Luka
17 Tada je Isus rekao svojim učenicima: „Neizbežno je da se pojave stvari koje navode ljude na greh*. Ali teško onome ko nekoga navede na greh! 2 Bolje bi mu bilo da mu se oko vrata obesi mlinski kamen i da bude bačen u more nego da pokoleba u veri* jednog od ovih malih.+ 3 Pazite na sebe. Ako tvoj brat počini greh, ukori ga.+ Ako se pokaje, oprosti mu.+ 4 Ako i sedam puta na dan zgreši protiv tebe i sedam puta dođe kod tebe i kaže: ’Kajem se‘, oprosti mu.“+
5 Apostoli su rekli Gospodu: „Daj nam više vere.“+ 6 Tada je Gospod rekao: „Kad biste imali veru veliku samo kao zrno gorušice, rekli biste ovom dudu: ’Iščupaj se s korenom i presadi se u more!‘ i poslušao bi vas.+
7 „Ko će od vas svom robu koji ore ili čuva stado reći kad se on vrati s polja: ’Dođi odmah i sedi da jedeš‘? 8 Zar mu umesto toga neće reći: ’Pripremi mi nešto za večeru, pa stavi kecelju i poslužuj me dok jedem i pijem, a posle ćeš ti jesti i piti‘? 9 Treba li gospodar da zahvali robu zato što je uradio ono što mu je rečeno? 10 Tako i vi, kad izvršite sve svoje dužnosti, recite: ’Mi ne zaslužujemo hvalu. Uradili smo ono što smo kao robovi bili dužni da uradimo.‘ “+
11 Dok je putovao u Jerusalim, prolazio je duž granice Samarije i Galileje. 12 Kad je ulazio u jedno selo, ugledalo ga je deset gubavaca, ali su ostali podalje.+ 13 I povikali su: „Isuse, Učitelju, smiluj nam se!“ 14 Kad ih je ugledao, rekao im je: „Idite i pokažite se sveštenicima.“+ I dok su odlazili, očistili su se od gube.+ 15 Jedan od njih, videvši da je izlečen, vratio se slaveći Boga na sav glas. 16 Kleknuo je pred Isusa, poklonio mu se licem do zemlje i zahvalio mu. A taj čovek je bio Samarićanin.+ 17 Tada je Isus rekao: „Zar se nisu očistila desetorica? Gde su onda ostala devetorica? 18 Zar se nijedan od njih nije vratio da bi iskazao čast Bogu, osim ovog čoveka iz drugog naroda?“ 19 I rekao mu je: „Ustani i idi. Tvoja vera te je izlečila.“+
20 Fariseji su ga pitali kada će doći Božje Kraljevstvo,+ a on im je odgovorio: „Božje Kraljevstvo ne dolazi tako da to svi jasno vide. 21 Ljudi neće reći: ’Evo, ovde je!‘ ili ’Tamo je!‘ Jer Božje Kraljevstvo je među vama.“+
22 Tada je rekao učenicima: „Doći će vreme kad ćete poželeti da vidite jedan od dana Sina čovečjeg, ali ga nećete videti. 23 I ljudi će vam govoriti: ’Eno, tamo je!‘ ili ’Evo, ovde je!‘ Ali ne izlazite i ne idite za njima.+ 24 Jer kao što munja svojim bleskom zasvetli s jednog do drugog kraja neba, tako će biti i sa Sinom čovečjim+ u njegov dan.+ 25 Ali on prvo mora mnogo da pretrpi i ovaj naraštaj će ga odbaciti.+ 26 I kao što je bilo u Nojevim danima,+ tako će biti i u danima Sina čovečjeg:+ 27 jeli su, pili, ženili se i udavali sve do dana kad je Noje ušao u arku.+ I došao je Potop i sve ih uništio.+ 28 Isto tako, biće kao i u Lotovim danima:+ jeli su, pili, kupovali, prodavali, sadili i gradili. 29 Ali onog dana kad je Lot izašao iz Sodoma, s neba su zapljuštali vatra i sumpor i sve ih uništili.+ 30 Isto tako će biti i onog dana kad se pojavi Sin čovečji.+
31 „Ako tog dana neko bude na krovu, a stvari mu budu u kući, neka ne silazi da ih uzme. Ako neko bude na njivi, neka se ne vraća u kuću. 32 Setite se Lotove žene.+ 33 Ko se trudi da sačuva svoj život*, izgubiće ga, a ko ga izgubi, sačuvaće ga.+ 34 Kažem vam, te noći dvoje će biti u jednom krevetu: jedno će se uzeti, a drugo će biti ostavljeno.+ 35 Dve žene će mleti na istom mlinu: jedna će biti uzeta, a druga ostavljena.“ 36 * —— 37 Tada su ga pitali: „A gde, Gospode?“ On im je odgovorio: „Gde bude telo*, tamo će se i orlovi sakupljati.“+