Prva Samuilova

2 Zatim je Ana rekla u molitvi:

11 Elkana je zatim otišao svojoj kući u Ramu, a dečak je ostao da služi Jehovi+ pod nadzorom sveštenika Ilija.

12 Ilijevi sinovi bili su zli ljudi.+ Nisu marili za Jehovu. 13 Nisu postupali po propisima za sveštenike, nego su činili ovako:+ kad bi neko prinosio žrtvu, dolazio bi sveštenikov sluga s trokrakom viljuškom u ruci i, dok se meso još kuvalo, 14 zabadao bi njom u kotao ili u lonac, u kazan ili u neki drugi sud. Šta god bi se nabolo na viljušku sveštenik je uzimao za sebe. Tako su u Silomu činili svim Izraelcima koji su tu dolazili. 15 Isto tako, pre nego što bi se salo spalilo,+ sveštenikov sluga bi došao i rekao čoveku koji je prinosio žrtvu: „Daj meso svešteniku, da ga ispeče. On neće uzeti od tebe kuvano meso, već samo sirovo.“ 16 Ako bi mu čovek odgovorio: „Neka se najpre spali salo,+ pa onda uzmi šta god želiš“, sluga bi rekao: „Ne, nego daj odmah! Ako ne daš, uzeću silom!“ 17 Greh tih slugu bio je veoma velik pred Jehovom,+ jer su se oni* s prezirom odnosili prema žrtvama koje su prinošene Jehovi.

18 Samuilo je služio+ pred Jehovom i na sebi je imao laneni efod*,+ iako je još bio dečak. 19 Majka bi mu svake godine šila malu tuniku, pa bi mu je donela kad bi s mužem dolazila da prinese godišnju žrtvu.+ 20 Ilije je blagoslovio Elkanu i njegovu ženu rečima: „Neka ti Jehova podari dete od ove žene umesto ovog koje je dala Jehovi.“+ Zatim su se vratili kući. 21 Tada se Jehova smilovao na Anu i dao joj da ima još dece+ pa je rodila tri sina i dve ćerke. A dečak Samuilo je rastao pred Jehovom.+

22 Ilije je bio vrlo star, ali čuo je sve što su njegovi sinovi činili+ celom Izraelu i kako su spavali sa ženama koje su služile na ulazu u šator sastanka.+ 23 Zato im je govorio: „Zašto to radite? Čujem da svi u narodu loše govore o vama. 24 Nemojte tako, sinovi moji! Nije dobro ono što čujem da se u Jehovinom narodu priča o vama. 25 Ako čovek zgreši drugom čoveku, neko se može zauzeti za njega pred Jehovom*. Ali ako čovek zgreši Jehovi,+ ko će se moliti za njega?“ Međutim, oni nisu poslušali svog oca, jer je Jehova odlučio da ih pogubi.+ 26 A dečak Samuilo je rastao i sticao sve veću naklonost Jehove i ljudi.+

27 Jedan čovek kog je poslao Bog došao je kod Ilija i rekao mu: „Ovako kaže Jehova: ’Zar nisam tvom praocu i njegovom domu dao da me upoznaju dok su još bili u Egiptu i robovali faraonu*?+ 28 Njega sam izabrao od svih izraelskih plemena+ da mi služi kao sveštenik, da na mom oltaru+ prinosi žrtve, da pali kâd* i da nosi efod preda mnom. Dao sam domu tvog praoca sve žrtve izraelskog naroda* koje se spaljuju vatrom.+ 29 Zašto onda prezirete moje žrtve i moje prinose koje sam odredio za svoje prebivalište?+ Zašto svojim sinovima iskazuješ veću čast nego meni, pa se gojite od najboljih delova svih žrtava koje prinosi moj narod Izrael?+

30 „’Zato ovako govori Jehova, Izraelov Bog: „Tačno je da sam rekao da će tvoj dom i dom tvog praoca uvek vršiti svešteničku službu preda mnom.“+ Ali Jehova sada kaže: „Neće biti tako! Jer ja ću iskazati čast onima koji meni iskazuju čast,+ a oni koji me preziru, biće prezreni.“ 31 Evo, dolaze dani kada ću oduzeti snagu* tebi i domu tvog praoca, pa niko u tvom domu neće dočekati starost.+ 32 Izrael će uživati u svemu dobrom, a ti ćeš gledati svog suparnika u mom prebivalištu+ i nikad više neće biti starca u tvom domu. 33 Jednog od tvojih potomaka ostaviću da služi kod mog oltara i zbog njega ćeš obnevideti od plakanja i bićeš u velikoj žalosti*. A veći deo tvog doma poginuće od mača.+ 34 Ono što će se dogoditi dvojici tvojih sinova, Ofniju i Finesu, biće ti znak: obojica će poginuti istog dana.+ 35 A ja ću sebi postaviti vernog sveštenika+ koji će sve činiti po mojoj volji*. Utemeljiću njegovu svešteničku lozu* za sva vremena i on će zauvek služiti kao sveštenik mom pomazaniku. 36 Ko god ostane od tvog doma doći će i pokloniće mu se za platu i za hleb, i reći će: „Molim te, primi me u neku svešteničku službu da bih imao parče hleba.“ ‘ “+