Dela apostolska
28 Kad smo bezbedno stigli na obalu, saznali smo da smo na ostrvu koje se zove Malta.+ 2 Stanovnici ostrva* su nam pokazali posebnu ljubaznost*. Sve su nas srdačno primili i naložili su vatru, jer je padala kiša i bilo je hladno. 3 A Pavle je sakupio naramak granja i stavio ga na vatru. Odjednom je zbog toplote iz granja izašla zmija otrovnica, ujela ga za ruku i ostala tako da visi. 4 Kad su ostrvljani videli kako mu zmija visi na ruci, počeli su među sobom da govore: „Ovaj čovek mora da je ubica! Izbavio se iz mora, ali Pravda* mu ne dopušta da živi.“ 5 Ali on je otresao zmiju u vatru i ništa mu se nije desilo. 6 A oni su očekivali da će on oteći ili da će odjednom pasti mrtav. Kad su posle dugog čekanja videli da mu se ništa loše nije dogodilo, promenili su mišljenje i počeli da govore da je on jedan od bogova.
7 Nedaleko odatle nalazilo se imanje poglavara ostrva, koji se zvao Publije. On nas je gostoljubivo primio i tri dana se prijateljski brinuo o nama. 8 A Publijev otac je ležao u krevetu, jer je imao groznicu i dizenteriju. Pavle je ušao kod njega, pomolio se, položio ruke na njega i izlečio ga.+ 9 Kad su saznali šta se desilo, kod Pavla su došli i drugi ostrvljani koji su bili bolesni i on ih je izlečio.+ 10 Iskazali su nam čast mnogim darovima, a kad je trebalo da nastavimo put, snabdeli su nas svim što nam je bilo potrebno.
11 Posle tri meseca isplovili smo brodom koji je prezimio na tom ostrvu. Bio je iz Aleksandrije i na pramcu je imao znak Dioskura*. 12 Doplovili smo u Sirakuzu i ostali tamo tri dana. 13 Odande smo otplovili i stigli u Regijum. Sutradan se podigao južni vetar, pa smo sledećeg dana stigli u Puteole. 14 Tamo smo našli braću koja su nas molila da sedam dana ostanemo s njima. Nakon toga smo krenuli prema Rimu. 15 Tamošnja braća su čula da dolazimo, pa su nam pošla u susret do Apijevog trga i Tri krčme. Kad ih je ugledao, Pavle je zahvalio Bogu i ohrabrio se.+ 16 Nakon što smo stigli u Rim, Pavlu je bilo dozvoljeno da stanuje zasebno, s vojnikom koji ga je čuvao.
17 Posle tri dana, pozvao je istaknute Judejce. Nakon što su se okupili, on im je rekao: „Braćo, ja nisam učinio ništa protiv našeg naroda ni protiv običaja naših predaka,+ a ipak su me u Jerusalimu uhapsili i predali Rimljanima.+ 18 Nakon saslušanja,+ hteli su da me puste, jer nisam uradio ništa zbog čega bih bio osuđen na smrt.+ 19 Pošto su se Judejci tome protivili, bio sam prinuđen da tražim da mi se sudi pred carem.+ Ali to nisam učinio da bih izneo neku optužbu protiv svog naroda. 20 Zato sam vas i pozvao da razgovaram s vama, jer sam zbog Izraelove nade okovan ovim lancem.“+ 21 A oni su mu rekli: „Mi o tebi nismo primili nikakva pisma iz Judeje, niti nam je iko od braće koja su stigla javio ili rekao nešto loše o tebi. 22 Ali voleli bismo da čujemo šta ti misliš, jer znamo da se protiv ove sekte+ svuda govori.“+
23 Tako su odredili dan kad će se sastati s njim, pa ih je još više došlo u kuću u kojoj je boravio. On im je od jutra do večeri govorio i temeljno svedočio o Božjem Kraljevstvu. Pozivajući se na Mojsijev zakon+ i Proroke,+ podsticao ih je da veruju u Isusa.+ 24 Neki su poverovali u ono što im je rekao, a drugi nisu. 25 Pošto su među sobom bili nesložni, počeli su da se razilaze. Tada im je Pavle rekao:
„Sveti duh nije bez razloga govorio preko proroka Isaije vašim precima: 26 ’Idi i reci tom narodu: „Slušaćete, ali nećete razumeti, i gledaćete, ali nećete videti.+ 27 Jer srce ovog naroda postalo je neosetljivo – oni čuju, ali se ne odazivaju, i zatvaraju oči, da ništa ne vide, da ništa ne čuju, da srcem ne razumeju i da mi se ne vrate pa da ih izlečim.“ ‘+ 28 Zato znajte da se vest o onome preko koga Bog daje spasenje objavljuje ljudima iz drugih naroda+ i oni će je poslušati.“+ 29 * ——
30 Tako je ostao pune dve godine u kući koju je iznajmio+ i rado je primao sve koji su dolazili kod njega. 31 Propovedao im je o Božjem Kraljevstvu i poučavao ih o Gospodu Isusu Hristu odvažno*+ i bez ikakvih smetnji.