Питања читалаца
Према новинским извештајима, после рођења бебе, неке болнице чувају плаценту и пупчану врпцу да би из крви која је у њима извукли неке ствари. Да ли би то требало да забрињава једну хришћанку?
У великој већини места, не дешава се ништа слично, тако да хришћани не треба да се брину. Ако постоји јак разлог да се верује да се таква пракса спроводи у болници у којој ће се једна хришћанка породити, било би прикладно једноставно обавестити лекара да плаценту и пупчану врпцу треба уклонити, не користећи их ни на који начин.
Различити медицински производи добијају се из биолошких извора, било животињских било људских. На пример, неки хормони се добијају из урина бременитих кобила. Коњска крв је била извор серума против тетануса, а гамаглобулин за борбу против болести дуго се добијао из крви људских плаценти (постељица). Неке болнице су задржавале и смрзавале плаценте, а касније су их прикупљале фармацеутске лабораторије тако да би се гамаглобулин могао добити прерађивањем крви богате антителима.
У скорије време, истраживачи тврде да имају успеха у коришћењу крви из постељице за лечење једне врсте леукемије, и теоретише се да та крв може бити корисна у лечењу неких поремећаја имунолошког система или уместо трансплантације коштане сржи. Дакле, постојао је известан степен публицитета у вези с родитељима који су дали да се крв из постељице извади, замрзне и ускладишти у случају да може бити корисна у лечењу њиховог детета у годинама које долазе.
Таква комерцијализација плацентне крви тешко да је примамљива за праве хришћане чије размишљање води Божји савршени закон. Наш Створитељ сматра да је крв света, да представља живот који даје Бог. Једина употреба крви коју он оправдава јесте на олтару, у повезаности са жртвама (Левитска 17:10-12; упореди са Римљанима 3:25; 5:8; Ефесцима 1:7). Иначе, крв која је истекла из неког створења требало је да буде проливена на земљу, одстрањена (Левитска 17:13; Поновљени закони 12:15, 16).
Када хришћани улове неку животињу или закољу домаће пиле или свињу, они пусте да крв исцури и уклоне је. Они је не морају дословно пролити на земљу, јер је поента у томе да уклоне крв уместо да је искористе на било који начин.
Хришћани који се налазе у болници знају да се њихови биолошки продукти уклањају, било да су то телесне излучевине, болесно ткиво, или крв. Истина, доктор можда жели да се најпре изврше нека испитивања, као што су анализа урина, патолошко испитивање туморозног ткива, или тестови крви. Али након тога, ти продукти се уклањају у складу с локалним законом. Тешко да је потребно да болнички пацијент посебно захтева да се то уради јер је и разумно и медицински разборито уклонити такве биолошке продукте. Ако пацијент има ваљан разлог да сумња да ће се следити та редовна пракса, он или она могу то споменути лекару који их лечи, наводећи да из религиозних разлога он или она желе да се ти продукти уклоне.
Међутим, као што је споменуто, то је ретко брига једног просечног пацијента јер се у многим местима такво чување и поновно коришћење постељице или других биолошких продуката чак и не узима у разматрање, а још мање рутински практикује.
Изгледа да се чланак „Гнушајмо се зла“, који се појавио у „Кули стражари“ од 1. јануара 1997, усредсређује на педофилију. Како треба дефинисати ову навику?
Webster’s Ninth New Collegiate Dictionary дефинише „педофилију“ као „сексуалну перверзију у којој су деца омиљени сексуални предмет“. Аспекти ове навике забрањени су у Поновљеним законима 23:17, 18. Тамо је Бог говорио против тога да неко постане храмска проститутка („или, ’катамит‘, дечак који се држи у сврху сексуалне перверзије“, фуснота у NW). Ти стихови такође забрањују да било ко унесе у „дом Господа“ цену од „пса“ („вероватно педерасте особе; оног ко практикује анални однос, нарочито с дечаком“, фуснота у NW). Ове библијске и световне референце потврђују да је Кула стражара говорила о деци која су предмет сексуалног злостављања, укључујући и миловање, од стране одрасле особе.