„Рука Јеховина беше с њима“

„Тако реч Јеховина напредоваше у моћи и у снази“ (ДЕЛА АПОСТОЛСКА 19:20, Ба).

 1. а) На шта су се жалили непријатељи хришћанства у првом веку н. е.? б) Каква је била последица тамо где је мисионар Павле проповедао добру вест о Божјем Царству, и шта је увек било са раним хришћанима?

ПРОШЛО је више од 1 900 година откако су се непријатељи хришћанске вести и противници мисионара и апостола Павла жалили: „Ови људи што замутише цео свет, дођоше и овде . . . Они сви раде против царевих заповести, говорећи да има други краљ, Исус“ (Дела апостолска 17:6, 7, Ба). Свуда, где год је хришћански мисионар Павле објављивао добру вест о Јеховином Царству, долазило је до побуне и реакције, а често и до прогоњења. Други рани хришћани су такође трпели прогонства. Али увек „рука Јеховина беше с њима“ (Дела апостолска 11:21, Ча).

 2. Ко је започео хришћанску мисионарску службу, и како?

² Ко је започео са том важном хришћанском мисионарском активношћу? Био је то Исус, јединствен човек са узбуђујућом вешћу и необичном методом њеног ширења. Имајмо на уму да се Исус, син Божји, обратио Јеврејима објављујући Божје Царство које је изазвало сензацију. Али они су се интересовали само за своје сопствено спасење, сматрајући да ће га постићи ако чине дела Закона (Матеј 4:17; Лука 8:1; 11:45, 46).

„Свим народима“

 3. Које је Исусово пророчанство изненадило његове јеврејске ученике, и зашто?

³ Стога можемо замислити како су били изненађени Исусови јеврејски ученици, кад им је четири дана пре своје смрти рекао: „А ова добра вест о царству проповедаће се по целој настањеној Земљи за сведочанство свим народима; и тада ће доћи крај.“ Његови ученици су се несумњиво питали, како ће моћи икада да проповедају добру вест „свим народима“. Како би тако мала групица верника могла да савлада тако огроман задатак? (Матеј 24:14, НС; Марко 13:10).

 4. Коју је заповест дао својим ученицима ускрснули Исус?

⁴ Ускрснули Исус је касније још додао, рекавши: „Дана ми је сва власт на небу и на Земљи. Зато идите и начините ученицима људе из свих народа, крстећи их у име Оца и Сина и светога духа, учећи их да држе све што сам вам заповедио.“ Тако су добили налог да вест свог Господара преносе ’људима из свих народа’ (Матеј 28:18-20, НС).

 5, 6. а) Како је проповедање добре вести о Божјем Царству проширено на пагане, и са каквим резултатом? б) Како су реаговале старешине у Јерусалиму кад им је Петар испричао своје искуство са паганином Корнелијем?

⁵ То значи да је требало и паганима да се проповеда, што се показало као изазов. Преко три године касније Петров став је то потврдио. Петру је у визији било речено да једе нечисте животиње. Кад му је Бог изјавио да су те ствари које су некад сматрали за нечисте сада чисте, био је запрепашћен. Тада је Божји дух упутио Петра да посети кућу паганина Корнелија, римског официра. Тамо је спознао да је то била Божја воља што је проповедао Корнелију, мада је раније сматрао да је дружење са људима друге расе безакоње. И док је Петар још говорио сишао је свети дух на паганску породицу, чиме је практично наглашено да је поље хришћанске мисионарске службе сада требало да се прошири и да обухвати пагански свет (Дела апостолска 10:9-16, 28, 34, 35, 44).

⁶ Кад је Петар објаснио тај догађај старешинама и Јерусалиму, „умирише се, и хвалише Бога говорећи: ’Дакле и паганцима даде Бог покајање за живот’“ (Дела апостолска 11:18, Ба). Сада су пагански народи могли слободно да примају добру вест о Христу и његовом Царству.

Мисионари за народе

 7. Како је почела да се шири хришћанска мисионарска служба у Средоземљу, и како је Јехова гледао на то?

⁷ Дело проповедања које је после Стефанове мученичке смрти ухватило замах, сада је добило нове размере. Не рачунајући апостоле, скупштина у Јерусалиму је била расејана. Као прво, прогоњени јеврејски хришћани су проповедали само Јеврејима у Феникији, на Кипру и у Антиохији. „Али међу њима бејаху и неки Кипрани и Киренци, који . . . обратише се и Грцима, јављајући им добру вест Господа Исуса.“ Како је Јехова гледао на мисионарску службу? „Рука Божја беше с њима, и многи вероваше и обратише се ка Господу.“ Захваљујући храбрости ових првих хришћана у Средоземљу је започело делотворно мисионарско дело. Али је требало још више да уследи (Дела апостолска 4:31; 8:1; 11:19-21, Ба).

 8. Како је Јехова скренуо пажњу на одлучујући корак у проширењу мисионарског дела?

⁸ Око 47⁄48. н. е. Бог је посредством светог духа скренуо пажњу на одлучујући корак у ширењу мисионарског дела. Извештај о томе у Делима апостолским 13:2-4 (Ба) гласи: „рече Дух Свети: Одвојте ми Барнабу и Савла на дело на које их позвах. . . . Барнаба и Савле, послани од Духа Светога, сиђоше у Селеукију [морско пристаниште сиријске Антиохије], и оданде отпловише у Кипар.“ Како ли је то било одушевљавајуће за Павла и Барнабу — ишли су на њихов први задатак у иностранство! Апостол Павле је предводио у хришћанској мисионарској служби. Такође је поставио темељ за дело које ће да се доврши у наше дане.

 9. Шта је апостол Павле постигао са својим мисионарским путовањима?

⁹ Павле је предузео три мисионарска путовања о којима се извештава, као и његово путовање у Рим као затвореник. У току тих путовања он је покренуо то дело у више европских градова и проповедао вест о Царству у земљама и на острвима које су данас познате као Сирија, Кипар, Крит, Турска, Грчка, Малта и Сицилија. Можда је дошао чак и до Шпаније. Помогао је да се оснују скупштине у многим градовима. Шта је била тајна његове делотворне мисионарске активности?

Делотворно учење

10. Зашто је Павле био тако делотворан у својој мисионарској служби?

¹⁰ Павле је опонашао Христову методу учења. Зато је знао како треба да поступа са људима. Знао је како да учи и како да школује друге за учитеље. Своје науке је заснивао на Светом писму. Није покушавао да својом властитом мудрошћу остави утисак на друге, него је разговарао са њима на темељу Списа (Дела апостолска 17:2, 3). Павле је такође знао како да се прилагоди својим слушаоцима и користио је месне прилике као одскочну даску за своју вест. Рекао је: „Свима себе учиних робом, да их више придобијем. С Јудејима био сам као Јудејин . . . онима који су без закона био сам као без закона . . . слабима био сам као слаб, да слабе придобијем; свима сам био све, да како год кога спасем“ (1. Коринћанима 9:19-23, Ба; Дела апостолска 17:22, 23).

11. Шта указује на то да су Павле и његови пратиоци били делотворни мисионари, и докле се протезала хришћанска служба проповедања?

¹¹ Павле и његови сарадници су били делотворни мисионари. Они су истрајношћу и издржљивошћу оснивали и јачали хришћанске скупштине куд год су ишли (Дела апостолска 13:14, 43, 48, 49; 14:19-28). Проповедничка служба првих хришћана се протезала тако далеко да је Павле у вези ’истине о тој доброј вести’ писао да она носи ’плод у целом свету’, да се шири и да је ’проповедано сваком створењу под небом’. Да, мисионарска служба првих хришћана утицала је на људе (Колошанима 1:5, 6, 23).

12. Који је разлог био да је права хришћанска мисионарска служба угушена за извесно време?

¹² Али почетком другог века н. е. отпад се увукао у хришћанску скупштину, на што су још Исус и апостоли упозоравали (Матеј 7:15, 21-23; Дела апостолска 20:29, 30; 1. Јованова 2:18, 19). У следећим вековима теологија и паганске науке су угушиле вест о Царству. Тзв. хришћанство је слало мисионаре, али не да проповедају истинито Божје Царство, него да присиле немоћне домороце — често са мачем — на царство својих политичких заповедника и покровитеља. Права хришћанска мисионарска служба је прекинута, али не задуго.

13. Како је у данашње време започела мисионарска кампања, и шта је постигнуто до краја 1916?

¹³ При крају 19. века Чарлс Т. Расел, први председник Друштва Кула стражара, спознао је нужност мисионарске службе. Стога је организовао обимну кампању сведочења, сам је обишао многе градове у Сједињеним Државама и бродом пропутовао свет да би посетио што више држава. Његова на Библији заснована литература издата је на 35 језика. То значи да је он до своје смрти 1916. године пропутовао преко милион миља као јавни говорник и одржао преко 30 000 проповеди.

14. Шта је учинио Џозеф Ф. Ратефорд да би унапредио мисионарску службу?

¹⁴ Његов наследник, Џозеф Ф. Ратефорд је такође схватио нужност мисионарске службе. Почетком 1920-их година послао је оспособљене људе у разне земље да тамо започну дело проповедања. Мисионари су крчећи пут делу Царства ишли у Шпанију, Јужну Америку и Западну Африку. 1931. године упућен је позив добровољцима да подупиру дело у Шпанији. Три младића из Енглеске су се понудила и служили су под врло тешким околностима четири године, до избијања шпанског грађанског рата 1936. године. Тада су морали да беже ради свог живота.

15. Шта је у 1940-им годинама довело до значајног проширења мисионарске службе?

¹⁵ Током 1940-их година требало је нешто да се поправи на подручју мисионарске службе. Натан Х. Нор, трећи председник Друштва Кула стажара, радио је заједно са групом ревних људи. Очигледно под вођством светог духа, 1942. он је схватио потребу оснивања мисионарске школе за припремање на задатке после другог светског рата. Док је светски рат још беснео, он је предузео иницијативу и Галадска школа Куле стражаре отворена је у фебруару 1943. на северу државе Њујорк. Четири наставника је сваких шест месеци преко сто ревних пионирских проповедника — мушкараца и жена — библијски обучило за мисионарску службу. Да ли је њихова делатност касније била делотворна?

16. а) Колико је Сведока проповедало 1943, и колико их то чини у поређењу са данашњим бројем? б) Какво су учешће имали мисионари у том порасту? Објасни.

¹⁶ 1943. године проповедало је само 126 329 Сведока у 54 државе. Какво је стање сада? Данас, 45 година касније, има 28 пута више, то јест, преко три и по милиона активних проповедника у 212 држава и острвских подручја. Овај пораст је углавном због добре подлоге коју су поставили преко 6 000 мисионара Галад-школе. Дошли су из 59 држава и у току протеклих пет деценија послани су у 148 разних држава. Уместо тек преко 100 000 Сведока широм света пре 45 година, уз њихову помоћ данас има преко десет држава где у свакој преко 100 000 Сведока проповеда и учи добру вест. У већини од ових држава су мисионари галадске школе предводили у делу еванђелизације.

17. Која су три чиниоца, како у првом веку тако и у данашње време, допринела делотворности мисионарске службе?

¹⁷ Како у првом веку тако су и у данашње време неки основни чиниоци допринели да мисионарска служба буде делотворна. Један од њих је директно ступање у везу са људима од куће до куће, неформалним давањем сведочанства и кроз библијски студиј (Јован 4:7-26; Дела апостолска 20:20). Други чинилац је директна и једноставна библијска вест, која узвисује Божје Царство као једино трајно решење за проблеме човечанства (Дела апостолска 19:8; 28:16, 23, 30, 31). Многи наши мисионари служе у недовољно развијеним земљама, где је врло уочљиво да је Божја праведна владавина хитно потребна. Трећи чинилац је љубав, о којој је Исус учио и коју мисионари показују у свом свакидашњем дружењу са људима различитог порекла. Нема никакве сумње да су мисионари Куле стражаре у протеклих 45 година знатно допринели ширењу Јеховине организације широм света (Римљанима 1:14-17; 1. Коринћанима 3:5, 6).

Примање пионирског духа

18. Ко је усвојио исти дух мисионарске ревности као галадски апсолвенти?

¹⁸ Примерном ревношћу галадских апсолвената је несумњиво у многим пробуђена жеља да постану пуновремени проповедници. Данас има стотине хиљада Јеховиних сведока који су примили исти дух мисионарске ревности. Они су такође у правом смислу пионири, следећи Исусове стопе, „Кнеза спасења њихова“ (Јеврејима 2:10; 12:2, Ба).

19. Шта су многи Сведоци испуњени пионирским духом учинили на добровољној бази, и како се осећају награђени?

¹⁹ Од 1960-их година је врло тешко да се пошаљу мисионари у извесне земље. Али Галадска школа Куле стражаре и Библије се по могућности стално брине за мисионаре по потреби земаља. Свакако, широм света се пружа огромно дело рада за Сведоке са правим пионирским духом. Многи су на добровољној бази извршили властите припреме да би служили у земљама где је већа потреба за објавитељима Царства. Да ли би могао да им се прикључиш? Они често указују на то да су окрутности и жртве све више и више надокнађене великом радошћу храњења истинама Царства овцама сличне људе у земљама развоја. Награђени су стоструко, тим што налазе „браћу, и сестре, и мајке, и децу“ и са њима деле дивну наду за вечни живот „у будућем свету“ (Марко 10:28-30, Ча).

20. а) Ко у многим земљама има највеће учешће на делу пороповедања? б) Како је могуће да Јапан годишње извештава више сати у проповедању од скоро сваке друге државе? в) Које питање треба себи да поставимо?

²⁰ Штавише, данас има такође стотине хиљада Јеховиних сведока који сваки месец извештавају свету службу као општи или помоћни пионири. Већина од њих марљиво ради на свом домаћем подручју. У многим земљама они имају највеће учешће на делу проповедања и често на истим вратима разговарају недељу за недељом. Њихова нада о Царству одражава се по њиховом ведром изгледу и радосном ставу. Они у својим подручјима склапају нова познанства и код многих буде интерес. Више пионира значи много више сати за слављење Бога. Више од десет година Јапан, где су Јеховини сведоци раније били претежно будисти, годишње извештава више сати у служби проповедања од било које друге земље осим Сједињених Држава. То је због тога што је тамо скоро половина објавитеља у пионирској служби. Да ли си и ти у стању да средиш твоје ствари тако да би могао да учествујеш у пионирској служби, једној од највећих предности?

21. а) Како могу други Сведоци чије околности не дозвољавају да служе као општи пионири ипак да изражавају пионирски дух? б) Како могу млади да изражавају пионирски дух?

²¹ Има још и других Сведока који су ’ревни за добра дела’ (Титу 2:14, Ба). У њих убрајамо старије, болешљиве, многе са породичним обавезама и омладину обавезног школовања, дакле особе којима околности не дозвољавају да служе као општи пионири. Ови такође могу да изражавају пионирски дух тако што храбре и подбуђују пионире, учествујући са њима у служби проповедања што је више могуће и чувајући позитиван став, што се тиче сопствених могућности за службу. Млади могу себи за циљ да поставе пуновремену службу о Царству и чим буду крштени да с времена на време учествују у помоћној пионирској служби. Као млади Тимотеј, они могу да размишљају о свим тим духовним стварима, да би напредовали у духовном погледу заједно са свим Божјим народом (1. Тимотеју 4:15, 16).

22. Без обзира на наше животне околности на шта треба да будемо одлучни, и до ког изврсног резултата ће то довести?

²² Нека би нас Јеховин дух покренуо да имамо пуно учешће у његовој служби, без обзира на наше животне околности. Нека би „рука Јеховина“ стално била уз нас, тако да се у вези наших скромних напрезања може рећи: „Тако реч Јеховина напредоваше у моћи и у снази“ (Дела апостолска 11:21; 19:20).

Питања за понављање

■ Како је хришћанско мисионарско дело започело и колико је требало да се прошири?

■ Какву улогу је одиграо апостол Павле у ширењу мисионарског дела?

■ Како је мисионарско дело оживело у савремено доба?

■ Који чиниоци су допринели делотворности мисионарске и пионирске службе?

■ Како можемо ми данас примити пионирски дух?

[Табела на 25. страни]

Делатност за Царство у десет држава — 1988

(Све наведене државе су известиле преко 100 000 објавитеља)

Највећи Просечан Присутни

САД 797 104 96 947 161 478 732 1 822 607

Мексико 248 822 32 117 58 061 457 1 004 062

Бразил 245 610 22 725 44 218 022 718 414

Италија 160 584 25 477 43 354 687 330 461

Нигерија 134 543 14 022 27 800 623 398 555

Јапан 128 817 52 183 60 626 840 297 171

Немачка 125 068 8 416 22 029 942 215 385

Британија 113 412 11 927 22 103 713 211 060

Филипини 107 679 21 320 26 337 621 305 087

Француска 103 734 9 189 21 598 308 205 256

[Слика на 22. страни]

Павле и Варнава одлазе да прокрче пут за мисионарски рад