Додатне информације о надахнутом Писму
3. додатак — Датирање библијских догађаја
Осврт на рачунање времена у библијско доба и хронолошки преглед значајнијих библијских догађаја
1. (а) По чему се види да Јехова пази на време? (б) Шта доприноси све бољем разумевању библијске хронологије?
У ВИЗИЈИ о „краљу севера“ и „краљу југа“ коју је објавио Данилу, Јеховин анђео је неколико пута споменуо „време које је одређено“ (Дан. 11:6, 27, 29, 35). И многи други стихови показују да Јехова пази на време и да своје намере извршава тачно на време (Лука 21:24; 1. Сол. 5:1, 2). У своју Реч, Библију, уврстио је бројне временске одреднице помоћу којих можемо утврдити када су се одиграли неки важни догађаји. Данас много боље разумемо библијску хронологију. Путем археолошких и других истраживања непрестано се долази до нових сазнања која расветљавају нејасноће и омогућују нам датирање (одређивање времена) кључних библијских догађаја (Посл. 4:18).
2. Опиши како се рачуна време изражено редним бројевима.
2 Основни и редни бројеви. У претходном додатку (у 24. и 25. одломку) сазнали смо која је разлика између основних и редних бројева. То ваља имати на уму када се у складу са савременим методама одређује трајање разних раздобља споменутих у Библији. На пример, у формулацији „тридесет и седме године изгнанства Јоахина, Јудиног краља“, израз „тридесет и седме“ је редни број. Он указује на раздобље од 36 целих година и још један неодређен број дана, седмица или месеци који су прошли након што се навршила 36. година (Јер. 52:31).
3. (а) Који записи помажу у датирању библијских догађаја? (б) Шта је година устоличења и како су се рачунале године владања?
3 Године владања и година устоличења. Библија спомиње државне списе краљевства Јуде и Израела и државна документа Вавилона и Персије. У сва та четири краљевства водили су се тачни летописи чији су се временски описи заснивали на времену владања њихових краљева, а исти начин бележења је употребљен и у Библији. Она врло често спомиње и назив записа из ког су узети подаци, као што је рецимо ’књига о Соломоновим делима‘ (1. Краљ. 11:41). Владавина појединог краља обухвата део године његовог устоличења и све године које је потом провео на власти и које му се службено рачунају као године његовог владања. Године владања су се обично рачунале од нисана до нисана, то јест од пролећа до пролећа. Година устоличења била је година у којој је нови краљ ступио на престоље, а месеци до следећег пролећа, то јест нисана, још увек су се убрајали у последњу годину владања његовог претходника. Новом краљу се прва година владања рачунала од првог дана првог следећег месеца нисана.
4. Објасни како се на темељу података о годинама владања краљева може израчунати када су се одиграли разни библијски догађаји.
4 Представимо то једним примером. Соломон је по свему судећи почео да влада пре нисана 1037. пре н. е., док је Давид још увек био жив. Давид је умро убрзо након тога (1. Краљ. 1:39, 40; 2:10). Међутим, Давидова последња година владања трајала је и даље, све до пролећа 1037. пре н. е. То раздобље се урачунало у 40. годину његове власти. Тај део године — од почетка Соломоновог владања па до пролећа 1037. пре н. е. — сматра се годином Соломоновог устоличења, а не његовом првом годином владања, јер се тај део године још увек приписивао владавини његовог оца. Према томе, Соломонова прва година владања започела је тек месеца нисана 1037. пре н. е. (1. Краљ. 2:12). На крају Библија за Соломона каже да је владао 40 година (1. Краљ. 11:42). Дакле, ако имамо на уму ту разлику између године устоличења и година владања, можемо тачно израчунати када су се одиграли разни библијски догађаји.a
ДАТИРАЊЕ ДОГАЂАЈА УНАЗАД ДО СТВАРАЊА АДАМА
5. Како знамо када је у Јерусалиму било обновљено обожавање Јехове?
5 Кључни датум као полазиште. Година која служи као полазиште при датирању догађаја уназад до стварања Адама јесте 539. пре н. е., када је Кир свргнуо вавилонску династију.b Кир је издао проглас о ослобађању Јудејаца током прве године своје власти, пре пролећа 537. пре н. е. Из Јездре 3:1 сазнајемо да су се синови Израелови вратили у Јерусалим до седмог месеца, тишрија, који по нашем календару обухвата део септембра и октобра. Из тога произлази да је обожавање Јехове у Јерусалиму било обновљено у јесен 537. пре н. е.
6. (а) Које пророчанско раздобље се завршило у јесен 537. пре н. е.? (б) Када је то раздобље отпочело и који догађаји то потврђују?
6 Обнова обожавања Јехове у јесен 537. пре н. е. означила је крај једног пророчанског раздобља. Ког раздобља? Раздобља од „седамдесет година“ у ком је Обећана земља лежала ’претворена у пустош‘ и о ком је Јехова рекао: „Кад се наврши седамдесет година у Вавилону, погледаћу на вас и испунићу вам своју добру реч, и вратићу вас на ово место“ (Јер. 25:11, 12; 29:10). По ономе што је Данило учинио при крају раздобља од „седамдесет година“ види се да је добро познавао то пророчанство (Дан. 9:1-3). Пошто се то раздобље завршило у јесен 537. пре н. е., оно је очигледно морало започети у јесен 607. пре н. е. То потврђују догађаји који су се одиграли. У 52. поглављу књиге пророка Јеремије описане су важне појединости опсаде Јерусалима, улазак вавилонске војске у град и заробљавање краља Седекије 607. пре н. е. Након тога су, како стоји у 12. стиху, „петог месеца, десетог дана у месецу“ (то јест десетог дана месеца ава, који по нашем календару обухвата део јула и августа), Вавилонци спалили храм и град. Међутим, то још није био почетак раздобља од „седамдесет година“. Још увек је било трагова јудејске власти јер је вавилонски краљ поставио Годолију за намесника над преосталим јудејским становништвом. Међутим, „седмог месеца“ Годолија је заједно с још неким људима био убијен, па су преостали Јудејци у страху побегли у Египат. Тек тада, око 1. октобра 607. пре н. е., у пуном смислу су почеле да се испуњавају речи да ће земља ’почивати пуста, док се не наврши седамдесет година‘ (2. Краљ. 25:22-26; 2. Лет. 36:20, 21).
7. (а) Како се може израчунати колико је година прошло од поделе краљевства након Соломонове смрти до разорења Јерусалима? (б) Како Језекиљево пророчанство потврђује тај прорачун?
7 Од 607. пре н. е. до 997. пре н. е. Тешко је утврдити када су се одиграли догађаји из овог раздобља, од пада Јерусалима па уназад до поделе краљевства након Соломонове смрти. Међутим, упоређивање записа о владавини краљева Израела и Јуде из Прве и Друге о краљевима показује да то раздобље обухвата 390 година. Пророчанство из Језекиља 4:1-13 снажно сведочи у прилог тачности тог прорачуна. То пророчанство је говорило о времену опсаде Јерусалима и о томе како ће други народи одвести у ропство његове становнике, што се и догодило 607. пре н. е. Дакле, раздобље од 40 година које се односило на Јуду завршило се разорењем Јерусалима. А раздобље од 390 година које се односило на Израел није се завршило када је била уништена Самарија јер у доба када је Језекиљ пророковао то је већ била давна прошлост, а и у самом пророчанству је било речено да се оно односи на опсаду и разорење Јерусалима. Према томе, и „преступ Израеловог дома“ окончан је 607. пре н. е. Ако од те године рачунамо 390 година уназад, долазимо до 997. пре н. е. Те године се након Соломонове смрти Јеровоам одвојио од Давидовог дома и тако је „одвратио Израелце од Јехове и навео их на велики грех“ (2. Краљ. 17:21).
8. (а) Који се догађаји могу датирати у раздобљу од краја Соломонове владавине па уназад до изласка Израелаца из Египта и како? (б) Која промена из тог раздобља утиче на датирање библијских догађаја?
8 Од 997. пре н. е. до 1513. пре н. е. Пошто се последња од 40 Соломонових целих година владања завршила у пролеће 997. пре н. е., закључујемо да је прва година његовог владања морала започети у пролеће 1037. пре н. е. (1. Краљ. 11:42). Библијски извештај у 1. Краљевима 6:1 каже да је Соломон почео да гради Јехови храм у Јерусалиму другог месеца четврте године свог владања. То значи да су до тада прошле три целе године и један месец његове владавине, па тако долазимо до тога да је храм почео да се гради у априлу или мају 1034. пре н. е. Међутим, у истом стиху стоји да је то уједно било „четиристо осамдесете године након изласка Израелових синова из египатске земље“. Опет ваља напоменути да је 480 овде редни број, који означава 479 целих година. Дакле, ако броју 1 034 додамо 479, долазимо до 1513. пре н. е. као године изласка Израелаца из Египта. У 19. одломку 2. додатка објашњено је да је 1513. године пре н. е. требало да авив (нисан) постане Израелцима „први месец у години“ (Изл. 12:2) и да је до тада година почињала у јесен, месецом тишријем. У једној енциклопедији се у вези с тим каже: „Рачунање година краљевања заснива се на години која је почињала у пролеће. Та метода се подудара са оном која је преовладавала у Вавилону.“c Без обзира на то када је при датирању библијских раздобља дошло до померања почетка године с јесени на пролеће, негде у рачунању времена треба или одузети или додати шест месеци.
9. (а) Како се може израчунати када је савез са Аврахамом ступио на снагу? (б) На шта се односи првих 215 година ’боравка у туђини‘? (в) Колико је Аврахам имао година када је на путу у Ханан прешао Еуфрат?
9 Од 1513. пре н. е. до 1943. пре н. е. У Изласку 12:40, 41 Мојсије је написао: „Израелови синови, који су боравили у Египту, у туђини су боравили четиристо и тридесет година.“ Из те реченице се може разумети да нису целокупни ’боравак у туђини‘ провели у Египту. То раздобље је почело када је Аврахам на свом путу у Ханан прешао Еуфрат. Тада је на снагу ступио Јеховин савез са Аврахамом. Првих 215 година ’боравка у туђини‘ односи се на боравак у Ханану, а других 215 година на боравак у Египту. Након тога су се Израелци сасвим ослободили египатске власти и стекли су независност 1513. пре н. е.d У грчкој Септуагинти, која се темељи на хебрејском тексту старијем од масоретског, након речи „Египту“ додате су речи „и у хананској земљи“. Слично је и у самарићанском Пентатеуху.e У Галатима 3:17, где се такође спомиње 430 година, потврђује се да је то раздобље почело када је савез са Аврахамом ступио на снагу, наиме када је Аврахам на свом путу у Ханан прешао Еуфрат. Дакле, то се догодило 1943. пре н. е., када је Аврахам имао 75 година (Пост. 12:4).
10. Који још доказ потврђује раније споменуту хронологију догађаја из Аврахамовог живота?
10 Постоји још један доказ за горњи прорачун: У Делима апостолским 7:6 каже се да је Аврахамово потомство било тлачено четиристо година. Пошто је Јехова прекинуо њихово тлачење у Египту 1513. пре н. е., оно је очигледно почело 1913. пре н. е. Било је то пет година након Исаковог рођења и одговара времену када се у дан у који је Исак престао да сиса Исмаило ’ругао‘ Исаку (Пост. 15:13; 21:8, 9).
11. На темељу чега се могу датирати догађаји уназад све до општег потопа?
11 Од 1943. пре н. е. до 2370. пре н. е. Већ смо споменули да је Аврахам имао 75 година када је 1943. године пре н. е. дошао у Ханан. На темељу тог податка могу се датирати догађаји уназад све до Нојевог времена. При том су потребни подаци које налазимо у Постанку 11:10–12:4. То израчунавање, којим долазимо до броја од 427 година, врши се на следећи начин:
Од почетка потопа до
рођења Арфаксада 2 године
затим до рођења Сале 35 -II-
до рођења Евера 30 -II-
до рођења Фалека 34 -II-
до рођења Рагава 30 -II-
до рођења Серуха 32 -II-
до рођења Нахора 30 -II-
до рођења Таре 29 -II-
до смрти Таре, када је
Аврахам имао 75 година 205 -II-
укупно 427 година
Ако 1943. години пре н. е. додамо 427 година, долазимо до 2370. пре н. е. Дакле, библијска хронологија показује да је Нојев потоп почео 2370. пре н. е.
12. На темељу чега се могу датирати догађаји уназад све до стварања Адама?
12 Од 2370. пре н. е. до 4026. пре н. е. Ако се вратимо још даље у прошлост, установићемо да на темељу библијских података можемо датирати догађаје уназад од потопа па све до стварања Адама. За то су нам потребни подаци из Постанка 5:3-29 и 7:6, 11. Рачунање се врши на следећи начин:
Од стварања Адама
до рођења Сита 130 година
затим до рођења Еноса 105 -II-
до рођења Кајинана 90 -II-
до рођења Малелеила 70 -II-
до рођења Јареда 65 -II-
до рођења Еноха 162 -II-
до рођења Метузалема 65 -II-
до рођења Ламеха 187 -II-
до рођења Ноја 182 -II-
до потопа 600 -II-
укупно 1 656 година
Ако претходно споменутој 2370. години пре н. е. додамо 1 656 година, долазимо до 4026. године пре н. е. као године стварања Адама. Адам је вероватно створен у јесен, пошто у већини древних календара година почиње у јесен.
13. (а) Од када постоји човек? (б) Како знамо да Јеховин дан одмора није започео одмах након стварања човека?
13 Зашто је све то важно за нас? У првом (енглеском) издању ове књиге из 1963. стајало је: „Да ли то значи да је до 1963. године прошло 5 988 година од ’дана‘ у који је Јехова „починуо од свих својих дела“? (Пост. 2:3). Не, јер Јеховин дан одмора није започео одмах након стварања Адама. Након што је створио Адама, а још увек у шестом дану стварања, Јехова је, по свему судећи, стварао даљње врсте птица и других животиња. Исто тако, рекао је Адаму да даје имена животињама, за шта је очигледно било потребно извесно време, а затим је створио и Еву (Пост. 2:18-22; видети и фусноту за 19. стих). Време које је протекло од стварања Адама до краја ’шестог дана‘ треба одузети од 5 988 година да бисмо сазнали колико је времена прошло од почетка ’седмог дана‘ до [1963]. Није добро да се библијска хронологија користи за нагађања о датумима који још увек леже у будућности (Мат. 24:36).“f
14. У чему је предност библијског извештаја о постанку људског рода пред човековим хипотезама и теоријама?
14 Шта рећи о тврдњама научника да је човек на Земљи већ стотинама хиљада или чак милионима година? За разлику од догађаја описаних у Библији, ниједна таква тврдња не може се поткрепити историјским писаним изворима. Запањујући подаци о старости „прачовека“ темеље се на претпоставкама које се не могу доказати. Заправо, световна историја може хронолошки поуздано одредити догађаје који сежу тек неколико хиљада година у прошлост. На Земљи су се догодиле бројне промене и катаклизме, као што је општи потоп у Нојево време, који је у великој мери пореметио слојеве стена и фосилне остатке. Стога покушаји научника да датирају претпотопне догађаје представљају само веома несигурно нагађање.g Насупрот свим тим противречним човековим хипотезама и теоријама, Библија делује врло логично јер пружа јасан, складан извештај о постанку људског рода и добро документовану историју Јеховиног изабраног народа.
15. Како на нас треба да утиче проучавање Библије?
15 Проучавање Библије и размишљање о делима Управитеља Времена, великог Бога Јехове, требало би да нам помогне да схватимо колико смо незнатни. Смртни човек је стварно мален у поређењу са свемоћним Богом, који је пре много хиљада година у величанственом чину стварања учинио оно што Библија тако једноставно описује речима: „У почетку створи Бог небеса и земљу“ (Пост. 1:1).
ИСУСОВ ЖИВОТ НА ЗЕМЉИ
16. (а) Којим су редоследом била написана четири Јеванђеља? (б) На темељу којих података можемо утврдити када је започела Исусова служба? (в) Којим редоследом су описивани догађаји у Јеванђељима и шта је значајно у Јовановом Јеванђељу?
16 Четири надахнута извештаја о Исусовом земаљском животу највероватније су написана следећим редоследом: Матејево јеванђеље (отприлике 41. н. е.), Лукино (отприлике у раздобљу између 56. и 58. н. е.), Марково (отприлике у раздобљу између 60. и 65. н. е.) и Јованово (отприлике 98. н. е.). Као што је било објашњено у претходном поглављу, на темељу садржаја Луке 3:1-3 и податка да је Тиберије постао цар 14. н. е., долазимо до 29. године н. е. као почетне године Исусове значајне службе на земљи. Иако у Матејевом Јеванђељу догађаји нису увек изнесени по хронолошком редоследу, изгледа да преостала три Јеванђеља у већини случајева говоре о важним догађајима по оном реду по којем су се и дешавали. У приложеној табели се прави преглед тих догађаја. Вреди запазити да Јованово Јеванђеље, које је било написано више од 30 година након преостала три, допуњава историјски осврт подацима које нису споменули остали јеванђелисти. Посебно је значајно то што Јован јасно спомиње четири Пасхе у току Исусове земаљске службе, а то потврђује да је његова служба трајала три и по године и да се завршила 33. н. е.h (Јован 2:13; 5:1; 6:4; 12:1; 13:1).
17. Чиме се још може потврдити датум Исусове смрти?
17 Постоје и други докази да је Исус умро 33. н. е. Према Мојсијевом закону, 15. нисан је увек био сабат, без обзира на то у који дан је падао. Ако се подударао с редовним седмичним сабатом, називао се „велики“ сабат, а Јован 19:31 показује да је такав сабат уследио дан након Исусове смрти, која се, према томе, догодила у петак. А 14. нисан није падао у петак ни 31. ни 32. године н. е., него само 33. н. е. Из тога јасно произлази да је Исус умро 14. нисана 33. н. е.i
18. (а) Шта је Данило прорекао о 69 „недеља“? (б) Када је то раздобље, према Немији, почело? (в) На темељу чега можемо утврдити када је Артаксеркс почео да влада?
18 Седамдесета „недеља“, 29-36. н. е. О временским одредницама Исусове службе говори и Данило 9:24-27, где је проречено да ће проћи 69 годишњих недеља (483 године) „од часа кад изађе реч да се Јерусалим обнови и поново сагради па до Месије, Вође“. Према Немији 2:1-8, та реч је изашла „двадесете године [персијског] краља Артаксеркса“. Када је Артаксеркс почео да влада? Његов отац и претходник, Ксеркс, умро је у другој половини 475. пре н. е. Дакле, година Артаксерксовог устоличења почела је 475. пре н. е., а снажне доказе за то налазимо у грчким, персијским и вавилонским изворима. На пример, грчки историчар Тукидид (који је постао чувен због тачности својих записа) пише да је грчки државник Темистокле побегао у Персију код краља Артаксеркса „који је недавно сео на престо“. А на темељу записа Диодора Сицилијанског, грчког историчара из првог века пре н. е., утврђујемо да је Темистокле умро 471/470. пре н. е. Након што је побегао из своје земље, Темистокле је затражио од Артаксеркса допуштење да годину дана учи персијски језик пре него што се појави пред њим и добио је то допуштење. Дакле, Темистокле није могао да се насели у Персији након 472. пре н. е., а изгледа разумно закључити да је у Персију стигао 473. пре н. е. То је било време када је Артаксеркс „недавно сео на престо“.j
19. (а) Како можемо бројећи године од „двадесете године краља Артаксеркса“ утврдити време Месијиног појављивања? (б) Како се од те године испуњавало пророчанство о 70 „недеља“?
19 Дакле, ’двадесета година краља Артаксеркса‘ је 455. пре н. е. Ако од ње избројимо 483 године (69 „недеља“) и при том имамо на уму да на прелазу у нову еру не постоји нулта година, долазимо до закључка да се ’Месија, Вођа‘ појавио 29. н. е. Исус је постао Месија када је у јесен те године био крштен и помазан светим духом. У пророчанству је такође стајало: „У половини [седамдесете] недеље укинуће жртву и жртвени дар.“ То се догодило онда када су предоџбене жртве које су Јудејци приносили изгубиле своју вредност зато што је Исус жртвовао самог себе. Израз ’половина недеље‘ односи се на раздобље од три и по године, које се завршило у пролеће 33. н. е., када је Исус био погубљен. Међутим, у пророчанству је стајало и следеће: „Он ће једну недељу [целу 70. недељу] задржати на снази савез за многе.“ То значи да је Јехова наставио да исказује посебну наклоност према Јудејцима током седам година од 29. до 36. н. е. Тек након тога се пружила могућност да и необрезани народи, незнабошци, постану чланови духовног Израела, што је постало очигледно при обраћењу Корнелија 36. н. е.k (Дела 10:30-33, 44-48; 11:1).
РАЧУНАЊЕ ГОДИНА У АПОСТОЛСКО ДОБА
20. Како нам световна историја у комбинацији с библијским записом омогућава да утврдимо време Иродове смрти и догађаја који су јој претходили?
20 Од 33. н. е. до 49. н. е. За датирање догађаја из тог раздобља послужиће нам 44. година н. е. Јосиф Флавије пише да је Ирод Агрипа I владао три године након што је на власт у Риму дошао цар Клаудије (то се догодило 41. н. е.).l Историја потврђује да је тај Ирод умро 44. н. е.a Библија каже да је непосредно пре Иродове смрти Агав „по духу“ прорекао да ће завладати велика глад, да је апостол Јаков био погубљен мачем и да је Петар доспео у затвор (у време Пасхе) из ког је чудом био ослобођен. Сви ти догађаји могу се сместити у 44. н. е. (Дела 11:27, 28; 12:1-11, 20-23).
21. На темељу чега можемо оквирно одредити време првог Павловог мисионарског путовања?
21 Проречена глад завладала је 46. н. е. Зато су вероватно негде у то време Павле и Варнава ’испоручили помоћ у Јерусалим‘ (Дела 12:25). Након што су се вратили у Сиријску Антиохију, свети дух их је упутио да крену на прво мисионарско путовање, на ком су прошли Кипар и бројне градове и крајеве у Малој Азији.b То путовање се вероватно одвијало од пролећа 47. н. е. до јесени 48. н. е., при чему су једну зиму провели у Малој Азији. Изгледа да је Павле следећу зиму провео у Сиријској Антиохији, у коју се вратио, и тако долазимо до пролећа 49. н. е. (Дела 13:4–14:28).
22. Како можемо утврдити време две Павлове посете Јерусалиму које су споменуте у 1. и 2. поглављу посланице Галатима?
22 Запис из 1. и 2. поглавља посланице Галатима се, по свему судећи, надовезује на те догађаје. У тим поглављима Павле спомиње своје друге две посете Јерусалиму након свог обраћења — једну „после три године“ и другу „после четрнаест година“ (Гал. 1:17, 18; 2:1). Ако су та два броја редни бројеви, како је био обичај да се изражава у оно време, и ако је до Павловог обраћења дошло рано у апостолско доба, као што би се могло закључити из записа, то би значило да се изрази „три године“ односно „четрнаест година“ односе на раздобље 34-36. н. е. односно 36-49. н. е.
23. На темељу чега се може закључити да се и 2. поглавље Галатима и 15. поглавље Дела апостолских односе на Павлову посету Јерусалиму 49. н. е.?
23 Изгледа да је Павлова друга посета Јерусалиму која је споменута у Галатима била повезана с питањем обрезања, будући да Павле каже да се чак ни његов пратилац Тит није морао обрезати. Ако се ради о истој оној посети на којој је донесена одлука о обрезању, што је описано у Делима апостолским 15:1-35, могли бисмо закључити да је то било 49. н. е., јер би се та година добро уклапала у време између Павловог првог и другог мисионарског путовања. Осим тога, према Галатима 2:1-10, Павле је искористио ту прилику да „пред истакнутом браћом“ јерусалимске скупштине изнесе добру вест коју је проповедао, ’да буде сигуран да није трчао узалуд‘. Логично је да би их о томе известио већ након свог првог мисионарског путовања. Павле је тог пута посетио Јерусалим ’јер је добио објаву с неба‘.
24. Када је Павле био на свом другом мисионарском путовању и из ког разлога очигледно није дошао у Коринт све до пред крај 50. н. е.?
24 Павлово друго мисионарско путовање, отприлике од 49. до 52. н. е. Након што се вратио из Јерусалима, Павле је неко време провео у Сиријској Антиохији. Према томе, лето 49. н. е. мора да је већ прилично било одмакло када је оданде кренуо на своје друго путовање (Дела 15:35, 36). То путовање је било много опсежније од првог и морао је да презими у Малој Азији. Највероватније се у пролеће 50. н. е. одазвао на позив Македонца и крочио на тло Европе. Тамо је проповедао и основао скупштине у Филипима, Солуну, Верији и Атини. Тако је у јесен 50. н. е. дошао и у Коринт, у покрајини Ахаји, након што је прешао готово 2 100 километара, и то већином пешице (Дела 16:9, 11, 12; 17:1, 2, 10, 11, 15, 16; 18:1). Из Дела апостолских 18:11 сазнајемо да је тамо остао једну и по годину. Тако смо дошли до почетка 52. н. е. Када је прошла зима, Павле је могао да преко Ефеса отплови у Цезареју. Након што је „отишао горе“ — по свему судећи у Јерусалим — и поздравио тамошњу скупштину, вратио се на своје полазиште у Сиријску Антиохију, вероватно у лето 52. н. е.c (Дела 18:12-22).
25. (а) Које археолошко откриће иде у прилог тврдњи да је Павле први пут био у Коринту између 50. и 52. н. е.? (б) Како то потврђује и изјава да су Акила и Прискила тамо ’недавно дошли из Италије‘?
25 Једно археолошко откриће иде у прилог тврдњи да је Павле први пут био у Коринту између 50. и 52. н. е. Ради се о делу једног записа, одговору римског цара Клаудија Цезара становницима Делфа у Грчкој. На њему се налазе речи: „[Луције Ју]није, Галион... проконзул.“ Историчари се углавном слажу да број 26, који се такође налази у тексту, означава да је Клаудије до тада већ 26. пут био акламацијом проглашен за цара. Други записи откривају да је Клаудије акламацијом био проглашен за цара 27. пут пре 1. августа 52. н. е. Служба проконзула трајала је годину дана, а започињала је почетком лета. Према томе, Галионова проконзулска служба у Ахаји трајала је, по свему судећи, од лета 51. до лета 52. н. е. „Док је Галион био проконзул у Ахаји, Јудејци су сложно устали на Павла и одвели га пред судску столицу.“ Након што га је Галион ослободио, Павле је „тамо остао још доста дана“, а затим је отпловио у Сирију (Дела 18:11, 12, 17, 18). Све то, како изгледа, потврђује да се Павлов 18-месечни боравак у Коринту завршио у пролеће 52. н. е. Даљњу временску одредницу налазимо у изјави да је по доласку у Коринт Павле „нашао једног Јудејца по имену Акила, родом из Понта, који је недавно дошао из Италије, и његову жену Прискилу, јер је Клаудије наредио да сви Јудејци напусте Рим“ (Дела 18:2). Историчар Павле Орозије, који је писао почетком петог века, бележи да је налог о протеривању Клаудије издао девете године свог владања, то јест 49. н. е. или почетком 50. н. е. Према томе, Акила и Прискила су могли да дођу у Коринт пред јесен те године, што би значило да је Павле тамо боравио од јесени 50. н. е. до пролећа 52. н. е.d
26. Како се могу датирати етапе Павловог трећег мисионарског путовања?
26 Павлово треће мисионарско путовање, отприлике 52-56. н. е. Након што је у Сиријској Антиохији „провео неко време“, Павле је поново кренуо у Малу Азију и вероватно је стигао у Ефес до зиме 52/53. н. е. (Дела 18:23; 19:1). Павле је „три месеца“ а потом још „две године“ проповедао у Ефесу, а затим је кренуо у Македонију (Дела 19:8-10). Касније је подсетио надгледнике из Ефеса да је код њих служио „три године“, вероватно заокруживши број година (Дела 20:31). По свему судећи, Павле је отишао из Ефеса након Педесетнице, почетком 55. н. е., и кренуо према Грчкој, тачније у Коринт, да би тамо стигао пре зиме и презимио три месеца. Затим се до Пасхе 56. н. е. вратио на север у Филипе. Одатле је отпловио у Троаду, прошао кроз Милет, стигао у Цезареју и на крају је до Педесетнице 56. н. е. стигао у Јерусалимe (1. Кор. 16:5-8; Дела 20:1-3, 6, 15, 16; 21:8, 15-17).
27. Како се могу датирати догађаји закључно с Павловим првим затварањем у Риму?
27 Завршне године библијског доба, 56-100. н. е. Павле је био ухапшен убрзо након што је стигао у Јерусалим. Одвели су га у Цезареју и тамо је у притвору провео две године, док Феликса на месту намесника није наследио Фест (Дела 21:33; 23:23-35; 24:27). Изгледа да се Фестов долазак на место намесника и Павлов одлазак у Рим, који је после тога уследио, могу сместити у 58. годину н. е.f Након што је Павле доживео бродолом и презимио на Малти, у Рим је стигао отприлике 59. н. е. Библијски извештај наводи да је у притвору у Риму проповедао и поучавао људе две године, то јест до отприлике 61. н. е. (Дела 27:1; 28:1, 11, 16, 30, 31).
28. Које би се године логично могле повезати с догађајима пред крај Павловог живота?
28 Премда се историјски запис у Делима апостолским ту завршава, постоје неки наговештаји да је Павле том приликом био ослобођен и да је наставио мисионарску службу на Криту, у Грчкој, и у Македонији. Није познато да ли је стигао и до Шпаније. Павле је вероватно умро мученичком смрћу по налогу цара Нерона убрзо након што је последњи пут био затворен у Риму, а то је било отприлике 65. н. е. Световна историја тврди да се велики пожар у Риму догодио у јулу 64. н. е., након чега се Нерон силовито окомио на хришћане. Боравак у затвореничким оковима које Павле спомиње и његово погубљење логично се могу уклопити у то раздобље (2. Тим. 1:16; 4:6, 7).
29. Када се завршило апостолско доба и које су библијске књиге биле задње написане?
29 Апостол Јован је својих пет књига написао при крају раздобља прогонства које је покренуо цар Домицијан. Наводно се Домицијан током задње три године своје владавине (која је трајала од 81. до 96. н. е.) понашао као лудак. Јован је написао Откривење отприлике 96. н. е., током свог изгнанства на Патмосу.g Јеванђеље и три своје посланице написао је у Ефесу или његовој околини након што је био пуштен на слободу. Он је као последњи апостол умро око 100. н. е.
30. Зашто је добро проучавати библијске хронолошке податке?
30 Дакле, јасно је да упоређивањем догађаја које описује световна историја с хронолошким подацима из саме Библије и њеним пророчанствима можемо прилично тачно утврдити када су се одиграли поједини догађаји о којима Библија говори. Међусобни склад библијских хронолошких података јача наше поверење у то да је Свето писмо заиста Божја Реч.
[Фусноте]
a При разматрању овог поглавља корисно је размотрити информације које се налазе на странама 458-467 у 1. тому књиге Insight on the Scriptures.
b 2. додатак, одломци 28 и 29.
c The New Schaff-Herzog Encyclopedia of Religious Knowledge, 1957, 12. том, страна 474.
d Од Аврахамовог преласка преко Еуфрата до рођења Исака прошло је 25 година; до рођења Јакова прошло је још 60 година; Јаков је имао 130 година када је отишао у Египат (Пост. 12:4; 21:5; 25:26; 47:9).
e Слично је и Јосиф Флавије написао у Јудејским старинама (2. књига, 15. поглавље, 2. одломак): „Напустили су Египат у месецу ксантику [месец македонског календара који је Јосиф поистоветио с месецом нисаном]... 430 година након што је наш праотац Аврахам дошао у Ханан“ (превод из издања Loeb Classical Library, 1967, Хенри Текери, страна 305).
f Године 2008. то време треба одузети од 6 033 године.
g Живот — како је настао? Еволуцијом или стварањем?, стране 96-98; Пробудите се! од 22. септембра 1986, стране 17-27 (енгл.); Пробудите се! од 8. априла1972, стране 5-20 (енгл.).
h Insight on the Scriptures, 2. том, стране 57-58.
i Стражарска кула, 1976, страна 247 (енгл.); 1959, стране 489-492 (енгл.).
j Insight on the Scriptures, 2. том, стране 614-616.
k Insight on the Scriptures, 2. том, стране 899-904.
l Јудејске старине, XIX, viii, 2.
a The New Encyclopædia Britannica, 1987, 5. том, страна 880.
b Insight on the Scriptures, 2. том, страна 747.
c Insight on the Scriptures, 2. том, страна 747.
d Insight on the Scriptures, 1. том, стране 476, 886.
e Insight on the Scriptures, 2. том, страна 747.
f Analytical Concordance to the Bible, Роберт Јанг, страна 342, одредница „Фест“.
g Notes on the Book of Revelation, 1852, Алберт Барнс, стране 29 и 30.
ГЛАВНИ ДОГАЂАЈИ ИЗ ИСУСОВОГ ЖИВОТА НА ЗЕМЉИ — Четири Јеванђеља по хронолошком редоследу
Време Место Догађај
Догађаји који су претходили Исусовој служби
3. пре н. е. Јерусалим, Рођење Јована Крститеља проречено
храм За 1:5-2:5
око 2. пре н. е. Назарет; Исусово рођење проречено Марији,
Јудеја која посећује Јелисавету Лу 1:26-56
2. пре н. е. Јудејска брда Рођење Јована Крститеља; касније,
његов живот у пустињи Лу 1:57-80
2. пре н. е., Витлејем Исус (Реч, преко које је све постало)
око 1. окт. рођен као Аврахамов и Давидов потомак
у близини Анђео објављује добру вест; пастири
Витлејема посећују дете Лу 2:8-20
Витлејем; Исус обрезан (8. дан),
Јерусалим донесен у храм (након 40. дана) Лу 2:21-38
1. пре н. е. Јерусалим; Астролози; бекство у Египат;
или 1. н. е. Витлејем; покољ деце; Исусов повратак
Назарет Мт 2:1-23 Лу 2:39, 40
12. н. е. Јерусалим Дванаестогодишњи Исус на Пасхи;
одлазак кући Лу 2:41-52
Почетак Исусове службе
29, јесен Јордан Исусово крштење и помазање;
рођен као човек у Давидовој лози,
али проглашен Сином Божјим Мт 3:13-17
Јудејска пустиња Исусов пост и кушња Мт 4:1-11
Долина горњег Први Исусови ученици Лу 1:35-51
Јордана
Кана Галилејска; Исусово прво чудо; одлази у Капернаум
Капернаум Јв 2:1-12
30, Пасха Јерусалим Прослава Пасхе; истерује трговце из храма
Јерусалим Исусов разговор с Никодимом Јв 3:1-21
Јудеја; Енон Исусови ученици крштавају;
Јован се умањује Јв 3:22-36
Тиберијада Јован у затвору; Исус одлази у Галилеју
Сихар у Самарији На путу за Галилеју Исус поучава
Самарићане Јв 4:4-43
Исусова обимна служба у Галилеји
Галилеја Почео да објављује: ’Приближило се небеско
краљевство‘ Мт 4:17 Мр 1:14, 15
Назарет; Кана; Лечи дечака; чита за шта је опуномоћен;
Капернаум одбачен; одлази у Капернаум Мт 4:13-16
Галилејско море Позива Симона и Андрију, Јакова
у близини и Јована Мт 4:18-22 Мр 1:16-20
Капернаума Лу 5:1-11
Капернаум Лечи човека опседнутог демоном, Петрову
ташту и многе друге Мт 8:14-17
Галилеја Прво путовање по Галилеји, са четворицом
до тада позваних Мт 4:23-25
Галилеја Лечи губавца; силан народ долази к Исусу
Капернаум Лечи парализованога Мт 9:1-8
Капернаум Позива Матеја; гозба с порезницима
Јудеја Проповеда по јудејским синагогама Лу 4:44
31, Пасха Јерусалим Присуствује празнику; лечи човека;
прекорава фарисеје Мт 5:1-47
на повратку из Ученици кидају класје на сабат
Јерусалима(?) Мт 12:1-8 Мр 2:23-28 Лу 6:1-5
Галилеја; Лечи руку човека на сабат;повлачи се
Галилејско море на обалу; лечи Мт 12:9-21
Гора у близини Изабира 12 апостола Мр 3:13-19
Капернаума Лу 6:12-16
У близини Капернаума Проповед на гори Мт 5:1–7:29 Лу 6:17-49
Капернаум Лечи слугу једног стотника Мт 8:5-13 Лу 7:1-10
Наин Ускрсава удовичиног сина Лу 7:11-17
Галилеја Јован у затвору, шаље ученике Исусу
Галилеја Прекорава градове; откривено малој деци;
угодан јарам Мт 11:20-30
Галилеја Грешница му маже ноге уљем; поређење
о дужницима Лу 7:36-50
Галилеја Друго проповедничко путовање по Галилеји,
с дванаесторицом Лу 8:1-3
Галилеја Лечи човека опседнутог демоном; оптужен да
сарађује с Велзевулом Мт 12:22-37 Мр 3:19-30
Галилеја Писмозналци и фарисеји траже знак Мт 12:38-45
Галилеја Христ своје ученике сматра браћом Мт 12:46-50
Галилејско море Поређења о сејачу, кукољу и друго; објашњења
Галилејско море Умирује ветар кад прелазе језеро
Гадарински крај, Лечи два човека опседнута демонима;
југоисточно од демони опседају свиње
Галилејског мора Мт 8:28-34 Мр 5:1-20 Лу 8:26-39
Вероватно Ускрсава Јаирову ћерку; лечи једну жену
Капернаум Мт 9:18-26 Мр 5:21-43 Лу 8:40-56
Капернаум(?) Лечи два слепа и једног немог човека
опседнутог демоном Мт 9:27-34
Назарет Поново долази у град у којем је одрастао,
поново одбачен Мт 13:54-58 Мр 6:1-6
Галилеја Треће путовање по Галилеји, обимније јер шаље
апостоле Мт 9:35–11:1 Мр 6:6-13 Лу 9:1-6
Тиберијада Јовану Крститељу одрубљена глава; Ирод
узнемирен осећањем кривице Мт 14:1-12
32, пре Пасхе Капернаум(?); Апостоли се враћају с проповедничког
(Јов. 6:4) североисточна путовања; нахрањено 5 000 људи
страна Мт 14:13-21 Мр 6:30-44
Галилејског мора Лу 9:10-17 Јв 6:1-13
Североисточна обала Покушај крунисања Исуса; Исус
Галилејског мора; хода по мору; лечи
Генезарет Мт 14:22-36 Мр 6:45-56 Јв 6:14-21
Капернаум Открива ко је „хлеб живота“;многи
ученици отпадају Јв 6:22-71
32, након Пасхе Вероватно Предања обезвређују Божју Реч
Капернаум Мт 15:1-20 Мр 7:1-23 Јв 7:1
Феникија; Исус у близини Тира, Сидона; одлази
Декапољ у Декапољ; храни 4000 људи
Магадан Садукеји и фарисеји опет траже знак
Североисточна Витсаида Упозорава на квасац фарисејски;
обала Галилејског лечи слепог човека Мт 16:5-12
мора; Мр 8:13-26
Цезареја Лечи човека опседнутог демоном кога
Филипова ученици нису могли да излече
Галилеја Поново прориче своју смрт и ускрсење
Капернаум Чудом обезбеђује новац за порез Мт 17:24-27
Капернаум Ко је највећи у Краљевству; како указати
на преступ; милосрђе Мт 18:1-35
Галилеја; Одлази из Галилеје ради Празника сеница;
Самарија све оставља због своје службе
Исусова каснија служба у Јудеји
32, Празник Јерусалим Исус јавно поучава на Празник
сеница сеница Јв 7:11-52
Јерусалим Поучава након Празника; лечи слепог
човека Јв 8:12–9:41
Вероватно Шаље седамдесеторицу да проповедају;
Јудеја њихов повратак, извештај Лу 10:1-24
Јудеја; Прича о милосрдном Самарићанину;
Витанија у дому Марте и Марије Лу 10:25-42
Вероватно Поново поучава како се молити;
Јудеја истрајност у молитви Лу 11:1-13
Вероватно Побија лажну оптужбу; показује да
Јудеја ће нараштај бити осуђен Лу 11:14-36
Вероватно За столом једног фарисеја, Исус
Јудеја осуђује лицемерје Лу 11:37-54
Вероватно Говор о Божјој бризи; верни
Јудеја настојник Лу 12:1-59
Вероватно Лечи згрчену жену на сабат;
Јудеја три поређења Лу 13:1-21
32, Празник Јерусалим Исус на Празнику посвећења;
посвећења добри пастир Јв 10:1-39
Исусова каснија служба источно од Јордана
Преко Јордана Многи поверовали у Исуса Јв 10:40-42
Переја Поучава у градовима и селима док
(преко Јордана) иде према Јерусалиму Лу 13:22
Переја Улазак у краљевство; Иродова претња;
кућа напуштена Лу 13:23-35
Вероватно Переја Понизност; поређење о великој вечери
Вероватно Переја Цена коју плаћа ученик Лу 14:25-35
Вероватно Переја Поређења: изгубљена овца, изгубљени
новчић, изгубљени син Лу 15:1-32
Вероватно Переја Поређења: неправедни настојник,
богаташ и Лазар Лу 16:1-31
Вероватно Переја Опраштање и вера; бескорисни
робови Лу 17:1-10
Витанија Исус ускрсава Лазара из мртвих
Јерусалим; Кајафа хушка Синедрион против Исуса;
Јефрем Исус се повлачи Јв 11:47-54
Самарија; Лечи и поучава док пролази
Галилеја кроз Самарију и Галилеју Лу 17:11-37
Самарија Поређења: упорна удовица,
или Галилеја фарисеј и порезник Лу 18:1-14
Переја Пролази кроз Переју; поука о
разводу Мт 19:1-12 Мр 10:1-12
Переја Прима и благосиља децу
Вероватно Переја Захтев да Јаков и Јован седе у краљевству
Јерихон Пролазећи кроз Јерихон лечи два
слепа човека; код Закхеја;
поређење о десет мина Мт 20:29-34
Исусова завршна служба у Јерусалиму
8. нисан Витанија Стиже у Витанију шест дана пре
33. н. е. Пасхе Јв 11:55–12:1
9. нисан Витанија Гозба у кући губавца Симона;
Марија маже уљем Исуса; Јудејци
долазе да виде Исуса и Лазара
Витанија- Христ као краљ улази у Јерусалим
Јерусалим Мт 21:1-11, 14-17 Мр 11:1-11
10. нисан Витанија- Проклиње смокву без плода; други пут
Јерусалим чисти храм Мт 21:18, 19, 12, 13
Јерусалим Разговара с Грцима; Јудејци
не верују Јв 12:20-50
11. нисан Витанија- Смоква без плода се осушила
Јерусалим Мт 21:19-22 Мр 11:20-25
Јерусалим, храм Сумње у власт којом Христ чини чуда;
поређење о два сина Мт 21:23-32
Јерусалим, храм Исусово питање о пореклу Месије,
сви ћуте Мт 22:41-46
Јерусалим, храм Удовичина два новчића
Маслинска гора Поређења о десет девица, талантима,
овцама и јарцима Мт 25:1-46
13. нисан У близини Припреме за Пасху Мт 26:17-19
(четвртак Јерусалима и Мр 14:12-16 Лу 22:7-13
по подне) у самом граду
Јерусалим Исус пере ноге апостолима
Јерусалим С једанаесторицом успоставља вечеру
којом обележава своју смрт Мт 26:26-29
Мр 14:22-25 Лу 22:19, 20, 24-30
[1Кор. 11:23-25]
Јерусалим Прориче да ће га се Петар одрећи и да
ће се апостоли разбежати Мт 26:31-35
Јерусалим Помоћник; међусобна љубав; невоље;
Исусова молитва Јв 14:1–17:26
Јерусалим Суде му Ана, Кајафа и Синедрион;
Петар га се одриче Мт 26:57–27:1
Јерусалим Издајник Јуда се обесио Мт 27:3-10
Јерусалим Предат да буде погубљен, иако Пилат
тражи да буде ослобођен Мт 27:15-30
(око 15 сати, Голгота, Исусова смрт на стубу и пропратни
петак) Јерусалим догађаји Мт 27:31-56 Мр 15:20-41
Јерусалим Исусово тело се скида са стуба и полаже
у гроб Мт 27:57-61 Мр 15:42-47
15. нисан Јерусалим Свештеници и фарисеји постављају
стражу на гробу Мт 27:62-66
16. нисан Јерусалим Исусово ускрсење и догађаји
и околина тог дана Мт 28:1-15 Мр 16:1-8
након 16. Јерусалим; Даљња појављивања Исуса Христа
нисана Галилеја Мт 28:16-20 [1. Кор. 15:5-7]
25. ијар Маслинска гора, Исус узлази на небо 40. дан
у близини након ускрсења [Дела 1:9-12]
Витаније Лу 24:50-53
Питања за табелу „Главни догађаји из Исусовог живота на земљи“:
(а) Наброј неке од значајнијих догађаја из Исусове службе који су претходили затварању Јована Крститеља.
(б) Наведи где и када су се одиграли следећи догађаји: (1) Позивање Симона и Андрије, Јакова и Јована; (2) Изабирање 12 апостола; (3) Проповед на гори; (4) Преображење; (5) Лазарево ускрсење; (6) Исусова посета Закхејевом дому.
(в) Наброј нека од значајнијих Исусових чуда и наведи када и где су се догодила.
(г) Наброј неке од важнијих догађаја везаних за Исусову службу који су се одиграли од 8. до 16. нисана 33. н. е.
(д) Наведи нека од значајнијих поређења која је Исус испричао током своје земаљске службе.
ХРОНОЛОШКИ ПРЕГЛЕД ЗНАЧАЈНИЈИХ ДОГАЂАЈА ИЗ БИБЛИЈСКЕ ИСТОРИЈЕ
Скраћенице: п. — после; о. — отприлике; н. е. — наше (хришћанске) ере; пре н. е. — пре наше (хришћанске) ере
Година Догађај Библијски стихови
4026. пре н. е. Стварање Адама Пост. 2:7
п. 4026. пре н. е. Еденски савез, прво Пост. 3:15
пророчанство
пре 3896. пре н. е. Каин убија Авеља Пост. 4:8
3896. пре н. е. Рођење Сита Пост. 5:3
3404. пре н. е. Рођење праведног Еноха Пост. 5:18
3339. пре н. е. Рођење Метузалема Пост. 5:21
3152. пре н. е. Рођење Ламеха Пост. 5:25
3096. пре н. е. Смрт Адама Пост. 5:5
3039. пре н. е. Енох „пренет“; крај Пост. 5:23, 24;
његове пророчке службе Јуда 14
2970. пре н. е. Рођење Ноја Пост. 5:28, 29
2490. пре н. е. Бог износи осуду људског Пост. 6:3
рода
2470. пре н. е. Рођење Јафета Пост. 5:32;
2468. пре н. е. Рођење Сима Пост. 7:11; 11:10
2370. пре н. е. Смрт Метузалема Пост. 5:27
Почиње потоп (у јесен) Пост. 7:6, 11
2369. пре н. е. Склапање послепотопног Пост. 8:13; 9:16
савеза
2368. пре н. е. Рођење Арфаксада Пост. 11:10
п. 2269. пре н. е. Градња Вавилонске куле Пост. 11:4
2020. пре н. е. Смрт Ноја Пост. 9:28, 29
2018. пре н. е. Рођење Аврахама Пост. 11:26, 32; 12:4
1943. пре н. е. Аврахам прелази Еуфрат Пост. 12:4, 7;
на путу у Ханан; ступа на Изл.12:40;
снагу савез са Аврахамом; Гал. 3:17
почетак раздобља од 430
година, које претходи
склапању савеза
пре 1933. пре н. е. Избављење Лота; Аврахам Пост. 14:16, 18;
посећује Мелхиседека Пост. 16:3
1932. пре н. е. Рођење Исмаила Пост. 16:15, 16
1919. пре н. е. Савез о обрезању Пост. 17:1, 10, 24
Уништење Содома и Гоморе Пост. 19:24
1918. пре н. е. Рођење Исака, правог Пост. 21:2, 5;
Аврахамовог наследника; Дела 13:17-20
започиње раздобље од „око
четиристо педесет година“
1913. пре н. е. Исак престао да сиса; Пост. 21:8; 15:13;
Исмаило отеран; почетак Дела 7:6
400-годишњег тлачења
1881. пре н. е. Смрт Саре Пост. 17:17; 23:1
1878. пре н. е. Венчање Исака и Ребеке Пост. 25:20
1868. пре н. е. Смрт Сима Пост. 11:11
1858. пре н. е. Рођење Исава и Јакова Пост. 25:26
1843. пре н. е. Смрт Аврахама Пост. 25:7
1818. пре н. е. Исав се жени својим првим Пост. 26:34
двема женама
1795. пре н. е. Смрт Исмаила Пост. 25:17
1781. пре н. е. Јаков бежи у Харан; у Пост. 28:2, 13, 19
Ветиљу добија визију
1774. пре н. е. Јаков се жени Лијом и Пост. 29:23-30
Рахелом
1767. пре н. е. Рођење Јосифа Пост. 30:23, 24
1761. пре н. е. Јаков се враћа из Харана Пост. 31:18, 41
у Ханан
о. 1761. пре н. е. Јаков се бори са анђелом; Пост. 32:24-28
добија име Израел
1750. пре н. е. Јосифа браћа продају у Пост. 37:2, 28
ропство
1738. пре н. е. Исакова смрт Пост. 35:28, 29
1737. пре н. е. Јосиф постаје управитељ Пост. 41:40, 46
целог Египта
1728. пре н. е. Јаков са целом породицом Пост. 45:6; 46:26; 47:9
долази у Египат
1711. пре н. е. Смрт Јакова Пост. 47:28
1657. пре н. е. Смрт Јосифа Пост. 50:26
пре 1613. пре н. е. Јовове кушње Јов 1:8; 42:16
п. 1600. пре н. е. Египат стиче надмоћ и Изл. 1:8
постаје прва светска сила
1593. пре н. е. Рођење Мојсија Изл. 2:2, 10
о. 1514. пре н. е. Мојсије код грма који Изл. 3:2
је горео
1513. пре н. е. Пасха; Израелци напуштају Изл. 12:12; 14:27,
Египат; избављење код Изл. 29, 30;
Црвеног мора; уздрмана Пост. 15:13, 14
моћ Египта; крај
400-годишњег тлачења
Склапање савеза Закона на Изл. 24:6-8
гори Синај (Хорив)
1512. пре н. е. Завршетак градње светог Изл. 40:17
шатора
Успостављање свештенства Лев. 8:34-36
по Ароновој линији
Мојсије довршава писање Лев. 27:34;
Изласка и Левитске Бр. 1:1
о. 1473. пре н. е. Мојсије довршава писање Јов 42:16, 17
Књиге о Јову
Савез са Израелом у Моаву П. зак. 29:1
Мојсије пише Поновљене П. зак. 1:1, 3
законе
Мојсије умире на гори П. зак. 34:1, 5, 7
Навав у Моаву
Израел под вођством Исуса Ис. Нав. 4:19
Навина улази у Ханан
1467. пре н. е. Довршено освајање већег Ис. Нав. 11:23;
дела земље; крај раздобља Ис. Нав. 14:7, 10-15
од „око четиристо педесет
година“ споменутог у
о. 1450. пре н. е. Завршено писање књиге Ис. Нав. 1:1; 24:26
Исуса Навина
Смрт Исуса Навина Ис. Нав. 24:29
1117. пре н. е. Самуило помазује Саула за 1. Сам. 10:24;
краља Израела Дела 13:21
1107. пре н. е. Рођење Давида у Витлејему 1. Сам. 16:1
о. 1100. пре н. е. Самуило довршава писање Суд. 21:25
Књиге о судијама
о. 1090. пре н. е. Самуило довршава писање Рута 4:18-22
Књиге о Рути
о. 1078. пре н. е. Завршено писање 1. Сам. 31:6
1. Самуилове
1077. пре н. е. Давид у Хеврону постаје 2. Сам. 2:4
краљ над Јудиним домом
п. 1070. пре н. е. Ковчег пренет у Јерусалим; 2. Сам. 6:15;
савез за Краљевство 2. Сам. 7:12-16
с Давидом
о. 1040. пре н. е. Гад и Натан довршавају 2. Сам. 24:18
писање 2. Самуилове
1037. пре н. е. Соломон наслеђује Давида 1. Краљ. 1:39; 2:12
као краљ Израела
1034. пре н. е. Соломон почиње да 1. Краљ. 6:1
гради храм
1027. пре н. е. Завршена изградња храма 1. Краљ. 6:38
у Јерусалиму
о. 1020. пре н. е. Соломон довршава писање Песма 1:1
Песме над песмама
пре 1000. пре н. е. Соломон довршава писање Проп. 1:1
књиге Проповедника
997. пре н. е. Ровоам наслеђује 1. Краљ. 11:43;
Соломона; краљевство се 1. Краљ. 12:19, 20
дели; Јеровоам почиње
да влада над Израелом
993. пре н. е. Сисак осваја Јуду и 1. Краљ. 14:25, 26
односи благо из храма
980. пре н. е. Авијам (Авија) наслеђује 1. Краљ. 15:1, 2
Ровоама као краљ Јуде
977. пре н. е. Аса наслеђује Авијама као 1. Краљ. 15:9, 10
краљ Јуде
о. 976. пре н. е. Надав наслеђује Јеровоама 1. Краљ. 14:20
као краљ Израела
о. 975. пре н. е. Васа наслеђује Надава као 1. Краљ. 15:33
краљ Израела
о. 952. пре н. е. Ила наслеђује Васу као 1. Краљ. 16:8
краљ Израела
о. 951. пре н. е. Зимрије наслеђује Илу 1. Краљ. 16:15
као краљ Израела
Амрије и Тивнија наслеђују 1. Краљ. 16:21
Зимрија као краљеви Израела
о. 947. пре н. е. Амрије сам влада као краљ
Израела 1. Краљ. 16:22, 23
о. 940. пре н. е. Ахав наслеђује Амрија као 1. Краљ. 16:29
краљ Израела
936. пре н. е. Јосафат наслеђује Асу као 1. Краљ. 22:41, 42
краљ Јуде
о. 917. пре н. е. Јорам наслеђује Охозију 2. Краљ. 3:1
и сам влада над Израелом
913. пре н. е. Јорам ’постаје краљ‘ над 2. Краљ. 8:16, 17
Јудом заједно с Јосафатом
о. 906. пре н. е. Охозија наслеђује Јорама 2. Краљ. 8:25, 26
као краљ Јуде
Јуј наслеђује Јорама као 2. Краљ. 9:24, 27;
краљ Израела 2. Краљ. 10:36
898. пре н. е. Јоас наслеђује Охозију 2. Краљ. 12:1
као краљ Јуде
876. пре н. е. Јоахаз наслеђује Јуја 2. Краљ. 13:1
као краљ Израела
858. пре н. е. Амасија наслеђује Јоаса 2. Краљ. 14:1, 2
као краљ Јуде
о. 844. пре н. е. Јеровоам II наслеђује 2. Краљ. 14:23
Јоаса као краљ Израела
Јона довршава писање Јона 1:1, 2
своје књиге
829. пре н. е. Озија (Азарија) наслеђује 2. Краљ. 15:1, 2
Амасију као краљ Јуде
о. 820. пре н. е. Вероватно написана Јоило 1:1
Јоилова књига
о. 804. пре н. е. Амос довршава писање Ам. 1:1
своје књиге
о. 792. пре н. е. Захарија влада над 2. Краљ. 15:8
Израелом (6 месеци)
о. 791. пре н. е. Салум наслеђује Захарију 2. Краљ. 15:13, 17
као краљ Израела
Менајим наслеђује Салума
као краљ Израела
о. 780. пре н. е. Факија наслеђује Менајима 2. Краљ. 15:23
као краљ Израела
о. 778. пре н. е. Фекај наслеђује Факију 2. Краљ. 15:27
као краљ Израела
777. пре н. е. Јотам наслеђује Озију 2. Краљ. 15:32, 33
(Азарију) као краљ Јуде
о. 761. пре н. е. Ахаз наслеђује Јотама 2. Краљ. 16:1, 2
као краљ Јуде
о. 758. пре н. е. Осија ’почиње да влада‘ 2. Краљ. 15:30
као краљ Израела
745. пре н. е. Језекија наслеђује Ахаза 2. Краљ. 18:1, 2
као краљ Јуде
п. 745. пре н. е. Осија довршава писање Ос. 1:1
своје књиге
740. пре н. е. Асирија поробљава Израел, 2. Краљ. 17:6, 13, 18
осваја Самарију
732. пре н. е. Сенахирим напада Јуду 2. Краљ. 18:13
п. 732. пре н. е. Исаија довршава писање Иса. 1:1
своје књиге
пре 717. пре н. е. Михеј довршава писање Мих. 1:1
своје књиге
о. 717. пре н. е. Довршено састављање Посл. 25:1
Пословица
716. пре н. е. Манасија наслеђује 2. Краљ. 21:1
Језекију као краљ Јуде
661. пре н. е. Амон наслеђује Манасију 2. Краљ. 21:19
као краљ Јуде
659. пре н. е. Јосија наслеђује Амона 2. Краљ. 22:1
као краљ Јуде
пре 648. пре н. е. Софонија довршава писање Соф. 1:1
своје књиге
647. пре н. е. Јеремија постављен за Јер. 1:1, 2, 9, 10
пророка
пре 632. пре н. е. Наум довршава писање На. 1:1
своје књиге
632. пре н. е. Халдејци и Међани освајају На. 3:7
Ниниву
Вавилон се све више
уздиже према положају
треће светске силе
628. пре н. е. Јоахаз, Јосијин наследник, 2. Краљ. 23:31
влада у Јуди
Јоаким наслеђује Јоахаза 2. Краљ. 23:36
као краљ Јуде
о. 628. пре н. е. Авакум довршава писање Авак. 1:1
своје књиге
625. пре н. е. Навуходоносор (II) Јер. 25:1
постаје краљ Вавилона;
прва година његовог
владања рачуна се од
нисана 624. пре н. е.
620. пре н. е. Навуходоносор доводи 2. Краљ. 24:1
Јоакима на престо
618. пре н. е. Јоахин наслеђује Јоакима 2. Краљ. 24:6, 8
као краљ Јуде
Седекија постављен на 2. Краљ. 24:12-18
положај краља Јуде
613. пре н. е. Језекиљ почиње своју Језек. 1:1-3
пророчку службу
607. пре н. е. У петом месецу (аву) 2. Краљ. 25:8-10;
храм је уништен и цео Јер. 52:12-14
Јерусалим је разорен
Јеремија пише Тужбалице
Увод у Тужб., Септуагинта
о. 607. пре н. е. Авдија пише своју књигу Авд. 1
о. 591. пре н. е. Језекиљ довршава писање Језек. 40:1; 29:17
своје књиге
539. пре н. е. Међани и Персијанци Дан. 5:30, 31
освајају Вавилон;
Медо-Персија постаје
четврта светска сила
537. пре н. е. Кир Персијанац издаје 2. Лет. 36:22, 23;
проглас којим допушта Јер. 25:12; 29:10
Јудејцима повратак у
Јерусалим; завршава се
раздобље 70-годишње
опустошености Јерусалима
о. 536. пре н. е. Данило довршава писање Дан. 10:1
своје књиге
536. пре н. е. Зоровавељ полаже темељ Језд. 3:8-10
храма
522. пре н. е. Забрана радова на обнови Језд. 4:23, 24
храма
520. пре н. е. Агеј довршава писање Аг. 1:1
своје књиге
518. пре н. е. Захарија довршава писање Зах. 1:1
своје књиге
515. пре н. е. Зоровавељ довршава други Језд. 6:14, 15
храм
о. 475. пре н. е. Мардохеј довршава писање Јест. 3:7; 9:32
Књиге о Јестири
468. пре н. е. Јездра и свештеници Језд. 7:7
враћају се у Јерусалим
о. 460. пре н. е. Јездра довршава писање Језд. 1:1;
1. и 2. Летописа и 2. Лет. 36:22
Јездрине књиге; завршено
састављање Псалама
455. пре н. е. Немија довршава обнову Нем. 1:1; 2:1, 11;
јерусалимских зидина; Нем. 6:15;
почиње да се испуњава Дан. 9:24
пророчанство о 70 недеља
п. 443. пре н. е. Немија довршава писање Нем. 5:14
своје књиге
Малахија довршава писање Мал. 1:1
своје књиге
406. пре н. е. Обнова Јерусалима по Дан. 9:25
свему судећи завршена
332. пре н. е. Јудејом влада Грчка, Дан. 8:21
пета светска сила
о. 280. пре н. е. Започео рад на грчкој
Септуагинти
165. пре н. е. Поновно посвећење храма Јов. 10:22
након што су га
оскрнавили Грци својим
идолопоклонством; Празник
посвећења
о. 37. пре н. е. Ирод (ког је на престо
довео Рим) осваја
Јерусалим
2. пре н. е. Рођење Јована Крститеља Лука 1:60; 2:7
и Исуса
29. н. е. Јован и Исус започињу Лука 3:1, 2, 23
своју службу
33. н. е. 14. нисан: Исус даје свој Лука 22:20; 23:33
живот као жртву на основу
које је успостављен нови
савез; умире на
мученичком стубу
16. нисан: ускрсење Исуса Мат. 28:1-10
6. сиван, Педесетница: Дела 2:1-17, 38
изливање духа; Петар
Јудејцима отвара
могућност уласка у
хришћанску скупштину
36. н. е. Крај 70 годишњих недеља; Дан. 9:24-27;
Петар посећује Корнелија, Дела 10:1, 45
првог необрезаног
незнабошца који ће
постати члан хришћанске
скупштине
о. 41. н. е. Матеј пише своје Јеванђеље
о. 47-48. н. е. Павле креће на прво Дела 13:1–14:28
мисионарско путовање
о. 49. н. е. Водеће тело одлучује да Дела 15:28, 29
се верници из
незнабожачких народа не
морају обрезивати
о. 49-52. н. е. Павлово друго мисионарско Дела 15:36–18:22
путовање
о. 50. н. е. Павле у Коринту пише 1. Солуњанима 1.
Сол. 1:1
о. 51. н. е. Павле у Коринту пише 2. Солуњанима 2.
Сол. 1:1
о. 52-56. н. е. Павлово треће мисионарско Дела 18:23–21:19
путовање
о. 55. н. е. Павле у Ефесу пише 1. Кор. 15:32;
1. Коринћанима, а у 2. Кор. 2:12, 13
Македонији
2. Коринћанима
о. 56. н. е. Павле у Коринту пише
посланицу Римљанима Римљ. 16:1
о. 56-58. н. е. Лука пише своје Лука 1:1, 2
Јеванђеље
о. 60-61. н. е. Павле у Риму пише
посланице:
Ефешанима Еф. 3:1
Филипљанима Фил. 4:22
Колошанима Кол. 4:18
Филимону Филим. 1
о. 61. н. е. Павле у Риму пише Јевр. 13:24; 10:34
посланицу Јеврејима
Лука у Риму довршава
писање Дела апостолских
о. 60-65. н. е. Марко пише своје Јеванђеље
о. 61-64. н. е. Павле у Македонији пише 1. Тимотеју
Павле у Македонији(?) Титу 1:5
пише посланицу Титу
о. 62-64. н. е. Петар у Вавилону пише 1. Петрову
о. 64. н. е. Петар у Вавилону(?) пише 2. Петр. 1:1
2. Петрову
о. 65. н. е. Павле у Риму пише 2. Тим. 4:16-18
2. Тимотеју
70. н. е. Римљани уништавају Дан. 9:27; Мат. 23:37, 38;
Јерусалим и његов храм Лука 19:42-44
о. 96. н. е. Јован пише Откривење Откр. 1:9
на Патмосу
о. 100. н. е. Умире Јован, последњи 2. Сол. 2:7
апостол
НАПОМЕНА: Премда се за многе од наведених година може рећи да су добро потврђене, код неких се ради о претпоставкама које се темеље на тренутно познатим подацима. Сврха ове табеле није да се тачно датирају догађаји већ првенствено да се помогне читаоцима Библије да виде по ком редоследу су се догађаји одигравали, као и њихов међусобни однос.
Питања за „Хронолошки преглед значајнијих догађаја из библијске историје“ и „Табелу библијских књига“:
(а) Помоћу обе табеле наброј неке од пророка и писаца Библије који су живели (1) пре него што је 1117. пре н. е. Израел постао краљевство; (2) за време краљевстава Израела и Јуде; (3) у раздобљу од изгнанства Јудејаца у Вавилон до завршетка писања хебрејског дела Библије.
(б) Утврди време писања Павлових посланица у односу на време његових мисионарских путовања.
(в) Које си још занимљиве појединости уочио у вези с писањем других књига грчког дела Библије?
(г) Повежи следеће особе с неким значајнијим догађајем из библијске историје и одговори да ли су живеле пре или после тог догађаја или утврди које су особе биле њихови савременици: Сим, Самуило, Метузалем, Лот, Саул, Давид, Јов, Осија (израелски краљ), Соломон, Арон, Седекија (јудејски краљ).
(д) Који су се значајни догађаји одиграли током живота (1) Ноја, (2) Аврахама, (3) Мојсија?
(ђ) Повежи године (пре н. е.) 4026, 2370, 1943, 1513, 1473, 1117, 997, 740, 607, 539, 537. и 455. са одговарајућим доле наведеним догађајима:
Стварање Адама
Склапање савеза Закона на Синају
Уништење Јерусалима
Повратак Јудејаца у Јерусалим након Кировог прогласа
Почетак писања Библије
Почетак Потопа
Пад Вавилона под власт Међана и Персијанаца
Помазање првог израелског краља
Аврахам прелази преко Еуфрата; ступа на снагу савез са Аврахамом
Подела краљевства на Израел и Јуду
Пад северног краљевства под власт Асирије
Немијина обнова јерусалимских зидина
Избављење Израелаца из Египта
Улазак Израелаца у Ханан под вођством Исуса Навина
Завршетак 70-годишњег раздобља опустошености Јерусалима
[Табела на 298. страни]
ТАБЕЛА БИБЛИЈСКИХ КЊИГА
Време и место писања неких библијских књига не може се са сигурношћу утврдити. Скраћенице: п.− после; о.− отприлике.
Књиге хебрејског дела Библије написане пре наше (хришћанске) ере [пре н.е.]
Назив Писац Место Писање Обухвата
књиге писања завршено време
Постанак Мојсије пустиња 1513. Од стварања света
(„у почетку“)
до 1657.
Излазак Мојсије пустиња 1512. 1657-1512.
Левитска Мојсије пустиња 1512. 1 месец (1512.)
Бројеви Мојсије пустиња и
моавске равнице 1473. 1512-1473.
Поновљени Мојсије моавске равнице 1473. 2 месеца (1473.)
закони
Исус Навин Исус Навин Ханан о. 1450. 1473-о. 1450.
Судије Самуило Израел о. 1100. о. 1450-о. 1120.
Рута Самуило Израел о. 1090. 11 година владавине судија
1. Самуилова Самуило, Израел о. 1078. о. 1180-1078.
Гад, Натан
2. Самуилова Гад, Натан Израел о. 1040. 1077-о. 1040.
1. и Јеремија Јуда и Египат 580. о. 1040-580.
2. Краљевима
1. и Јездра Јерусалим (?) о. 460. Након 1. Лет. 9:44:
2. Летописа 1077-537.
Јездра Јездра Јерусалим о. 460. 537-о. 467.
Немија Немија Јерусалим п. 443. 456-п. 443.
Јестира Мардохеј Сусан, Елам о. 475. 493-о. 475.
Јов Мојсије пустиња о. 1473. Више од 140 година
између 1657. и 1473.
Псалми Давид и други о. 460.
Пословице Соломон, Агур, Јерусалим о. 717.
Лемуило
Проповедник Соломон Јерусалим пре 1000.
Песма над Соломон Јерусалим о. 1020.
песмама
Исаија Исаија Јерусалим п. 732. о. 778-п. 732.
Јеремија Јеремија Јуда, Египат 580. 647-580.
Тужбалице Јеремија околина 607.
Јерусалима
Језекиљ Језекиљ Вавилон о. 591. 613-о. 591.
Данило Данило Вавилон о. 536. 618-о. 536.
Осија Осија покрајина п. 745. пре 804-п. 745.
Самарија
Јоило Јоило Јуда о. 820 (?)
Амос Амос Јуда о. 804.
Авдија Авдија о. 607.
Јона Јона о. 844.
Михеј Михеј Јуда пре 717. о. 777-717.
Наум Наум Јуда пре 632.
Авакум Авакум Јуда о. 628 (?)
Софонија Софонија Јуда пре 648.
Агеј Агеј Јерусалим 520. 112 дана (520.)
Захарија Захарија Јерусалим 518. 520-518.
Малахија Малахија Јерусалим п. 443.
Књиге грчког дела Библије написане током наше (хришћанске) ере [н.е.]
Назив Писац Место Писање Обухвата
књиге писања завршено време
Матеј Матеј Палестина о. 41. 2. пре н. е.-33. н. е.
Марко Марко Рим о. 60-65. 29-33. н. е.
Лука Лука Цезареја о. 56-58. 3. пре н. е.-33. н. е.
Јован Јован Ефес или о. 98. 29-33. н. е.
(апостол) околина (изузев увода)
Дела Лука Рим о. 61. 33-о. 61. н. е.
апостолска
Римљанима Павле Коринт о. 56.
1. Коринћанима Павле Ефес о. 55.
2. Коринћанима Павле Македонија о. 55.
Галатима Павле Коринт или о. 50-52.
Сиријска
Антиохија
Ефешанима Павле Рим о. 60-61.
Филипљанима Павле Рим о. 60-61.
Колошанима Павле Рим о. 60-61.
1. Солуњанима Павле Коринт о. 50.
2. Солуњанима Павле Коринт о. 51.
1. Тимотеју Павле Македонија о. 61-64.
2. Тимотеју Павле Рим о. 65.
Титу Павле Македонија (?) о. 61-64.
Филимону Павле Рим о. 60-61.
Јеврејима Павле Рим о. 61.
Јаков Јаков Јерусалим пре 62.
(Исусов брат)
1. Петрова Петар Вавилон о. 62-64.
2. Петрова Петар Вавилон (?) о. 64.
1. Јованова Јован Ефес или о. 98.
(апостол) околина
2. Јованова Јован Ефес или о. 98.
(апостол) околина
3. Јованова Јован Ефес или о. 98.
(апостол) околина
Јуда Јуда Палестина (?) о. 65.
(Исусов брат)
Откривење Јован Патмос о. 96.
(апостол)