1. Korinćanima
14 Dajte sve od sebe u pokazivanju ljubavi, ali uz to se revno trudite da dobijete darove duha, a naročito dar proricanja.+ 2 Jer ko govori drugim jezikom, ne govori ljudima, nego Bogu, jer ga niko ne razume,+ iako po duhu govori svete tajne.+ 3 A onaj koji proriče, svojim govorom izgrađuje, hrabri i teši ljude. 4 Onaj koji govori drugim jezikom izgrađuje sebe, a onaj koji proriče izgrađuje skupštinu. 5 A želeo bih da svi govorite drugim jezicima,+ ali još više bih želeo da proričete.+ Jer ako onaj ko govori drugim jezicima to ne prevodi* kako bi se skupština izgrađivala, onaj ko proriče veći je od njega. 6 A sada, braćo, kad bih došao kod vas i govorio drugim jezicima, kakvu biste korist imali od mene ako vam ne bih pored toga preneo i neku objavu s neba+ ili znanje+ ili proročanstvo ili pouku?
7 Isto je i s neživim stvarima koje proizvode zvuk, kao što su frula ili harfa. Ako ne daju jasne tonove, kako će se prepoznati šta se svira na fruli ili na harfi? 8 Jer ako truba oglasi nejasan poziv, ko će se spremiti za bitku? 9 Tako i vi, ako ne koristite razumljive reči, kako će iko razumeti šta govorite? Govorićete u vetar. 10 Na svetu ima toliko različitih jezika i svaki se može razumeti. 11 Ako ne razumem značenje izgovorenih reči, biću stranac onome ko govori, a i on će meni biti stranac. 12 Tako i vi, pošto veoma čeznete za darovima duha, nastojte da obilujete darovima kojima se izgrađuje skupština.+
13 Zato neka se onaj ko govori drugim jezikom moli da to može i da prevodi*.+ 14 Jer ako se molim na drugom jeziku, molim se zahvaljujući daru duha koji sam dobio, ali moj um ne razume ono što izgovaram. 15 Dakle, šta da se radi? Moliću se darom duha, ali moliću se i umom. Pevaću hvalospeve darom duha, ali pevaću ih i umom. 16 Jer ako hvališ Boga darom duha, kako će neupućen čovek među vama reći „amin“ na tvoje zahvaljivanje Bogu, kad ne zna šta govoriš? 17 Ti doduše dobro zahvaljuješ Bogu, ali drugi se time ne izgrađuje. 18 Zahvalan sam Bogu što govorim više jezika nego svi vi. 19 Ali u skupštini bih radije rekao pet razumljivih reči*, da i druge poučim, nego deset hiljada reči drugim jezikom.+
20 Braćo, ne razmišljajte kao deca*,+ ali što se tiče zla, budite mala deca.+ Razmišljajte kao* zreli ljudi.+ 21 U Zakonu je napisano: „’Govoriću ovom narodu jezikom stranaca i rečima tuđinaca, ali ni tada neće hteti da me slušaju‘, kaže Jehova*.“+ 22 Dakle, govorenje jezicima nije znak za vernike, nego za nevernike,+ a proricanje nije za nevernike, nego za vernike. 23 Ako se, dakle, cela skupština okupi i svi počnu da govore drugim jezicima, pa uđu neupućeni ili nevernici, zar neće reći da ste poludeli? 24 Ali ako svi proričete, a uđe neki nevernik ili neko neupućen, vaše reči će na njega delovati kao ukor i navešće ga da prosudi sebe. 25 I otkriće se tajne njegovog srca, pa će se pokloniti licem do zemlje pred Bogom, priznajući: „Bog je zaista među vama.“+
26 Dakle, šta da kažemo, braćo? Kad se okupite, neko iznosi psalam, neko poučava, neko iznosi objavu s neba, neko govori drugim jezikom, neko prevodi šta je rečeno.+ Neka sve bude za međusobno izgrađivanje. 27 I ako neki govore drugim jezikom, neka to čine najviše dvojica ili trojica, i to po redu, a neko neka prevodi*.+ 28 A ako nema prevodioca*, neka ćute u skupštini, neka govore sebi i Bogu. 29 I neka govore dva ili tri proroka,+ a drugi neka razmišljaju o značenju. 30 Ali ako neko drugi ko tamo sedi dobije objavu, neka onaj prvi prestane da govori. 31 Jer svi možete proricati jedan po jedan, da svi nešto nauče i da se svi ohrabre.+ 32 Naime, proroci treba da vode računa kako koriste dar duha koji su dobili. 33 Jer Bog nije Bog nereda, nego mira.+
Kao i u svim skupštinama svetih, 34 žene neka ćute u skupštinama, jer im nije dozvoljeno da govore.+ Neka budu podložne,+ kao što i Zakon kaže. 35 A ako žele nešto da nauče, neka kod kuće pitaju svoje muževe, jer ne priliči ženi da govori u skupštini.
36 Pa zar je Božja reč od vas potekla? Zar je data samo vama?
37 Ako neko smatra da je prorok ili da ima dar duha, mora da prizna da je ovo što vam pišem Gospodova zapovest. 38 Ali ako neko to ne priznaje, ni sam neće biti priznat*. 39 Zato, braćo moja, revno se trudite da proričete,+ a pritom ne zabranjujte ni da se govori drugim jezicima.+ 40 A sve neka bude pristojno i onako kako je red*.+