Matej
15 Tada su iz Jerusalima kod Isusa došli fariseji i poznavaoci Zakona+ i upitali ga: 2 „Zašto se tvoji učenici ne drže predanja naših predaka? Ne peru obredno ruke pre jela.“+
3 On im je odgovorio: „A zašto vi kršite Božju zapovest zbog svog predanja?+ 4 Na primer, Bog je rekao: ’Poštuj svog oca i svoju majku‘+ i ’Ko prokune* oca ili majku, neka se pogubi.‘+ 5 A vi kažete: ’Ko kaže ocu ili majci: „Sve što imam, a čime bih ti mogao pomoći, odredio sam za dar Bogu“,+ 6 on ne mora da poštuje svog oca.‘ I tako ste obezvredili Božju reč zbog svog predanja.+ 7 Licemeri, dobro je Isaija prorokovao o vama kad je rekao:+ 8 ’Ovaj narod me slavi svojim usnama, ali srce mu je daleko od mene. 9 Uzalud je njihova pobožnost*, jer se njihova učenja temelje na ljudskim zapovestima.‘ “+ 10 Tada je pozvao narod da mu priđe i rekao im: „Slušajte i shvatite.+ 11 Čoveka ne čini nečistim ono što ulazi u usta, nego ono što izlazi iz usta. To čoveka čini nečistim.“+
12 Tada su mu prišli učenici i rekli mu: „Znaš li da su se fariseji uvredili kad su čuli šta si rekao?“+ 13 On im je odgovorio: „Svaka sadnica koju nije zasadio moj nebeski Otac iščupaće se s korenom. 14 Pustite ih. Oni su slepe vođe. A kad slep vodi slepog, obojica će upasti u jamu.“+ 15 Petar mu je na to rekao: „Objasni nam to poređenje.“ 16 A Isus je odgovorio: „Zar ni vi još ne razumete?+ 17 Zar ne znate da sve što ulazi u usta ide u stomak i izbacuje se iz tela? 18 A ono što izlazi iz usta, izlazi iz srca. To čoveka čini nečistim.+ 19 Na primer, iz srca izlaze zle misli+ koje vode do ubistva, preljube, bluda*, krađe, lažnih svedočenja, hule. 20 To čoveka čini nečistim, a to što nije oprao ruke prema obredu, ne čini ga nečistim.“
21 Isus je tada otišao odande u okolinu Tira i Sidona.+ 22 Jedna Feničanka iz tog kraja došla je i povikala: „Smiluj mi se, Gospode, Sine Davidov! Moja ćerka je opsednuta demonom i mnogo se muči.“+ 23 Ali on joj nije odgovorio ni reč. Zato su mu njegovi učenici prišli i zamolili ga: „Reci joj da ode jer ne prestaje da viče za nama.“ 24 On je na to rekao: „Poslat sam samo izgubljenim ovcama izraelskog naroda.“+ 25 Tada je žena prišla Isusu, poklonila mu se i rekla: „Gospode, pomozi mi!“ 26 On joj je odgovorio: „Nije u redu uzeti hleb od dece i baciti ga kučićima.“ 27 Ali ona mu je rekla: „Da, Gospode, ali kučići ipak jedu mrvice koje padaju sa stola njihovih gospodara.“+ 28 Tada joj je Isus rekao: „Ženo, velika je tvoja vera! Neka ti bude kako želiš.“ Istog časa ćerka joj je ozdravila.
29 Isus je otišao odande i došao u blizinu Galilejskog mora.+ Tamo se popeo na goru, pa je seo. 30 Tada je mnoštvo naroda došlo kod njega, vodeći sa sobom hrome, sakate, slepe, neme i mnoge druge, pa su ih doveli kod njegovih nogu, a on ih je izlečio.+ 31 Kad je narod video da su nemi progovorili, sakati ozdravili, hromi prohodali i slepi progledali, divili su se i slavili su Izraelovog Boga.+
32 Isus je pozvao svoje učenike i rekao im: „Žao mi je naroda,+ jer su već tri dana sa mnom, a više nemaju šta da jedu. Ne želim da ih pustim da odu gladni, da ne malakšu na putu.“+ 33 Učenici su ga upitali: „Odakle nam na ovom pustom mestu toliko hleba da se nahrani ovoliki narod?“+ 34 Na to im je Isus rekao: „Koliko hlebova imate?“ Odgovorili su: „Sedam, i nekoliko malih riba.“ 35 Tada je rekao narodu da poseda po zemlji, 36 pa je uzeo sedam hlebova i ribe i zahvalivši Bogu izlomio hleb i razdelio sve to učenicima, a učenici narodu.+ 37 Svi su jeli i nasitili se, a zatim su sakupili ono što je preostalo. Napunili su sedam velikih korpi.+ 38 A onih koji su jeli bilo je 4 000 muškaraca, ne računajući žene i decu. 39 Kad je poslao narod kući, ušao je u čamac i došao u magadanski kraj.+