Јов је издржао — можемо и ми!
„Ето блаженим називамо оне који су издржали“ (ЈАКОВ 5:11, Ча).
1. Шта је један старији хришћанин рекао о својим кушњама?
’ЂАВО ме гони! Осећам се баш као Јов!‘ Оваквим речима, А. Х. Макмилан изразио је своја осећања једном блиском пријатељу у централи Јеховиних сведока. Брат Макмилан завршио је свој земаљски пут у старости од 89 година, 26. августа 1966. Он је знао да заслуге за верну службу помазаних хришћана као што је он „иду за њима“ (Откривење 14:13). Заиста, они ће без прекида наставити у Јеховиној служби кроз ускрсење у бесмртни живот на небу. Његови пријатељи су се радовали што је брат Макмилан добио ту награду. Међутим, у својим последњим годинама на земљи, он је био нападан различитим кушњама, укључујући здравствене проблеме који су га учинили веома свесним Сотониних покушаја да сломи његову беспрекорност према Богу.
2, 3. Ко је био Јов?
2 Кад је брат Макмилан рекао да се осећа баш као Јов, он је указивао на једног човека који је издржао велике испите вере. Јов је живео у „земљи Узу“, вероватно у северној Арабији. Као потомак Нојевог сина Сима, он је био обожавалац Јехове. Јовови испити вероватно су се догодили негде између смрти Јосифа и времена кад се Мојсије показао честитим. Током тог периода нико на земљи није био једнак Јову у оданости Богу. Јехова је гледао на Јова као на непорочног, честитог, богобојазног човека (Јов 1:1, 8).
3 Као „највиђенији од свих синова Истока“, Јов је имао много слугу, а његова стока је бројала 11 500 грла. Али, за њега је од највеће важности било духовно богатство. Попут богобојазних очева данас, Јов је највероватније поучавао својих седам синова и три кћерке о Јехови. Чак и кад више нису живели у његовом дому, он је деловао као породични свештеник приносећи жртве за њих, за случај да су сагрешили (Јов 1:2-5).
4. (а) Зашто прогоњени хришћани треба да размишљају о Јову? (б) С обзиром на Јова, која питања ћемо осмотрити?
4 Јов је особа о којој прогоњени хришћани могу размишљати да би се ојачали за стрпљиву устрајност. „Ето“, писао је ученик Јаков, „блаженима називамо оне који су издржали. Чули сте за Јовову стрпљивост и видели сте свршетак Господњи, јер је Господ многомилостив и милосрдан“ (Јаков 5:11, Ча). Попут Јова, Исусовим помазаним следбеницима и данашњем ’мноштву великом‘ потребна је устрајност да би се успешно суочили с испитима вере (Откривење 7:1-9). Дакле, које је кушње Јов издржао? Зашто су се оне догодиле? И како ми можемо извући корист из његових искустава?
Горуће питање
5. Непознато за Јова, шта се догађало на небу?
5 Непознато за Јова, на небу је ускоро требало да буде постављено једно велико спорно питање. Једног дана, „приступише синови Божји пред Господа“ (Јов 1:6). Божји јединорођени Син, Реч, био је присутан (Јован 1:1-3). Присутни су били и праведни анђели и непослушни анђеоски „синови Божји“ (Постање 6:1-3). Сотона је био ту, јер се његово збацивање с неба неће догодити до након успоставе Краљевства 1914. (Откривење 12:1-12). У Јовово време, Сотона ће поставити једно горуће питање. Он се спремао да доведе у питање исправност Јеховиног суверенитета над свим Својим створењима.
6. Шта је Сотона настојао да уради и како је он оклеветао Јехову?
6 „Одакле ти долазиш?“ питао је Јехова. Сотона је одговорио: „С пута и шетње по земљи“ (Јов 1:7). Он је тражио кога да прождере (1. Петрова 5:8, 9). Сламајући беспрекорност појединаца који служе Јехови, Сотона је настојао да докаже да нико неће потпуно слушати Бога из љубави. Постављајући питање, Јехова је питао Сотону: „Јеси ли видео служитеља мога Јова? Нема га онаквог на земљи, добар је то и праведан човек, који се боји Бога и уклања се од зла“ (Јов 1:8). Јов је удовољавао божанским мерилима која су узимала у обзир његову несавршеност (Псалам 103:10-14). Али, Сотона је узвратио: „Да ли се несебично Јов боји Бога? Ниси ли га ти подигао, њега и дом његов и све што је његово? Дела руку његових благословио си, и стада његова прекрилише земљу“ (Јов 1:9, 10). Тако је Ђаво оклеветао Јехову указујући да Га нико не воли и не обожава због онога што Он јесте већ да Он поткупљује створења да Му служе. Сотона је тврдио да Јов служи Богу због себичне користи, а не из љубави.
Сотона напада!
7. На који је начин Ђаво изазвао Бога и како је Јехова реаговао?
7 „Али“, рекао је Сотона, „испружи руку своју, дотакни се онога што све има, и сигуран сам да ће те у очи опсовати.“ Како ће Бог реаговати на такав увредљив изазов? „Ево“, рекао је Јехова, „предајем ти све што он има, само на њега не дижи руке своје.“ Ђаво је рекао да је све што је Јов поседовао било благословљено, умножено и заштићено. Бог ће дозволити да Јов пати, иако у његово тело није смело да се дира. Одлучан да учини зло, Сотона је напустио тај састанак (Јов 1:11, 12).
8. (а) Какве је материјалне губитке Јов доживео? (б) Шта је била истина о ’пламену Божјем‘?
8 Ускоро је почео сотонски напад. Један од Јовових слугу донео му је следеће лоше вести: „Волови ораху, и магарице пасијаху покрај њих. Савеји ударише и отеше их, а момке мачем побише, и само ја један утекох да ти то јавим“ (Јов 1:13-15). Заштита око Јововог власништва била је уклоњена. Скоро истовремено, била је примењена директна демонска сила, јер је један други слуга известио: „Пламен Божји спаде с неба и спали овце и момке, и уништи их“ (Јов 1:16). Како је то ђаволски учињено да изгледа да је Бог био одговоран за такву невољу чак и над његовим властитим слугом! Пошто муња долази с неба, лако се могло догодити да Јехова буде оптужен, али у стварности та ватра је била демонског порекла.
9. Како је економска штета утицала на Јовов однос с Богом?
9 Како је Сотона настављао свој напад, још један слуга је известио да су Халдејци одвели Јовове камиле и побили све друге слуге (Јов 1:17). Иако је Јов тако доживео економску штету, то није уништило његов однос с Богом. Да ли и ти можеш издржати велики материјални губитак а да то не сломи твоју беспрекорност према Јехови?
Долази још већа трагедија
10, 11. (а) Шта се догодило с десеторо Јовове деце? (б) Након трагичне смрти Јовове деце, како је он гледао на Јехову?
10 Ђаво није био готов с Јовом. Један други слуга је известио: „Синови твоји и кћери твоје јеђаху и пијаху вино у кући брата свога најстаријега, и гле, ветар велики дође преко пустиње, и удари у четири угла од куће, и она се сруши на децу, и сви погибоше, и само ја један утекох да ти то јавим“ (Јов 1:18, 19). Онај ко је погрешно информисан могао би да каже да је опустошење које је проузроковао тај ветар било ’дело Божје‘. Међутим, демонска сила је додирнула Јова у посебно осетљиву тачку.
11 Погођен тугом, Јов је ’раздро плашт свој, обријао главу своју, па се бацио на земљу, и поклонио се‘. Ипак, послушај његове речи: „Господ даде, Господ узе; да је благословено име Господње!“ Извештај додаје: „У свему овоме нити сагреши Јов, нити Богу коју неправедност пребаци“ (Јов 1:20-22). Сотона је још једном био побеђен. Шта ако ми доживимо болан губитак и тугу као Божје слуге? Несебична оданост Јехови и поуздање у њега може нам омогућити да издржимо као чувари беспрекорности, баш као што је то учинио Јов. Помазаници и њихови другови који имају земаљску наду сигурно могу црпсти утеху и снагу из овог извештаја о Јововој устрајности.
Питање добија на жестини
12, 13. На једном другом састанку на небу, шта је Сотона захтевао и како је Бог одговорио?
12 Јехова је ускоро сазвао још један састанак у небеским дворима. Јов је остао без деце и био је осиромашен човек, на изглед погођен од Бога, али његова беспрекорност је била нетакнута. Наравно, Сотона неће признати да су његове оптужбе против Бога и Јова биле лажне. Сада је требало да „синови Божји“ чују аргумент и противаргумент док је Јехова наводио Ђавола да питање доведе до коначног обрачуна.
13 Позивајући Сотону да положи рачун, Јехова је питао: „Откуд долазиш ти?“ Какав је био одговор? „С пута и шетње по земљи.“ Јехова је поново скренуо пажњу на свог непорочног, честитог, богобојазног слугу Јова, који се још увек чврсто држао своје беспрекорности. Ђаво је одговорио: „Кожу за кожу! Све што човек има даће за живот свој. Испружи само руку и дотакни се костију његових и меса његова, и сигуран сам да ће те у очи опсовати.“ Зато је Бог рекао: „Ево предајем ти га, само му живот поштеди“ (Јов 2:2-6). Алудирајући да Јехова још није уклонио све заштитне баријере, Сотона је захтевао да дотакне Јовове кости и тело. Ђаволу није било дозвољено да убије Јова; али Сотона је знао да ће га физичка болест мучити и учинити да изгледа као да трпи казну од Бога за тајне грехе.
14. Чиме је Сотона ударио Јова и зашто ниједан човек том страдаоцу није могао да пружи олакшање?
14 Отпуштен са тог састанка, Сотона је наставио са злобним уживањем. Он је ударио Јова „злим приштем од пете до темена“. Какво је само злопаћење Јов поднео док је седео у пепелу и стругао себе комадом црепа! (Јов 2:7, 8). Ниједан људски лекар не би могао да му донесе олакшање од те ужасно болне, одвратне и понижавајуће патње, јер је то било проузроковано сотонском силом. Само је Јехова могао да излечи Јова. Ако си болесни Божји слуга, никада немој заборавити да ти Бог може помоћи да издржиш и да ти може пружити живот у новом свету ослобођеном болести (Псалам 41:2-4; Исаија 33:24).
15. На шта је Јова наговарала његова жена и каква је била његова реакција?
15 И на крају, Јовова жена је рекла: „Још истрајеш у доброћудности [’беспрекорности‘, NW] својој! Проклињи Бога и умри!“ „Беспрекорност“ означава непорочну оданост, и она је можда говорила саркастично да наведе Јова да прокуне Бога. Али, он је одговорио: „Као луда жена говориш. Што? Добро смо примили од Бога, а зло зар да не примамо?“ Чак ни овај Сотонин маневар није деловао, јер нам се каже: „У свему овоме не сагреши Јов уснама својим“ (Јов 2:9, 10). Претпоставимо да противнички чланови породице кажу да се ми неразумно умарамо у хришћанским активностима и наговарају нас да се одрекнемо Јехове Бога. Попут Јова, ми можемо издржати такав испит зато што волимо Јехову и желимо да хвалимо његово свето име (Псалам 145:1, 2; Јеврејима 13:15).
Три арогантне варалице
16. Ко је дошао наводно да теши Јова, али како је Сотона манипулисао њима?
16 У ономе што се показало као још један сотонски план, три „пријатеља“ дошла су наводно да утеше Јова. Један је био Елифас, вероватно потомак Аврама преко Есава. Пошто је Елифас имао првенство у говорењу, несумњиво је он био најстарији. Присутан је био и Вилдад, потомак Соијена, једног од Аврамових синова од Хетуре. Трећи човек је био Софар, назван Намаћанин чиме се идентификује његова породица или место пребивања, вероватно у северозападној Арабији (Јов 2:11; Постање 25:1, 2; 36:4, 11). Попут оних који покушавају да наведу Јеховине сведоке да се одрекну Бога данас, тим триом је манипулисао Сотона у напору да наведе Јова да призна да је крив за лажне оптужбе и да сломи његову беспрекорност.
17. Шта је урадио гостујући трио и шта они нису радили седам дана и седам ноћи?
17 Тај трио је направио велику представу саосећања плачући, цепајући своју одећу и бацајући прашину на своје главе. Али онда су седели с Јовом седам дана и седам ноћи не изговоривши ниједну реч утехе! (Јов 2:12, 13; Лука 18:10-14). Те три арогантне варалице биле су толико лишене духовности да нису имале ништа утешно да кажу о Јехови и његовим обећањима. Ипак, они су извлачили погрешне закључке и спремали су се да их употребе против Јова чим заврше с формалностима јавног туговања. Интересантно је да је, пре него што је завршило седмодневно ћутање, младић Елијуј сео на удаљености на којој је могао чути разговор.
18. Зашто је Јов тражио мир у смрти?
18 Јов је коначно прекинуо тишину. Не извукавши никакву утеху из гостујућег трија, он је проклео дан свог рођења и питао се зашто се његов мизерни живот и даље продужава. Он је тражио мир у смрти, чак и не помишљајући да би више икада могао имати стварну радост пре него што умре, пошто је био сиромах, ожалошћен и тешко болестан. Али, Бог није дозволио да Јов буде погођен до те мере да умре (Јов 3:1-26).
Јовови тужиоци нападају
19. У којим је погледима Елифас лажно оптужио Јова?
19 Елифас је први говорио у сваком од три круга дебате која је надаље испитала Јовову беспрекорност. У свом првом говору, Елифас је питао: „Памтиш ли ти да је икад невини пропао?“ Он је закључио да је Јов сигурно урадио нешто зло да прими Божју казну (Јов 4. и 5. поглавље). У свом другом говору, Елифас се ругао Јововој мудрости и питао је: „Шта ли знаш ти што и ми не знамо?“ Елифас је указивао да је Јов настојао да се покаже надмоћнији од Свемоћног. Завршавајући свој други напад, он је описао Јова као кривог за отпад, подмићивање и варање (Јов 15. поглавље). У свом завршном говору, Елифас је лажно оптужио Јова за многе злочине — изнуђивање, ускраћивање хлеба и воде од сиромашних и тлачење удовица и сирочади (Јов 22. поглавље).
20. Каква је била природа Вилдадових напада на Јова?
20 Као други у сваком од три круга дебате, Вилдад је обично следио општу тему коју је поставио Елифас. Вилдадови говори су били краћи али заједљивији. Он је чак оптужио Јовову децу да су урадила нешто неисправно и тако заслужила смрт. Погрешним резоновањем, он је употребио следећу илустрацију: као што се папирус и трска суше и увену без воде, тако је и с онима ’свима који на Бога заборављају‘. Та изјава је тачна, али она се не односи на Јова (Јов 8. поглавље). Вилдад је сврстао Јовове невоље међу оне које долазе на зле (Јов 18. поглавље). У свом кратком трећем говору, Вилдад је приговарао да је човек „црв“ и „мољац“ и да је зато нечист пред Богом (Јов 25. поглавље).
21. За шта је Софар оптужио Јова?
21 Софар је био трећи који је говорио у тој дебати. Уопште узев, његов след закључивања одговорао је ономе Елифаса и Вилдада. Софар је оптужио Јова за злоћу и подстицао га је да одбаци своје грешне поступке (Јов 11. и 20. поглавље). Након два круга Софар је престао да говори. Није имао ништа да дода у трећем кругу. Међутим, током целе дебате Јов је храбро одговарао својим тужиоцима. На пример, он је у једном тренутку рекао: „Немили сте ви тешиоци. Кад ће једном свршити ти празни говори?“ (Јов 16:2, 3).
Ми можемо издржати
22, 23. (а) Као у Јововом случају, како Ђаво може наступити покушавајући да сломи нашу беспрекорност према Јехови Богу? (б) Иако је Јов подносио различите испите, шта можемо питати о његовом ставу?
22 Попут Јова, ми се можемо одједном суочити с више кушњи и Сотона може употребити обесхрабрење или друге факторе у својим напорима да сломи нашу беспрекорност. Он може покушати да нас окрене против Јехове ако имамо економских тешкоћа. Ако умре нека вољена особа или доживимо неку болест, Сотона може покушати да нас наведе да окривимо Бога. Попут Јовових пријатеља, неко нас може чак лажно оптужити. Као што је брат Макмилан указао, Сотона може ’да нас гони‘, али ми можемо издржати.
23 Као што смо до сада приметили, Јов је подносио своје различите кушње. Међутим, да ли је он то једва подносио? Да ли је он у стварности имао сломљен дух? Хајде да видимо да ли је Јов заиста изгубио сваку наду.
Како би одговорио?
◻ Које је велико питање Сотона поставио у Јовово време?
◻ Каквим је средствима Јов био испитан до крајње границе?
◻ За шта су Јова оптужила његова три „пријатеља“?
◻ Као у Јововом случају, како Сотона може покушати да сломи нашу беспрекорност према Јехови?
[Слика на 10. страни]
А. Х. Макмилан