Matej

22 Isus im je opet ispričao nekoliko poređenja: 2 „Nebesko Kraljevstvo bi se moglo uporediti s kraljem koji je pripremio svadbu+ svom sinu. 3 Poslao je robove da pozovu zvanice na svadbu, ali niko od pozvanih nije hteo da dođe.+ 4 Zatim je poslao druge robove, govoreći: ’Recite zvanicama: „Spremio sam gozbu, poklao sam junce i drugu utovljenu stoku i sve je spremno. Dođite na svadbu.“ ‘ 5 Ali oni koje je pozvao nisu marili za to, nego su otišli – neki na svoju njivu, a neki da trguju.+ 6 A ostali su uhvatili njegove robove, istukli ih i ubili.

7 „Kralj se razgnevio i poslao je vojsku, pa je pogubio te ubice i spalio njihov grad.+ 8 Tada je rekao svojim robovima: ’Svadba je pripremljena, ali zvanice nisu bile dostojne da dođu na nju.+ 9 Zato idite na puteve koji vode iz grada i koga god nađete pozovite na svadbu.‘+ 10 Robovi su izašli na puteve i pozvali sve koje su našli, i zle i dobre, tako da se svadbena dvorana napunila gostima.

11 „Kad je kralj ušao da vidi goste, ugledao je čoveka koji nije bio u svadbenoj odeći. 12 Pitao ga je: ’Prijatelju, kako si ušao ovde bez svadbene odeće?‘ A on je zanemeo. 13 Tada je kralj rekao svojim slugama: ’Svežite mu ruke i noge i izbacite ga napolje u tamu. Tamo će plakati i škrgutati zubima.‘

14 „Jer mnogo je pozvanih, ali malo izabranih.“

15 Tada su fariseji otišli i dogovorili se da ga navedu da kaže nešto za šta bi mogli da ga optuže.+ 16 Poslali su svoje učenike zajedno sa Irodovim pristalicama+ da mu kažu: „Učitelju, znamo da govoriš istinu i da po istini učiš Božjem putu i da nisi pristrastan, jer ne gledaš ko je ko. 17 Reci nam, dakle, šta misliš: Da li je dozvoljeno* da se caru* plaća porez ili nije?“ 18 Znajući za njihovu zlu nameru, Isus im je odgovorio: „Zašto me iskušavate, licemeri? 19 Pokažite mi novac kojim se plaća porez.“ Oni su mu doneli denar*. 20 Zatim ih je pitao: „Čiji je ovo lik i natpis?“ 21 Odgovorili su: „Carev.“ Tada im je rekao: „Dajte, dakle, caru carevo, a Bogu Božje.“+ 22 Kad su to čuli, zadivili su se, pa su se okrenuli i otišli.

23 Tog istog dana prišli su mu sadukeji, koji ne veruju u uskrsenje,+ i upitali ga:+ 24 „Učitelju, Mojsije je rekao: ’Ako neko umre bez dece, neka se njegov brat oženi njegovom ženom i neka produži lozu svog brata.‘+ 25 Tako su kod nas bila sedmorica braće. Prvi se oženio i umro, a pošto nije imao potomstvo, njegov brat se oženio njegovom ženom. 26 Tako je bilo i s drugim i s trećim, sve do sedmog. 27 Na kraju je umrla i žena. 28 Dakle, kad bude uskrsenje, kome će od njih sedmorice ona biti žena? Jer bila je udata za svakog od njih.“

29 Isus im je na to rekao: „Vi ste u zabludi, jer ne poznajete ni Pismo ni Božju moć.+ 30 Jer nakon uskrsenja niti će se ženiti niti udavati, nego će biti kao anđeli na nebu.+ 31 A za uskrsenje mrtvih, zar niste čitali šta vam je Bog rekao: 32 ’Ja sam Bog Avrahamov, Bog Isakov i Bog Jakovljev‘?+ A on nije Bog mrtvih, nego živih.“+ 33 Kad je narod to čuo, bio je zadivljen njegovim učenjem.+

34 Fariseji su čuli da je ućutkao sadukeje, pa su se okupili i došli kod njega*. 35 A jedan od njih, koji je bio dobro upućen u Zakon, upitao ga je da bi ga iskušao: 36 „Učitelju, koja je najveća zapovest u Zakonu?“+ 37 On mu je odgovorio: „’Voli Jehovu*, svog Boga, svim svojim srcem, svom svojom dušom* i svim svojim umom.‘+ 38 To je najveća i prva zapovest. 39 Druga, slična ovoj, jeste: ’Voli svog bližnjeg kao samog sebe.‘+ 40 Na ovim dvema zapovestima temelje se sav Zakon i Proroci.“+

41 Kad su se fariseji okupili, Isus ih je upitao:+ 42 „Šta mislite o Hristu? Čiji je on sin?“ Odgovorili su mu: „Davidov.“+ 43 A on im je rekao: „Kako ga onda David, vođen svetim duhom,+ naziva Gospodom kad kaže: 44 ’Jehova* je rekao mom Gospodu: „Sedi meni s desne strane, dok ne položim tvoje neprijatelje pod tvoje noge“ ‘?+ 45 Ako ga, dakle, David naziva ’Gospodom‘, kako mu je onda sin?“+ 46 Oni nisu mogli da mu odgovore ni reč i od tog dana niko se više nije usudio da ga išta pita.