„Okrepiću umornu dušu“

 1. Čemu se posebno raduješ u novom svetu?

„NOVI SVET.“ Kada čuješ te reči, da li pomisliš na neke od prorečenih fizičkih blagoslova? Možda razmišljaš o savršenom telu, obilju zdrave hrane, pitomim životinjama i bezbednom mestu za život. Verovatno možeš navesti neke stihove na kojima temeljiš tu svoju nadu. Međutim, ne smemo prevideti još jedan izvor sreće. U pitanju je duhovno i emocionalno zdravlje. Bez toga bi se naša sreća ubrzo ugasila.

2, 3. Šta je posebno divno u Jeremijinim spisima?

² Kada je rekao Jeremiji da prorekne povratak Jevreja iz Vavilona, Bog je obratio posebnu pažnju na to kako će se oni osećati: ’Ukrasićete se svojim dairama i igraćete s onima koji se vesele.‘ (Pročitati Jeremiju 30:18, 19; 31:4, 12-14.) Zatim je dodao nešto dirljivo: „Okrepiću umornu dušu, nasitiću svaku klonulu dušu.“ U jednom biblijskom prevodu na engleskom jeziku ovaj stih glasi: „Zadovoljiću sve potrebe onih koji su iscrpljeni i okrepiću duše onih koji su nemoćni“ (Jer. 31:25, NET Bible).

³ Kakvo divno obećanje! Jehova je obećao da će okrepiti one koji su umorni i obeshrabreni. A sve što obeća, Bog i ispuni. Jeremijini zapisi nam pružaju pouzdanje da ćemo i mi primiti okrepu. I više od toga, oni nam daju uvid kako već sada možemo biti jaki i imati optimističan pogled na život. Štaviše, oni nam pružaju praktične savete kako možemo ohrabriti druge i okrepiti njihove umorne duše.

 4. Zašto nam nisu strana Jeremijina osećanja?

⁴ To Božje obećanje bilo je za Jeremiju izvor utehe, a to može biti i nama. Zašto to možemo reći? Prisetimo se da je u 1. poglavlju ove knjige izneta misao da je poput Ilije Jeremija bio „čovek koji je imao ista osećanja kao i mi“ (Jak. 5:17, fusnota). Razmisli samo o nekoliko razloga zašto je Jeremija povremeno bio obeshrabren, možda čak u izvesnoj meri i depresivan. Dok to činiš, razmisli kako bi se ti osećao na njegovom mestu i koje su tvoje lične okolnosti koje te mogu obeshrabriti (Rimlj. 15:4).

 5. Šta je uticalo obeshrabrujuće na Jeremiju?

⁵ Jeremija je u izvesnoj meri doživeo obeshrabrenje u svom zavičaju. Odrastao je u Anatotu. To je bio levitski grad, nekoliko kilometara severoistočno od Jerusalima. On je tamo verovatno imao poznanike i rođake. Isus je rekao da prorok nema časti u svom zavičaju i to je bilo tačno i u Jeremijinom slučaju (Jov. 4:44). Stanovnici tog grada nisu bili samo nezainteresovani i grubi prema Jeremiji. Jednom prilikom, Bog je rekao da su ’ljudi iz Anatota tražili Jeremijinu dušu‘. Ratoborno su govorili: „Nemoj prorokovati u Jehovino ime, da ne bi poginuo od naše ruke.“ Kakve reči od komšija, a možda i rođaka, od kojih se očekivalo da su na Jeremijinoj strani! (Jer. 1:1; 11:21).

 6. Ako ti se kolege na poslu ili drugi protive, kako ti može pomoći ono što je Bog rekao Jeremiji za „ljude iz Anatota“?

⁶ Ukoliko osećaš pritisak komšija, školskih drugova, kolega na poslu ili čak članova porodice, pronađi utehu u Jehovinim rečima upućenim Jeremiji. On mu je rekao da vidi ono što rade ljudi iz Anatota. (Pročitati Jeremiju 11:22, 23.) Nema sumnje, te utešne reči su pomogle Jeremiji da savlada svako obeshrabrenje zbog protivljenja ljudi iz okoline. Kasnije je Bog zaista pokazao da je video šta su radili ljudi iz Anatota kada je ’pustio nevolju na njih‘. Budi siguran da Jehova zapaža i tvoje okolnosti i da će u određeno vreme nešto preduzeti (Ps. 11:4; 66:7). Kada živimo u skladu s biblijskim učenjima i činimo ono što je ispravno, to može pozitivno uticati na neke protivnike tako da mogu izbeći nevolju koja bi ih inače snašla (1. Tim. 4:16).

7, 8. Kakvo je zlostavljanje Jeremija doživeo i kako je to uticalo na njega?

⁷ Jeremija se nije suočio samo s verbalnim pretnjama ljudi iz svog zavičaja. Zapazi šta je uradio jedan ugledan sveštenik iz Jerusalima, po imenu Pashor.a Nakon što je čuo proročanstvo koje je objavljivao Jeremija, „Pashor [je] udario proroka Jeremiju i stavio ga u klade“ (Jer. 20:1, 2). Taj udarac verovatno nije bio samo šamar. Neki navode da je Pashor dao da se Jeremiji zada do 40 udaraca bičem (Pon. zak. 25:3). Ne samo što je Jeremija bio fizički zlostavljan već je doživeo i da mu se narod ruga i zasipa ga pogrdama, čak da pljuje na njega. Ali to nije bilo sve. Pashor ga je strpao u klade u kojima je proveo celu noć. Hebrejska reč koja je ovde upotrebljena nosi misao o presavijenom položaju tela. Jeremija je surovo bio primoran da u bolovima provede noć u drvenim kladama.

⁸ Kako je takvo zlostavljanje uticalo na Jeremiju? On je rekao Bogu: „Smeju mi se po ceo dan“ (Jer. 20:3-7). Čak mu je palo na um da prestane da govori u Božje ime. Međutim, kao što znamo, Jeremija jednostavno nije mogao da uradi tako nešto. Za njega je Božja poruka koju je objavljivao bila ’kao rasplamsala vatra zatvorena u njegovim kostima‘, i on je morao da govori u Jehovino ime. (Pročitati Jeremiju 20:8, 9.)

 9. Zašto je korisno da razmišljamo o onome što je doživeo Jeremija?

⁹ Ovaj događaj nam može pomoći ukoliko se suočavamo sa zluradim podsmevanjem onih koje poznajemo, bilo da su to rođaci, komšije, kolege s posla ili školski drugovi. Ne treba da se iznenadimo ako se zbog takvog protivljenja povremeno i mi loše osećamo. To se takođe može desiti ako zbog svoje vere doživljavamo neko fizičko maltretiranje. Da li treba da nas čudi ako se obeshrabrimo, s obzirom da je i Jeremija imao slična osećanja i da mu je protivljenje teško padalo? Međutim, ne smemo zaboraviti da je on uz Božju pomoć povratio radost i odvažnost. Njegovo obeshrabrenje bilo je prolaznog karaktera, a tako treba da bude i u našem slučaju (2. Kor. 4:16-18).

10. Koji uvid nam Biblija pruža o Jeremijinim osećanjima?

¹⁰ Ponekad je Jeremija doživljavao velike promene raspoloženja. Da li si i ti osetio šta to znači? Možda si u jednom trenutku ozaren i srećan, a onda se nad tobom nadviju crni oblaci i osećaš se loše. Što se tiče sreće koju je Jeremija osećao, ona se može videti u njegovim rečima zabeleženim u Jeremiji 20:12, 13. (Pročitati.) Nakon lošeg iskustva s Pashorom, Jeremija se radovao što je bio ’izbavljen iz ruku zlikovaca‘. Povremeno se i ti verovatno osećaš tako da bi poskakivao od sreće, željan da pevaš Jehovi, bilo da je to nakon što si preživeo neku tešku situaciju ili zbog nečeg lepog što si doživeo u službi. Svi volimo kad se tako osećamo! (Dela 16:25, 26).

11. Ukoliko smo skloni promenama raspoloženja, kako nam Jeremijin primer može pomoći?

¹¹ Pošto smo nesavršeni, naše raspoloženje može da varira, baš kao kod Jeremije. Nakon srećnog pokliča: ’Pevajte Jehovi‘, pao je u dubok očaj, možda je čak i plakao. (Pročitati Jeremiju 20:14-16.) Toliko se loše osećao da se pitao zašto se uopšte rodio! U takvom raspoloženju poželeo je da čoveka koji je objavio njegovo rođenje zadesi tragična sudbina Sodoma i Gomore. Ali važno je da razmislimo o sledećem: Da li je Jeremija ostao u takvom raspoloženju? Da li se predao ili prepustio negativnim osećanjima? Ne. Upravo suprotno, on se trudio da savlada svoju bezvoljnost i uspeo je u tome. Zapazi šta se prema njegovoj knjizi kasnije dogodilo. Drugi Pashor, knez, prišao je Jeremiji da u ime kralja Sedekije pita šta će se desiti s vavilonskom opsadom Jerusalima. Jeremija nije ustuknuo, već je hrabro izneo Jehovine osude i kakav će biti ishod te opsade (Jer. 21:1-7). Iz ovog se jasno vidi da je Jeremija nastavio da prorokuje.

12, 13. Kako se možemo boriti s velikim promenama raspoloženja?

¹² I danas neke Božje sluge doživljavaju promene raspoloženja. Možda je u pitanju neki fizički uzrok, kao što je hormonska ili biohemijska neravnoteža. U tom slučaju, neki stručnjak može pokazati kako se te nagle promene raspoloženja mogu držati pod kontrolom (Luka 5:31). Ali za većinu nas, osećanja ushićenja ili potištenosti nisu toliko ekstremna niti zabrinjavajuća. Većina negativnih osećanja je najverovatnije nezaobilazni deo života nesavršenih ljudi. Ona mogu proizaći iz umora ili gubitka voljene osobe. Ukoliko je to kod nas u pitanju, možemo se prisetiti da je i Jeremija imao promene raspoloženja, ali da ga je Bog ipak voleo. Da bismo se izborili s njima, možda moramo da promenimo naše dnevne aktivnosti tako da se više odmaramo. Ili možda moramo sebi dati vremena da bismo se utešili nakon nekog žalosnog gubitka. Ali neophodno je da redovno prisustvujemo hrišćanskim sastancima i da učestvujemo u drugim teokratskim aktivnostima. U tome leži ključ da ostanemo uravnoteženi i da ne izgubimo radost dok služimo Bogu (Mat. 5:3; Rimlj. 12:10-12).

¹³ Bez obzira da li se tvoja tuga i neraspoloženje javljaju retko ili se kao po nekom obrascu javljaju redovno, možeš pronaći utehu u onome što je Jeremija doživeo. Kao što smo već rekli, ponekad ga je obuzimao očaj. Ali on nije dozvolio da ga takva osećanja obeshrabre i udalje od Boga koga je voleo i kome je verno služio. Kada su mu protivnici uzvratili zlom na dobro koje im je činio, on se obratio Jehovi i uzdao u njega (Jer. 18:19, 20, 23). Budi odlučan da i ti tako postupaš (Tužb. 3:55-57).

14. Od koga je Jeremija primao najviše ohrabrenja?

¹⁴ Dobro je da razmišljamo o tome kako je Jeremija bio okrepljen i kako je okrepio druge umorne duše (Jer. 31:25). Prorok je najviše ohrabrenja dobijao od Jehove. Zamisli koliko bi bio ojačan da si čuo kako ti Jehova govori: „Ja te danas postavljam da budeš kao utvrđeni grad... Oni će se boriti protiv tebe, ali te neće nadvladati, jer ’ja sam s tobom‘, govori Jehova, ’da te izbavljam‘“ (Jer. 1:18, 19). Jeremija je s pravom rekao da je Jehova ’njegova snaga i tvrđava, utočište u dan nevolje‘ (Jer. 16:19).

15, 16. U čemu treba da oponašamo Jehovu kad hrabrimo druge?

¹⁵ Vredno je zapaziti da je Jehova rekao Jeremiji: „Ja sam s tobom.“ Da li u tim rečima vidiš šta treba ti da uradiš kada je nekome potrebno ohrabrenje? Jedno je znati da hrišćanskom bratu i sestri ili rođaku treba ohrabrenje, ali sasvim je nešto drugo priskočiti im u pomoć. Često je najbolje uraditi ono što je Bog uradio za Jeremiju — jednostavno biti uz osobu koja pati. Zatim, u nekom trenutku uputiti joj reči utehe, pri čemu nije potrebno zasipati je rečima. Možda je bolje uputiti joj nekoliko biranih reči koje su osmišljene tako da je uteše i podignu. To ne znači da moraš biti izuzetno vešt u rečima. Koristi jednostavne reči u kojima se ogleda zanimanje, briga i hrišćanska ljubav. Takve reči su pravi melem. (Pročitati Poslovice 25:11.)

¹⁶ Jeremija se molio: ’Jehova, seti me se, pogledaj na mene.‘ I šta se zatim desilo? Prorok kaže: „Kad su mi došle tvoje reči, ja sam ih gutao, i tvoja reč me je obradovala i razveselila mi srce“ (Jer. 15:15, 16). Možda je i onom ko je obeshrabren potrebno da na sličan način, takoreći, pogledamo na njega i ohrabrimo ga. Tačno je da se naše reči ne mogu meriti s Jehovinim. Zato u ono što kažemo možemo uključiti nešto što je on rekao u Bibliji. Takve iskrene i dirljive reči iz Biblije zaista mogu obradovati srce onoga ko je obeshrabren. (Pročitati Jeremiju 17:7, 8.)

17. Koju važnu pouku možemo izvući iz Jeremijinog ophođenja sa Sedekijom i Joananom?

¹⁷ Zapazi da Jeremija nije samo primao ohrabrenje od Boga, već ga je i pružao. Kako? Jednom prilikom, kralj Sedekija je rekao Jeremiji da strahuje od Jevreja koji su se udružili s Vaviloncima. Prorok je izgovorio utešne reči podstičući kralja da posluša Jehovu jer tada neće nastradati (Jer. 38:19, 20). Nakon što je Jerusalim pao a u zemlji ostalo samo malo Jevreja, vojni zapovednik Joanan razmišljao je da povede narod u Egipat. Ali prvo se obratio Jeremiji. Taj prorok ga je saslušao i zatim se pomolio Jehovi. Kasnije mu je preneo Jehovine utešne reči o pozitivnom ishodu, ali samo ako ne ode u Egipat (Jer. 42:1-12). U oba slučaja, Jeremija je bio spreman da sasluša pre nego što je nešto rekao. Slušanje je ključna stvar u pružanju ohrabrenja. Nek obeshrabrena osoba otvori svoje srce. Dok to čini, slušaj njene brige i zebnje. Kada je to na mestu, kaži nešto ohrabrujuće. Nećeš imati neko otkrivenje za nju, ali ipak možeš uključiti reči iz Biblije koje ulivaju snagu i usmeravaju pogled na lepu budućnost (Jer. 31:7-14).

18, 19. Šta o pružanju utehe možemo naučiti iz izveštaja o Rihavovcima i Avdemelehu?

¹⁸ Ni Sedekija a ni Joanan nisu prihvatili dobar Jeremijin savet, a možda i neki danas ne primaju naš. Ali nemoj se obeshrabriti. Neki su povoljno reagovali na Jeremijine utešne reči i verovatno ćeš i ti doživeti nešto slično. Razmisli o Rihavovcima, grupi Kenejaca koja je godinama bila u prijateljskim odnosima s Jevrejima. Između ostalog, oni su dobili zapovest od svog praoca Jonadava da, pošto su stranci, ne piju vino. Kada su Vavilonci napali Judu, Jeremija je doveo Rihavovce u hramsku trpezariju. Bog je rekao Jeremiji da postavi vino pred njih. Iz poštovanja prema svom pretku, Rihavovci nisu pili vino. Njihova poslušnost bila je u oštroj suprotnosti s neposlušnošću Izraelaca (Jer. 35:3-10). Jehova ih je preko Jeremije pohvalio i pružio im obećanje o svetloj budućnosti. (Pročitati Jeremiju 35:14, 17-19.) U tome možemo oponašati Jehovu kada hrabrimo druge: Kad god je to moguće, pružimo iskrenu pohvalu.

¹⁹ Jeremija je ohrabrio i Avdemeleha, Etiopljanina koji je očigledno služio kao dvoranin kod kralja Sedekije. Judejski knezovi su nepravedno bacili Jeremiju u blatnjavu jamu i ostavili ga tamo da umre. Avdemeleh se obratio kralju Sedekiji koji mu je dozvolio da spase proroka. Taj stranac je to učinio, uprkos mogućem oružanom sukobu (Jer. 38:7-13). Pošto je to možda stvorilo zategnute odnose između njega i judejskih knezova, moguće da je Avdemeleh strahovao za svoju budućnost. Jeremija se nije držao po strani, puštajući Avdemeleha da se sam izbori sa svojim osećanjima. On je razgovarao s njim i uputio mu utešne reči o blagoslovima koje Bog u budućnosti sprema za njega (Jer. 39:15-18).

20. Šta želimo da činimo za našu braću, bez obzira da li su mladi ili stari?

²⁰ U knjizi proroka Jeremije zaista nalazimo izvanredne primere kako možemo činiti ono na šta je apostol Pavle podsticao braću u Solunu: „Tešite jedni druge i izgrađujte jedni druge... Neka nezaslužena dobrota našeg Gospoda Isusa Hrista bude s vama“ (1. Sol. 5:11, 28).