Поучавај са увидом и уверљивошћу
„Срце мудрога чини да уста испољавају увид, и његовим уснама додаје уверљивост“ (ПОСЛОВИЦЕ 16:23, NW).
1. Зашто под учење Божје Речи спада више од једноставно преношења информација?
НАШ циљ као учитеља Божје Речи јесте да просветлимо не само ум наших студената већ и њихово срце (Ефесцима 1:18). Стога под учење спада више него само једноставно преношење информација. Пословице 16:23 (NW) кажу: „Срце мудрога чини да уста испољавају увид, и његовим уснама додаје уверљивост.“
2. (а) Шта значи уверавати? (б) Како је могуће да сви хришћани буду уверљиви учитељи?
2 Апостол Павле је у свом раду сигурно примењивао ово начело. Када је био у Коринту, „Павле говораше сваке суботе у синагоги и увераваше Јудеје и Грке“ (Дела апостолска 18:4). Према једном ауторитету, грчка реч која је овде преведена са ’уверавати‘ значи „довести до промене ума помоћу утицаја резоновања или моралних разматрања“. Павле је уверљивим аргументима могао покренути људе да промене сам начин свог размишљања. Његова способност да увери била је тако страшна да су га се његови непријатељи плашили (Дела апостолска 19:24-27). Па ипак, Павлово научавање није било приказивање људске способности. Он је Коринћанима рекао: „Реч моја и проповедање моје не темељаху се на уверљивим говорима мудрости, него на доказивању Духа и силе, да се вера ваша не темељи на мудрости, него на сили Бога“ (1. Коринћанима 2:4, 5). Будући да сви хришћани имају помоћ духа Јехове Бога, сви они могу постати уверљиви учитељи. Али како? Хајде да погледамо неке ефикасне технике поучавања.
Буди добар слушач
3. Зашто је потребан увид када поучавамо друге, и како можемо допрети до срца студента Библије?
3 У прву технику поучавања не спада говорење, већ слушање. Као што је примећено у Пословицама 16:23, да бисмо били уверљиви, морамо имати увид. Исус је сигурно имао увид о људима које је поучавао. Јован 2:25 каже: „Сам знадијаше шта беше у човеку.“ Али како ми можемо знати шта је у срцима оних које поучавамо? Један начин јесте да будемо добри слушачи. Јаков 1:19 каже: „Нека буде зато сваки човек готов да слуша, а спор да говори.“ Истина, нису сви људи спремни да изразе своје мисли. Када се наши студенти Библије увере да смо искрено заинтересовани за њих, онда могу бити склонији да се заиста отворе. Љубазна, али проницљива питања често нам могу помоћи да допремо до срца и ’црпемо‘ такве изјаве (Пословице 20:5).
4. Зашто хришћанске старешине морају бити добри слушачи?
4 Посебно је важно да хришћанске старешине буду добри слушачи. Само тада они могу стварно ’знати да одговоре свакоме како треба‘ (Колошанима 4:6). Приче Соломунове 18:13 (ДК) упозоравају: „Ко одговара прије него чује, то му је лудост и срамота.“ Једном су два добронамерна брата дала савет једној сестри у погледу световности зато што није била на неким састанцима. Сестра је била дубоко повређена јер је нису питали зашто није била присутна. Опорављала се од недавне операције. Колико је дакле важно да слушамо пре него што саветујемо!
5. Како старешине могу поступати код расправа до којих дође међу браћом?
5 У случају старешина, поучавање често укључује и саветовање других. И ту је важно бити добар слушач. Слушање је нарочито потребно када настану расправе међу сухришћанима. Старешине једино након што саслушају могу опонашати ’Оца који суди без личних обзира‘ (1. Петрова 1:17). У таквим ситуацијама често се распламсају емоције, те старешина треба да задржи на уму савет из Пословица 18:17: „Праведан се чини који први парбу своју брани, ал’ дође супарник његов, па се и он слуша.“ Ефикасан учитељ ће саслушати обе стране. Упућујући молитву, он помаже да се успостави мирна атмосфера (Јаков 3:18). Уколико се емоције распламсају, могао би предложити да оба брата своје бриге упућују директно њему, а не да се међусобно препиру. Помоћу прикладних питања, старешина ће можда моћи да разјасни у чему је проблем. У многим случајевима се испоставља да је узрок расправа слаба комуникација, а не злоба. Али уколико се крше библијска начела, љубазни учитељ сада може поучити са увидом, пошто је саслушао обе стране.
Вредност једноставности
6. Како су Павле и Исус дали пример у поучавању с једноставношћу?
6 Задржати ствари једноставнима јесте још једна вредна вештина у поучавању. Истина, ми желимо да студенти Библије ’могу разумети са свима светима која је ширина и дужина, дубина и висина‘ истине (Ефесцима 3:18). Постоје аспекти библијских доктрина који су фасцинантни и често представљају изазов (Римљанима 11:33). Међутим, када је Павле проповедао Грцима, он се усредсредио на једноставну поруку ’Христа прибијеног на стуб‘ (1. Коринћанима 2:1, 2, NW). Слично томе, и Исус је проповедао на јасан, допадљив начин. У Проповеди на гори, користио је једноставан речник. Па ипак, у њој се налазе неке од најдубљих икада изречених истина (Матеј, поглавља 5-7).
7. Како можемо задржати ствари једноставнима када водимо библијске студије?
7 Исто тако, и ми можемо задржати ствари једноставнима када поучавамо на библијским студијима. Како? Тако што се усредсређујемо на „важније ствари“ (Филипљанима 1:10, NW). Кад обрађујемо дубоке теме, треба да настојимо да се изражавамо једноставним језиком. Треба да се усредсредимо на кључне стихове, а не да настојимо да прочитамо и осмотримо сваки библијски стих који се наводи у публикацији. За тако нешто је потребно да се добро припремамо. Треба да избегавамо да смарамо студента детаљима, пазећи да не скренемо на питања од мање важности. Уколико студент има питање које није у директној вези с лекцијом, можемо тактично предложити да то осмотримо када завршимо лекцију.
Ефикасна употреба питања
8. Како је Исус ефикасно користио питања?
8 Још једна корисна вештина поучавања јесте постављање ефикасних питања. Исус Христ је у свом поучавању доста користио питања. На пример, Исус је питао Петра: „Шта мислиш Симоне, краљеви земаљски од кога узимају царине или порезе, од својих синова или од туђих?“ Када је он рекао: „Од туђих“, Исус му је рекао: „Синови су дакле ослобођени“ (Матеј 17:24-26). Као јединорођени Син Онога ко се обожавао у храму, Исус заиста није био обавезан да плаћа храмски порез. Али Исус је ову истину пренео помоћу ефикасне употребе питања. Тако је помогао Петру да дође до исправног закључка на темељу информација које је већ знао.
9. Како можемо користити питања током библијских студија?
9 Питања можемо добро употребити током библијских студија. Уколико студент да погрешан одговор, можемо доћи у искушење да му кажемо исправан одговор, али да ли ће он заиста запамтити ту информацију? Често је најбоље да студента настојимо довести до исправног закључка постављањем питања. На пример, уколико му је тешко да схвати зашто треба да користи божанско име, могли бисмо га питати: ’Да ли је вама ваше име важно?... Зашто?... Како бисте се осећали ако би неко одбијао да користи ваше име?... Није ли разумно што Бог тражи да ми користимо његово лично име?‘
10. Како би старешине могле користити питања када помажу особама које су емоционално повређене?
10 И старешине могу добро користити питања када пасу стадо. Многе у скупштини Сотонин свет емоционално бије и шиба, те се могу осећати нечисто и невољено. Старешина би с таквом особом могао овако разговарати: ’Иако кажеш да се осећаш нечистим, шта Јехова мисли о теби? Ако је наш љубазни небески Отац дозволио да његов Син умре и обезбеди откупнину за тебе, не значи ли то да те Бог воли?‘ (Јован 3:16).
11. У коју сврху служе реторичка питања, и како се она могу користити у јавним говорима?
11 Још једна корисна техника поучавања јесте постављање реторичких питања. Од слушалаца се не очекује да дају одговор на њих, већ им се помаже да промисле о стварима. Пророци из древних времена често су постављали таква питања како би навели оне који су их слушали да дубоко размишљају (Јеремија 18:14, 15). Исус је ефикасно користио реторичка питања (Матеј 11:7-11). Таква питања су нарочито ефикасна у јавним говорима. Уместо да се публици једноставно каже да морају целом душом служити како би угодили Јехови, може бити ефикасно да се постави питање: ’Уколико нашу службу не вршимо целом душом, да ли ће Јехова бити задовољан?‘
12. Која је вредност постављања питања о гледишту?
12 У одређивању да ли студент Библије стварно верује у оно што учи, корисна су питања о гледишту (Матеј 16:13-16). Студент можда тачно одговара да је блуд нешто неисправно. Али зашто да не пропратимо то питањима као што су: шта ви лично мислите о Божјем мерилу о моралу? да ли мислите да сувише ограничава? шта бисте рекли, да ли је заиста важно да следите Божја мерила или не?
Поређења која допиру до срца
13, 14. (а) Шта значи направити поређење за нешто? (б) Зашто су добра поређења ефикасна?
13 Још један начин да се допре до срца слушалаца и студената Библије јесте путем ефикасних поређења. Грчки израз преведен „поређење“ дословно значи „ставити поред или заједно“. Када правиш поређење, ти објашњаваш нешто тако што ’ставиш то поред‘ нечег познатог. На пример, Исус је питао: „С чиме ли ћемо краљевство Божје поредити, или каквим ћемо га поређењем представљати?“ У одговору, Исус је споменуо познато горушичино семе (Марко 4:30-32).
14 Божји пророци су користили многа снажна поређења. Када су Асирци, који су служили као Божје средство у кажњавању Израелаца, прибегли великој окрутности, Исаија је разоткрио њихову ароганцију овим поређењем: „Хвали ли се секира пред оним који се њоме служи? Тестера л’ ће дрска бити пред оним који рукује њоме?“ (Исаија 10:15). Када је поучавао друге, и Исус је ефикасно користио поређења. Извештава се да „без поређења им ништа не говораше“ (Марко 4:34). Добра поређења су ефикасна зато што упошљавају и ум и срце. Она дозвољавају слушаоцима да спремно упију нове информације тако што их пореде с нечим што им је већ познато.
15, 16. Када ће поређења бити најефикаснија? Наведи примере.
15 Како можемо користити поређења која стварно допиру до срца? Пре свега, поређење мора у разумној мери бити паралелно са стварима које се објашњавају. Уколико се упоређивање баш и не уклапа, поређење ће пре збунити слушаоце него што ће их просветлити. Један добронамерни говорник једном је покушао да пренесе каква је подложност помазаног остатка према Исусу Христу тако што га је упоредио с верним псом. Али да ли је такво једно понижавајуће упоређивање стварно одговарајуће? Библија преноси ту исту мисао на један много допадљивији и достојанственији начин. Она Исусових 144 000 помазаних следбеника упоређује са ’невестом украшеном за свог заручника‘ (Откривење 21:2).
16 Поређења су најефикаснија када се односе на живот људи. Натаново поређење о закланом јагњету дирнуло је срце краља Давида зато што је волео овце, јер је у својој младости служио као пастир (1. Самуилова 16:11-13; 2. Самуилова 12:1-7). Да је поређење укључивало бика, можда оно не би било ни близу тако ефикасно. На сличан начин, поређења која се заснивају на научној појави или на непознатим историјским догађајима могу мало значити слушаоцима. Исус је узимао поређења из свакодневног живота. Говорио је о опште познатим стварима као што су свећа, птице небеске и пољски љиљани (Матеј 5:15, 16; 6:26, 28). Исусови слушаоци су лако могли да се доведу у везу с тим стварима.
17. (а) На чему можемо заснивати наша поређења? (б) Како бисмо поређења из наших публикација могли да прилагодимо околностима наших студената?
17 У нашој служби имамо пуно прилика за употребу једноставних али ефикасних поређења. Запажај ствари око себе (Дела апостолска 17:22, 23). Можда би се поређење могло заснивати на деци, кући, послу или хобију онога ко слуша. Или можемо употребити оно што знамо о студенту Библије како бисмо оснажили поређења која су нам већ пружена у нашем материјалу за проучавање. Погледај, рецимо, ефикасно поређење које је употребљено у 14. одломку 8. поглавља књиге Спознање које води до вечног живота. Оно говори о родитељу пуном љубави ког је оклеветао комшија. Можемо додати неку мисао како бисмо прилагодили то поређење околностима студента Библије који је и сам родитељ.
Вешто читати Писмо
18. Зашто треба да настојимо да течно читамо?
18 Павле је подстицао Тимотеја: „Посвети пажњу јавном читању, бодрењу и поучавању“ (1. Тимотеју 4:13, Савремени српски превод). Будући да је Библија основа нашег поучавања, корисно је да је можемо течно читати. Левити су имали предност да Божјем народу читају Мојсијев закон. Да ли су се саплитали током таквог читања или су читали на монотон начин? Не, у Немији 8:8 Библија каже: „Они читаху разне делове књиге закона Божјега, и разлагаху смисао њихов да би се разумело оно што беху читали.“
19. Како можемо побољшати читање Писма?
19 Неки хришћани који су течни говорници заказују када је реч о читању. Како се могу побољшати? Вежбањем. Да, сталним читањем наглас све док то не буду течно радили. Уколико је на твом језику доступна Библија на аудио-касетама, мудро је да слушаш читачево наглашавање смисла и његову модулацију, и да запазиш како се изговарају имена и неуобичајене речи. Они који имају New World Translation на свом језику могу такође искористити његову помоћ око изговора.a Уз вежбу, чак се и имена као што је Ма̏-хе̄р-ша̂л-ал-хаш-баз могу читати с релативном лакоћом (Исаија 8:1, NW).
20. Како можемо ’пазити на себе и на своје поучавање‘?
20 Као Јеховин народ, какву само предност имамо да будемо коришћени као учитељи! Нека онда свако од нас озбиљно схвати ту одговорност. ’Пазимо на себе и на своје поучавање‘ (1. Тимотеју 4:16, NW). Можемо бити добри учитељи тако што смо добри слушачи, тако што задржавамо ствари једноставнима, постављамо питања са увидом, користимо ефикасна поређења и вешто читамо стихове. Извуцимо сви корист из обуке коју Јехова пружа преко своје организације, јер нам то може помоћи да имамо „језик учен“ (Исаија 50:4, ДК). Ако у потпуности користимо сва средства која нам се пружају за нашу службу, укључујући и брошуре, аудио-касете и видео-касете, можемо научити да поучавамо са увидом и уверљивошћу.
[Фусноте]
a Властита имена су подељена у слогове, од којих је сваки одвојен цртицом или ознаком за акценат. Нагласак се ставља на онај слог који је обележен знаком акцента. Уколико се слог завршава самогласником, том самогласнику се даје дугачак звук. Уколико се слог завршава сугласником, самогласнику се даје кратак звук.
Да ли се сећаш?
◻ Како нам то што смо добри слушачи може помоћи у нашем поучавању?
◻ Како можемо опонашати Павла и Исуса у поучавању с једноставношћу?
◻ Коју врсту питања можемо користити када поучавамо друге?
◻ Која су поређења најефикаснија?
◻ Како можемо побољшати своје вештине као јавни читачи?
[Слика на 16. страни]
Добар учитељ слуша како би стекао увид
[Слике на 18. страни]
Исус је узимао поређења из свакодневног живота