Ваш начин живота — које су опасности?

ПОПУЛАРНИ ставови о здрављу у много чему нису имали тако светлу будућност. Извештај Светске здравствене организације (СЗО) за 1998, каже: „Више људи него икада раније, сада има приступ макар минималној здравственој заштити, безбедним залихама воде и санитарним условима.“ Истина, већина светског становништва још увек живи у лошим животним условима, међутим, као што је то Британска радио–дифузна корпорација известила, „задњих 50 година сиромаштво се широм света смањило више него у протеклих 500 година“.

Побољшања у светским системима здравствене заштите, широм света додају приликом рођења још коју годину просечном животном веку људи. Године 1955, просек је био 48 година, а до 1995, повећао се на 65 година. Један од разлога за овај пораст јесте напредак у борби против дечјих болести.

Само пре 40 година, смртност код деце млађе од пет година износила је 40 посто од свих смртних случајева. Међутим, до 1998, захваљујући вакцинама многа деца широм света била су имунизована против главних дечјих болести. Стога је број смртних случајева код деце млађе од пет година, опао на 21 посто од свих смртних случајева. Према СЗО, постоји „недвосмислена тежња за постизањем здравијег, дужег живота“.

Наравно, дужи, а ипак неквалитетан живот не представља никакав успех. У потрази за бољим животним условима, многи људи стављају превелик нагласак на материјална задовољства. Међутим, такав начин живота носи сопствене опасности по здравље.

Бољи начин живота?

Недавни социјално-економски напреци довели су до огромних промена у начину живота људи. Сада су у развијеним земљама многима доступне ствари и услуге које су раније само богати могли себи да приуште. И док су неке од ових предности повећавале изгледе за дужи живот, многи људи су при том намамљени да воде један саморушилачки начин живота.

На пример, милиони користе своју већу куповну моћ да купе непотребне ствари попут дроге, алкохола и дувана. Нажалост, последице су се могле предвидети. „Најбрже растућа опасност по здравље у свету није болест већ један производ“, каже часопис World Watch. Овај часопис додаје: „За 25 година, као главна претња људском здрављу у целом свету, болести настале злоупотребом дувана, засениће заразне болести.“ Штавише, часопис Scientific American каже: „Запрепашћујућих 30 посто смртоносних канцерогених обољења може се приписати првенствено пушењу, а за исти постотак таквих болести одговоран је одређени начин живота, поготово лоше навике у исхрани и недостатак вежбања.“

Нема сумње, наш избор начина живота у великој мери утиче на наше здравље. Све то утиче на нашу физичку добробит — од онога шта стављамо у ум и тело, па до тога колико често вежбамо. Како онда можемо побољшати здравље или га одржавати добрим? Да ли су правилна исхрана и вежбање довољни? Осим тога, коју улогу у здравом начину живота играју ментални и духовни чиниоци?