Jov

2 Opet je stigao dan kada su sinovi pravog Boga*+ došli pred Jehovu.+ Među onima koji su se okupili pred Jehovom bio je i Satana.+

2 Jehova je tada upitao Satanu: „Odakle dolaziš?“ A Satana je odgovorio Jehovi: „Prolazio sam zemljom i obilazio je.“+ 3 Jehova je rekao Satani: „Jesi li zapazio mog slugu Jova? Nema na zemlji takvog kao što je on. On je pravedan čovek, besprekoran u svemu*,+ boji se Boga i kloni se zla. I dalje mi ostaje veran*,+ iako ti hoćeš da me navedeš da se okrenem protiv njega+ i da ga upropastim bez razloga.“ 4 Ali Satana je odgovorio Jehovi: „Kožu za kožu! Sve što čovek ima daće za svoj život*. 5 Zato sada pruži ruku i dotakni se njegovih kostiju i njegovog mesa, i videćeš da će te u lice prokleti.“+

6 Tada je Jehova rekao Satani: „U tvojim je rukama!* Samo mu nemoj oduzeti život*!“ 7 Tako je Satana otišao od Jehove* i učinio da Jovu izbiju bolni čirevi+ od glave do pete. 8 A Jov je uzeo parče razbijene zemljane posude da se struže njime i sedeo je u pepelu.+

9 Tada mu je njegova žena rekla: „Zar još uvek ostaješ veran Bogu?* Prokuni Boga, pa umri!“ 10 Ali on joj je rekao: „Govoriš kao bezumna žena. Zar da od pravog Boga primamo samo dobro, a zlo da ne primamo?“+ Uprkos svemu što je doživeo, Jov nije zgrešio svojim rečima.+

11 Tri Jovova prijatelja* – Elifas+ Temanac, Vildad+ Sušanin+ i Sofar+ Namaćanin – čula su za sve nevolje koje su ga snašle. Tako je svaki od njih krenuo iz svog mesta, jer su se dogovorili da se sastanu kako bi otišli kod Jova, tugovali s njim i utešili ga. 12 Kad su ga ugledali izdaleka, nisu ga prepoznali. Onda su zaplakali na sav glas, razderali svoju odeću i posuli se prašinom po glavi bacajući je uvis.+ 13 I sedeli su pored njega na zemlji sedam dana i sedam noći. Nijedan mu nije rekao ni reč, jer su videli da je njegov bol veoma velik.+