Sudije
5 Tog dana su Devora+ i Varak,+ Avinejemov sin, zapevali ovu pesmu:+
3 Čujte, kraljevi! Slušajte, vladari!
Ja ću Jehovi pevati,
pevaću hvale* Jehovi,+ Izraelovom Bogu.+
4 Jehova, kad si krenuo sa Sira,+
kad si pošao iz Edoma,
zemlja se tresla i nebo je kišu izlilo,
iz oblaka je kiša lila.
6 U danima Samegara,+ Anatovog sina,
u danima Jailje,+ putevi su bili pusti,
a putnici su išli zaobilaznim putevima.
7 Pusta su bila izraelska sela,
pusta su bila dok nisam ustala ja, Devora,+
dok nisam ustala kao majka u Izraelu.+
Ni štit ni koplje nisu se videli
među četrdeset hiljada u Izraelu.
Hvalite Jehovu!
11 Čuli su se glasovi onih koji crpe vodu na pojilištima.
Tamo su nabrajali Jehovina pravedna dela,
pravedna dela onih koji žive u izraelskim selima.
Tada se Jehovin narod spustio do gradskih vrata.
12 Probudi se, Devora, probudi se!+
Probudi se, probudi se i pesmu zapevaj!+
Ustani, Varače!+ Odvedi svoje zarobljenike, Avinejemov sine!
13 Preostali su tada sišli k velikašima.
Jehovin narod k meni je sišao da se protiv junaka bori.
14 Oni koji su poreklom od Jefrema došli su u dolinu*,
pošli su za tobom, Venijamine, među tvojim su narodom.
u dolinu je bio pešice poslat.+
Dugo je oklevalo u srcu Ruvimovo pleme.
Dugo je oklevalo u srcu Ruvimovo pleme.
Asir je besposleno na obali sedeo,
u pristaništima svojim je ostao.+
ali srebra nisu zaplenili.+
20 S neba su se zvezde borile,
sa svojih staza borile su se protiv Sisare.
Dušo* moja, silnike si gazila.
23 ’Prokunite Miroz‘, rekao je Jehovin anđeo.
’Prokunite njegove stanovnike,
jer nisu Jehovi u pomoć pritekli,
s junacima nisu pomogli Jehovi.‘
24 Blagoslovljena bila Jailja,+ žena Evera+ Kenejca,
više od svih žena,
blagoslovljena više od svih žena koje žive u šatorima.
25 Tražio je vodu, dala mu je mleko.
U veliku skupocenu činiju sipala mu je kiselo mleko*.+
26 Svojom rukom je za šatorskim klinom posegnula
i svojom desnicom za maljem.
Udarila je Sisaru i glavu mu je smrskala,
slepoočnice mu je zdrobila i probola.+
27 Pred nogama njenim srušio se, pao je i nepomičan ostao.
Pred nogama njenim srušio se, pao je.
Kako se srušio, tako je mrtav ostao.
28 Na prozoru je bila Sisarina majka,
kroz prozorsku rešetku je gledala i govorila:
’Zašto njegovih kola nema tako dugo?
Zašto kasni topot njegove zaprege?‘+
29 Njene najmudrije plemkinje odgovorile su joj,
a i sama je sebi govorila:
30 ’Sigurno su plen našli pa ga dele,
po devojku, dve devojke* na svakog ratnika,
raznobojne tkanine zaplenili su za Sisaru, raznobojne tkanine,
vezenu haljinu, obojenu tkaninu, dve vezene haljine,
da budu ukras oko vrata onima što su plen uzeli.‘
31 Neka tako propadnu svi tvoji neprijatelji,+ Jehova,
a oni koji te vole neka budu kao sunce kad zasja u punom sjaju.“
Tako je zemlja bila u miru 40 godina.+