Jeremija
1 Ovo su reči Jeremije*, sina Helkije, jednog od sveštenika iz Anatota,+ u Venijaminovoj zemlji. 2 Njemu je došla Jehovina reč trinaeste godine vladavine Judinog kralja Josije,+ Amonovog sina.+ 3 Dolazila je i u vreme Judinog kralja Joakima,+ Josijinog sina, i sve do kraja jedanaeste godine vladavine Judinog kralja Sedekije,+ Josijinog sina, sve dok u petom mesecu stanovnici Jerusalima nisu bili oterani u izgnanstvo.+
4 Došla mi je Jehovina reč:
Postavio sam te za proroka narodima.“
6 A ja sam rekao: „Jao, Svevišnji Gospode Jehova!
Ja ne znam da govorim,+ jer sam još dete*.“+
7 Jehova mi je rekao:
„Ne govori: ’Još sam dete‘,
nego idi svima kojima ću te poslati
i reci im sve što ću ti zapovediti.+
9 Tada je Jehova pružio ruku i dotakao mi usta.+ Zatim mi je Jehova rekao: „Stavljam ti u usta svoje reči.+ 10 Danas te postavljam nad narodima i nad kraljevstvima da iskorenjuješ i rušiš, da uništavaš i obaraš, da gradiš i sadiš.“+
11 Zatim me je Jehova upitao: „Šta vidiš, Jeremija?“ Odgovorio sam: „Vidim bademovu* granu.“
12 Jehova mi je rekao: „Dobro si video, jer ja bdim da bih izvršio svoju reč.“
13 Jehova me je drugi put upitao: „Šta vidiš?“ Odgovorio sam: „Vidim uzavreli kotao* koji se nalazi na severu a otvor mu je okrenut prema jugu.“ 14 Tada mi je Jehova rekao:
„Sa severa će doći nevolja
na sve stanovnike ove zemlje.+
15 ’Zato pozivam sva plemena iz severnih kraljevstava‘, kaže Jehova,+
’i ona će doći. Svako od njih postaviće svoj presto
pred jerusalimska vrata+
i napašće njegove zidine sa svih strana
i sve Judine gradove.+
16 Izreći ću im presudu za sva njihova zla dela,
jer su me ostavili+
i spaljuju prinose drugim bogovima+
i klanjaju se delima svojih ruku.‘+
Ne boj ih se,+
jer inače ću ti ja dati razloga da ih se bojiš.