Isaija
6 One godine kad je umro kralj Ozija,+ video sam Jehovu kako sedi na visokom i uzvišenom prestolu,+ a donji deo njegove haljine ispunjavao je hram. 2 Iznad njega su stajali serafimi. Svaki je imao šest krila – dva da pokrije svoje lice, dva da pokrije svoje noge i dva da njima leti.
3 I govorili su jedan drugom:
„Svet, svet, svet je Jehova nad vojskama!+
Cela zemlja je puna njegove slave.“
4 Dovraci na pragovima zatresli su se od glasa onih koji su uzvikivali, a dom se ispunio dimom.+
5 Tada sam rekao: „Teško meni!
Poginuću*,
jer sam čovek nečistih usana
i živim među narodom nečistih usana,+
a svojim očima sam video Kralja, Jehovu nad vojskama!“
6 Tada je jedan od serafima doleteo do mene, držeći u ruci komad užarenog uglja+ koji je mašicama uzeo sa oltara.+ 7 Dotakao mi je usta i rekao:
„Evo, ovo ti je dotaklo usne.
Tvoja krivica je uklonjena
i tvoj greh je oprošten*.“
8 Zatim sam čuo Jehovin glas kako kaže: „Koga ću poslati? Ko će za nas ići?“+ A ja sam odgovorio: „Evo mene, mene pošalji!“+
9 Na to je on rekao: „Idi i reci tom narodu:
10 Učini da srce tog naroda bude neosetljivo,+
pokrij im uši+
i zatvori im oči,
da očima ne vide,
da ušima ne čuju,
da srcem ne razumeju
i da mi se ne vrate i ne ozdrave.“+
11 Tada sam upitao: „Dokle, Jehova?“ A on mi je odgovorio:
„Dok se gradovi ne pretvore u ruševine bez stanovnika,
dok kuće ne ostanu bez ljudi
i dok zemlja ne bude razorena i opustošena.+
12 Dok Jehova ne protera ljude daleko+
i dok zemlja sasvim ne opusti.
13 „U zemlji će ostati deseti deo ljudi, ali će i oni ipak biti spaljeni, kao veliko drvo i kao hrast od kojih, kad se poseku, ostane samo panj. Taj panj biće sveto seme*.“