитетне производе или услуге могу финансијски упропастити бескрупулозни и непоштени конкуренти. Та и слична искуства проузрокују фрустрацију и код многих доводе до осећања безнађа.
Мудар човек који је живео пре много векова могао је своје фрустрације обликовати у речи које можемо разумети. Израелски краљ Соломон је рекао: „И ја стадох размишљати о свим делима руку својих и о труду који уложих да их изведем, и гле; све је то таштина и трчање за ветром, и никакве користи нема од онога што се под сунцем ради. Јер коју корист има човек од свега рада свога и од забринутости срца свога око труда свога под сунцем? Јер су сви дани његови само мука, а удео његов само је брига; ни ноћу се не одмара срце његово. И то је опет таштина“ (Проповедник 2:11, 22, 23). Соломонове речи изражавају очај који многи осећају у покушају да изађу на крај са фрустрацијама које их лишавају корисног живота.
Фрустрирани људи могу чак постати очајни. У тежим случајевима неки су напустили борбу, повлачећи се из друштва како би живели на његовим маргинама. Да би добили оно на шта мисле да имају право, неки су прибегли злочину и насиљу. Непопустљиви притисци су разорили бракове и породичне везе.
Многи од нас можда морају улагати велике напоре у проналажење начина да изађу на крај са фрустрацијом. Упркос ономе што чинимо, можда се чини да се ствари погоршавају. Пословице 13:12 кажу: „Одложена нада срце мори“. Може бити угрожено наше телесно и духовно добро. Да ли је ситуација безнадна? Морамо ли живети са сталном фрустрацијом као казном за нашу недораслост или грешке? Могу ли се предузети неки практични кораци да изађемо на крај са фрустрацијом како бисмо се радовали животу који пружа више задовољства? Погледајмо.
Неки начини да се изађе на крај са фрустрацијом
Кад имамо неки проблем и треба нам савет, обично се обратимо упућеној, искусној особи у коју се можемо поуздати. Пословице 3:5, 6 препоручују: „Свим се срцем својим уздај у Господа, а на своју мисао немој се ослањати. Познај га на свима путевима својим, и он ће ти стазе твоје уравнати.“ Практичан савет може се пронаћи у Божјој речи, Библији. Размотри неке примере увида које она пружа.
Фрустрација може бити повезана са зарађивањем за основне ствари. На пример, можда је наш световни посао задовољавајућ, али мале плате могу бити извор депресије. Волимо своје породице и желимо им најбоље. Ипак, изгледа да нема краја бризи у вези с удовољавањем нашим финансијским обавезама. Можда радимо прековремено и чак узимамо додатни посао. Након неког времена живот изгледа као заморни круг једења, спавања и рада. Ипак, рачуни се гомилају, дугови се повећавају, а фрустрација расте.
Основна сврха световног посла је да осигура средства за наше потребе. Али, колико нам је потребно? Апостол Павле је писао: „Јер ништа не донесосмо на овај свет, и зато нећемо ништа ни однети из њега, и кад имамо храну и одећу, треба с овим да смо задовољни.“ Покушавамо ли да стекнемо више од тога и да достигнемо оно што други имају или могу учинити? Ако је тако, можда жањемо последице у облику фрустрације. Павле је упозорио: „Али који хоће да се обогате, они упадају у искушења и замке и у многе луде и шкодљиве жудње, које бацају човека у пропаст и погибао. Јер је корен свију зала среброљубље, коме неки, предавши се, зађоше од вере и навукоше на себе муке велике“ (1. Тимотеју 6:7-10). Поштена процена наших материјалних тежњи може открити неке ствари које нам нису неопходно потребне. Неколико разумних измена према штедљивости и скромнијем начину живота могу бити веома корисне у смањивању наше фрустрације.
Потиснуте природне жеље проузроковале су много фрустрација. На пример, за младу жену је природно да има снажан порив да се уда и има сигурност и срдачну наклоност што наступа с породичним животом. Можда проводи доста времена и улаже напоре како би уз последњу моду и средства за улепшавање изгледала привлачнијом и можда је постала горљива читатељка часописа који нуде савете несрећно заљубљенима. Жена можда посећује једну забаву за другом у нади да ће срести неког одговарајућег — али све без успеха. Године пролазе, а фрустрација постаје неподношљива. У очају може бити искушана да се уда за неког ко јој не одговара. Што је још горе, да би задовољила своју жудњу за љубављу, може се уплести у неморално понашање.
У таквом случају, најважнија је стрпљивост и добро просуђивање. Брак са неодговарајућом особом — посебно оном којој недостаје вера у Јехову — био би озбиљна грешка (1. Коринћанима 7:39; 2. Коринћанима 6:14, 15). Неморал неизбежно води само до боли у срцу и очаја (Пословице 6:32, 33). Поштено самоиспитивање, заједно са разборитим приступом тој ствари, може помоћи. ’Питом и тих дух‘ може привући правог брачног друга далеко боље од модне одеће и необичне шминке (1. Петрова 3:3, 4). Уместо ослањања на често кратковидне или лакоумне савете световних стручњака, важно је да се обрати Оснивачу брака како би сазнала шта је потребно да би била жена која се воли и цени (Пословице, поглавље 31). Неожењени мушкарци и жене треба да покушају да испољавају особине које би желели код брачног друга. Како је мудро тражити здраво друштво оних који поштују библијска начела. Ако их примењујемо у свом животу, наши изгледи за срећан брак биће далеко бољи. Чак и ако одмах не дође до брака, поступање у складу са Писмима донеће радост и самачки живот ће учинити веома корисним.
Тежак терет обавеза може нас довести до тачке огорчења. Можда су ту притисци са свих страна. Забринути смо за хитне потребе своје породице, а наш послодавац можда никад није задовољан. Можда рођаци очекују да им помажемо сваки пут кад се појави нека криза. Због многих притисака, дуги попис занемарених личних ствари плаче за нашом пажњом. Можда изгледа да наше време и енергија наједном треба да буду канализирани у десетак различитих смерова. Фрустрација се може претворити у огорчење, а ми се можемо осећати као да се предајемо. Шта би требало да учинимо?
Било би мудро да поново проценимо своје приоритете. Пошто смо ограничени с обзиром на своје могућности, немогуће је удовољити сваком захтеву других. Треба да смањимо ствари на „оно ’што је најбоље‘“ (Филипљанима 1:10). Коначно, „више вреди живо псето од мртвог лава“ (Проповедник 9:4). Неке обавезе су одлучујуће и не могу се одложити, док оне које су мање пресудне можда могу чекати. Можда смо прихватили пуну одговорност за неке дужности које би требало поделити с другима. Неке одговорности можда треба да се потпуно одбаце ако нису неопходне. Иако то у почетку може проузроковати непријатност или разочарати друге, треба да поштујемо своја властита телесна и емоционална ограничења.
Ослабљујућа болест може донети мучну фрустрацију, јер нас може наједанпут много дана или седмица везати уз постељу. Тешка бол нас може учинити несрећним. Тражећи лек, можемо ићи од једног лекара до другог или можда узимати многе лекове или витамине у нади да ће нам помоћи. Ипак, можда и даље патимо и можда се почињемо питати да ли је живот вредан борбе.
То је можда проблем који може бити излечен само у Божјем новом свету (2. Петрова 3:13; упореди Исаија 33:24). Пошто су људи несавршени, лекари и лекови могу постићи само ограничено олакшање. У извесном тренутку можда морамо своје патње прихватити као део живота. Апостол Павле је имао ’жалац у месу‘, можда неку болест очију или неког другог дела тела, тако тешку да је често молио за олакшање (2. Коринћанима 12:7-10). Али, Бог није излечио Павла, те се апостол можда морао борити с том болешћу до своје смрти. Живео је са својом патњом, није тражио сажаљење и никад није изгубио своју радост (2. Коринћанима 7:4). Иако је праведни Јов патио од велике болести, одржао је своју веру у Јехову, а то је довело до богате награде (Јоб 42:12, 13). Ако смо Божје слуге, можемо пронаћи снагу да истрајемо медитирајући о тим примерима и молећи за Јеховину помоћ (Псалам 41:1-3).
Снажни упркос фрустрацијама
Јеховин народ може бити духовно јак упркос свим фрустрацијама. На пример, иако можда морамо подносити болест, можемо остати „здрави у вери“ у потпуности користећи Божје духовне припреме (Титу 2:1, 2). Иако смо можда фрустрирајуће сиромашни материјално, можемо бити дивно богати духовно.
Ослањајући се на Бога за мудрост и снагу, можемо се суочавати са фрустрацијама које се могу појавити у породичним ситуацијама. На пример, погледајмо пример Абигаиле, жене Набала. Он је био „тврд и рђав у делима својим“, а само његово име значи „Неразуман; Глуп“. Како је фрустрирајуће морало бити живети са таквим човеком! Ипак, Абигаил је остала ’разумна‘ и није очајавала. Заиста, њене речи и дела током једне кризне ситуације била су тако разборита да је уверила Давида да не узврати на Набалову увреду и незахвалност тако што би пролио крв и пропустио да се поузда у Јехову (1. Самуелова 25:2-38).
Чак и ако ситуација која укључује некога ко је повезан са хришћанском скупштином код нас проузрокује фрустрацију, можемо истрајати у снази коју даје Јехова. То је показано чињеницом да потенцијално фрустрирајуће понашање Диотрефа није зауставило богобојазног Гаја да чини добро и тиме жање срећу и богате духовне награде (Дела апостола 20:35; 3. Јованова 1-10).
Фрустрација може настати ако желимо служити својим суверницима у скупштини али смо превиђени кад су други постављани за старешине или слуге помоћнике. Међутим, уместо да дозволимо да нас савлада разочарење, настојмо да се ојачамо духовно и дозволимо Божјем духу да у још већој мери у нама доноси свој добар плод (Галатима 5:22, 23). Током 40 година које је провео у Мадјану, Бог је код Мојсија у још већој мери развио кротост, стрпљивост и друге особине потребне да излази на крај с тешкоћама и фрустрацијама с којима ће се суочити као вођа Израелаца. Исто тако, Јехова нас можда припрема за будуће службене предности које можемо примити ако останемо духовно јаки и не подлегнемо фрустрацији.
Ослобођење од фрустрације — ускоро!
Без обзира на природу фрустрација, да ли ће оне икад престати? Наша ситуација може изгледати безнадно за нас, али не и за нашег Створитеља, Јехову Бога. Он није подложан фрустрацији. Преко пророка Исаије, Бог је рекао: „Тако је и реч која из уста мојих излази: не враћа ми се она празна а да није вољу моју извршила, и намеру моју испунила“ (Исаија 55:11). Пошто Јехова има свемоћну снагу и власт, њему ништа није немогуће (Марко 10:27). Његова обећања да свом народу донесе бескрајне благослове сигурно ће се испунити (Јошуа 21:45).
Сумња и несигурност су главни елементи у фрустрацији. Међутим, насупрот томе, „вера је пак поуздана извесност онога чему се надамо“ (Јеврејима 11:1). Вера у Бога пружа јемство да ће све наше на Библији темељене наде бити у потпуности остварене. Свеобухватна тема Библије истиче Јеховино обећање владавине Краљевства, под којом ће Земља постати савршени рај у коме ће праведни људи радосно живети заувек (Псалам 37:11, 29). Све што је лоше — укључујући фрустрацију — проћи ће, јер ће Бог ’ситити све што живот има‘ (Псалам 145:16).
Док ти благослови не постану стварност, сви ћемо имати фрустрације. Али, библијска нада нам може пружити храброст и душевну снагу да истрајемо. Здрав савет који налазимо у Библији може нам показати како да користимо добро просуђивање и разборитост на начин који ће донети стабилност нашем животу и мир нашем срцу. Упркос свим својим разочарењима, можемо доживети „мир... Божји, који превазилази сваки разум“ (Филипљанима 4:6, 7). Битка против фрустрације зато није безнадна. Уз Јеховину помоћ можемо с њом изаћи на крај данас и победити је у будућности.
[Истакнути текст на 31. страни]
Бог ти може помоћи да изађеш на крај са фрустрацијом, као што је помогао Јову, Мојсију, Абигаили и Павлу